Hvala, gospodinu Tomoviću ili mister ministru. Zaista je ružno da mi zemljaci ovako razgovaramo. Ja sam se trudio, verujte mi, a do juče sam to sa Tomom uspeo da ostvarim, dok on nije bez ikakvog razloga preterao u svom obraćanju, da se na ovakav način obračunavamo. Međutim, sa gospodinom Tomovićem, to nije slučaj. To je jedan od predstavnika SPS, čovek koji je agresivan i na sve moguće načine pokušava nešto što je nemoguće, koji je zbog te agresivnosti izgubio izbore i svake sledeće će sve više da gubi. On je odmah po uspostavljanju naše vlasti u Kragujevcu, oformljen je jedan list "Lid", koji samo piše sve neistine. Obzirom da sam ja Kragujevčanin, tu rođen, sve mi više rejting raste, jer te neistine su zaista neverovatne.
Recimo, posle Dana grada 6. maja, kada je nekoliko stotina hiljada ljudi gledalo, a nekoliko desetina hiljada ljudi bilo na ulici da proslave svoj dan grada, kad je nešto veličanstveno grad doživeo, pisano je o meni jako ružno. Čak su toliko daleko išli, pa su preturali po kostima mojih predaka, pa su rekli, recimo, da je tu bio i Majec i Gruber i mnogi vrlo značajni gosti za Grad i za ovu državu. Značajni ljudi, rečeno je, Verko ide putevima predaka. Jer, u tekstu kaže, moj ujak Živorad Milić, četnik streljan u 21. godini, i niko ne zna gde je, kao i nekoliko hiljada ljudi u Kragujevcu posle rata, navodno četnik, navodno nekog ubio. Ja sada sledim taj put, a zaboravio je gospodin Tomović i njegovi da napišu, da je njegov mlađi brat, a moj mlađi ujak, ubijen 1941. godine, 19. oktobra, i streljan od istih tih Nemaca u 14 godini, da je njihov otac, a moj deda, interniran u Nemačku kao taoc i bio tamo nekoliko godina. Dakle, oni sve to rade i sve to zaboravljaju, vidite čime se bave. (Negodovanje.)
Može vama to da ne bude tema, gospodo moja, ali ovo je jako važno, ovo Kragujevac gleda i ne sme Slobodan Tomović da izađe ni pred radnike "Zastave", ni pred radnike "Namenske", ni pred radnike sa pijace posle ovoga, jer je došao izgleda zanavek ovde i to je suština stvari. Edukacija, ja možda mislim da ne treba da bude edukacija.

Ističe vreme replike, ali edukacija, pomenuo je gospodin moj kolega Tomović edukaciju, predlažem ....

Nego da ovde ispred za sve nas bude neki merač da nam izmeri ko koliko ima alkohola u krvi, onda neki od nas ne bi mogli da uđu u salu, pogotovo ne gospodin Tinjak ili Tomović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, ovog puta ćemo zaista da pričamo o zakonu, jer izgleda, da se nešto razumemo. Ministar iz Srpske radikalne stranke je izložio svoje mišljenje i mišljenje Vlade o svemu ovome.
Međutim, ja vas sve molim da shvatite da je Kragujevac socijalna bomba, ali zaista to jeste i bilo bi dobro da tako shvatimo i da se svi trudimo da ta bomba ne eksplodira. Vi sad imate situaciju da puno ljudi, 50.000 njih, na ulici rešava svoju egzistenciju. Verujte mi da je to tako.
Dakle, način da se to prevaziđe, bar donekle, je ovaj predlog. Vrlo smo svesni šta ovo znači. Probajte da razgovarate sa Upravom javnih prihoda, Republičkom, naravno, vašom, u Kragujevcu i bilo gde, tačno je da je određen broj ljudi registrovan na ovaj način, kako gospodin ministar govori, ali je tačno da nisu znali šta to znači.
Vi sad imate situaciju da je, recimo, 300 dinara tezga, 300 dinara porezi, 800 dinara doprinosi na penziono i invalidsko osiguranje, pa niko to ne može da plati da bi prodavao robu po najnižoj ceni najsiromašnijem stanovništvu u jednom gradu. To je bio razlog.
Zbog toga vas molimo da razmišljate o ovome, jer je zaista situacija alarmanta. To je jedno. Drugo, nije tačno da se ovim ne legalizuju određene stvari. Ovako se legalizuju stvari, gospodo moja. Nije tačno da je tamo neki registar koji je nepoznat. Do pre godinu i nešto dana, taj je registar vođen o kome mi pričamo. Ministre, pitajte vaše iz Republičke uprave javnih prihoda.
Dakle, ja vas zaista molim da shvatite da je ovo način za legalizaciju stvari da olakšamo tim ljudima, da imamo koristi i mi kao Republika od toga, da grad koliko - toliko, svaki, ne samo Kragujevac, živi na ovaj način, jer je to stvarnost. Zato vas sve molim da shvatite da su razlozi zaista bili bitni. Ništa drugo nije razlog. Biće jako teško objasniti ljudima na šarenoj pijaci koji ne mogu da plate te doprinose, jer ih već plaćaju, u "Zastavi", negde drugde, gde su na plaćenom odsustvu. Teško će biti objasniti kad se dogodi racija, kad im se oduzima roba, stvoriće se tenzija u gradu ne samo kod njih, nego i kod najsiromašnijih koji tu kupuju robu.
Mislim da za toliko moramo razmišljati ispravno, da se oko toga složimo i da to moramu uraditi, jer je to dobro i za Republiku. Nije tačno da se ovim ovo ne rešava i da ima pravnih praznina. Pozivate se na prethodni zakon koji smo usvajali na član 9. On ne reguliše ovu oblast, molim vas. Nađite način, mi nemamo ništa protiv da se to reguliše. Ne dirajmo te ljude određeno vreme. Dajmo neka plaćaju poreze, da li paušalno ili vodeći knjige, ali dajmo da im olakšamo, da im ne namećemo neke nove namete koje ne mogu da plate. Dakle, to je bio razlog i ja vas molim da tako razmišljate. Nikakav drugi razlog nije bio, jer na kraju krajeva poslanici svih stranaka su ovo podržali.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, danas smo čuli mnogo toga i zaista se čudom ne možemo načuditi. Imamo dve apsolutno različite opcije. Dakle, čuli smo nekoliko profesora univerziteta SPO, stranke kojoj ja pripadam i još ćemo ih čuti. Hvala bogu, ima ih dosta u našem poslaničkom klubu. Čuli smo gospodina Budimirovića, koji doduše ništa ne razume u ovom zakonu, ali zato ume da vređa i studente i sve nas iz drugih stranaka. Čuli smo i gospodu radikale i dobro je da ih čujemo, neka narod čuje i neka razmisli šta je sve to bilo na prošlim izborima i da li je to bilo dobro. Čuli smo i gospođu Goricu Gajević, koja reče - javnost i struka rekli su svoje. Jesu rekli, rekli su univerziteti, rekli su studenti i danas smo poraženi, gospođo Gajević, ponovo je pendrek nasrnuo na indeks. Da, teško je to, ali je tako. Čuli smo i potpredsednika Vlade, gospodina Vlatka (Ratka) Markovića, koji je rekao, između ostalog i sledeće - fakulteti su se odmetnuli od vlasti i naroda. Profesor univerziteta poistovećuje vlast i narod. Drugo, još gore - odmetnuli su se. Dakle, hajduci su, odmetnici su svi oni koji ne misle kao oni, dakle, i oni na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, na mom matičnom fakultetu, to nastavno veće koje je dalo negativno mišljenje ovom zakonu su hajduci, studenti su hajduci. Niste li se vi, gospodine Vlatko (Ratko) Markoviću, odmetnuli od stvarnosti. Možda jeste.
(Glasovi: Nije Vlatko, nego Ratko.)
Šta je ovaj predlog zakona u stvari.
Nije bitno ime, bitno je šta je rekao. Nećete me zbuniti, gospodo radikali. Vi svi ukupno kada se pokupite nemate 10 godina fakulteta, osim dvojice ili trojice, prema tome ne možete me zbuniti.
Šta je ovaj predlog zakona u stvari? Pokušaću krajnje prostim srpskim jezikom da kažem šta mislim o ovome. Dakle, šta se ovim zakonom htelo u stvari?
Ovo je ili glupost ili zla namera, ili i jedno i drugo. Zašto glupost? Pa, šta drugo. Ako se dobro sagleda, dakle, sagleda se ova vlada ovakva kakva jeste, sa ovim sastavom kakav je, sa ministrima od osnovnog do visokog obrazovanja, onda je svima jasno da ova vlada nije kompetentna da bira rektora, dekana, upravni i nadzorni odbor. Dakle, to je sigurno neko drugi, to su sigurno fakulteti, to je sigurno univerzitet. Šta se upravo htelo? Upravo se htelo, gospodine ministre, bivši potpredsedniče Skupštine, upravo se htelo da se izabere za dekana i za rektora neko ko je član JUL-a, ili neko ko je član Srpske radikalne stranke, ili neko ko će biti član JUL-a ili član Srpske radikalne stranke. Nije li to glupost, moramo se pitati?
(Glasovi: A SPS.)
Jeste, ali je u isto vreme i zla namera. Šta se upravo htelo, šta se hoće? Hoće se apsolutna vlast nad univerzitetom, nad srpskom pameti. Jer, univerzitet je, kao i sve ono što ste oterali iz ove zemlje, so srpske pameti. Šta je namera, moramo se pitati. Neko je smislio da strogo kontroliše pamet i znanje na univerzitetima i usmerava ih prema potrebi. Glupost, teška i velika glupost i zla namera, zle kombinacije Srpske radikalne stranke, JUL-a i SPS-a, ako već želite da čujete. Ovo je, čini mi se, pravi opis sadržaja ovog predloga zakona. Dakle, glupost, teška i velika, i zla namera, zle kombinacije ove tri stranke.
Neko će reći, a ja se apsolutno slažem sa tim - šta ste gospodo očekivali, da li ste znali šta će biti, nije vam jasno šta će biti, da će još gore stvari doći. Milan Božić je malopre pomenuo jednu stvar. Može se desiti da donesete ovde i zakon o crkvi, da predložite da birate i vladike, možda i patrijarha.
Posebno brine medijska kampanja koju ste sproveli na RTS-u i kroz ankete koje ste imali sa navodnim studentima na ulici. Kako onako čvrsto zvuči ona rečenica gospodina Ratka Markovića (ne može čovek da mu zapamti ime) da je onemogućeno delovanje politike na univerzitetu. Kako je moguće da se to tako dešava? Šta je u stvari istina? Omogućeno je legalno i nesmetano delovanje određenih stranaka na univerzitetu. Apsolutna kontrola Srpske radikalne stranke, JUL-a i SPS-a, naravno preko rektora, dekana, upravnog i nadzornog odbora. Dakle, sve je pod kontrolom, apsolutnom kontrolom. Svako od radnika mora biti na liniji, kako vi bivši rekoste nekad. Na šta sve ovo liči? Odgovor se jasno nameće, liči na nešto neviđeno, nezabeleženo, nazadno i neshvatljivo. Dakle, gde je tu autonomija univerziteta. To je ono pitanje koje ste vi stalno postavljali, pa ste tražili bar jedan detalj oko toga. Vlada bira rektora, Vlada bira dekana, Vlada bira upravni odbor, Vlada bira nadzorni organ. Dakle, izvršni organ, upravni organ, nadzorni organ, sve je Vlada.
Gde je tu autonomija? Odgovorite mi. Šta se, pitanje je sada, u stvari, sprema u Srbiji. Odgovor je - da samo Bog zna šta jedna nepamet može da smisli i nametne.
Na primeru Kragujevca, kratko, reći ću vam šta sve može da se desi. U Kragujevcu se, recimo, u srednje obrazovanje ne može da primi ni čistačica ako nije član određene stranke. U Kragujevcu je 6. maja bila velika hajka na učenika ili učenicu, koja je dobila prvu nagradu za napisani rad, jer je navodno po mišljenju nekog aktiva nastavnika to politički pamflet. Komisiju su sačinjavali umni ljudi, profesori književnosti i ostali pisci itd. Dakle, to na to liči i na to će ličiti, čini mi se, i univerzitet.
Jedno obrazloženje koje smo ovde čuli, ja bih njega namerno komentarisao, a koje je gospodin Vučić još jednom ovde rekao, ja sam ga čuo i u Saveznoj skupštini kada je to ponovio. Nedvosmisleno kažu - hoćemo kontrolu i to apsolutnu, jer navodno mi - dakle, Vlada, dajemo novac univerzitetu. Koji novac, pitamo se i čiji novac? Odakle novac? Da li je to ova vlada zaradila, jel' to novac iz budžeta, dobijen zna se na koji način, dakle, to je novac koji iz budžeta dobija univerzitet. On ima pravo na raspolaganje nad njim. Nikako ne Vlada.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta se u stvari mora po mom mišljenju učiniti. Prvo, prisutnu i očiglednu glupost treba sprečiti i onemogućiti, mislim na ukupnu glupost koja se permanentno lansira od ove vlade. Doduše, glupost je neograničena, ali se mora sprečavati kad zapreti da ugrozi nešto bitno i značajno kao u ovom slučaju. Drugo, ja ne razumem nameru, kao i buduće zle namere koje od ove vlade sigurno slede, treba takođe razotkriti i sprečiti, jer nam je u suprotnom propast, ona totalna, sasvim blizu.
Dakle, gospodo iz Vlade, poslušajte malo narod, javno mnjenje i biće vam sve jasno. Vodite računa, imajte na umu reči one pesmice - ko ne sluša pesmu, slušaće oluju. Poslušajte na ulici. Na univerzitetima je počela pesma. Može doći do oluje koja vas može oduvati. I, ne zaboravite - silom se pamet ne može pobediti, pogotovu ne nečasnom silom male, premale pameti Vlade koju, na žalost, imamo.

Ovo nije buka ulica, ovo je slušaonica. Gospodo radikali, moraćete malo da me saslušate. Dakle, neću gospodinu Budimiroviću ništa da odgovorim. Moja ćerka je izuzetan đak. Moja ćerka ima stipendiju na fakultetu. Mojoj ćerki je lično Klinton potpisao diplomu, posle četvrte godine srednje škole. Gospodo, sutra je drugi dan sednice, dobićete to, pa ćete videti, ako vas interesuje. Dakle, vi niste za Zapad, vi ste za Kinu, ja to znam, ali sam drugo hteo da kažem.
Hteo sam da iskoristim pravo na repliku, vidite da ne možete da me dekoncentrišete, nema šanse, ali malo pre meni upućenu žaoku od strane gospodina Nikolića, a radilo se o Namenskoj, hoću da iskoristim da mu odgovorim.
Gospodine Nikoliću, znate da nije tačno što ste rekli, ali ste kao čovek i vi i gospodin Tomović bili dužni da ipak budete sa radnicima Namenske, da ih vidite kad gladuju, da im pomognete, ta je pomoć neophodna. Ja sam očekivao da vas vidim.
Dakle, tačno je da su uložili određene napore da se stvari oko Namenske završe. Ali ste zaboravili da kažete, da je to isto, možda malo veći napor učinila Skupština grada, zajedno sa ljudima iz fabrike da prevaziđu problem i da je čak neka sredstva koja ima ili štedi i razmišlja o sredstvima, unapred platila fabrici, kako bi isplatila određene plate radnicima. Dakle, to je istina.
Zato vas molim da ne pravite te insinuacije. Vi vrlo dobro znate da one nisu tačne, kao što vrlo dobro znate kakva je situacija u Kragujevcu, posebno kad se razmišlja o radnicima Namenske i radnicima Zastave. Ono što je još važnije, ja bih voleo što pre da vas vidim u Kragujevcu, a posebno gospodina Tomovića, a o tome ću pričati kada bude došao onaj zakon o porezu na promet ili o prometu roba. Čovek kad se malo nadiše vazduha beogradskog, povuče čak i svoj predlog zakona, jer je sad u Vladi, a napisao ga je zajedno sa nama kada je bio poslanik, a radi se o radu na tezgama. Dakle, zajedno sa nama kad je bio poslanik.
Dakle, to je neka istina o Kragujevcu. Nemojte pričati da neko stoji iza nekog štrajka, jer ovo slušaju radnici Namenske, koji vrlo dobro znaju ko je u tom štrajku i ko stoji iza tog štrajka. To što je meni ljudska dužnost bila da im pomognem, i lično, i kao predsednik Skupštine grada i čitava Skupština grada, to je pravo pitanje. Vi ste mogli takođe da budete dole, da im pomognete samo svojim prisustvom.

 Gospodine presedniče,  dame i gospodo poslanici,  ne u ime Srpskog pokreta obnove, nego u ime srpske  i američke istorije, u ime  Srba i Amerikanaca, koji su se zajedno borili u dva svetska rata,  od ljudi koji danas vode Ameriku stalno očekujemo, i s pravom, da poklone dužnu pažnju sledećim činjenicama.
Prvo, Kosovo je Titovim oktroisanim ustavom iz 1974.godine dobilo više od statusa republike. Ta tobožnja pokrajina imala je svoj ustav i parlament Kosova je suvereno donosio sve zakone. Srbija nije imala ni pravo prigovora. Istovremeno, Parlament i Vlada Srbije nisu mogli doneti ni jedan zakon bez saglasnosti Parlamenta Kosova i Parlamenta Vojvodine, svoje druge pokrajine, da ne kažem države.
Uprkos ovakvom privilegovanom položaju, Albanci su se pobunili i zatražili punu nezavisnost. To znači da cilj njihovog ekstremnog političkog vođstva nikad nije bio zadovoljavajući stepen autonomnih prava u Srbiji, nego samo otcepljenje od Srbije.
Drugo, Ustavom Srbije od 1989.godine nije ukinuta autonomija ove pokrajine, nego je ukinuta prinudna uprava Kosova i Vojvodine nad Srbijom. Ekstremno političko vođstvo kosovskih Albanaca donelo je odluku o bojkotu svih autonomnih prava i države Srbije, otvoreno proklamujući nezavisnost i otcepljenje za svoj cilj.
Treće, mi smo spremni da razgovaramo i o nekim dodatnim autonomnim pravima u okviru Srbije i u skladu sa najvišim demokratskim standardima Evrope. To je nesporno . Jedino, ne dozvoljavamo rušenje svoje države na isti način i sa istim pravom kao što Amerikanci ne dopuštaju razbijanje svoje države.
Četvrto, u ime kojih principa neki visoki predstavnici Sjedinjenih Američkih Država otvoreno izjavljuju da status Kosova mora biti rešen izvan Srbije? To nisu principi Tomasa Džefersona. Za tog velikog Amerikanca, koga Srbi poštuju, demokratija i jednaka prava za sve ljude bili su osnove svega.
Za gospodina Rugovu, koji se predstavlja kao ljubimac Džefersonove velike države i nacije, temelj svega je rasizam, odnosno etnički čisto stanje na Kosovu. Želim da američki prijatelji shvate da biti za principe gospodina Rugove znači biti protiv principa i temelja na kojima počivaju američka država i američka demokratija. (aplauz)