Dobro, evo, za 35 sekundi mislim da je važno svu želju da uradimo što više, da dobijemo dobar Zakon o investiranju, da pomenem samo ovu atmosferu na ovom zasedanju Skupštine.
Sigurno ovakva atmosfera neće doprineti uspehu u realizaciji bilo kog zakona, pa i ovog koji će ova Skupština usvojiti. Mislim da se na ovakav način limitiraju ozbiljni potencijali jednog dela društva koliko god to bilo. Da li to bio 5, 10, 20, 40%, ali ovakav odnos prema opozicionim poslanicima i poslaniku Blagoju Bradiću kome je na brutalan način… (Isključen mikrofon)

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, naravno da želim reč, pošto sam se prijavio za reč i koristim je onog trenutka kada mi date tu tehničku mogućnost.
Mislim da, pošto imam nekih četiri minuta vremena, čini mi se, do kraja, pet minuta, hvala, mislim da i nije potrebno da bilo ko od nas iz opozicije kritikuje ovaj zakon, niti se ima puno vremena za tu analizu.
Mislim da sami sebe na najbolji način kritikujete, jer, evo kada, napravimo analizu i kada smo već čuli u ovoj raspravi da je 2013. godine donet zakon i da se samo posle godinu dana primene tog zakona, koji je izglasan u ovoj Skupštini od ove većine, menja 50%, polovina članova, dovoljno govori o kvalitetu prethodnog rešenja i prethodnog zakona i mislim da je to najbolja poruka o vašoj samokritičnosti i onome što je taj saziv Skupštine uradio u prethodnom periodu.
Pošto je gospođa ministarka imala reči kritike za mog kolegu Jovana Markovića zbog toga što je primenjivao iste rečenice ili govorio iste argumente i u prethodnoj raspravi, pozivala se na stenograme, mislim da je sasvim logično da o istoj temi koju sada ponavljamo posle dve godine govorimo sa istim argumentima i dovoljno dosadno.
Ali, u prilog ovoj tezi da ste sami samokritičari onoga što ste danas nama predložili pred Narodnom skupštini je i ono što piše u obrazloženju za donošenje ovog zakona gde se u delu - analize efekata zakona kaže - pre izrade novog zakona kojim će se urediti oblast železnice analizirani su efekti važećeg Zakona o železnici koji su se pojavljivali u praksi od početka primene navedenog zakona.
Dakle, takođe jedan od značajnih problema koji ovaj zakon treba da reši je zatvoreno i nedovoljno regulisano tržište železničkih usluga. To su efekti dve godine primene ovog zakona. Sami sebe kritikujete. Nedovoljno regulisano tržište železničkih usluga sa nepostojanjem konkurencije. Dakle, nema dovoljno konkurencije.
Jasan je cilj razdvojiti i infrastrukturu, razdvojiti operacije i uvesti konkurenciju sa ključnim ciljem da pokrijemo infrastrukturom, kvalitetom infrastrukture čitavu teritoriju Republike Srbije i tu je naša odgovornost o definisanju javnog interesa u pokrivanju čitave teritorije Republike Srbije dovoljno kvalitetnim saobraćajem.
Dalje se kaže, sa istim tim argumentima koje nam predlažete, da to nepostojanje konkurencije neefikasnim sistemom sa sve manjim brojem prevezenih putnika i robe, pa vi priznajete da je sve manji broj prevezenih putnika i robe. Dakle, to je očigledno ovom definicijom i obrazloženjem Predloga ovog zakona, vaše priznanje da imamo efekte primene prethodno usvojenog zakona, da imamo sve manje robe i putnika prevezenih u železnici, za koju smo čuli pak da je u sve boljem stanju.
I naravno očekuje se glasanje za ovaj zakon. Zatim, povećanim vremenom putovanja i prevoza sa visokom zavisnošću od budžetskih subvencija. Znači, i ovde se priznaje da se povećava vreme prevoza i da rastu subvencije u budžetu.
To su argumenti koje vi sami pominjete.
Dalje, ako analiziramo posebno zanimljiv član 88. u kome je, i moje kolege Marković i Stefanović su pominjali, moguća neposredna pogodba. Otkud sada ta spremnost o neposrednoj pogodbi u ovom zakonu ukoliko je ključni argument ove većine i ove Vlade bio donošenje, u ekonomskom smislu, novog Zakona o javnim nabavkama, u kome se pozivamo na transparentnost, u kojoj se pozivamo na otvorene postupke i na konkurenciju koju je potrebno obezbediti u svim procesima dodeljivanja javnih ugovora.
Dakle, ovo je zakon koji sada poziva na mogućnost direktnog ugovaranja. Ja vas samo pozivam da ispunite ono obećanje da ćete insistirati na primeni Zakona o javnim nabavkama koji smo pre par meseci ili nešto više ili manje od mesec dana menjali u ovoj skupštinskoj sali.
Šta je takođe važno? Mislim da ti argumenti koji su pominjani od 1884. godine, prve pruge izgrađene na deonici Beograd – Niš i brzine koje su tada pominjane, mislim da je važan argument i to što ste zaustavili proces realizacije projekta obilaznice oko Niša. Dakle, Skupština grada Niša je 2011. godine usvojila odluku i odobrene su kontragarancije za povlačenje desetak miliona evra iz IPA fondova. Krenula je i eksproprijacija. Posle 2012. godine apsolutno ništa nije urađeno jer lokalna samouprava koja je kompatibilna sa koalicijom koja sedi i ovde u Skupštini…

… nije ništa učila da se realizuje taj projekat, a to je izuzetno važno za sve građane Niša i zbog bezbednosti, ali i zbog infrastrukturnog deljenja Niša na dva dela.

Poštovani gospodine podpredsedniče Skupštine, poštovana gospođo potpredsednice Vlade, poštovani saradnici poštovane ministarke, poštovane koleginice i kolege, danas govorimo o tri zakona i ja ću odmah reći da će poslanici DS podržati ove zakonske projekte, jer se zalažemo za to, za povećanje bezbednosti i to smo i iskazali na odborima na kojima smo razgovarali o ovim zakonima.
Vrlo važno je reći i sledeću stvar, da pođemo od ovog trećeg Zakona o kome se najčešće govorilo i o potrebi da se ističu istorijske zasluge za istorijske odluke i proglašavaju pojedine promene zakona i predlozi zakonskih predloga, kao predlozi koji po prvi put u istoriji otvaraju mogućnost komunikacije i direktnih letova ka SAD, pa smo od gospođe potpredsednice čuli i jedno poređenje koje me je malo začudilo, a to je poređenje, evo sada, nije bilo 2003. godine direktnih letova, sada po prvi put predsednik Vlade Vučić, poređen sa Titom iz tog prethodnog vremena. Zbunilo me je da niste poredili predsednika države Nikolića sa Titom, a gospodin Vučić je mogao da se poredi sa Milkom Planinc, ili sa Mikom Špiljkom ili…(Isključen mikrofon.)

Pokušavam da govorim o ovom trećem Predlogu zakona  i sporazumu sa SAD i sa željom da podsećamo važnosti poštovanja kontinuiteta u toj saradnji, jer na takav način poštujemo institucije i jačamo institucije.
Podsetiću vas, da se u toj prethodnoj državi letelo na pet različitih aerodroma u SAD, tadašnjim letelicama 1010 i da je „JAT“ tada razvijao i te kako taj avio prevoz. Mislim da je vrlo važno iz više razloga poštovati taj kontinuitet u svakom pogledu. Pa, tako i u pogledu bezbednosti onako kako, još jednom ističem, podržavamo i ove Predloge zakona koji rade, pre svega na podizanju nivoa bezbednosti i u avio, i u železničkom i u vodnom prevozu. Mislim, da je to nesporno interes svih nas.
Ono što treba istaći i ono što smo čuli u prethodnim diskusijama je, svakako potreba za permanentnom prevencijom u podizanju bezbednosti saobraćaja u ove tri oblasti. Razgovarali smo o tome šta smo dobili sa ovom vrstom integracije i definisanja bezbednosti u tri oblasti koje su bile regulisane i pre donošenja ovog zakona. Slažem se da je potrebno to integrisati, ali se zalažem kao i kod svih zakonskih predloga u protekle tri godine da govorimo o tome na koji način ćemo meriti efekte zakonskih predloga koji ovde donosimo svi, kao poslanici.
Imali smo puno primera da nismo imali povratne informacije i da smo imali, očigledno vrlo negativne efekte i posledice nekih zakona koje smo ovde izglasavali. Nadam se da to nećemo imati posle ovog zakona, jer sam jasno rekao glasaćemo za ove zakonske predloge.
Zalažem se za tu vrstu odgovornosti, jer smo dobili u analizi Predloga ovog zakona, da su procene šteta na godišnjem nivou u proseku oko 80 miliona evra. Pominjana je cifra od oko 300 miliona za četiri godine, dakle oko 80 miliona, nešto manje u proseku godišnje i da su, naravno projektovana minimalna sredstva u odnosu na tu štetu u formiranju centra i zapošljavanju 12 ljudi koji će raditi u tom centru za bezbednost.
Vrlo je važno meriti posle ovakve odluke koja će biti izvesna u Skupštini, kakvi će zaista biti efekti rada tog centra i kakvi će efekti nama biti izneti i pred odborom, a i pred ovom skupštinskom i većinom, ali i opozicijom. To izuzetno važne stvari, ali je važno i postaviti jedno od ključnih pitanja na koji način ćemo dobiti jaku, nezavisnu instituciju koja je definisana u Predlogu zakona u članovima 4, 5. i 6, a to je formiranje centra za istraživanje nesreće u saobraćaju.
Za nas je posebno interesantan ovaj predlog u članu 6. koji kaže da Centrom rukovodi glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije i glavnog istražitelja postavlja Vlada ne pet godina na predlog predsednika Vlade. Zbog čega je ovo važno? Važno je pre svega zbog nezavisnosti ove institucije koja će teško biti nezavisna ukoliko se glavni inspektori i direktor bira na predlog predsednika Vlade.
Mi smo imali taj primer i u ovoj raspravi se često čulo poređenje i podsećanje na tu nesreću, nažalost i gubitak sedmoro života, života sedmoro ljudi i znam da to nije direktna tema ovog zakona, ali je vrlo bitno govoriti o tome na koji način će se uticati ili može da se utiče na ta nezavisna tela koja moraju da budu nezavisna. Videli smo da su izjave predsednika Vlade bile u ovom procesu usmerene i sa jednom izjavom – nedam svoju dvojicu ministara, na neki način se uticalo na istražni postupak.
Mislim da je vrlo važno insistirati i molim odgovor od potpredsednice Vlade na koji način ćemo obezbediti tom vrstom izbora nezavisnost ljudi, tih 12 ljudi koji će na pravi način istraživati sve uzroke, daj bože, nesreće kojih neće ni biti. To je jedno od važnih pitanja.
Ono što je takođe važno, to je i ja se slažem sa tim argumentom, i sa potrebom da se radi stalna prevencija na bezbednosti. Prevencija nije samo istraživanje incidentnih situacija nego je prevencija i investiranje u infrastrukturu, u poboljšanje infrastrukture, insistiranje u nabavku ispravnih tehničkih sredstava u svakom od vidova saobraćaja. Mislim da smo i svesni da neka druga rešenja koja ovde donosimo direktno utiču na mogućnosti države i javnih sistema koji upravljaju u ovako važnim infrastrukturnim objektima. Upravo kroz, recimo, usvajanje i Zakona o javnim nabavkama koji u velikom delu usporava mogućnost investicija i nabavku tehničkih sredstava koji će obezbediti bezbedniji saobraćaj.
Verovatno je to važniji posao, svakako dugoročniji i daleko teži od samog ispitivanja eventualnih nesreća koje mogu da se dogode. A, znamo i sami stanje infrastrukture železnice. Znamo koja je prosečna brzina na našim prugama. Znamo da se u mnogim gradovima kao, recimo u gradu Nišu, kroz centar grada bukvalno prevoze i opasni otpad sa velikim brojem vagona koji frekventno prolaze kroz centar grada. Mislim da je važno insistirati upravo na tim ključnim crnim tačkama u kojima treba zanavljati infrastrukturu i raditi preventivno na toj bezbednosti i onome što može da zadesi naše građane.
Na Odboru smo čuli od državnog sekretara jednu zaista zanimljivu situaciju i to poređenje koje smo imali vezano za broj uposlenih ljudi u sličnim institucijama kakva je Francuska gde je pomenuto da je 120 ljudi uposleno u vazdušnom, a 130 u železničkom i primeri koji pokazuju koliko je važno insistirati na tim institucijama. To je svakako manje nego proporcionalno onome što je frekvencija našeg saobraćaja u svakom od ovih vidova.
Verujem i nadam se da će pravi izbor ljudi, tih 12 ljudi koji će raditi u ovoj instituciji obezbediti njihov profesionalni rad. Mislim da je to nešto što bi trebalo da dobijemo kao izveštaj, a pre svega kroz efekte koji mogu da se vide iz njihovog rada, za to će biti potrebno koliko vidim najave i rokove nekih godinu dana gde može da se napravi neki presek ovih efekata.
Još jednom želim da istaknem nešto o čemu smo govorili i na nekim prethodnim sednicama, a to je da je svako bezbednost u svim ovim vidovima saobraćaja nešto što će DS podržati. Nešto što ćemo pratiti kroz izveštavanje i rad i funkciju, ali uz jasan zahtev da izvršna vlast treba da jača institucije koje su nažalost u velikom delu urušene, sa velikim gubitkom samopouzdanja u tom smislu.
Mislim da je važno da date pravu priliku ljudima koji će u ovom centru raditi svoj posao profesionalno, a ne onako kako smo imali u slučaju i analizi razloga pada helikoptera, gde je sedmoro ljudi izgubilo život. Hvala.

Naravno da nema potrebe za ovolikom ostrašćenosti, a mogao bih i više bih poštovao tu vrstu strasti i političke i svake druge da je bila usmerena prema sopstvenom kolegi koji je sebi dao za pravo da u prethodnom govoru govori o bivšoj ministarki telekomunikacija i infrastrukture, koja je pre nekih, možda manje od godinu dana i pravosnažno oslobođena svih optužbi, a bila je sve vreme optuživana ovde od vašeg kolege koga ste mogli da upozorite upravo na to poštujući pravosudne organe i institucije.
I sve vreme insistiramo upravo na tome i poštovaću taj vaš dosledni pristup upravo na takav način ukoliko biste bili jednaki i prema svojim kolegama iz klupa poslaničke većine i prema opoziciji.
Teško je to očekivati, jer je i potpredsednik Skupštine dao vama dva minuta i 40 sekundi, dakle 40 sekundi više za repliku, mi moramo da izborimo sopstvenu repliku na taj način da dokazujemo da smo čuli svoje ime i prezime i mislim da to zaista nije korektno. Ali, još jednom kažem, upravo to, insistirajući na važnosti i u ovom zakonu, važnosti nezavisnih institucija i ljudi koji će raditi u ovom organu, pozivamo na to i predsednika Vlade i predsednika države i sve izvršne organe da ne daju sebi za pravo da i posredno i neposredno utiču na te odluke, a posredni uticaji i ta vrsta izjava kakva je „ne dam svoje ministre“ pre nego što je bilo koja institucija ušla u proces i istraživanja pomenutog događaja, nažalost, ne bilo ga. Dakle, daj Bože da ga više nikad ne bude i da nemamo prilike da govorimo o tome više.

Ne bih se javljao za ovu repliku, ali dobio sam direktno pitanje - šta biste vi uradili, i ne bih analizirao dublje optužbe koje lagano idu svih ovih godina i najlakše je optužiti, zaista, ljude iz DS. Ali, evo, probaću da vam dam direktan odgovor šta bih ja u toj situaciji.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A vi jadni naivni.)
I sami vidite da je teško…

Ali ću vas podsetiti ponovo da ste gospodinu Babiću dali dva minuta i 30 sekundi za repliku.

Ono što je bila moja pozicija u toj situaciji, a to je da bih svakako podigao i čitavu misiju spašavanja, naravno, ali uz poštovanje i pravo profesionalcima da kažu šta misle o meteorološkim uslovima, šta misle o tome na koji će aerodrom sleteti, na koji način će voditi tu misiju.
Naravno, da je to nešto što je neophodno ispoštovati, dakle, sve procedure i zbog toga i insistiramo na poštovanju procedura i poštovanju institucija i ukupno pravljenje atmosfere u svakoj instituciji da imate prava i da profesionalci imaju prava da kažu i ne. Nisu se stekli meteorološki uslovi, navodim kao primer, nisu stekli tehnološki, tehnički uslovi, obezbedili i to je posao i svakog ministra i svih ljudi koji vode institucije u državi. Na takav način se insistira na jačanju institucija.
Došli smo do ove rasprave upravo na ovoj temi i na ovom zakonu, uz pokušaj da se vratimo na ovaj zakon, a to je upravo insistiranje na jačanju institucija i integriteta ljudi koji će voditi te institucije i koji neće imati strah zbog svake svoje autonomne odluke, nego ćemo poštovati njihova prava da predlože i predsedniku Vlade i ministrima i direktorima javnih preduzeća mišljenje o tome šta je profesionalni pristup i šta je najbezbedniji pristup za svakog građanina Srbije i onih koji su predmet ili spasilačkih misija ili vođenja bilo kog sistema.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo potpredsednice Vlade, zajedno sa koleginicama sam podneo ovaj amandman na član 8. i pre svega, on se odnosi na usklađivanje, terminološko usklađivanje sa Zakonom o planiranoj izgradnji i Zakonom o državnom premeru i katastru.
Posle ove rasprave, čini mi se da je taj pokušaj i dobra namera nešto što je kozmetička izmena u odnosu na sve ovo što smo imali danas kao raspravu. Mislim da ima razloga za usvajanje ovog amandmana, ali sigurno suštinski ne bi promenio ovaj zakon.
Mislim da je ova rasprava jasno pokazala kakav ćemo zakon, ukoliko nema prihvaćenog amandmana kolege Balše Božovića i koleginice Olgice Batić u članu 6. ili u vezi sa prethodnim i aktuelnim članom 8, ukoliko ne budu usvojeni, jednostavno vidimo kakav ćemo zakon i kakav kvalitet ćemo imati posle usvajanja ovog zakona.
I to što su se neke kolege poslanici bunili zbog čega se poslanici DS pozivaju na sugestije Agencije za borbu protiv korupcije, je nešto što je njihovo pravo, naravno, ali zaista ne mogu da shvatim da ta ostrašćenost ide ka poslanicima DS, jer samo interpretiraju ono što je rečeno u mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije koja jasno kaže da upravo ovi članovi 7, 8, 9 i kasnije član 18. otvaraju ogroman prostor za korupciju ukoliko ova naša Narodna skupština usvoji ovaj zakon. I to jeste suština.
Suštinsko pitanje je takođe i to što čujemo kakvi se finansijski efekti posle usvajanja ovog zakona očekuju. Govori se o milijardu i 400 miliona evra. Dakle, to je drugi po redu veličine iznos koji smo ovde pominjali u republičkoj Skupštini. Podsetiću vas, prvi po veličini je bio tri milijarde evra za projekat „Beograd na vodi“ i vi ste bili akteri tog potpisivanja sporazuma. Dakle, kasnije se ispostavilo da je to nekih 300 miliona evra, vraćam se na ovih milijardu i 400 miliona evra …

Pomenuo sam, naravno da sam pomenuo. Dakle, govorim o …

Govorio sam o članu 8, dakle, o članu 8. koji je predmet predloga Agencije…

… za borbu protiv korupcije koja kaže da članovi 7, 8. i 9. upravo otvaraju veliki prostor za ogromnu korupciju ukoliko ovakav zakon usvojimo.

Evo ja ću vas podsetiti da smo na članu 8. i vi ste to rekli, 7, 8. i 9.  Osam je između 7 i 9, dakle ovo je član 8, amandman na član 8. o kome je Agencija za borbu protiv korupcije govorila kao prostoru koji otvara mogućnost za značajnu korupciju kod umanjenja procenjene tržišne vrednosti.
To je vrlo važno reći. To nije moje mišljenje, ja prenosim ono što nadležne institucije govore i mislim da treba da budemo spremni da to čujemo.
Ja zaista mislim da bi bilo najlogičnije da posle svih dilema koje smo imali i od poslanika vladajuće većine, mi smo od gospodina Dragana Jovanovića imali amandman koji je govorio upravo o prihodima koji će iz ovog zakona ostvariti lokalne samouprave ili Autonomna pokrajina ili budžet Republike Srbije i to jeste suština. Ko će nositi odgovornost ukoliko se ne ostvari ovaj nivo prihoda od milijardu i 400 miliona evra?

Upravo je to suština. Ja pozivam potpredsednicu Vlade da povuče ovaj zakon, mislim da bi to bilo najlogičnije. Mislim da bi to bio najjednostavniji i…