Hvala.

Moje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, a može da se odnosi i na ministarku saobraćaja i ministra spoljnih poslova - kako misle da reše problem građana Srbije ovih dana u jeku sezone putovanja, koji se pojavio zbog neadekvatnog rešavanja pitanja produženja važenja saobraćajnih dozvola?

Već je bilo nagađanja o tome da li će neke strane zemlje prihvatati ovakav način produženja važenja dokumenata i pre neki dan je i ambasada Mađarske zvanično izdala saopštenje građanima Srbije da neće prihvatiti potvrde formata A4, koje se u Republici Srbiji izdaju radi produžetka važnosti isteklih saobraćajnih dozvola.

Kao da građanima Srbije nije dovoljna muka to što i onako voze stare automobile, koji više nisu potrebni u razvijenijim državama i što ih voze po desetak godina i više, već sada sa tim automobilima ne mogu ni da pređu granicu svojim vozilima. Kako misle da reše ovaj problem u doba godine kada se najviše putuje?

Drugo pitanje uputila bih bivšem gradonačelniku Beograda i, evo, našem budućem očigledno ministru finansija, Siniši Malom.

Ja neću pominjati njegove afere. O njima se i onako juče pričalo celog dana. Imam jedno pitanje. U vezi je sa finansijama. Volela bih da čujemo objašnjenje. Naime, on je krajem prošle godine dao izjavu da će Grad Beograd ostvariti do kraja godine 800 miliona evra prihoda od turizma i da će broj turista u Beogradu do kraja godine dostići milion.

Bez namere da se upuštam u neke mnogo detaljne analize ovih brojeva, mene pre svega zanima na koji način je dobijena ova računica, kako je stvarno tih 800 milina evra prihoda, kroz šta se to vidi? Evo, juče je premijerka mnogim mojim kolegama stavljala primedbu da se nisu dovoljno dobro pripremili, da nije dovoljno jasno analiza urađena, pa bih volela da znam kojim metodama i kojim podacima je dobijena ova cifra?

Interesantno je da ove cifre ukazuju na to da ako Beograd ima nekih milion turista, da svaki od tih turista potroši, to se može videti najjednostavnijom računicom, oko 800 evra u Beogradu. Meni je ovo jako zanimljivo, s obzirom da mi, građani Srbije, obično kada odemo u inostranstvo trošimo daleko manje od toga, pa me interesuje kako je dobijena ova računica i kako bi moglo to da nam se objasni?

Takođe bih želela da pitam i ministra unutrašnjih poslova, s obzirom da je rekao pre neki dan novinarima da ne zna koliko je koštala ova proslava koja je blokirala Beograd i onemogućavala Beograđanima kretanje nekoliko dana? Čudno mi je da on to ne zna, ali kada bude saznao koliko je to sve koštalo bilo bi lepo da kaže i nama, građanima, da i mi znamo koliko to košta.

Sledeće pitanje uputila bih premijerki Srbije, Ani Brnabić. Evo, imale smo moje kolege i ja priliku sa njom da razgovaramo juče čitav dan i to je lepo. Ono što mnoge moje kolege poslanici, a i mnogi novinari imaju problem u komunikaciji sa premijerkom, a ja bih citirala ovde, ja bih rekla, vrlo, kako to neki kažu, znakovit primer njene komunikacije. Mislim da je pitanje postavljeno u vezi sa nelegalnom gradnjom na Kopaoniku. Mislim da je to pitanje postavila novinarka Danica Vučinić, pa je premijerka na to pitanje, šta će se preduzeti, kako će se rešiti ovo pitanje, pitala da li ona treba da ide čekićem da ruši to što je sagrađeno.

Mislim da to nije u redu i pitala bih premijerku zbog čega ona toliko lično shvata sva ova pitanja, s obzirom da ona ima najvišu funkciju u državi i da mi kada je pitamo tako nešto, pogotovo novinari, mislim da treba da bude pripremljena nekad i na malo neprijatna pitanja, jer tako se to dešava kada imate jako visoku funkciju, a to nikako ne znači da je to pitamo lično da li će ona nekog…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predložila sam izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima.

U situaciji kada svakodnevno ovde usvajamo na svakoj sednici, evo ovo će biti isto jedna od tih sednica, po 20 i 30 novih zakona ili izmena i dopuna postojećih zakona, mogu da vam kažem da Zakon o kulturnim dobrima u Srbiji potiče još iz 1995. godine i da nikom nije palo na pamet da ga menja, a mislim da nikom ne pada na pamet ni da ga pročita, ni da ga pogleda, niti uopšte da zna da postoji.

Par puta sam izrazila mišljenje da je Srbija zemlja najgora na svetu po svom odnosu prema kulturnim dobrima. Neki smatraju da je ovo moje mišljenje preoštro, ali ja nažalost svakodnevno mogu da se u to uverim. Imamo bezbroj primera, uništenja, oštećenja kulturne baštine u Srbiji.

Mislim da smo svi dobro upoznati sa tim da je to nešto što se dešava svakodnevno. Ono što mene interesuje, a mislim da nikada nisam čula za nešto slično jeste - da li je nekada neko odgovarao u Srbiji za to što je uništio neko kulturno dobro, bilo da do tog uništenja dolazi samim činom, recimo, uništenja, oštećenja, krađe? Ništa nije čudno u Srbiji da čujete da je nestao recimo, neki predmet, luster dragoceni, neprocenjive vrednosti iz neke zgrade ili bilo koje kulturno dobro ili da se to dešava time što se nepropisno ovim kulturnim dobrima rukuje.

Znam da je i sam status kulturnog dobra u Srbiji veoma problematičan i da je i taj proces utvrđivanja samog šta jeste, a šta nije u Srbiji kulturno dobro veoma spor i da se gotovo uopšte ne odvija, ali dakle, kako rekoh, ovaj sam zakon se gotovo nikada ne primenjuje iako postoji.

Kada bi se recimo, primenjivao, onda bismo mogli da se uverimo da neko ko bi se, na primer, potpisao na nekoj freski ili na bilo kom mestu gde se oštećuje neko kulturno dobro mogao da plati kaznu od recimo 70 ili 80 dinara, kada bi takva kazna bila naplaćena, što znači da se praktično ničim ne sankcioniše, a ja vas molim da mi kažete, ako znate da postoje suprotni primeri, uništavanje kulturnih dobara u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Još prošle godine, kada smo diskutovali ovde na jednoj sednici opširno o novim zakonima o obrazovanju osnovnom, srednjem i visokom, ja sam podnela amandman, tada smo još uvek imali priliku, što nažalost više praktično nemamo da podnesemo poneki amandman i da obrazložimo neko svoje mišljenje čime treba dopuniti neki zakon, tada sam podnela amandman kojim sam predložila da srednje obrazovanje u Srbiji postane obavezno.

To ne samo da je u skladu sa svim preporukama koje Srbija dobija i ne samo da je uvedeno već u nekim zemljama u okruženju, već su i tom prilikom mnogi poslanici, praktično svi poslanici opozicije, a gotovo i svi poslanici vladajuće većine izrazili mišljenje da je taj predlog dobar. Ja sam imala, mogu da kažem, zadovoljstvo čak da čujem kasnije i od ministra u nekoliko navrata da kaže u ovom domu i na drugim mestima da smatra i da misli da će ovaj predlog zapravo biti usvojen. Naravno, ne kao moj predlog, nego da Srbija ima nameru da uvede obavezno srednje obrazovanje.

Pošto vladajuća većina obično izražava mišljenje da su svi predlozi koji dolaze od strane opozicije nebulozni, loši, glupi, čula sam razne komentare za ovih meseci i godina, koliko ovde sedim, i čula sam mnogo puta mišljenje da nikada od strane opozicije nije došao ni jedan dobar predlog, smatram da, ne samo za ovaj moj predlog, nego i za mnoge druge predloge koji su došli od strane opozicije, ne važi, jer za mnoge od ovih predloga, a evo kako sam i sama navela, za ovaj moj predlog sam čula mnogo puta da, ne samo da smatraju da je dobar, nego da je to nešto što će Srbija u nekoj doglednoj budućnosti učiniti.

Molim vas zato da napravite jedan ozbiljan presedan u ovoj Skupštini, da usvojite ovaj moj predlog i da stavimo na dnevni red raspravu o tome da Srbija treba da uvede obavezno srednje obrazovanje. Ako to ne želite da učinite, mislim da jasno pokazujte da vam nije najvažnija dobrobit Srbije, nego da vladajuća većina razmišlja o dobrobiti svoje stranke i da su vam stranka i partija iznad države i iznad dobrobiti građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru kulture i informisanja, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naglašavam da ovo pitanje upućujem u ime sedam reprezentativnih umetničkih udruženja, a to su Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog pen centra i Udruženje književnih prevodilaca Srbije tj. ovlašćenih predlagača, članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Da li će Ministarstvo kulture i informisanja povući iz skupštinske procedure zbirnu listu kandidata za Nacionalni savet, s obzirom na to da se na njoj, kako se pokazalo, nalaze imena dvojice nelegitimnih kandidata Živorada Ajdačića i Vladimira Logunova, odnosno kandidata koje nisu predložili ovlašćeni predlagači, reprezentativnog udruženja, već koordinacioni odbor, koji prema Zakonu o kulturi, član 16. nema pravo da predlaže kandidate za Nacionalni savet, već samo da organizuje postupak predlaganja.

Sem toga, nakon što je Odbor za kulturu i informisanje usvojio nelegitimnu zbirnu listu, jedini legitimni kandidat za oblast pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra, glumac Vojislav Brajović, zvanično je povukao svoju kandidaturu, te je navedena oblast time ostala bez svog kandidata. Naglašavam da to što se povukao legitimni kandidat ne čini nelegitimnog kandidata legitimnim.

Dakle, lista je nelegitimna iz tri razloga, a samo jedan bi morao biti dovoljan da se ona povuče. Reprezentativna udruženja takođe žele da znaju zašto je Ministarstvo kulture prihvatilo kandidate za Nacionalni savet, koje u svojstvu predlagača, dakle suprotno zakonu, predložio koordinacioni odbor i zašto je Ministarstvo prihvatilo dopunu tog istog predloga koje je koordinacioni odbor opet nelegalno u svojstvu predlagača, kandiduje Vladimira Logunova za nepostojeću oblasti. Umetnička igra je klasičan balet, narodna igra, savremena igra i stvaralaštvo, produkcija interpretacije, kada u Zakonu o kulturi član 16. među oblastima za koje se predlažu kandidati, nema ove oblasti.

Kako Ministarstvo objašnjava ovakve propuste u svom radu, tj. u postupku prikupljanja predloga za Nacionalni savet. Predstavnici Udruženja ocenjuju da objašnjenje koje je sekretar Ministarstva Igor Jovičić, ponudio na sednici Odbora za kulturu i informisanje, da Ministarstvo nije nadležno da rešava sporove među udruženjima i da je ono samo objedinilo svoje predloge i poslalo ih Odboru, nije prihvatljivo iz više razloga.

Ministarstvo je poverilo koordinacionom odboru da organizuje postupak predlaganja kandidata, koje predlaže reprezentativna udruženja. Iz te činjenice, proističe obaveza Ministarstva da Skupštini dostavi listu sa legitimnim kandidatima reprezentativnih udruženja.

Ovo je, dakle, posao Ministarstva za kulturu i informisanje, samim tim njegova odgovornost. Prema tome, nezakonito postupanje koordinacionog odbora u organizovanju postupka predlaganja kandidata, u direktnoj su nadležnosti ministarstva. Odluka ministarstva da uputi odboru listu na kojoj se nalaze nelegitimni kandidati, za čiju nelegitimnost Ministarstvo zna, jer su ga o njoj obavestila reprezentativna udruženja, ovlašćeni predlagači, može se shvatiti kao pokušaj Ministarstva da prenese odgovornost za narušavanje zakona na Skupštinu.

Naglašavam, dakle, da bi usvajanje pomenute liste predstavljalo kršenje zakona. Ova lista je nelegitimna, a umetnička udruženja poručuju da zakon nije umetničko delo i da se ne može tumačiti prema ličnim sklonostima i shvatanjima, već je nedvosmislen, jasan a osnovne obaveze ministarstva, skupštinskih odbora i Skupštine, da poštuju zakon, od koga možemo da očekujemo poštovanje zakona, ako ga ne poštuju ministarstvo ili skupštinski odbor ili nedaj Bože, Skupština Srbije, što mi ovim putem želimo da sprečimo.

Moje sledeće pitanje uputila bih predsednici Vlade i svim ministrima u Vladi. Da li misle da bi možda bilo bolje da umesto najavljene 54 fontane u Beogradu, recimo izgradimo 54 nove bolnice, 54 obdaništa, 54 škole, ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji. Ili, recimo da se 54-voro dece pošalje na neophodno lečenje u inostranstvo ili tamo gde mogu da se izleče, ili da neki delovi Beograda i Srbije dobiju kanalizaciju, vodu, struju i slično?

Sve ovo je mnogo i daleko potrebnije od 54 fontane, jarbola, novogodišnje rasveta i svega onoga što se ovde u Beogradu, jelki raznih novogodišnjih, plaća hiljade i milione evra. Prema tome, želim da ih pitam da li misle da bi ovo bio bolje upotrebljen novac? Hvala.

Moje prvo pitanje danas je upućeno svim ministrima u Vladi Srbije, premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije.

Reč je o pitanju, kako je moguće da prema zvaničnim podacima koji se mogu naći na internetu, a ovo nije nešto što neko treba posebno da traži, jer na ovo su mi naime skrenuli pažnju građani. Po podacima kojima se moglo pristupiti sa interneta, upravo u dane izbora, čak i posle beogradskih izbora, kako je moguće da, kada se sabere broj stanovnika u svih 17 opština u Beogradu, dobija se broj koji je nešto malo manji od ukupnog broja upisanog birača na beogradskim izborima.

Mislim da je ovo veoma čudno i građane je veoma začudilo i zbog toga su mi se neki obratili sa željom da postavim ovakvo pitanje i voleli bi da dobiju objašnjenje za to, a pogotovo kada uzmemo u obzir da je sigurno da ne mogu svi građani imati biračko pravo, odnosno da je nekih 17%, 18%, tako se procenjuje, građana, naravno, maloletno i da ne mogu još uvek imati pravo glasa.

Kako je u tom slučaju moguće da ovaj broj bude manji od broja upisanog u birački spisak? Evo ja pozivam sve ministre, premijerku i predsednika da se uključe u ovo i da pokušaju oni da saberu i da vide da li je ovo tačno što su građani primetili?

Drugo pitanje upućujem pre svega ministarki Zorani Mihajlović, ali i svim ostalim ministrima i premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije – kada će objaviti sve ugovore koji su vezani za aerodrom „Nikola Tesla“, za aerodrom „Konstantin Veliki“ i za „Er Srbiju“? Svakodnevno smo svedoci da svi ovi ugovori o kojima javnost gotovo ništa ne zna, o kojima se mnogo nagađa i špekuliše, izazivaju veliku pažnju javnosti, izazivaju čak i proteste, ali ovo nije pitanje od juče. Ja lično pripadam onima koji još od 2014. godine traže da se ovi ugovori objave, a mnogo puta je obećavano da će ovi podaci biti obelodanjeni, ali to se nikada nije dogodilo.

Zbog čega je potrebno da se špekuliše u vezi sa raznim pitanjima o tome kakvi su interesi doveli do sklapanja ovih ugovora, kakvi su motivi doveli do sklapanja ovih ugovora, do pitanja, a videli smo i razna nagađanja u medijima, TV emisije itd, zatim pitanja da li recimo ograničenja u vezi sa ovim našim aerodromima, posebno sa niškim, da li ide u korist albanskim aerodromima Tirana, Kukeš i sl?

Dakle, uopšte nije potrebno da se o svemu tome nagađa. Mi ne želimo da nagađamo. Ja sam sigurna da ukoliko su ovi ugovori povoljni i za građane Srbije, a ja sam lična svedok i svi znamo da u svakoj rečenici ministarke Mihajlović se pominje sintagma – zarad građana Srbije, pa se ja nadam da se ministarka slaže da građani Srbije zaslužuju da znaju šta se dešava sa aerodromima i jednim i drugim, i sa „Er Srbijom“ našim nacionalnim avioprevoznikom?

Nadam se da će se u tom smislu ministarka založiti da se konačno ovi podaci saznaju i otkriju, jer ukoliko su oni povoljni, ukoliko su oni tako dobri kao što nam stalno govori i ona i premijerka i predsednik, pobogu zašto ih onda ne otkrijete, pa da se svi oduševimo kada vidimo kako ti ugovori izgledaju.

Sledeće pitanje je za ministra kulture Vladana Vukosavljevića, ali i za sve ostale ministre, a to je takođe jedno pitanje o kojem se mnogo špekulisalo u poslednje vreme u javnosti, a reč je o sredstvima na konkursu grada Beograda za podršku projektima u kulturi.

Takođe smo mogli mnogo toga čuti i pročitati u vezi sa sredstvima koja su raspodeljena u vezi sa ovim konkursom, mnogo je bilo primedbi na ovo. Primedbe su stavili PEN centar, Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije i svi su tražili da se transparentno objave ovi podaci zbog toga što postoji mnogo sumnji, odnosno ne da postoji, nego je sigurno da su neka sredstva dodeljivana firmama koje su tek nedavno osnovane.

Pošto vidim da mi vreme ističe, želela bih samo još da iskoristim, nemam vremena da sve pitam što sam želela, ministarku Slavicu Đukić Dejanović, ali i ministra Vladana Vukosavljevića i ostale ministre, premijerku i predsednika - ako se toliko radi na populacionoj politici, kako je moguće da istovremeno stručne osobe i majke troje dece, kao što su Bojana Ivanov Đorđević i Draga Mihajlović Đapić ostaju bez posla? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Takođe koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Svoje izlaganje u raspravi u načelu sam započela time što sam rekla da ova Skupština neprestano zaseda na samoj ivici regularnosti, odnosno ne regularnosti. Tom prilikom sam rekla da se stalno, čak i ove mogućnosti koje postoje u ovom Poslovniku neprestano rastežu do krajnji granica, što je čitav tok ove sednice i te kako potvrdio. Tada sam isto rekla da nije dobro da je ovoliko tačaka dnevnog reda objedinjeno u jednu tačku, da to prosto nije prirodno, jer ma koliko tu bilo dobrih rešenja, mislim da vi upravo sada svojim amandmanima pokazujete da ta rešenja nisu toliko dobra. Ako se podnese više stotina amandmana o tim istim rešenjima za koja vi tvrdite da su fenomenalna, onda ne znam koliko su ona zaista dobra.

Takođe me, moram priznati, fascinira, nisam dovoljno dobar poznavalac matematike i verovatnoće da bih mogla da pričam o tome, ali bi me iskreno veoma zanimalo kako je moguće da su sve te stotine i stotine amandmana od strane vladajuće većine podnete upravo na prve zakone i na prve članove koji su danas ovde na dnevnom redu. Zanima me kako to da baš na te zakone imate toliko primedbi, a da nemate uopšte primedbe na neke zakone koji su deseti ili 11. ili 12. ili 15. na dnevnom redu.

Kako rekoh, i tu ima veoma, veoma spornih rešenja i odluka. Pre nekoliko dana, naime, kad sam govorila o nekim tim spornim rešenjima, meni je ministar odgovorio, recimo kada sam pomenula primedbe zaštitnika, da to nije sveto pismo. Međutim, mi u ovoj raspravi imamo i nekih tačaka kao što su, recimo, izbor po problematičnom pravilniku sproveden i suprotan zakonu o javnom tužilaštvu na koje primedbe je imao i Ustavni sud. Pa me zanima da li je i to možda sveto pismo ili ni to, možda nije ni Ustav više sveto pismo, i šta je to uopšte u ovoj državi što mora da se poštuje? Da li postoje takve stavke koje se moraju poštovati? Hvala.

Samo da se osvrnem na ovo što je ministar rekao. Naime, izbor javnih tužilaca sproveden po problematičnom Pravilniku koji je suprotan zakonu o javnom tužilaštvu i po postupku koji su sproveli članovi Pravosudne akademije, koju ste vi upravo osnovali, i Poverenik za zaštitu informacija osporio je i Ustavni sud, koji je doneo privremenu meru zabrane postupanja Državnog veća tužilaca po ovom konkursu. Da li je ovo obavezujuće ili nije obavezujuće, to me interesuje?

Koristim takođe vreme ovlašćenog predstavnika.

Dakle, što se tiče svih ovih priča, moram da kažem, kada sam ja u pitanju, jer se stalno pominju nekakve veze sa nekakvim tajkunima, bivšim režimima itd, ja ne da nemam veze ni sa kakvim bivšim režimom, ne da nemam veze ni sa kakvim tajkunima, nego nikada nisam bila član nijedne stranke, ovde zastupam isključivo građane ili se bar trudim da to radim onako kako treba.

Što se tiče već kritike bivšeg režima, koja je ovde izgleda jedina tema u Skupštini i dalje, iako je taj režim i te kako davno bivši, moram da se prisetim da ma koliko da je taj režim bio loš, da ipak, recimo, pošto se stalno pozivate na to šta je taj neki bivši režim radio, evo, recimo, ovo podnošenje stotina amandmana taj režim ipak nije radio. Dakle, postoji nešto u čemu ste vi ingeniozniji i verovatno smatrate da ste bolji od te prethodne vlasti, pošto se toga čak ni oni nisu setili.

Osvrnula bih se, takođe, kada je reč o tome koliko opozicija sme ili ne sme da govori, jedan vaš kolega je pre nekoliko dana ovde rekao da svima koji su dobili ne znam kakav procenat glasova na beogradskim izborima, takođe, nisam učestvovala uopšte na bilo koji način, čak ni podržala nijednu stranu na izborima, da njima svima treba zabraniti da govore. Ja se samo pitam dokle to može da ide. To jasno govori vaš stav. Dakle, svi ljudi koji ovde sede jesu dobili neke glasove, priznaćete, ne znam samo, morate nam objasniti kako smo ovde dospeli i da li mi imamo pravo ili nemamo pravo da govorimo, jako me interesuje dokle to može da ide, da li će nam se onda uskratiti, recimo, i neko pravo da uđemo u zgradu ili da postojimo ili ne znam šta sve, dokle to već može da ide. Hvala.

Upravo govorim o amandmanima i o razlozima podnošenja svih ovih amandmana, sve vreme.

Moram samo da obavestim kolege, s obzirom da stalno to pominju, da ja nikad u životu nisam ni videla kristalnu kuglu, niti bilo kakvu drugu kuglu i da ne treba da veruju svemu što pišu tabloidi, jer je reč o greškama i izmišljotinama, ja sam to više puta rekla. Međutim, želim da ih uverim da meni uopšte nisu potrebne nikakve moći proricanja da bih mogla da pogodim zbog čega su oni upravo, kako sam rekla, podneli amandmane na prve članove prvih zakona, a da uopšte nisu sporili, recimo, neke članove 10. ili 12. zakona na dnevnom redu. Dakle, nije potrebno biti prorok ni vidovit da se zna zbog čega oni to rade. Hvala.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćenog.

S obzirom da, kao i kolege, diskutujem pre svega o svrsishodnosti ovih amandmana, i te kako pričam o amandmanima, mislim da uopšte nismo skrenuli sa te teme ni jednog trenutka. Mislim da je veoma važno pitanje iskrenosti i kao što vidim kolege zastupaju sada veoma usrdno ove svoje amandmane, moram da postavim pitanje kao i koleginica Gordana Čomić i zaista me veoma zanima da li će ovi amandmani biti povučeni? Koliko možemo verovati u iskrenost i dobronamernost ovih amandmana koji su se, da ponovim, igrom slučaja baš našli na sve prve članove prvih zakona?Ako oni budu povučeni, mislim da onda kolege koje su obrazlagale ove amandmane zaista duguju dosta toga da objasne zbog čega su ih podnosili.

Međutim, s obzirom da nemam lično dilemu čemu služe ovi amandmani i da ja lično imam osnovano pravo da smatram da su oni namenjeni tome da uguše svaku diskusiju u ovoj Skupštini, mene interesuje nešto drugo. Ukoliko ste, kako sami kažete, osvojili svaku vlast na svakom nivou, potukli sve do nogu i sve oborili na kolena, mene interesuje zbog čega vam je onda i dalje toliko važno da obesmislite svaku mogućnost da se ovde diskutuje o vašim predlozima za koje smatrate verovatno da su super i da su odlični, a opet, s druge strane, na njih imate mnogo primedaba? Dakle, mene interesuje to. Ja bih volela to da znam, ukoliko je sve ovo što mi pričamo bespredmetno, ukoliko nas niko ne sluša, ukoliko niko ne glasa za bilo koga od nas, pa zbog čega je onda važno da se ni jedna naša reč ne čuje?Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Vrlo sam pažljivo slušala kolegu dok je obrazlagao svoj amandman i primetila sam da je, ne samo jednom, nego čak više puta uporedio investicije u Srbiji i tako nekim drugim državama. Pomenuo je Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, pomenuo je, čini mi se, i par puta Kosovo i Metohiju. Poređenje između Srbije i Kosova i Metohije. Htela sam da mi objasnite vi ili prethodni govornik ili ministar – po kom osnovu se to… Mislila sam da je Kosovo i Metohija deo Srbije, pa sam htela da mi objasnite otkud to poređenje? Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Samo želim da obavestim kolegu koji je malopre govorio i sve kolege koje nikako ne mogu neke činjenice sebi da razjasne, pa bih vas zamolila da sada malo pažljivije slušate.

Ja nisam član ni jedne stranke, niti sam uopšte učestvovala po bilo kom osnovu na ovim izborima, niti sam podržala, ni ja, niti moje kolege, koji smo samostalni poslanici u ovoj poslaničkoj grupi, nikoga na ovim izborima.

Stvarno ne znam gde ste vi to sanjali da sam ja podržala nezavisnost KiM. Molim vas da mi jednu jedinu reč o tome kažete i da mi objasnite kako sam ja to, šta sam ja to dobila na ovim izborima, kada uopšte nisam učestvovala na njima? Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, prisustvujemo još jednoj sednici koja je na samoj ivici regularnosti ili bolje kažem ne regularnosti i to po više osnova. Spomenuću, recimo, rok zakazivanja sednice, koliko je logično da posle tri meseca nerada Skupštine se po hitnom postupku sazove sednica i da se brojne tačke dnevnog reda ovde uvrste po hitnom postupku. Koliko može biti hitno nešto kada niste radili tri meseca, a spomenuću i već tradicionalno spajanje tačaka dnevnog reda. Samo da pokažem koliko imamo ovde materijala u samoj jednoj tački dnevnog reda. Ovo je sav materijal i to ne sav materijal za samo jednu tačku dnevnog reda.

Ovo nisu neki romani ili časopisi koje mi samo treba da prelistamo pa ćemo nešto od toga zapamtiti ili nećemo zapamtiti, ovo su zakoni koji i te kako utiču na život svakog građanina Srbije, a ja tvrdim da ih mi ovde donosimo neodgovorno, da ih štancujemo, jer kako objasniti to da recimo, u ovoj situaciji kada o svemu tome raspravljamo samo o jednoj tački dnevnog reda, o brojnim važnim zakonima, recimo, ja kao ovlašćeni predstavnik grupe imam danas 20 minuta da pričam o tome, a kada bi to podelila na te 32 tačke dnevnog reda ispalo bi da ja imam vremena za jednu tačku dnevnog reda oko 37 sekundi. Vi kažite, da li je dovoljno 37 sekundi da vi kažete nešto smisleno o bilo kom od ovih zakona. Izvinjavam se dragim kolegama, ako bi bili ljubazni da me saslušaju.

Dakle, ovakvim štancovanjem zakona se stvara pravni haos, ovde se kod nas priča o nekakvom ujednačavanju sudske prakse itd. Niko ne može ujednačiti sudsku praksu kada mi svakodnevno donosimo zakone koji su često jedan sa drugim u koliziji, a koliko su dobri ti zakoni koji se donose na ovakav način, govori i to što smo Zakon o policiji usvojili pre nepune dve godine, a sada usvajamo novi, ali o tome ćemo kasnije reći nešto više.

Naravno, građani Srbije nemaju vremena i mogućnosti da se bave detaljnom analizom tog zakona. Oni su nas izabrali da to radimo, a da li mi to možemo ozbiljno da radimo u ovim uslovima, zaista sumnjam, ali bez obzira što ovim stalnim pokušavanjem da se nešto što je neregularno i nešto što je po hitnom postupku i nešto što izuzetno postane redovno. Mi se nikada nećemo navići na to i svaki put ćemo reći da to tako ne treba da se radi.

Sada da je iskoristim ovo svoje vreme da kažem nešto i o ovim zakonima pojedinačno. Naravno, ne preostaje mi ništa drugo nego da se samo dotaknem nekih tačaka iz ovih zakona, pa evo recimo da pomenem, naravno da svaki od ovih zakona, a to sam već rekla zaslužuje i te kako ozbiljnu raspravu, ali evo, ja ću spomenuti recimo neke stavke koje su ovde sporne.

Htela bih da pomenem Predlog zakona o graničnoj kontroli. Ovaj zakon ne podrazumeva poštovanje reciprociteta u odnosu na susedne države. Mislim da svaki građanin Srbije koji je prelazio granicu bilo koje države imao je priliku da se uveri da mi nismo tretirani ravnopravno i da nikada nije granična kontrola jednaka za naše građane i za građane, recimo, susednih država. U to možete da se uverite vrlo lako. Niti je kontrola ista za lica vozila, recimo za kamione itd. i koliko god naši političari se slikali i srdačno rukovali sa nekim drugim državnicima, mi ćemo znati da smo ravnopravni sa građanima tih država onda kada mi budemo prelazili njihove granice na isti način kao što oni prelaze našu granicu.

Zbog čega se recimo dešava da npr. kada ulazite u Mađarsku i čekate u redu na izlazak iz zemlje kao što se vrlo često čeka, možete se jednostavno uveriti da će mađarski carinik otvoriti svaki automobil koji prelazi granicu. Zbog čega to naši carinici ne rade? Ovde je samo reč o ravnopravnosti, o reciprocitetu. Takođe, znamo da nije dozvoljena kontrola i omogućena kontrola njihovih vozila i kamiona, recimo, onako kako se kontrolišu njihovi. Zbog čega je problem da se to jednostavno bude ravnopravan, a da ne kažem da recimo građani nekih država mogu ulaziti u našu zemlju sa ličnom kartom, a dokle bismo mi stigli sa našim ličnim kartama, veoma me zanima. Dakle, kada to bude ravnopravno onda ćemo moći da govorimo o tome da smo ravnopravni sa drugim građanima.

Sporne su i neke ovde formulacije, ali neću se zadržavati preterano na tome, jer ima ovde još dosta zakona o kojima treba da se govori. Naime, i u ovom ovde setu zakona imamo nekoliko zakona čiji su podaci, ovih zakona koji su sporni u smislu obrade i dostupnosti raznih podataka. Tu je Predlog zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, tu je Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, jedinstvenom matičnom broju građana.

Znamo da je i Poverenik za informacije i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana imali brojne primedbe na ove zakone, međutim većina ovih primedbi nije uvažena. Zbog čega one nisu uvažene? Mislim da bi bilo veoma važno da pričamo o tome danas i da svaki od ovih problema raspravimo veoma detaljno. Nažalost, smatram da se to neće dogoditi, ali opet naša je ovde dužnost da iznesemo šta sve ovde može biti sporno, a to je zaista mnogo.

Recimo, u Predlogu zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, u članu 9. stav 3. predviđena je mogućnost da se podaci iz evidencija dostavljaju i fizičkim licima na osnovu obrazloženog pismenog zahteva koji sadrži recimo podatke o podnosiocu zahteva, preciznu navedenu svrhu korišćenja podataka, pravni osnov i vrstu itd.

Sporna je mogućnost da fizičko lice traži ovakve podatke, u najmanju ruku trebalo bi da bude jasno definisano pod kakvim uslovima može fizičko lice da traži ovakve podatke i koje su to svrhe korišćenja, da fizičko lice može da dobije ovakve podatke. Recimo, kada je reč o Predlogu zakona o nacionalnom DNK registru, rekla sam već da su poverenici i Zaštitnik građana imali primedbe na ove zakone, pa evo, recimo, znamo svi da analize DNK može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti uključujući i one najosetljivije.

Zbog čega ovo govorim? Svi ovi podaci bi morali da budu veoma jasno, morali bi jasno da budu klasifikovani, odnosno način korišćenja bilo koga od njih. To nije dovoljno razjašnjeno u ovim zakonima. Ta pitanja će ostati veoma sporna i zloupotreba svakog od ovakvih podataka bi mogla da izazove izuzetno ozbiljne posledice. Mislim, da je nedovoljno ozbiljno pristupljeno ovim zakonima i mislim da bi moralo to da bude to mnogo jasnije definisano. Recimo, nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru niti se pravi razlika između obrade podataka o licima koja su osumnjičena za izvršenje nekog krivičnog dela i žrtvama tih krivičnih dela s druge strane.

Isto tako ni rokovi čuvanja podataka u Nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, ali tu se ne pravi nikakva razlika između lica koja su osumnjičena, okrivljena, pravosnažno osuđena ili oslobođena. Dakle, ovo je velika jedna zona spornih rešenja, ja se nadam da će one ipak, da će neke od amandmana podneseni biti uvaženi i da će biti prilike da se ovo popravi.

Isto tako poznato je, da zakon o jedinstvenom odnosu, da jedinstveni matični broj građana sadrži izuzetno osetljive podatke o svakom građaninu. Bilo je predloga da se i ovaj jedinstveni matični broj građana formuliše drugačije, tako da on ne može da otkriva sve ove podatke. To bi možda i bilo dobro rešenje.

Međutim, ovako kako je formulisan moralo bi se mnogo ozbiljnije razmisliti o tome kome će i kako i pod kojim uslovima biti i dostupan i jedinstveni matični broj građana.

Takođe, na šta su mnogi ukazivali, to je sporna odredba o pasiviziranju ovog broja. Nije dovoljno jasno šta će se dešavati sa pasiviziranim brojem, nije dovoljno jasno da li će se poništavati taj broj.

Ima mnogo članova, ovde spornih ovde sa nekim nejasnim pojmovima. Sve bi ovo trebalo detaljno razrešiti i ja se nadam da ima još mogućnosti pre nego što se ovakav zakon usvoji, da se razreše ova sporna pitanja.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Pa, ja sam rekla već da je novi zakon usvojen 2016. godine. S obzirom da je tu ministar prisutan ja ću podsetiti i citiraću šta je ministar tom prilikom rekao.

Dakle, ministar je pre samo dve godine tvrdio da će citiram – „zahvaljujući usvajanju ovog zakona biti pojačana borba protiv svih lidera kriminala i korupcije kao i da nikoga ko bude izvršio bilo koje krivično delo, neće zaštititi ni partijska knjižica ni prijateljske veze, i da je ogroman broj ljudi u policiji, častan i pošten i želi da radi svoj posao“.

Mi verujemo da je ogroman broj ljudi častan i pošten i da želi da radi svoj posao onako kako treba. Međutim, kako je moguće, ako smo toliko očekivali od ovog zakona da se on već posle dve godine, da je neophodno da se promeni.

Ono što je sporno u ovim promenama, to je što će one omogućiti da ministar suspenduje postupak zapošljavanja putem konkursa da sam odredi ko će biti primljen u radni odnos.

Znamo da postoje sporne odredbe o suspendovanju i o zasnivanju radnog odnosa koji više ne obuhvataju kriterijume zdravstvene, psihološke i fizičke sposobnosti i kriterijume veštine i znanja, već se traži da kandidat ispunjava uslove predviđene pravilnikom o sistematizaciji za koji još uvek ne znamo kako će izgledati.

Takođe, izmene Zakona o policiji bi mogle da omoguće bezbednosne promene šireg kruga građana, što je veoma sporno i može da izazove isto ozbiljne posledice. Zaposlenima će biti umanjena ili ukinuta neka prava.

Sve u svemu, kada pogledamo sve ove izmene, one pokazuju da će one doprineti centralizaciji moći u rukama ministra i predstavljaju koncentraciju moći i partijsko upodobljavanje policije, tako da ono može da bude upotrebljeno u ove svrhe.

Zbog svega ovoga tražim da se još jednom najozbiljnije razmotre ovakve odredbe. Takođe, u članu 43, a sada govori o konkretnim izmenama Zakona o policiji, da se, odnosno kaže se da posle člana 173. dodaje član 173a u kojem više pojedinosti nije precizno definisano. Nije mi jasno pod kojim to posebnim uslovima može da prestane radni odnos.

Ne možemo prihvatiti ovakve formulacije koje su potpuno neodređene.

Dakle, ne može se proizvoljno određivati niti bilo ko može da bude taj, pa makar i sam ministar, ko će proizvoljno nešto odrediti.

Međutim, o zakonu o policiji i o ovim drugim zakonima će vam nešto više reći i moj kolega iz poslaničke grupe Zoran Živković. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Veoma mi je žao što ste se malopre napravili da ne vidite moj podignut Poslovnik, jer mislim da sam sa mnogo razloga želela da reklamiram član 107, jer je danas na dnevnom redu, čini mi se, zaista masovno kršenje dostojanstva Narodne skupštine, jer smo ovde slušali o svemu, o patikama, o raznim dugovima, o raznim trošenjima, o raznim ljudima i postojećim, nepostojećim investicijama, o svemu i o svačemu, samo o budžetu nismo slušali.

Međutim, s druge strane mi je jako drago što je koleginica malopre rekla da svi poslanici imaju pravo da podnose amandmane, da to treba da čine da bi zaradili svoju platu, jer smo do sada, uglavnom uvek slušali o tome kako opozicija svojim podnošenjem amandmana na zakone samo želi da blokira rad Skupštine, da ne dozvoli da se ovde radi kako treba, da mi te amandmane podnosimo da bismo onemogućili raspravu, da bismo uvredili vladajuću većinu i poslanike i Skupštinu i predsednika, njegovu porodicu itd, i da samo tome služe naši amandmani.

Sada mi je jako drago, da ste vi podneli ovoliki broj amandmana, jer ste time, pre svega, dokazali da vam se uopšte ne dopada ovaj budžet, za koji inače tvrdite da je sjajan, da je fantastičan, najbolji u istoriji, itd. Ako je on toliko dobar, šta će mu onda nekoliko stotina amandmana za koje, ja sam sigurna, vi sami nećete glasati, a da mi smisleno podnosimo amandmane, mislim da je jasna i činjenica da mi za svoje amandmane uvek glasamo. Ja verujem da vi za svoje amandmane nećete glasati, a da li će biti tako, to ćemo videti u danu za glasanje. Nemojte se sada nervirati. Biće provera svega ovoga što ja kažem, pa ćete imati prilike da vidite da li sam ja rekla istinu ili ne. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, predsedavajući, što ste me videli ovog puta, kad sam se javila po povredi Poslovnika. Član 106.

Mi već duže vreme sada ovde pričamo o penzijama. Ja mislim da je to jako dobro i da o penzijama treba da se priča, i o smanjenju penzija i o povećanju penzija, mislim da se to jako tiče građana Srbije.

Međutim, mi danas ovde ne bi trebalo da pričamo o penzijama, već bi trebalo da pričamo o budžetu, a ja se pribojavam da mi uopšte nećemo do samog zakona o budžetu, koji je najvažniji, kao što znate, zakon u godini, koji se tiče svih građana Srbije, pa ne samo penzionera, nego da pričamo ipak o svima.

Imam ja jedan lep predlog za vas. Naime, mi u onim našim dopunama dnevnog reda kojima, kako vi kažete, stalno pokušavamo da blokiramo rad Skupštine, da govorimo protiv vladajuće većine, protiv predsednika Vučića itd, mi imamo tu dosta nekih predloga koji se tiču i penzija. Pa sam ja htela da vam predložim da usvojite jednom jedan od tih, recimo, zakona, pa da ga stavite na dnevni red, pa da onda, recimo, jedan dan utrošimo, čitav dan, barem jedan dan, na raspravu o penzijama i da pričamo onda o penzijama, a da danas ovde, i narednih dana, pokušamo, ako možemo, da stignemo do tog budžeta koji je toliko fenomelan da vi, ne samo što ste podneli stotine amandmana na taj isti budžet, nego da pokušamo barem da stignemo do rasprave o tom budžetu, pa da govorimo malo šire, ne samo o penzionerima nego bukvalno o svim građanima Srbije, jer se svih građana Srbije taj budžet tiče.

Imam veoma opravdan strah da mi uopšte nećemo stići ni jedan jedini član tog budžeta da dotaknemo, a kamoli član broj 8, u kojem se praktično sadrži čitav budžet. Da bismo stigli do tog člana, ja predlažem da mi raspravu o penzijama vodimo neki drugi put, a da sada se vratimo na budžet i na one amandmane i na one zakone o kojima danas treba ovde da raspravljamo. Hvala vam.