Zahvaljujem predsedavajući.
Najpre, zaista želim da vas uverim da je nemoguće, možda ste vi pogrešili, možda je sistem pogrešio, ali mi smo se zaista javili za reč. Dakle, nadam se da bar to nije sporno.
Želela bih samo jednu kratku napomenu u vezi sa ovim današnjim tokom sednice. Mi smo spojili ovde 27 tačaka u jednu tačku dnevnog reda. Mi govorimo sada o, recimo, četvrtoj tački dnevnog reda i vidimo da se već troši vreme. Dakle, ostaje veoma malo vremena. Izgleda da mi ovde nećemo progovoriti ni reč, evo, sad govorimo o uređenju sudova, o porezima, o akcizama, o tržištu kapitala, a s obzirom na ovu objedinjenost rasprave, mi nećemo stići ni reč da progovorimo o tome. Toliko o tome.
Prelazim na amandman. Predložila sam da se ovaj predlog briše, zbog toga što on podrazumeva odlaganje prenošenja nadležnosti sa ministarstva na Visoki savet sudstva. Zbog čega bi se ovo odlagalo? Time se produžava neustavni i dominantni uticaj izvršne vlasti. A na koji način? Pa, čeka se odluka Ustavnog suda. Kako se biraju sudije Ustavnog suda - upravo smo imali ovih dana prilike da vidimo. Dakle, ovde se sve slaže. Sada ćemo produžiti ovaj rok i sačekaćemo neku odluku Ustavnog suda.
Zašto bismo ovo radili, osim ako neko nema ideju o tome da zna kakva će biti ta odluka? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Meni bi samo bilo jako interesantno da zamolite predlagača da objasni kako, zašto, kojom metodom je uspeo u moje obrazloženje da učita ime Aleksandra Vučića kojeg ja uopšte nisam spomenula. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo da iskoristim priliku da kažem, pošto je i juče bilo tako nekih primedbi na naše amandmane, pa sam ja rekla koliko ih pišemo i uopšte izlažemo, rekla bih, u otežanim uslovima i sve ide nekako na vrat, na nos i na brzu ruku i sve se ovo usvoji i prođe i posle narod kuka jer nije ni znao šta mu se radi.
Imala sam veoma težak izbor trenutno – da li da prisustvujem Odboru za kulturu, koji je upravo počeo u 15.00 časova, a sazvan je danas pre podne u 11.00 časova, inače, po pravilima svim bi trebalo najmanje tri dana da se sazove i da se materijali dostave, ili da dođem ovde da obrazlažem ovaj amandman kojim sam zahtevala brisanje ove tačke, jer, kako je rekao kolega Nogo, vi ovde uvodite drakonske kazne za ljude koji su i onako osiromašeni.
Naime, to su dve strane medalje ovog zakona. Obe su loše. Jedna je što će biti očiglednog tog partijskog zapošljavanja koje se priprema kroz ovaj zakon i nametanja tih upravnika koji će biti neophodni, a druga strana je ovo udaranje po džepu, ovaj harač i ovo osiromašivanje ionako siromašnih ljudi koji jednostavno ne mogu da izdrže ovakve namete.
Zbog čega su nam potrebne ovakve drakonske kazne u ovim slučajevima? Ja sam predložila brisanje tačke 7) jer nisu dobro obrazloženi, a to sam obrazlažući jedan od ranijih amandmana rekla, nisu dovoljno precizno izrečeno uslovi pod kojima vlasnik posebnog dela zgrade ili stana mora da omogući korišćenje ili prolaz kroz svoj stan i sada kada u tim nedovoljno jasnim uslovima on, recimo, to odbije, onda mu se recimo razreže kazna od 150 hiljada dinara. Molim vas, na šta to liči? Ja mislim da jedna od svrha ovog zakona jednostavno udaranje po džepu ionako osiromašenih građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim amandmanom sam predložila brisanje tačke 6. Naime, reč je o tome da je vlasnik posebnog dela zgrade ili samostalnog dela zgrade u obavezi da dozvoli ulazak i korišćenje u svoj deo zgrade zbog popravki ili održavanja.
Mislim da je krajnje neozbiljno da ovakav član zakona imamo ukoliko nisu bliže određeni ili precizno određeni uslovi pod kojima se ovo može dogoditi. Naravno da je ponekad neophodno da se odobri ovakav pristup ili korišćenje određenog dela zgrade, stana itd.
Međutim, ne možemo da kažemo tek tako da možemo imati ovakav član zakona koji bi bio veoma podložan različitim tumačenjima ili veoma podložan, usuđujem se da kažem, zloupotrebama.
Navešću jedan najbanalniji mogući primer, šta se dešava ukoliko recimo, je za održavanje ili popravku nekom našem komšiji zgodnije prosto da neke popravke izvodi iz našeg stana, umesto da ih izvodi iz hodnika, sa spoljnjeg dela zgrade itd.
Mislim da s obzirom da ovako kako je formulisan,ne kažem da ne bi neka druga formulacija bila odgovarajuća, ovako kako je formulisan ovaj član zakona, odnosno stav 6. je u sukobu sa Ustavom Republike Srbije, koji u članu 40. garantuje nepovredivost stana, a u članu 58. jamči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava, stečenih na osnovu zakona.
Dakle, da bi ovakav član zakona ili ovakav stav mogao da postoji, on bi morao da bude preciznije formulisan. Ukoliko to nije slučaj, mislim da ga treba brisati. Hvala.

Zahvaljujem.
Evo izgleda da već nekoliko kolega, a i ja se pridružujem tu, pokušavamo uporno da dobijemo odgovor ovde na neka pitanja koja nikako nisu razjašnjena u ovom Predlogu zakona. Mislim da je ova tišina veoma gromoglasna kojom nam se odgovara, a isto tako veoma žalim i zbog pustoši ove u sali danas kada se diskutuje o zakonu koji se tiče apsolutno svakog građanina Srbije i to se veoma tiče svakog građanina i koji će veoma opteretiti na razne načine građane Srbije, ali dobro.
Koleginica Čomić je već pročitala član 24. Ja ću ga ponoviti. Dakle, postupak registracije pokreće se po službenoj dužnosti ako je takva registracija predviđena ovim zakonom.
Ponoviću ono što je već rečeno više puta danas ovde, a to je da niste predvideli ko ovo čini? Dakle, ja sam predložila amandman sa stavom 2. koji glasi: „Postupak registracije po službenoj dužnosti pokreće jedinica lokalne samouprave, preko ovlašćenog lica koje će voditi registar, tj. registratora“.
Naime, s obzirom na ovlašćenja lokalne samouprave, koji se pominju u članu 18. ovog Predloga zakona i ovlašćenja registratora, predviđeno u članu 19. ovog Predloga zakona, ovo bi možda bilo primereno. Međutim, meni je jako interesantno obrazloženje kojim je odbijen ovaj moj amandman, a to je: amandman se ne prihvata iz razloga pravno-tehničke nepreciznosti. Molim vas, mi ovde pitamo ve ne znam ni ja koliko puta ko vrši ovo pokretanje postupka po službenoj dužnosti? Ja bih pre rekla da je zakon u ovom pogledu neprecizan, nego da je ovaj moj amandman bio neprecizan. Hvala.

Dakle, član 35. o kojem već diskutujemo izvesno vreme, sa priličnim stepenom saglasnosti, rekla bih čak za mene i po malo neočekivanim, kaže ovako – u postupku registracije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje.
Moram da vas pitam zašto? Naime, verovatno znate da bi trebalo da postoji pravna konzistentnost između zakona koji postoje, zakona koji se već primenjuju, zakona koji se donose i u svim drugim zakonima koji će se primenjivati u sudskim postupcima vezano za ovaj zakon postoji pravni institut povraćaj u pređašnje stanje. Kao što je recimo Zakon o parničnom postupku, pa Zakon o opštem upravnom postupku koji su već neke kolege spominjale, ne mogu da razumem a ni obrazloženje mi nije najjasnije, zbog čega ovde baš ne postoji povraćaj u pređašnje stanje?
Pričam ovde o tome da li će građani razumeti šta treba da rade, da li neće razumeti itd, pa smo i neki odnos prozvani da nismo dovoljno dobro razumeli članove zakona, obrazloženja itd, ako mi to nismo dovoljno dobro razumeli, složićete se da neće baš svaki građanin razumeti baš najbolje o čemu je ovde reč.
Molila bih vas da onda ovo razmotrite i na kraju-krajeva da nam objasnite zbog čega ovde nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje, a evo, diskutujemo o tome i mislim da se svi slažemo u tome da bi trebao da postoji. Hvala.

Gospođo Mihajlović, ja mislim da ste vi namerno sada pogrešno protumačili moje reči. Naravno da nisam htela da kažem da su građani neuki. Ja sam htela samo da kažem da vi tvrdite, a mi znamo najbolje da smo se trudili da u ovim uslovima, bolje da kažem neuslovima, pročitamo, protumačimo zakon, napišemo amandmane itd.
Znate, ja se pomalo osećam sada u onoj situaciji kao neki đak, recimo, koji bi dobio za domaći zadatak da za jedan ili dva dana pročita i „Rat i mir“ i „Fausta“ i „Don Kihota“ i da uradi analizu svih likova u tim delima i onda kad pokuša da uradi taj domaći zadatak, onda mu profesor kaže – nije ti to dobro.
Dakle, naravno da nije reč o tome da građani slabije razumeju od nas. Ja mislim da ste shvatili da je reč o tome da smo se mi posebno potrudili da ovo razumemo, a da se ipak pokazalo da mnogi od nas ovde ne da nisu razumeli nego, prosto, imamo primedbe na koje vi nećete da odgovorite. Hvala.

Zahvaljujem.
Član 50. govori o pravima i obavezama upravnika i ja sam podnela amandman kojim se briše tačka 6. u kojoj kaže da upravnik uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima koja su zajednički i posebni delovi izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu, da fizičko lice, ime, prezime, JMBG, a za pravna lica poslovno ime, adresa, sedišta i matični broj.
Ovaj stav, odnosno tačka 6. je u direktnoj suprotnosti sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a time i direktno krši Ustav, jer Ustav u članu 42. kaže da je zajamčena zaštita podataka o ličnosti i da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Kako god mi ovde raspravljali šta će nekome, i ja se slažem, šta će nekome JMBG, svi znamo da je to sporna informacija, da ne treba svako da je ima, zbog toga je i zaštićena na ovaj način kako je zaštićen, pri tome sad uopšte ne želim da ulazim trenutno, polemika koja se vodi oko toga ko će uzimati taj broj i zašta će ga koristiti i tako dalje. Vi ovde opet kršite Ustav. Dakle, ne možemo manipulisati ovakvim podacima osim ako je to direktno u skladu sa zakonom i sa Ustavom. Hvala vam.

Ovim amandmanom u kome sam predložila da se određena sredstva dodele ustanovama kulture, pre svega sam to učinila jer smatram da se sa nedopustivo malo sredstava materijalnih, finansijskih i svakih drugih i uopšte jako malo pažnje posvećuje kulturi u Srbiji.
Mi smo ovih dana imali prilike da čujemo kako je ovo skoro idealan budžet, kako je to najbolji budžet u istoriji, najbolji budžet u okruženju itd.
Dakle, ja nisam imala prilike da pročitam budžet Republike Makedonije, jedva da sam stigla da se upoznam i sa ovim budžetom koliko smo vremena imali za to, ali sam zato letos bila pozvana kao prevodilac srpski, naravno prevodilac, najvećeg živog pisca Margaret Atvud na „Večeri poezije“. Pozvana sam bila u Strugu na njihovu tradicionalnu manifestaciju „Večeri poezije“ da bih imala priliku da se upoznam sa ovim velikim piscem.
S obzirom da vrlo pomno pratim i profesionalno se bavim ovakvom vrstom dešavanja, poznato mi je koliki su troškovi, recimo, ovako jednog gostovanja i znam da oni nisu zanemarljivi, ali nisu nimalo nedostižni za jednu državu koja vodi računa o svojoj kulturi.
Nažalost, država Srbija se vrlo retko odlučuje, organizacije i institucije da organizuju ovakvo jedno gostovanje. Mi se inače stalno žalimo na to šta naša publika gleda, čita i sluša, ali vrlo retko vodimo računa o tome šta toj publici nudimo.
Pre svega, mislim da treba da znate da srpska čitalačka publika, recimo, pokazuje izuzetno interesovanje. Prošle godine smo imali gostovanje nobelovca Maria Vargasa LJose. Meni je jako žao ako niko od vas nije imao prilike da vidi sa koliko je strpljenja srpska publika čekala da vidi, da upozna i da popriča sa ovim velikim piscem, dobitnikom Nobelove nagrade i veoma mi je žao što se kod nas ne vodi računa da se sredstva za kulturu usmeravaju u takve projekte.
Podsetiću vas samo da ovakvo gostovanje uglavnom se odlučuju da upriliče, recimo, privatne izdavačke kuće iz svog džepa, a da to državne organizacije, institucije veoma retko ili nikako ne radi, a naravno svi zvaničnici pohrle da se slikaju sa ovakvim velikanima i da sa njima vode mudre razgovore kada oni dođu. Hvala vam puno.

Hvala lepo.
Pre svega, želim da kažem da je tačno da je moguće da dođe do određenih grešaka u smislu našeg tumačenja, jer sami znamo koliko smo imali vremena za ovo. Ali, isto tako je tačno da ovo nisu jedina sredstva koja se koriste za ove namene o kojima vi govorite, a ja sam čula lično ministra Vulina, pre neki dan, da je rekao da i sam zna da se ova sredstva iz njegovog ministarstva vrlo često troše nenamenski, pa znamo da se ponekad dodeljuju upravo tamo gde ne treba da budu dodeljena.
Nas upravo interesuje, znate kako narod kaže – nije čoveku žao na malo, nego na nepravo, a to što se ova sredstva vrlo često, koja jesu namenjena najugroženijima, troše upravo na one koji su najmanje ugroženi, to je problem nekih drugih. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovaj naš amandman smo podneli na član 10. koji kaže da – izuzetno u 2017. godini nisu planirana sredstva za napredovanje državnih službenika u viši platni razred itd. Sada kaže – nisu sada planirana sredstva, što ne znači da možda eventualno i neće biti, pa smo zbog toga zatražili, odnosno podneli amandman kojim se kaže – ukoliko se tokom izvršenja budžeta promene uslovi na internet strani Ministarstva finansija objaviće se podatak o planiranim sredstvima za napredovanje državnih službenika u viši platni razred itd.
Ovim smo želeli da rad Vlade postane transparentan ili pošto stalno pričamo kako treba da koristimo srpske reči – proziran ili providan, što znači da svaki građanin, ne samo mi ovde koji diskutujemo o tome, ne samo bilo ko koga se to tiče, nego svaki građanin koji bude želeo da se uveri u to kako se ova sredstva raspodeljuju može da vidi ove podatke. Hvala.

U članu 14. stav 3. kaže ovako – ukoliko korisnici sredstava budžeta Republike Srbije o izvršavanju rashoda, izdataka postupe suprotno odredbama stava 2. od člana, Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, odeljenja za budžetsku inspekciju može doneti odluku o obustavi izvršavanja ostalih eksproprijacija utvrđenih ovim zakonom za tog korisnika.
Pa dalje u narednom stavu kaže – ministar nadležan za poslove finansija može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije itd. Sličan je i naredni stav.
Ja samo pre nego što pročitam amandman da prokomentarišem da nije sasvim jasno do kada ova obustava traje i čijom odlukom se obustavlja. Dakle, kada se kaže privremeno.
Naš amandman inače glasi – da se dodaje posle stava broj 5. novi stav koji glasi – Ministarstvo finansija će putem svoje internet stranice redovno, a najkasnije do 20.- og u mesecu za prethodni mesec objavljivati spisak korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, kojima je privremeno obustavljen prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, sa obrazloženjem razloga obustave.
Mislim da je jasno da ako bi se ovo objavilo, odnosno ako biste usvojili ovaj amandman, da bi nam bilo mnogo jasnije šta se ovde dešava, kada, dokle i kako? Hvala.

Hvala.
Evo, ja ću pročitati član 21. U 2017. godini mogu se zaključiti poslovi sa finansijskim derivatima, u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi, radi zaštite od promene deviznog kusa i/ili rizika promene kamatne stope u vezi sa zajmovima i državnim hartijama od vrednosti zaključenim, odnosno emitovanim u skladu sa ovim zakonom i/ili ranije važećim zakonima o budžetu Republike Srbije.
Dakle, s obzirom da ovaj član ostavlja raznorazne mogućnosti zaključivanja poslova za finansijskim derivatima, amandman koji smo podneli na ovaj član glasi – dodaje se novi stav koji glasi: „Poslovi zaključeni shodno odredbi stava prvog ovog člana objavljuju se na mesečnom nivou na internet prezentaciji organa koji zaključuje predmetne poslove. Svakog meseca najkasnije do dvadesetog u tekućem mesecu, a za prethodni mesec, svi organi i Ministarstvo finansija objaviće sve poslove koji su zaključeni shodno odredbi stava prvog ovog člana.“
Dakle, ovim će se omogućiti da se vidi tačno koji su to poslovi, kao i da sve ovo što se po ovom članu bude zaključilo bude potpuno transparentno, svima dostupno, ja se nadam i svima jasno. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovde govorimo o krivičnom delu – polno uznemiravanje koje se, koliko ja znam, sada po prvi put normira posebno u našem krivičnom zakonodavstvu. Ranije je bilo pominjano u okviru nekih drugih krivičnih dela, ali je sada prvi put posebno pravno normirano.
Mi smo ovim amandmanom predložili jednu izmenu. Predlagač je predvideo da se za krivično delo iz stava 1. krivično gonjenje preduzima po predlogu. Naime, nije tačno definisano o čijem je predlogu reč. Analognim tumačenjem Krivičnog zakonika možemo zaključiti da je reč o predlogu žrtve ili oštećenog.
Naime, smatramo da je ovakvim predlogom predlagač relativizovao i umanjio težinu ovog krivičnog dela, predvidevši supsidijarno gonjenje po predlogu.
Takođe, smatramo da je predlagač ovde zanemario nešto o čemu je već više puta ovde govoreno, a to je da se žrtva ili oštećeni često iz straha od odmazde, iz straha da neće biti dovoljno zaštićen od strane države ustručava da podnese krivičnu prijavu i smatramo da zbog toga nije dobro da se težina, odnosno da se odgovornost za krivično gonjenje ovde prebacuje na žrtvu.
U obrazloženju je rečeno, između ostalog, da se ovo krivično delo odnosi na osetljivu zonu privatnosti, odnosno dostojanstvo u sferi polnog života. Pa, za silovanje se preduzima gonjenje po službenoj dužnosti, pa nećemo valjda reći da je silovanje u ovom smislu manje stresno ili manja trauma za žrtvu od polnog uznemiravanja? Hvala.

Ovde je reč o tome da smo predložili da se naziv ovog krivičnog dela, koji je u zakonu dat kao pranje novca, izmeni u -legalizovanje novca stečenog kriminalom ili kriminalnom aktivnošću.
Naime, ovaj naziv nije nov, bio je dat i u članu 231. prethodnog Krivičnog zakonika. Međutim, smatramo da pre svega nije prosto primereno da se jedan žargonski izraz koristi ovako u pravnom normiranju, a drugo, i radi upodobljavanja sa samim opisom bića krivičnog dela. Inače, u ovom članu koji je poprilično dugačak i opširan, nigde se ne pominje izraz pranje novca. Tako da, smatramo da bi primerenije bilo da i sam naziv krivičnog dela u zakonu bude drugačije formulisan. Hvala.