Dame i gospodo poslanici, danas su se ovde čule zaista preteške reči. Mislim da nam stvarno to nije bilo potrebno. Isti tonovi, bez razloga, u jednoj atmosferi koja nam ne treba, možda zato što je predizborna kampanja. Ali zaista ne mogu da prihvatim da neko moje ime ili ime poslanika SPO, bilo koga, pominje u ružnom kontekstu. A da vas podsetim, tada kada smo doživeli te užase, svi smo bili u funkciji u kojoj smo morali da budemo. Zato mi ove reči, ove pomisli, teško padaju.
Tada sam, u to vreme, bio komandant štaba civilne zaštite u Kragujevcu, uvek bio tamo gde su bombe padale, kao i vi. Zato što je to tako bilo, dobio zahvalnicu Vojske Jugoslavije, na koju sam jako ponosan. Nemojmo, molim vas, teške reči. To su činjenice i zato vas molim da ovo što danas pričamo, pričamo gledajući ovo sa druge strane.
Dakle, šta želimo? Mi smo tu gde jesmo, napadnuti od agresora, teško prošli, teško preživeli i sada smo tu gde jesmo. Razmišljamo šta dalje. Utoliko je naš greh, ako je greh, a nije, što imamo jedan predlog, ili smo ga imali, glasno izrečen, šta mi mislimo da je pametno uraditi u ovom trenutku. Ko će biti u pravu? Bez žuči kažem - brzo ćemo saznati, verovano u oktobru i onda ćemo videti šta će tada reći patriote.
Rekao sam malopre i ponavljam - ovo što ste dali kao predlog nije dobar predlog. Namerno ili nenamerno niste rekli kako glasi tužba, a to ću reći u najkraćem zbog javnosti. Dakle, tužili smo zemlje NATO zbog genocida za agresiju i nelegalnu upotrebu sile, za kršenje humanitarnog i ratnog prava i za materijalnu štetu. Tako to glasi.
Zato sam rekao da je falsifikat, jer niste spomenuli genocid, jer ste rekli zemlje NATO, a njih je 19, a u tužbi je osam, gde nema SAD i Španije, a valjda znamo da je 90% bombi palo od strane SAD. Dakle, samo zarad istine i zarad onoga što se želi i šta je namera nas ili nekoga ko predlaže rešenje, a vi ga stavljate zbog toga na krst.
Drugo što se mora reći da je falsifikat jeste - ko su te zemlje? Sedam od njih su evropske zemlje, osma je Kanada. Odmah kontrapitanje. Zar je moguće da želimo da uđemo u Evropu, a svi želimo, gde su i Francuska, i Velika Britanija, i Nemačka, i Belgija, i Holandija, i Portugalija i Italija, a da to jesu zemlje čiji je narod genocidan.
Šta je genocid, gospodo moja? To je pokušaj biološkog uništenja jedne nacije, jedne etničke grupe. A da vas i to podsetim, imali smo tri takva pokušaja - u Prvom svetskom ratu nad Jermenima, u Drugom nad Jevrejima i Srbima u NDH. To su činjenice.
Dakle, samo racionalno razmišljamo i pitamo - šta će da bude u Sudu u Hagu. Kakva će biti odluka Suda? I u tome je naš greh. Mi mislimo da ove zemlje koje su tužene na ovaj način – ne govorim o materijalnoj šteti, ne govorim o drugim stvarima, jer ako se tek genocid utvrdi i zato optuže, tek onda razgovaramo o drugim stvarima – da li će te zemlje biti optužene za genocid? Mislimo da neće. Ako već neće, šta je racionalno u ovom trenutku? To je ono naše razmišljanje.
Mi mislimo da treba povući tužbu upravo zato što će presuda biti ovakva. Pričamo kao odgovorni političari, koji treba da urade u jednom trenutku ono što se od njih očekuje i koji misle o posledicama. Šta će biti ako to uradimo? Glasno razmišljamo.
Očekujemo da će te zemlje u takvom jednom trenutku reći - odrekli su se one politike, to je nova politika koja odgovara i Evropi i svetu. Bićemo tada blizu ulaska u Evropu, tada tek, to je opet naše razmišljanje, gospodo, i to je naš greh koji ne mora da bude isti kao vaš, tada će tek oni zbog toga što smo pokazali da smo takvi kakvi jesmo, racionalno razmišljajući reći - tužbe Hrvatske i Bosne protiv nas će proći isto kao i naša, tražiće da se one povuku.
Tek ćemo tada, po našem mišljenju, biti blizu tog fonda koji se stvara kako bi se iz njega pokrile materijalne i nematerijalne štete za ono što smo zaista doživeli, i što jeste zaista užas.
Četvrto, što možda niste dobro shvatili ili namerno niste shvatili. Dakle, kako se dolazi do odluke da se povuče tužba.
Nema, gospodo, konsenzusa, pričali vi kako u Savetu ministara nema drugih ili ih ima, jer u strankama vladajuće koalicije nema istog mišljenja i nema povlačenja tužbe. Nije ni po tom osnovu bilo razmišljanja tako kako ste vi rekli. Ima li u ovome nečeg ružnog? Šta je to što može da nas proglasi izdajnikom? Mišljenje, razmišljanje, predlog, a to mi tako ne vidimo.
Šta će biti, postavlja se pitanje, ako presuda bude onakva kakva se očekuje. Mi nećemo biti u toj prilici u kojoj bismo bili tada, odnosno tužbu povukli. Dakle, verovatno ćemo biti u jako teškom stanju kao država i samo se postavlja pitanje, imamo li prava da o ovome ovako razgovaramo.
Malopre sam rekao, i ne bih da ponavljam, šta je to bilo u Rambujeu, ne na kraju, nego pred kraj. Šta smo mogli da postignemo, a šta nismo uradili i šta se na kraju desilo. Ako me već pitate reći ću, valjda je bilo bolje da smo prihvatili i ono loše, najlošije, jer smo bili tvrdoglavi, tvrdobradi, nego ono što smo doživeli pod bombama.
Svako će reći, naravno da je bolje. Postoji, gospodo moja, nešto što se zove politička odgovornost, a ponavljam, blizu je oktobar, blizu je odluka. Spreni smo, upravo zato što ste ovoliko prašine digli i bacate je narodu u oči na ovaj način, da posle toga stanemo pred lice javnosti i da pitamo hoće li bar jednom da se desi da neko odgovara za lošu političku procenu. Ukoliko to budemo mi, treba da odgovaramo, naravno, ali pitam vas šta će biti ukoliko je vaša politička procena bila loša. Dodajem, neće biti prvi put, nažalost. Hvala.