Zahvalila bih se pre svega ministrima na sada, ja bih rekla, ozbiljnijim i dosta korektnim odgovorima. Ja sam uvek za jedan konstruktivan dijalog. Neću sada da ulazim previše u detalje, jer nemam vremena, nažalost, da pričam opširnije niti o zdravstvu, niti o pravosuđu, ali samo želim da kažem jednu rečenicu – to što nešto nije urađeno nekada ranije, kada god, nije nikakvo opravdanje da ne bude urađeno sada. To je nešto što slušamo stalno. Ja ne bih želela da slušam to više, a verujem ni građani.
Želela bih da kažem samo par reči o toj novogodišnjoj rasveti koju smo pomenuli. Ne kažem ja da je novogodišnja rasveta sama po sebi loša. Novogodišnja rasveta treba da bude ukras na nečemu što je već lepo i sređeno. Ono što nije lepo i sređeno u Srbiji, to su znamenitosti, to su kulturna dobra koja propadaju. Nisam, nažalost, čula odgovor da li bi neko prihvatio komentar i predlog gospodina Vesića koji sam pomenula, niko mi na to nije odgovorio.
Što se toga tiče, i ove izgradnje vrtića koje sam pomenula, ja se nadam da nama ne odgovara situacija u kojoj se subvencionišu deca da umesto u državne idu u privatne vrtiće, pa tako i sami vrtići mogu i fiktivno da upisuju decu, i to sam čula, pa da dobiju razliku po fiktivno upisanom detetu, subvenciju od 30, 40 i više hiljada.
A što se tiče subvencija crkvi, da me shvatite pogrešno, ja sam krštena 1965. godine kada se malo ko krštavao, ali zaista se bojim da u ovakvoj situaciji subvencija crkvi od milion dinara može da se shvati možda da samo više Bog i molitve mogu da nam pomognu. Ja se nadam da ipak nije tako. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Svoje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, ali i svim ostalim ministrima u Vladi, ministru kulture naravno, ali namerno ih neću uputiti samo njima, jer smatram da je ovo pitanje za čitavu Vladu, za predsednicu Vlade, pa i za predsednika države, jer mislim da prevazilazi, zaista nadležnost samo jednog ministra i smatram da je zaista pitanje od velikog nacionalnog značaja.

Kako je moguće da se u jednoj evropskoj prestonici, a to je nadam se Beograd, dogodi pustošenje, da se pohara jedan muzej u centru grada, u samom centru grada, u tolikoj meri da se u njemu potpuno unište, iseku, iznesu, pokradu eksponati koji su ručno rađeni, koji su stari po 150 i više godina, da se iznesu eksponati koji su teški i do 30 tona, a da o tome niko ništa ne zna, da niko nema nikakvog pojma o tome kako se to desilo, kako je to moglo da se desi, a posebno o tome ko je kriv za to?

Kao neko ko ovde predlaže svaki put na svakom zasedanju Skupštine Predlog izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima smatram da je skandalozno što o kulturnim dobrima niko u Srbiji ne vodi računa, a ovo što se dogodilo sa ovim muzejom, najbolja je slika toga kakva je zaštita kulturnih dobara u Srbiji.

Želim da kada ponovim pitanje – kako je moguće da se ovo uopšte dogodi? Šta se desilo? Da li iko zna ko je ovo počinio? Da li će iko ikada odgovarati? Da ponovim pitanje koje sam postavila gotovo svaki put kada predlažem da se ova tema uopšte stavi na dnevni red Skupštine bilo kada u bilo kom trenutku, a to je da li je iko ikada u Srbiji odgovarao za uništavanje kulturnih dobara? Koliko je meni poznato nije, a ja se nadam da će se to jednog dana desiti i da ćemo uskoro čuti šta se dešava i sa ovim muzejem.

Kada govorimo o srpskoj kulturnoj baštini, želim da takođe uputim pitanje direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, ali i ostalim ministrima i svima koji vode ove pregovore o kojima javnost gotovo ništa ne zna, a to je pitanje očuvanja i zaštite srpskih kulturnih dobara i srpske kulturne baštine na području Kosova i Metohije.

Za razliku od ovog pitanja za koje svi znamo, pitanja Kosova da se ne može lako rešiti, mislim da je ovo pitanje moguće rešiti, ali se plašim da bi moglo da se previdi, jer je kako sam već rekla srpska kulturna baština nešto o čemu u Srbiji nažalost niko ne vodi računa.

Smatram da nikako ne smemo dozvoliti da budemo stavljeni pred svršen čin rešenjem kosovskog pitanja, ma kakvo da ono bude, a da se ne posveti pažnja posebnoj zaštiti srpskih kulturnih dobara i srpskoj baštini i srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.

Smatram da treba javnost hitno da bude upoznata šta se preduzima u vezi sa ovim pitanjem i da li će ova dobra biti adekvatno zaštićena i da li će ona imati adekvatan status.

Sledeće pitanje upućujem ministru Đorđeviću, ministarki Mihajlović, ali takođe i ostalim ministrima, jer takođe smatram da je ovo jedno veoma važno pitanje koje uopšte nije rešeno i nadam se da će se neko njime pozabaviti, a to je da li su se pozabavili pitanjem sve češćih nezgoda koje se dešavaju na gradilištima, na građevinskim objektima, da li se neko time bavi, da li su nešto analizirali, da li su došli do nekih zaključaka i da li će nešto da preduzmu?

U tom smislu, posebno me interesuje ona nesreća koja se dogodila septembra meseca na gradilištu „Beograd na vodi“, a to je bio slučaj kada niti novinari, niti inspekcija nisu mogli da se informišu i da dobiju prave informacije o tome šta se tamo uopšte desilo.

U tom smislu, mislim da treba i ministarku Kuburović pitati da javnost mora da zna šta je sa ovim područjem vezano sa tim i sledećim pitanjem, a to je šta je sa ovim područjem? Da li ono ima isti tretman kao teritorija države Srbije i u tom smislu, mislim da je potrebno da se konačno javnost upozna sa svim ugovorima, tajnim ugovorima vezanim između ostalog i za „Beograd na vodi“ o kojima mi ništa ne znamo, a koji očigledno i te kako utiču na život građana Srbije? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Morala sam malo da sačekam, jer ne znam da li još uvek traju replike, jer poprilično dugo su trajale i evo sada ću odmah da pohvalim i da vam se zahvalim i da pokušam da zaista vratim na temu ovu sednicu zbog toga što mi se čini da smo se izuzetno mnogo udaljili od teme. Mislim da su teme jako bitne i da o njima treba mnogo da se govori.

Posle jednog dužeg perioda od, meni se čini, sigurno dva i po meseca ne zasedanja, ova Skupština je sazvana sa dnevnim redom, na žalost ne mogu da preskočim ovu temu a to je način rada Skupštine, jedva čekam dana kada ću možda nekada preskočiti, ali to se danas nikako ne može desiti, jer posle dva i po meseca ne zasedanja Skupštine, mi smo naravno, šta ima logičnije od toga nego po hitnom postupku, dobili dnevni red od 33. tačke dnevnog reda koje su normalno spojene u jednu tačku dnevnog reda. Toliko su raznovrsne, široke i zaista ih pre svega volela da čujem bilo kakvo obrazloženje, a koje Poslovnik nalaže, da mi neko objasni zbog čega su ove tačke spojene u jednu tačku dnevnog reda i kakva je to njihova međusobna sličnost. Mislim da je to nemoguće, a ono zbog čega ja govorim uopšte o tome jeste što Poslovnik nalaže da se u tom slučaju obrazloži kakva je to sličnost i po čemu su ove tačke dnevnog reda povezane.

Ministar koji se dotakao većine tačaka dnevnog reda, ne sve, nije obrazložio, ali ministar koji je uglavnom govorio o prvom zakonu na dnevnom redu, a dotakao se i većine drugih tačaka, je govorio dva sata, a mi treba za 20 minuta da se dotaknemo svih ovih tačaka dnevnog reda. Kada sam videla o čemu bi ja trebalo sve da govorim u tom slučaju, shvatila sam da treba da govorim naravno o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, pa bi trebalo da govorim o još nekim zakonima, pa bi trebalo da govorim o sporazumima. Molim kolege da se usredsredimo na teme potvrđivanje Hongknoške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, pa Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, pa recimo o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o međusobnom ukidanju viza, pa recimo o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, pa Republike San Marino, pa Republike Tunis itd. Malo sam se uplašila da bi građani koji bi slušali jedno izlaganje od 15 minuta o svemu ovome bi možda pomislili da sa mnom nešto nije u redu kada govorim o svemu ovome odjednom.

Dakle, pre svega ulažem protest na način rada ove Skupštine, da to ponovim po ko zna koji put i kada vidimo ovako sazvanu sednicu, ja potpuno razumem građane koji nam često poručuju da ne treba da dajemo legitimitet ovakvoj Skupštini, da treba da ne učestvujemo u radu ovakve Skupštine. Međutim, tu postoji jedan problem, legitimitet ovoj Skupštini ne dajem ja niti bilo kod od mojih kolega, legitimitet ovoj Skupštini upravo daju izbori i građani koji su na izborima glasali, a mi možemo samo da se nadamo da nas u nekoj budućnosti čeka Skupština koja će raditi po pravilima, a ne prema sopstvenom nahođenju.

Želela bih sada da se usredsredim, kao što su uostalom to i moje kolege činile, jer nemamo mogućnost da sve ovo pretresemo, da se usredsredim na ove neke zakone koje bismo izdvojili i o kojima je uglavnom govoreno, a o nekima jeste dosta govoreno, a o nekima i nije, do sada u raspravi.

Pre svega što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, složila bih se sa kolegama da ogroman deo populacije pogađaju ove mere i ovi zakoni i da su oni jako bitni za penzionere, ali moram da dodam i nešto, po nekim istraživanjima, bar koliko je meni poznato, penzioneri odnosno penzije čine više od jedne trećine prihoda većine domaćinstava u Srbiji, a to znači da su ove mere izuzetno važne za sve stanovnike Srbije. Na žalost, da se naši prihodi uglavnom, a govorim o većini stanovništva baziraju na penzijama i što se tiče ovog zakona mi ga naravno ne možemo prihvatiti.

Mi smo čak i podneli neke amandmane sa kojima smo pokušali da popravimo ovaj zakon. On ima neke pozitivne osobine, a to je pre svega što će biti ukinuto smanjenje penzija, ali mnogo je govoreno ovde, recimo, o mišljenju Fiskalnog saveta. Ponoviću ono što je već rečeno, a to je da se i te kako rado pozivamo na Fiskalni savet kada je on u našu korist, a kada nije onda odbacujemo to mišljenje. Mislim da ipak ne možemo reći da Fiskalni savet nije kompetentan, da ono što Fiskalni savet govori nema nikakve veze sa stvarnošću, a u tom smislu želela bih zaista da pročitam nekoliko rečenica jer je ovo mišljenje Fiskalnog saveta veoma važno, a ja bih rekla i potresno.

Dakle, Fiskalni savet negativno ocenjuje predložene zakonske izmene kojima se pored ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija ukida i formula za usklađivanje penzija i Vladi daje diskreciona mogućnost da isplaćuje novčano uvećanje uz penziju. Predlog da se ukine formula za usklađivanje penzija bi ugrozila predvidivost koja karakteriše evropske penzione sisteme čime bi se penzijski sistem Srbije degradirao na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama severne Afrike i Bliskog istoka.

Mislim da o ovome treba ozbiljno razmisliti. Možemo mi da pobijamo ovo mišljenje, ali za jednu zemlju koja se neprestano ugleda na EU, koja neprestano priča. U nekim od ovih zakona se čak pominje ulazak Srbije u EU. Mislim da svi znamo da penzioneri iz EU šetaju po Rimu, po Parizu, po Veneciji, po Kritu, po Santoriniju, a znamo kako žive naši penzioneri.

Prema tome, ovakav način uređivanja penzija nikako ne može biti dobar. Neću ulaziti u pojedinosti rekla sam, međutim, ono što nije dobro nikako u ovom zakonu jeste to što Vlada upravo ima velike mogućnosti da diskreciono raspolaže ovim sredstvima. To je ono što nikako ne valja i to je ono što karakteriše neke zakone koji su doneti u poslednje vreme, kao što je recimo bio i Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom za koji sam ja odmah rekla da je vrlo diskutabilan i predstavlja mač sa dve oštrice, a sada se to i pokazuje, jer vidimo da su najteže pogođene recimo porodilje koje su zaposlene, žene od karijere, koje više ne mogu da dobijaju čitavu platu itd.

Ono što želim da kažem, jeste da se ovakav način funkcionisanja Vlade svodi uprošćeno rečeno na 3.000 za gospođu. Dakle, mi ćemo vam sistemskim nešto uzeti, pa ćemo vam onda na kašičicu dodeljivati onda kada mi mislimo i koliko mislimo da treba. To je jedan način funkcionisanja koji ne bi smela da dozvoli sebi ni jedna ozbiljna država, a kamo li mi koji tvrdimo stalno kako smo u usponu, kako su nam podaci ovakvi ili onakvi, jako mi je žao što ministra ne zanima ovo što ja pričam.

Dakle, pre svega mislim da je važno da ti neki opšti podaci ne mogu biti uvek pokazatelj uspeha ili neuspeha ili načina života i onoga što mi ovde lično doživljavamo, jer društvo nisu cifre. Društvo su pojedinci, a kao što sam rekla, većina pojedinaca u našem društvu živi izrazito loše i živeće još lošije, jer između ostalog ovaj zakon podrazumeva i to da su penzioneri koji u poslednje vreme odlaze u penziju u lošijem položaju čak u odnosu na ove koji su se prethodno penzionisali. Ne možemo da govorimo nažalost preterano o detaljima u ovom slučaju zato što sam već rekla da i previše malo vremena imamo.

Međutim, takođe bih iskoristila priliku da se osvrnem na već pomenuto Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica, koje je podnelo svoju inicijativu Ustavnom sudu, ali na veoma bitnu temu koja je tom prilikom pokrenuta, a to je vraćanje oduzetih sredstava. Mi smatramo da ta sredstva moraju da se vrate, da je to nešto što država mora da uradi i da treba razmišljati o tome čak i ako to ne može da se učini u novcu, da to mora da se učini u nekom roku kroz bilo kakve načine, recimo, neke načine lečenja itd, ali da se nikako ne sme dozvoliti da ova sredstva ne budu vraćena.

Dakle, ovaj zakon, to sam rekla, ima mnogo manjkavosti i mi za njega nećemo glasati.

Ono što je takođe ovde važno, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, recimo dospeo je u proceduru 17. septembra, a neke javne rasprave o ovim zakonima su se držale još pre godinu i po dana, a sada ih ovde dobijamo po hitnom postupku. Meni to nikako nije jasno, isto bih volela da čujem neko mišljenje o tome.

Hajde da sada malo pomenemo ovaj zakon. Recimo, interesantno mi je da recimo ima ovaj zakon, koji sam malo pre pomenula, i dobrih rešenja. Naročito mi je drago što je pridata pažnja ipak statusu lektora, jer smatram da ne samo u ovim slučajevima koji se pomenute u zakonu, lektori se u Srbiji smatraju luksuzom, a to nikako ne bi smelo da se desi, ali neću se sada posebno baviti ovom temom.

Interesantno mi je da nije, recimo, ministar primetio da ovaj narodni zakon o kojem želim nešto da kažem, a to je Predlog zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje se tiče čak i nezavisnosti autonomije univerziteta. Ovaj zakon je jedna crna rupa u zakonodavstvu i o njemu su izrazito negativno mišljenje, između ostalog, dali i Agencija protiv korupcije i Advokatska komora Srbije i mnogi drugi koji su zaista zgroženi ovakvim zakonskim rešenjima. Ovo je jedan nejasan zakon i potpuno netransparentan, za koji će se navodno podzakonska akta čak doneti navodno do stupanja Srbije u EU, itd. Dakle, sve je tu vrlo, vrlo nedefinisano.

I problem je u tome što se takođe ovim zakonom daju izuzetno široka ovlašćenja i Vladi i ministarstvu i što može da se dogodi, a naša je dužnost da upozorimo na tako nešto, da se prosto u dogovoru i konsultacijama sa Vladom i ministarstvima dogodi da dođe do enormnog zapošljavanja ljudi koji mi ne znamo da li će imati uopšte potrebne kvalifikacije, da će ovde Vlada i ministarstvo sami otprilike određivati koga žele da zaposle. Kakva će biti kvalifikacija tih ljudi? Može da se konsultuje određena ustanova u tom slučaju, a i ne mora da se konsultuje, šta to znači? To znači da ovaj zakon čak narušava i član 72. Ustava, jer ministarstvo ovde faktički preuzima deo ovlašćenja visokoškolskih i naučnih ustanova i u njihovo ime proglašava, recimo, koje su struke lica odgovaraju za određene poslove da obavljaju, a koje ne. To je potpuno nedopustivo.

Agencija za borbu protiv korupcije takođe je govorila o tome i rekla da ministarstva mogu predlagati na primer nove profesije od posebnog interesa ukoliko je njihovo obavljanje od posebnog interesa za Republiku Srbiju, a pri tom nisu predviđeni nikakvi kriterijumi prema kojima bi se utvrđivalo kada postoji poseban interes za njihovo obavljanje, što je od suštinskog značaja prilikom odlučivanja o tome da li neka profesija treba da bude uvrštena među profesorima posebnog interesa.

Dakle, uz ovoliko proizvoljnih odredbi, mi možemo samo da nagađamo i da naslućujemo ko će i sa kakvim kvalifikacijama biti zaposlen, na koje mesto, a to je potpuno protivno svim zakonima. Čak Advokatska komora Srbije ukazuje na to da upravo način koji sadrži predložene nacrte ukazuje na nameru da se pojedine profesije diskriminišu, njihov značaj za zaštitu ljudskih prava i sloboda minimizuje, a sudska vlast kao posebna grana vlasti koji bi trebalo da bude nezavisan da dalje oslabi.

Dakle, poseban problem u primeni ovog zakona za koji uopšte ne znamo kako će se primenjivati jer je strahovito neodređen i nejasan, netransparentan, a nekakva akta po kojima će se on navodno sprovoditi se donose na takav način i sam zakon može da se primeni na takav način da se čak dogodi da dođe do slabljenja sudske vlasti koja je inače već znamo u kakvom problemu u Srbiji. I znamo kakav je problem pravosuđa u Srbiji, o kojem nažalost, ovde niko i ne govori.

Toliko za sada, hvala vam.

Zahvaljujem.

Pre svega, moram da kažem da sam se iskreno prijatno iznenadila kada sam čula da je jedna koleginica iz vladajuće većine rekla nešto što ja stalno ponavljam, a to je da kulturna baština predstavlja identitet nacije. Slažem se u potpunosti sa ovim i veoma sam srećna ako ta činjenica bude ovde i prihvaćena i prepoznata. Svakako da je ovaj zakon jedan mali korak u tom pravcu, a trebalo bi da ih napravimo mnogo više i mnogo većih koraka.

Takođe moram da se osvrnem i na nešto na šta se svaki put osvrnem, a u čemu su mi se takođe, na svoje zadovoljstvo, pridružile neke kolege, a to je da s obzirom da mi nemamo šanse da odmaknemo dalje od dva člana prvog zakona u ovim diskusijama, smatram da uopšte nije dobro da se radi na takav način i da mi se ni malo ne dopada način kako su, naravno protivno Poslovniku i čini mi se članu 57. recimo objedinjeni zakoni o memorijalima, o sezonskim radnicima i o pomoći deci. Pa sad vi vidite u kakvoj, ja se nadam da to baš i nije u nekoj međusobnoj vezi, ali očigledno da možda ima neke veze između tih tačaka.

No, da se vratimo na kulturnu baštinu i na identitet nacije, na kulturu. Jedan od jako važnih faktora u tom smislu je i negovanje čistote jezika, pa kažem s obzirom da uvek govorimo samo o prva dva člana, imamo priliku da ih izanaliziramo, veoma detaljno i moram da primetim da je u ovom članu, u tački 9. došlo do jedne pojave koja se nažalost veoma odomaćila u srpskom jeziku, a to je da se pogrešno izbegava korišćenje priloga, odnosno da je iskazano ovde da se memorijali obeležavaju na vidljiv način.

Nažalost, ovaj moj amandman nije prihvaćen. Ja moram da kažem da čak i javno i na svim mogućim mestima, sa najviših mogućih mesta stalno čujemo ovako pogrešnu upotrebu jezika, to nikako nije dobro, stalno zaboravljamo da u srpskom jeziku postoje prilozi. Pa, zato nije pravilno reći na vidljiv način, nego je pravilno reći vidljivo. Nije pravilo reći na dobar način, nego je pravilno reći – dobro. Nije pravilno reći na odličan način nego je pravilno reći – odlično.

I zbog toga bih želela da apelujem da počnemo da se izražavamo pravilno i da negujemo srpski jezik, jer ovako pogrešno izražavanje veoma liči na loš prevod i svakako nije u duhu srpskog jezika.

Hvala vam.

Koristim vreme ovlašćenog.

Evo, s obzirom da smo upravo malo pre slušali o nekim blokadama, ja ne znam o kakvoj blokadi je reč, s obzirom da ono što sam ja uspela da vidim danas jeste da deca igraju ispred Skupštine fudbal. Ne znam o kakvim blokadama pričamo i nije mi ovo jasno?

Ja mislim da sam ga jako dobro razumela. Govorio je o želji da se oslabi pregovaračka pozicija Srbije, o Vuku Jeremiću, Aleksandru Vučiću, itd, pa sam prosto dobila želju da podsetim sve ovde u sali, a i građane Srbije, o čemu mi zapravo sada pričamo.

Mi pričamo o amandmanu na član 1. Predloga o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji glasi ovako: „U Zakonu o lokalnoj samoupravi, u članu 2, posle reči: „predstavnika“, reči: „u jedinicama lokalne samouprave“ brišu se.“

Dakle, šta smo mi sve već čuli u odnosu na ovo, to zaista mislim da ne znam već ko bi mogao i da nabroji, a da dovede u nekakvu logičku vezu sa ovim o čemu, navodno, pričamo, jer se svi ovi amandmani tiču samo ovog člana i ničeg drugog. Ispravite me, molim vas, ako grešim, predsedavajući.

Kad već pričamo o tome, ja sam u uvodnom delu sednice, u raspravi o načelu, već rekla da je što se tiče finansiranja opština o kojima su mnoge kolege govorile danas, u okviru ovog istog člana, su se u vezi sa nedavnim izmenama odavno pojavili komentari da su nadležnosti opština svedeni na groblja i pijace.

Sva ova rešenja svakako govore u prilog centralizaciji, a to nikako ne mogu biti dobra rešenja, jer nisam sigurna da je centralizacija dobro rešenje. U svakom slučaju, ni ova objašnjenja koja smo takođe danas čuli, a to je da se mora ići u tom pravcu jer navodno su neka ranija ovlašćenja koja su opštine imale su neka prethodna vlast koja je bila pre 10 godina je zloupotrebila ta ovlašćenja. Molim vas, ja sam takođe govorila o primeni zakona, o tome da nema dobrih i loših rešenja, već o tome samo da se ona mogu dobro ili loše primeniti, pa sada, pošto su vaši predstavnici, a vi kažete da su to časni ljudi, sada na čelu opština, pa valjda oni neće zloupotrebiti takva rešenja?

Meni je zaista teško da govorimo o rešenjima u prilog centralizaciji i partokratiji, na današnji dan, ispravite me takođe ako grešim, ali meni se čini da je upravo na današnji dan potpisana pre 800 godina Magna Karta, kojom su još tada, u toj Evropi na koju se mi navodno ugledamo, prema kojoj navodno idemo i težimo, ograničena vlast vladara.

Dakle, sve one zemlje na koje se mi ugledamo su već gotovo hiljadu godina idu u pravcu ograničavanja takve apsolutne vlasti, a mi ovde čujemo neprestano samo pozive na to da treba o svemu da odlučuje jedna partija i jedan čovek.

Ukoliko se imalo ugledamo na tu Evropu, ja mislim da bi sva rešenja trebala da idu upravo u suprotnom pravcu, a ne u ovom u kojem sada idu. Hvala.

Hvala vam.

Član 104. Pa, evo, ja neću odgovoriti rečima da se gospodin Orlić pravi da mene nije razumeo. On mene izgleda stvarno ne razume, jer mislim da je…

Zato što se izrazio tako kako se izrazio u međuvremenu. Ja sam povredu Poslovnika tražila pre toga.
U svakom slučaju, mislim da bi meni najzanimljivije bilo ovde da ja čujem u kojoj sam ja to stranci. U kojoj sam ja to bivšoj vlasti učestvovala? Ja znam da, drage kolege…
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Ja imam strpljenja i uopšte mi nije, kako je rekao malopre kolega Orlić, teško da slušam, naprotiv. Meni ništa nije teško da saslušam, jer suština demokratije jeste u tome da se saslušamo. Ali, ja ću sada pustiti kolege, pošto oni očigledno ne mogu da podnesu da ja ovde išta kažem.
A, zašto je nekim kolegama teško da me slušaju? Pa, evo zašto. Možda baš zbog toga što ja nikad nisam učestvovala ni u jednoj bivšoj vlasti, što ja nemam šefa, a raspitajte se malo, uz svo poštovanje prema gospodinu Živkoviću, koji jeste šef koje poslaničke grupe, mi nismo poslanička grupa jedne partije. Mi smo Klub samostalnih poslanika. Izgleda da vama, drage kolege, najteže pada upravo to. E, pa ja mogu da vam kažem da ja mogu da zastupam glas građana ovde koji upravo nemaju partijski interes, nego govore u ime građana Srbije, koji vi neprestano zaboravljate. Evo, ja ću sada dozvoliti samo da građani čuju ovo što vi dobacujete, jer ne možete da izdržite da vam se kaže nešto što nije sa partijskog stanovišta i što ne govori partijski vojnik, nego neko ko zaista govori u ime svoje kao građanin Srbije i u ime drugih građana Srbije.

Ja ću kao i kolega Orlić iskoristiti neko dragoceno vreme ovlašćenog da i ja objasnim ponešto.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Samo izvolite, meni se ne žuri. Ja nikud ne žurim.

Dakle, što se tiče pripadnosti moje političkoj partiji, evo, ja ću vam reći da nisam član nijedne. Jesam član Grupe samostalnih poslanika. Znam da je vama prosto teško da prihvatite da može neko da govori u ime prosto građana, ne neke partije, ali evo, upravo je kod mene to slučaj. Dakle, ja vam tu ne mogu pomoći, niti sam bila član bilo koje partije. I to možete da proverite. Ako mi pokažete koje sam to partije član, evo, ja ću se odmah saglasiti sa vama.

E, da imam još nešto da dopunim, a to je da sam ja pročitala član na koji se podnose svi ovi amandmani.

Dakle, pošto nikome nije bilo jasno od vas o čemu to pričamo, pa ja sam pričala o članu na koji podnosite svi ove iste amandmane. Hvala lepo.

Zašto nemam pravo na repliku?

Nisam znala da smo na ti. Hvala, pošto kažu kolege, samo da objasnim, nemaš pravo. Okej, evo, koristiću onda vreme ovlašćenog.

Dakle, ja se zaista ne bih upuštala u ovu diskusiju sa kolegama koji ne znaju sami da ocene da li je meni šef Radulović ili Živković ili Mišković ili već ko, a znaju da nije niko od njih.

Što se tiče tog leganja novca na račune itd, molim vas da mi opet kažete šta je to na moj račun leglo, ali neću da se spuštam na to, pošto nikada u životu nisam želela uopšte da ulazim u bilo kakve provokacije, jer znam da niko od vas ne može da pronađe ni jednu mrlju u mojoj karijeri, pa verovatno zbog toga mora da se izmišlja sve ovo.

Hajde da objasnim nešto što je mnogo važnije. Daleko od toga, jesam, ušla sam na listi udruženja građana, to je tačno, podržavajući te tadašnje principe u Skupštinu, to je tačno, i moram da kažem, jer me opet zaista niste dobro razumeli, stvarno me niste dobro razumeli, daleko od toga da sam protiv političkih stranaka. Naravno da jesam za sistem političkih stranaka, pa to niko ne može da ospori. Protiv partokratije sam. Protiv toga sam da članovi stranaka budu partijski vojnici, a to nam se dešava ovde svakodnevno, jer kolege kada promene stranku, onda promene i politiku. Za to sam da lični stav ipak nešto znači u politici i da lični kvaliteti nešto znači, a ne da od jedne iste osobe slušamo danas jednu priču, sutra potpuno kontra priču zbog toga što je promenjena stranka. U tom smislu se protivim strankama, a u svakom slučaju sistem višepartijski, naravno, podržavam. Poslednje što bih podržala je jednopartijski sistem ka kojem se izgleda mi krećemo, a nije nam bio daleko ni u istoriji. Hvala.

Evo predsedavajući, pošto je tema upravo bila diskriminacija, samo da konstatujem da sam ja baš diskriminisana čini mi se ovde zbog toga što kažete zatvorili ste krug replika, a meni ni jednom niste dali pravo na repliku. Dakle, nazvala bih to nekim polukrugom replika, pošto nisam imala pravo ni na jednu repliku.

Neću se više uopšte upuštati u razne neistine, poluistine i nagađanja, izmišljanja koja se ovde iznose, već samo da preporučim kolegama da prosto podnesu krivične prijave protiv svih koji su kršili zakon, pa ćemo videti šta će se s tim desiti. Ja taj dan zaista jedna čekam.

Želela sam jedan drugi predlog da dam koji bi išao upravo u interesu zaštite svih, a posebno u interesu i demokratije i transparentnosti, a to je nešto što trenutno ne postoji u svim skupštinama opština i gradova, a to je da se vrši snimanje i prenosi svih zasedanja. To trenutno u nekim gradovima i opštinama postoji, u mnogima ne, ali smatram da bi to bilo višestruko korisno, pogotovo ukoliko govorimo o tome kako je rad ovih tela dobar. Mislim da građani ako ništa drugo zaslužuju da znaju, da čuju i da vide tačno šta se tamo dešava. Mislim da bi to bio zaista veliki korak u prilog demokratiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, evo, rizikujući da samu sebe počnem da podsećam na onog Katuna Starijeg, ja moram i ovog puta da pomenem nešto što pominjem praktično svaki put kada se ovde javim za reč. Nažalost, svaki put za to imam mnogo razloga, a mogu da dodam, sa izvesnim zadovoljstvom, da su mi se u tome danas pridružile i mnoge druge kolege poslanici iz raznih poslaničkih grupa, a to je da je način kako se i ova sednica saziva, a i praktično sve sednice, ne znam ni ja više da li da kažem u poslednjih pola godina ili već koliko, neprimeren, neozbiljan i nedostojan za rad jednog parlamenta.

Ovo je opet sednica koja je sazvana danas za sutra, odnosno juče za danas, sa jednim obiljem materijala, potpuno raznorodnog, gde treba danas da govorimo o raznoraznim temama. Dakle, o lokalnoj samoupravi, o matičnim knjigama, o potvrđivanju Protokola evropske povelje, izboru guvernera, nacionalnim manjinama, upotrebi jezika i pisma, izboru predsednika sudova. Sve je to objedinjeno a ja sam danas već i čula neke zahteve da se objasni po čemu je to moguće uopšte objediniti u jednu raspravu? Naravno da odgovor nismo dobili, ali smatram da ovo svakako nije u redu.

Na kraju krajeva, ako ništa drugo, bar bi trebalo da se zapitamo kakav primer ovim Skupština daje građanima Srbije i kako može bilo koja ustanova u državi dobro da funkcioniše, ako to ne može Skupština. Ja znam da mi nemamo, evo, pominje se i to, između ostalog, tako dugu parlamentarnu tranziciju, nažalost, ne potiče naš parlament iz 13. veka kao neki drugi evropski, ali to ne znači da treba neprestano da radimo ovako kako ne treba. I ja ću svaki put ukazati na to.

Što se tiče ovih zakona koji su predloženi za današnju sednicu, teško je, naravno, sve oceniti u jednom izlaganju. Može se slobodno reći da ovde ima zaista i dobrih rešenja, mnogo dobrih rešenja, rešenja koji nisu tako dobra, ali, zapravo da li će ta rešenja zaista biti dobra ili neće, ja zaista molim kolege neke da prestanu da ćaskaju ovako, znam da oni osećaju ovo kao isključivo svoju ličnu kuću, ali to nije razlog da se ovako ponašaju u sred izlaganja o, ja mislim, veoma važnim temama. Molila bih možda i predsedavajuću da reaguje, ukoliko ih vidi i primećuje. Ne, ne primećujete. Dobro, nema problema, ja ću nastaviti.

Dakle, od toga da li su ova rešenja dobra ili loša, mnogo zavisi od toga kako će ona biti primenjena. Mi, čini mi se, dobro znamo da kod nas nije samo uvek problem donošenje zakona, već je vrlo često problem i njegova primena, a sigurno je da bi ta primena zakona bila daleko bolja i jednostavnija kada bi bilo volje da se ova diskusija održi drugačije, da se pročitaju svi amandmani, da se o njima prodiskutuje, da se možda neki usvoji, itd.

Da krenem od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Moram pre svega da kažem da mnoge skupštine opština u Srbiji funkcionišu slično po uzoru na ovu Skupštinu, da se sazivaju sednice ponekad u kratkom roku sa dostavljanjem obimnog materijala nekoliko dana ili par dana uoči sednice, što je svakako neprimereno.

Što se tiče finansiranja i nedavnih skorijih izmena u načinima finansiranja, bilo je nekih ironičnih komentara da su u nadležnosti opština ostale samo groblje i pijace. Svakako da to nije dobro rešenje, ali to spada u red onih rešenja koja potencijalno vode ka sve većoj centralizaciji i ka sve većoj partokratiji, što mi svakako ne bismo želeli.

Naša poslanička grupa zalaže se za neposredniju primenu demokratije i odnos građana prema svim strukturama vlasti, pa bismo tako želeli svakako pre svega, nešto smo od toga predložili svojim amandmanima, nešto smo od toga čak i nekim predlozima zakona predložili, da se neposredno biraju recimo i gradonačelnici i predsednici opština.

Smatramo pre svega da bi se na taj način podsticali političari da se manje brinu za interes stranačke centrale, a više za interes građana i da bi svakako na taj način lični kvaliteti, o kojima je malopre bilo upravo reči, a vrlo često o tome slušamo ovde…

Evo, kolega Martinović je, recimo, spomenuo da nije problem pripadnost partiji. Pa, nije problem pripadnost partiji, svakako, ali je problem kada se uvek razmišlja partijski i kao partijski vojnik, a ne razmišlja sem, to vrlo često imamo ovde primere svaki dan o tome, kada se razmišlja isključivo na račun partije, a ne razmišlja se mnogo o građanima i ne cene se dovoljno ti lični kvaliteti.

Takođe, ukoliko bi se usvojio ovakav način izbora onda ne bi moglo nikako da nam se desi, da, recimo, čekamo da saznamo ime gradonačelnika tri meseca i da nagađamo o tome ko će biti gradonačelnik, jer ako se, recimo, toliko vladajuća većina diči time kako je njihov predsednik izabran velikom podrškom građana, pa zašto onda ne bismo dozvolili da se na taj način biraju i gradonačelnici i, recimo, predsednici opština. Mi smatramo da bi to bio veliki korak u prilog demokratiji i upravo tome da se cene lični kvaliteti i kvaliteti onoga ko je na određenoj funkciji na vlasti, a ne samo partijska pripadnost, kao što je danas.

Što se tiče pojedinačnih rešenja, nažalost, kako rekoh, nema mnogo vremena da se o tome govori. Ja ću nešto pomenuti pojedinačno. Dakle, postoje rešenja koja se mogu primeniti na dobar ili na loš način. Od toga mnogo zavisi kako će ona rezultate dati.

Recimo u članu 3. ovog zakona, stav 6, gde se kaže da jedinica lokalne samouprave prati proces evropskih integracija itd. to otvara mogućnosti i naravno zloupotrebe i partijska zapošljavanja.

Takođe, tamo gde se kaže da odbornik ima pravo da bude informisan o pitanjima od značaj itd, do ovih informacija se često teško dolazi i često se jako dugo čeka na odgovore na poslanička pitanja, koji su takođe i kada se dobiju često spori i nezadovoljavajući.

Član 20, koji se odnosi na imenovanje predsednika opštine takođe daje velika i široka ovlašćenja predsedniku opštine. Što se tiče člana 35, odnosno kojim se predlaže član 88g. Sporazum o saradnji da jedinica lokalne samouprave ustupa poslove drugoj, obezbeđuje finansiranje itd. tu se takođe mogu javiti zloupotrebe, dakle, popis poslova u članu 39. itd. obezbeđuje ministarstvo.

Dakle, ovo su takođe zakoni, tu mislim i na Zakon o matičnim knjigama, koji ponovo daje široka ovlašćenja ministru. Kako će ih i koji ministar upotrebiti, mislim da to mnogo zavisi i od samog ministra. Neću sada sve navoditi, ali recimo u članu 2. gde ministar određuje kriterijume i gde se stručni ispit polaže po programima koje određuje ministar, gde ministarstvo preuzima podatke iz registra, gde je dakle, takođe reč o osetljivim podacima, gde može doći do raznih zloupotreba itd. gde se matična uništena knjiga obnavlja na osnovu, takođe na način koji odredi ministar itd. Spomenuću još i član 42. gde je rok od 12 meseci za izdavanje nekih potvrda neprimereno dug.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama, meni je ovde bio interesantan član 15. koji kaže – u članu 46. dodaje se stav 4. koji glasi – ministar nadležan za poslove finansija, mislim da smo tog ministra upravo izabrali ovih dana, bliže će urediti način i sadržinu izveštaja o rashodima za zaposlene u javnoj agenciji itd. Onda, na kraju, član 21. kaže da zakon stupa na snagu osmog dana, kao što je uobičajeno, ali kaže – osim člana 15. koji se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona. Baš me interesuje šta je toliko hitno da se ovaj član mora izdvojiti, te da on mora da krene da važi odmah, a ne od 1. januara 2019. godine, kao i čitav zakon.

Što se tiče zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama itd. meni je sada trenutno žao u odnosu na većinu mojih kolega što ovo moram da kažem kao neko ko nije zaposlen ovde u Skupštini, već je zaposlen u privatnoj firmi, ali u svakom slučaju, nimalo ne potcenjujem rad poslanika koji je izuzetno težak i zahtevan i naporan. O tome upravo govori sve ovo što sam rekla na početku, šta se sve traži od nas, za 24 sata šta sve treba da uradimo itd. Dakle, smatram da svakako, ukoliko postoji netrpeljivost u narodu prema, recimo, narodnim poslanicima i nekakvo mišljenje da oni ne rade dobro i dovoljno, svakako to mišljenje ne delim, bar ne za sve poslanike. Ako takvo mišljenje postoji, mislim da je tome najviše kriva vlast, ali smatram da je nemoralno baviti se ovakvim zakonom, a da pre toga nije ukinut zakon i vraćene penzije penzionerima, koji svakako zaslužuju da se njihov problem reši pre ovoga.

Na kraju, samo da dodam da je Jorgovanka Tabaković na svoj prvi mandat stupila tako što je rekla, obećanjem da će svoju platu smanjiti bar za četvrtinu, pa bih želela da je pitam, mada ona trenutno nije tu – da li je to učinila i da li planira ponovo da učini nešto slično? Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, evo prisustvujemo već od petka uglavnom sednici na kojoj slušamo o velikim i istorijskim uspesima vlasti i NBS, o velikom napredovanju na Duing biznis listi, o tome kako je naša valuta bezmalo najjača na svetu i o tome kako će ovi novi zakoni doprineti tome da stanje ubuduće bude još bolje.

Takođe je ovo retka prilika da neposredno porazgovaramo sa guvernerkom koja se nije mnogo u poslednje vreme pojavljivala u javnosti, a ne sećam se da se neki put pojavila u Skupštini Srbije i drago mi je što je ovo uglavnom jedna neostrašćena i mirna rasprava u kojoj se trudimo da svi vrlo konstruktivno sudelujemo.

Budući da sam veliki pristalica takvog načina diskutovanja, želim da kažem da i sama mislim da u ovim zakonima ima dobrih rešenja koja će zaista doprineti tome da se stanje u ovoj oblasti poboljša i sredi, ali s obzirom da je guvernerka i malopre sama govorila o logici, ako je zaista tako i ako su i ova rešenja tako dobra, ne želim to da osporim, ne naročito unapred, jer nemam običaj to da radim, ako je sve zaista tako, zbog čega je onda ovo još jedna sednica koja je sazvana na način koji je vrlo problematičan, a koji je u ovoj Skupštini postao do te mere uobičajen način rada, da se gotovo na to više niko i ne osvrće. Već više puta sam rekla, da bez obzira na to što to više gotovo niko i ne primećuje, ja ću svaki put ukazati na to da je ovaj način sazivanja sednice i rada neodgovarajući i da se nikada neću navići na neodgovarajući način rada.

Naime, kao pristalica savesnog rada i kao neko ko se trudi, kao i mnoge moje kolege da upravo to rade, moram da pitam zbog čega? Evo, guvernerka je rekla da su se mnogi ovi zakoni dosta dugo pripremali, da se o njima dosta razmišljalo, razgovaralo, pa zbog čega je onda neophodno da oni dospeju u skupštinsku proceduru svega pre nekoliko dana, naravno mislim da ovo niko ne može da ospori. Da se sednica opet zakazuje u roku kraćem od predviđenog i da opet ono što se dešava već od kraja prošle godine, a to je da kolege iz vladajuće većine podnose ogroman broj amandmana na prve članove prvih zakona.

Ja upravo, kao i guvernerka, pokušavam da nađem logiku u svemu tome. Moram da kažem da je ja ne nalazim, jer ako je sve ovo toliko dobro zbog čega onda ne dozvoliti da se materijal koji mislim da sadrži više od 1.000 stranica, ne prouči onako kako treba? Zbog čega ograničavati jednu diskusiju u kojoj možemo lepo da raščivijamo ovaj veliki broj zakona, veliki broj novih rešenja i zbog čega bi onda bilo neprimereno da se to sazove u regularnom roku, da se omogući da se normalno čitaju i obrazlažu amandmani, jer ovako meni sve liči na jednu sliku koja se predstavlja u javnosti, a koja je zapravo potpuno drugačija.

Ja naime ne pripadam ni jednoj vlasti, ni prošloj, ni sadašnjoj. Moj je zadatak ovde kao samostalnog poslanika, da samo pružim, pokušam da pružim kako vladajućoj većini, tako i svim svojim kolegama ogledalo i da vam pokažem kako ono što pričate zaista izgleda. Sada, da li ćete vi videti nešto i šta ćete videti u tom ogledalu, to je već sasvim pitanje za vas.

Dodaću samo još i taj argument da neprestano ponavljanje toga da su vas birali građani i da su građani ogromnom većinom izabrali ovu vlast, što je tačno, a pri tom se stalno ponavlja nekakva propast koju su doneli pripadnici bivše vlasti kojoj, opet naglašavam, nisam pripadala. Ta vlast je isto tako bila izabrana većinom građana, ali to nije nikakav dokaz da je ta vlast bila dobra.

Evo, vraćam se na temu.
Iskoristila bih priliku da ponovim da mislim da u ovim zakonima ima dobrih rešenja. Htela bih da pitam guvernerku nešto u vezi sa ovim preuzimanjem ovih radnika, 60 radnika poreske uprave. Imali smo neku sličnu situaciju kada smo govorili o osnivanju akademije za javnu upravu, pa me interesuje zbog čega je to potrebno? Ne želim da budem paranoična, ne želim da pričam da je to zbog nekakve centralizacije, partokratije, niti zbog bilo kakvih loših razloga, ali prosto niko nije govorio o tome, pa bih ja želela to da pitam.
I da pitam ono što mislim da bi zaista svi građani, ne mislim nego znam da svi građani pitaju, a to je zbog čega, ako smo toliko dobri u finansijskoj sferi, zbog čega su nam primanja tako niska? Zbog čega je kupovna moć tako niska? Zbog čega onda ljudi toliko loše žive? Mislim da to niko ne može da porekne. Zaista tu vidim jednu veliku protivrečnost. Nisam ostrašćena, ne želim nikoga da napadam, ali želim samo da pitam kako je moguće, ako imamo jednu od najjačih valuta na svetu i ako napredujemo toliko, kako je to onda moguće? Zahvaljujem.