Kao prvo, zaista ne znam kojeg mi to pravnika uopšte imamo u svojoj poslaničkog grupi? Koliko ja znam, nemamo ni jednog, ali možda vi znate bolje od nas.

Kao drugo, uopšte ne znači da je ovo u suprotnosti sa Ustavom. Ovakav zakon bi bio u suprotnosti sa Ustavom dok se Ustav ne bi promenio. Koliko sam čula, vi ćete Ustav ionako da menjate. Evo, ministar mi je to potvrdio sada, tako da ne vidim prepreku da ovo se učini ako bi ste to želeli. Hvala.

Samo da kažem da zaista ne vidim nikakvog smisla. Ja sam htela za repliku da se javim. Nemoguće je reći da je ovo radi dobijanja jeftinih političkih poena. Mislim da je zaista sramota da bilo koji kolega misli da nije dobro da imamo obavezno srednje obrazovanje. Hvala.

Hvala.

Evo, pošto nijednom nisam dobila pravo na repliku niti reč, a javljala sam se više puta, rasprava o mom prvom amandmanu trajala je čitavo pre podne, moram da kažem sada s obzirom na salvu raznoraznih optužbi u koje uopšte neću da ulazim na naš račun i moj račun posebno, što se tiče ovog amandmana, da mi na kraj pameti, s obzirom da mi je spočitavano da sam ovo napisala amandman da je obavezno da se uvede srednje obrazovanje zato da bih napala SNS. Meni kao profesoru koji je 15 godina radio u srednjoj školi na kraj pameti nije bila SNS kad sam ovo predlagala, već nešto sasvim drugo, ali pretpostavljam da vi to ne možete ipak da shvatite.

Dakle, ovaj amandman na član broj 4. predložili smo da glasi – Država obezbeđuje besplatne udžbenike za sve obavezne nivoe obrazovanja.

S obzirom na prethodni amandman koji sam predložila, a to je da bude i osnovno i srednje obrazovanje obavezno, tu tom smislu i za jedno i za drugo bi trebalo obezbediti i besplatne udžbenike, kao i sve ostalo. Mi smatramo da to uopšte nije neizvodljivo, jer bi to bio samo delić sredstava koji se koriste i troše u neke druge namene koje ni izdaleka nisu toliko bitne za ovo naše društvo kao što je obrazovanje dece.

Osim toga, Konvencija o pravima deteta, garantuje deci pravo na besplatno obrazovanje, a to podrazumeva i ovakve obaveze države i to je nešto što uopšte nije niti neizvodljivo niti je toliko retko u svetu, jer trenutno, iako se kaže, da je čak i osnovno obrazovanje besplatno, naravno da ono, de fakto, u Srbiji nije besplatno, jer svi znamo koliko ono košta roditelje, pa zbog toga smo predložili da ono zaista bude besplatno, i to i osnovno i srednje obrazovanje. Hvala.

Hvala.

Član 106, obzirom da zaista mislim predsedavajući da bi trebalo malo ravnomernije ove kriterijume primenjivati i na jednu i na drugu stranu. Razumem i pristrasnost i razno-razna osećanja i obaveze, ali to ne znači da mi ne možemo da dobijemo zaista repliku, čak ni kada nisam dobila repliku, kada se dva sata govorilo o amandmanu koji sam ja podnela, a više puta sam se javljala za reč. Ni jednom je nisam dobila.

Javila sam se zato što smatram da treba ipak da se govori o temi, jer učitavati ko je kakve genocidne namere, pa onda pričati bukvalno o genocidu, znate mi se ljutimo kada nam prebacuju i izmišljaju da smo genocidan narod itd, a mi jedni druge između sebe treba da nazivamo genocidnim, pa to je strašno. Hvala.

Reklamiram član 107. Dakle, možda svaki poslanik ima pravo na autentično tumačenje amandmana o kojem se raspravlja i ja se slažem sa tim, ali nema ni jedan narodni poslanik pravo da vređa dostojanstvo Narodne skupštine, a vi ste to upravo dopustili, tako što će reći da ćemo se mi, da treba sada da budemo u nekom ljudskom obličju, a da posle možemo da se vratimo u neko obličje koje nije ljudsko.

Ako ovo nije vređanje dostojanstva Narodne skupštine i velikog dela poslanika koji ovde sede, ja ne znam šta treba da se kaže, pa da neko shvati da je Narodna skupština uvređena time.

Zahvaljujem.

Član 106.

Baš kao što ni slike Vukovara, prema kojima bih ja očekivala malo više poštovanja u ovom domu, nemaju blage veze sa ovom raspravom, upravo tako nema ni izborna krađa, ni nove tehnologije, itd, dakle, nikakve. Kao što ste i sami rekli, predsedavajući, nikakve veze nemaju sa ovom diskusijom. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra zdravlja gospodina Lončara i za ministra za zaštitu životne sredine gospodina Trivana.

Pre nekoliko dana koncentracija ambrozije je, to se moglo videti i na zvaničnom sajtu Vlade, bila u Beogradu 14 puta veća od dozvoljene. Slično stanje bilo je i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Ovo stvara velike probleme mnogim građanima i deci, naravno i roditeljima dece koja su alergična. Znamo da danas mnoga deca pate od ovakvih alergija. Šta nameravaju da preduzmu u tom pogledu? Znam da to nije neki problem koji može čarobnim štapićem da se reši, ali održavanje zelenih površina u gradu ima i te kako mnogo veze sa ovim što se dešava. Samo bih želela da napomenem da ovaj razlog takođe dovodi do velikog broja bolovanja, što znači da negativno utiče na čitavo društvo.

Još jedno pitanje za ministra Zlatibora Lončara. Koliko se sećam, on je u oktobru 2015. godine izjavio da će obnoviti i renovirati sve bolnice i domove zdravlja u Srbiji u roku od narednih godinu dana ili do sredine naredne godine, da će svi biti okrečeni, da će sanitarni čvorovi u njima biti sređeni, dakle, toaleti, kupatila itd. Htela sam da pitam – može li ministar da nas obavesti kako napreduju ovi planirani radovi, koje su to tačno bolnice i domovi zdravlja obnovljeni i renovirani i da li je sada stanje u njima, onako kako je on rekao, da ne treba da se brukamo? Dakle, da li se brukamo i dalje sa stanjem u bolnicama i domovima zdravlja ili ne?

Sledeće je pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović, i za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića - da li je moguće da se dogodilo u Srbiji ono što se dogodilo, a to je da je izvršeno hapšenje jednog učesnika rijaliti programa u vezi, osumnjičenog za najteže krivično delo, to je za ubistvo? Dakle, da li je moguće da se ovako nešto uopšte desi, i da se istraga za najteže krivično delo vrši na ovakav način, jer ovo jeste deo krivičnog postupka, jeste deo istrage. Evo, NUNS je, recimo, povodom toga rekao da je ovo školski primer sistematskog kršenja zakona. Da li je ovo sada vrhunac pretvaranja države u rijaliti, i pretvaranja istražnog postupka u predstavu, ili ćemo i dalje gledati slične događaje? Želela bih da čujem odgovor na to.

Još jedno pitanje za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, pošto je, kako smo već videli ovih dana javnost uznemirena zbog slučaja gašenja Vranjskih novina posle 23 godina izlaženja ovog nedeljnika, i zbog štrajka glađu Vukašina Obradovića, vlasnika i glavnog urednika ovih novina, svega što se dogodilo u vezi sa tim, protesta koji su počeli. Da li ministara misli da je ovakav razvoj situacije neophodan bio i šta namerava da učini da se ova situacija razreši? Čula sam povodom toga neke komentare da se ministar, odnosno da se Vlada povlači iz medija. Ja to ne razumem. Da li je ovo ministarstvo kulture i informisanja ili je reč o nečem drugom? Volela bih da mi se to razjasni.

Još jedno pitanje za ministra kulture, možda i za neke druge ministre, recimo, možda i za ministra LJajića pošto je turizam u njegovoj nadležnosti, da li im je poznato u kakvom su stanju dvorci u čitavoj Srbiji, posebno u Vojvodini gde ih ima preko 40, tu ih ima najviše? Meni je jako žao što nisam uspela za danas da nabavim slike ovih zdanja, ali potrudiću se da možda u nekoj drugoj prilici i to nabavim. Ovakva zdanja su u drugim zemljama hoteli sa 5 i 6 zvezdica, dok kod nas su katastrofalnom rušenom stanju i propadaju. Navešću primer, recimo, dvorca Bisingen u Vlajkovcu kod Vršca, koji je prelepo zdanje i biser arhitekture i biser kulturne baštine, a on je u takvom stanju, da kako rekoh, volela bi da smo u prilici sada da vidimo slike. Zaista ću se potruditi da vam pokažem kako to izgleda, i zaista bih zamolila sve da se angažuju i da neki način ovo pitanje reše i da iskoristimo ovakvo blago a ne da ono propada u našoj zemlji. Hvala Vam.

Hvala.

O ovom zakonu želim da govorim ne samo kao narodni poslanik, već kao prosvetni radnik, jer sam, a time se posebno ponosim, skoro 15 godina, kako se to lepo kaže, nosila dnevnik, odnosno radila kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi. Odlično poznajem život prosvetnih radnika. Ovo naše društvo najčešće za prosvetne radnike nema baš mnogo razumevanja, ali oni imaju običaj da kažu da svako onaj ko ne razume kako je prosvetnim radnicima, dovoljno bi bilo da održi samo jedan jedini čas. Mogu da vam kažem, bez obzira na to što znam da ne bi mnogima bilo lako da to urade, da je držanje časova verovatno najlakši deo posla prosvetnog radnika. Oni su opterećeni brojnim vannastavnim obavezama. Svaka reforma i sve što se dešava u školstvu lomi se preko njihovih leđa.

Mnogi su me pitali ovih dana da li ćemo govoriti o obimnim nastavnim programima, da li ćemo govoriti o težini školske torbe, koja se već pominjala ovde danas. Samo mogu da kažem da sigurno ni jednom prosvetnom radniku nije u interesu da nastavni program izgleda onako kako izgleda sada. Jer, kako možete da radite kada imate u 72 časa, recimo, ako imate dva časa nedeljno, gotovo ni jedna čas nemate za obnavljanje gradiva, za utvrđivanje gradiva, već svakog nastavnog časa morate da radite novu nastavnu jedinicu, ili gotovo svakog časa? Imate, recimo, 50 ili 60 novih nastavnih jedinica, a 68 ili 70 časova u toku školske godine.

Prosvetni radnici su neprestano pritisnuti između zahteva roditelja, dece, države, zahteva koji im se postavljaju i, kako rekoh, svaka reforma i svaka promena u sistemu ide preko njihovih leđa. Zbog toga se dešava da svaki prosvetni radnik strahuje neprestano od takozvanih tehnoloških viškova i od gubitka posla. Verujte mi, gotovo da ne postoji prosvetni radnik koji nije u stalnom strahu od toga da mu se to dogodi jer bilo da se promeni broj časova, bilo da se promeni program, bilo da se promeni bilo šta ili da se donese jedan ovakav novi zakon, oni su neprestano u strahu od toga da li će imati ili neće imati posao.

Zbog toga smatramo, glasaćemo protiv ovakvog zakona i mislimo da zakon koji je donesen na ovakav način, bez dijaloga, bez pravog dijaloga, i sa samom prosvetom, sa svim organima, sa sindikatima itd. nije prihvatljiv i smatramo da ne rešava praktično ni jedan problem od svih nagomilanih problema u prosveti, već će samo otvoriti i nove probleme i, nažalost, nemam vremena da pričam mnogo o tome, ali o funkcionisanju kako prosvetnog saveta, tako i školskog odbora, pokušaću da nešto o tome više kažem kroz amandmane, ali u svakom slučaju smatramo da ovo može samo da otvori nove mogućnosti politizacije i korupcije, a da neće rešiti ni jedan problem koji u ovoj oblasti postoji. Hvala.

Hvala.

Evo, po već oprobanom i proverenom načinu funkcionisanja ističe nam rok, pa sad na brzinu donosimo nešto na šta smo se obavezali i što moramo da donesemo, pri čemu se opet više vodi računa o SSP nego o Ustavu Srbije, jer kako inače drugačije protumačiti problematičan ustavni osnov i obrazloženje u kojem se navodi član 97. Ustava stav 1. tačka 9) i tačka 12), u kojima se uopšte nigde ne pominje poljoprivredno zemljište itd.

Mnogo bi bolje bilo da su proučeni ovom prilikom neki drugi članovi Ustava. O tome bih mogla dosta toga da kažem, ali nemam dovoljno vremena, nažalost, za to. O tome su neke kolege već govorile, pa sad zbog toga neću govoriti o članovima Ustava koje je trebalo uvažiti prilikom pisanja ovih izmena i dopuna.

Suštinski problem sa ovim izmenama i dopuna je, čije smo mi brisanje predložili, brisanje ovog člana konkretno, u tome što one ne samo da ne popravljaju stanje, kako bi marketinški htela vlast da predstavi, već ga dodatno pogoršavaju po sistemu – uvek može gore, brže, gore, jače, itd.

Mislim da je ovaj član o kojem sad upravo govorimo, dakle, član broj 2, veoma simptomatičan, rekla bih, i simboličan u tom smislu, jer ovde se više ne kaže – promet poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, već se sintagma – u državnoj svojini izbacuje, pa kaže samo – promet poljoprivrednog zemljišta.

Ako pogledamo kako je uopšte nastala ova državna svojina poljoprivrednog zemljišta, setićemo se da je ona nastala uglavnom nacionalizacijom i načinom koji je u to vreme bio sporan prema evropskim merilima i standardima, ali ipak pojam „državne svojine“ daje kakvu-takvu zaštitu i autoritet države nad ovom svojinom. Sada ćemo valjda i to da izbrišemo, pa mi se čini da ova vlast više i ne vidi razliku između državne i privatne svojine ili možda smatra da je sva ta državna svojina njena privatna svojina. Zahvaljujem.

Mi smo, takođe, predložili da se ovaj član briše, osim spornog ustavnog osnova, o kojem sam već nešto rekla obrazlažući prethodni amandman i o kome su dosta govorili neke moje kolege.

Smatramo da je suštinski problem ovog predloga izmene i dopune ne samo o tome što on ne poboljšava ni ukoliko prethodno već doneseno rešenje, već ih naprotiv pogoršava po principu uvek može gore ili brže gore i jače, on dodatno ugrožava interese građana Srbije i ja mislim da u tom smislu ovaj član, čije smo brisanje predložili vrlo simptomatičan i simboličan, znakovit rekli bi naši susedi. Ovom izmenom se sintagma u državnoj svojini briše, postaju samo uslovi za promet poljoprivrednog zemljišta.

Ako znamo šta je ova državna svojina i na koji način je ona nastala, a nastala je uglavnom nacionalizacijom konfiskacijom i na način koji je bio tada u suprotnosti sa nekim evropskim merama, standardima, a umesto da je u međuvremenu izvršena restitucija, da je sprovedeno vraćanje zemljišta i nadoknada prvobitnim vlasnicima, sada se čak i ovaj pojam „državno“ briše. Da li to znači da ova vlast smatra da više to nije državna svojina, nego valjda to zemljište smatra privatnom svojinom, pa to izjednačava. Hvala.

Zahvaljujem.

Iskoristiću priliku da još nešto kažem o spornom ustavnom osnovu ovih novih rešenja i o tome što su već kolege više puta danas rekle. Potpuno se slažem i sama sam to istakla, da je više vođeno računa prilikom pisanja ovih rešenja o SSP, nego o Ustavu Srbije, jer kako drugačije da protumačimo to što se kao ustavni osnov ovih rešenja navodi član 97. Ustava stav 1. tačka 9) i tačka 12), gde se zapravo uopšte ne pominje poljoprivredno zemljište i koji ne daje zaista nikakav osnov za ova rešenja.

Zaista bih volela da mi neko objasni na koji način je ovde nađen osnov da se ovakva rešenja napišu? Ja bih mnogo više volela da se predlagač pozabavio nekim drugim članovima Ustava. Ja kao neko ko nije pravnik možda ne bi trebala da govorim o tome, trebalo je da kažem da se predlagač time pozabavi, ali možda je bolje bilo da su se pogledali neki drugi članovi Ustava, kao što je, recimo, član 58, koji jamči mirno uživanje prava svojine i drugih imovinskih prava, ali to ne mora biti pravo svojine, to može biti pravo korišćenja, pa onda uživanja, pravo zakupa itd.

Ova prava, koja inače pripadaju građanima Srbije, mogu biti, to su i neka od prava koja mogu biti ugrožena ovim zakonom i ovim dodatnim rešenjima, što znači da se ovim, ponavljam, novim rešenjima upravo ponovo ugrožava i pogoršava položaj i prava građana Srbije.

Takođe, član 17. Ustava kaže da stranci uživaju prava garantovana zakonom, sem onih koji pripadaju samo državljanima, građanima Srbije. Pa, nije valjda besmisleno da neka prava imaju samo građani Republike Srbije, a ne i stranci? Mogla bih da navedem još nekoliko članova Ustava, ali nemam više vremena. Hvala.

Poštovana mandatarko, ne znam da li se sećate toga, ali vi ste bili prisutni ovde prošle godine kao kandidat za ministra kada sam tadašnjeg mandatara Vučića podsetila na njegovo obećanje ne iz tadašnjeg ekspozea iz 2016. godine, već na ona obećanja iz ekspozea iz 2014. godine da će otvoriti Narodni muzej. On mi je tada odgovorio da će Narodni muzej biti otvoren u njegovom narednom mandatu, odnosno u narednih godinu dana, što se, nažalost, ipak nije dogodilo.

Ja sam čula da ste se vi u svom ekspozeu takođe osvrnuli na otvaranje i da ste rekli da ćete učiniti sve što je u vašoj moći da otvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Ja mislim da vi sada imate veliku priliku da uđete bukvalno u istoriju posle toliko vremena kao premijer koji će uspeti da otvori Narodni muzej, a isto tako, mogli biste da uđete u istoriju po mnogo čemu, recimo, da povećate plate i penzije, da oslobodite medije, da rešite slučaj Savamala, da rešite slučaj helikopter, da uvedete plaćanje poreza crkvi, da ispitate sve sumnjive doktorate i diplome, da zaustavite belu kugu, da se pobrinete da se deca više ne leče SMS-ovima već terapijom, da sprečite korupciju, da prekinete zaduživanje Srbije, da izvršite reformu pravosuđa i ako biste se pobrinuli da bar neki od onih koji su odgovorni za propadanje Srbije prethodnih godina izađu pred lice pravde, što se do sada po mom mišljenju uopšte nije desilo.

O vama se ovih dana pričalo mnogo, ali bez obzira na sve to što je rečeno, činjenica jeste da je najveća politička moć u Srbiji od danas u vašim rukama. Politička moć najveća u Srbiji zvanično više nije u rukama Aleksandra Vučića. Vi ste u svom ekspozeu napisali - gde su veća prava, tu je i veća odgovornost. Najveća moć i najveća odgovornost u Srbiji od danas su u vašim rukama. Hvala.

Hvala.

Mi smo svojim amandmanom takođe predložili brisanje ovih izmena kojima se između ostalog reč „javnih beležnika“ iz člana 9. Zakona o ministarstvima, koji inače govori o nadležnostima Ministarstva pravde, zamenjuje rečima „pravosudnih profesija“.

Znamo, naime, da su upravo javni beležnici ili notari, koleginica Radeta je malopre nešto govorila o tome i podsetila koliko je o tome puno bilo reči, da su inače javni beležnici ili notari, da podsetim jedan, hajde da kažem nešto što je vladajuća većina uvela iz nekih svojih potreba baš kao i sve ove izmene o kojima danas pričamo, pa se sad ova izmena može tumačiti dvojako.

Ako sada više ne pominjemo javne beležnike, već pominjemo nekakve pravosudne profesije, inače u Ustavu Srbije se ne pominju nigde javni beležnici, da li se to sada oni izuzimaju iz nadležnosti ovog ministarstva ili ono što je mnogo verovatnije, da se oni sada na mala vrata uvode zapravo kao pravna ili pravosudna, kako se ovde kaže, profesija?

Pošto ih Ustav ne poznaje kao pravosudnu funkciju, ni kao pravosudnu profesiju, jer član 194. Ustava stav 3. kaže – da svi zakoni i drugi opšti akti moraju biti saglasni sa Ustavom, da li to znači da će sada javni beležnici kroz ovu izmenu postati nekakva pravosudna profesija ovde kod nas?

Ukoliko ste želeli da menjate nadležnosti ministarstava, mislim da bi bilo daleko korisnije, što je isto potreba ove vladajuće većine radi međusobnog potkusurivanja, o čemu čitav dan pričamo, mislim da bi bilo daleko primerenije da se recimo uvelo ministarstvo baštine koje imaju mnoge zemlje koje nemaju toliko problema sa svojom kulturnom baštinom i očuvanjem kulturne baštine koje Srbija ima. Ili, pak, da se Ministarstvo kulture razvelo od informisanja o kojem se ovde jedino vodi računa. Kultura je uvek u svom ministarstvu pastorče informisanja, jer se o medijima i informisanju i te kako vodi računa, a o kulturi nikako, pa da se recimo kultura povezala sa turizmom, kao što to čine zemlje koje žele da unapređuju svoj turizam i svoju kulturu. Hvala.

Dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, rešenja koja su ponuđena u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama pokazala su se već kao veoma sporna. O tome su dosta govorile moje kolege u raspravi u načelu, a inače ova rešenja su do sada već više puta menja.

Dakle, trajanje mandata i mogućnost ponovnog izbora predsednika sudova na funkciju već su se pokazala kao sporna, a ja bih iskoristila priliku da vas podsetim na ono što je o ovome rekla Venecijanska komisija koja u svojim primedbama na izmene pravosudnih zakona posebno ukazala upravo na ovaj član koji se ovde pominje, a to je član 72. koji se odnosi na trajanje funkcije predsednika sudova, jer se time kako kažem Venecijanska komisija u postupak izbora predsednika sudova uvodi rizik politizacije. Dakle, citiram mišljenje Venecijanske komisije – on se može iskoristiti kao instrument za politički uticaj na sudije s obzirom da zakon navodi mogućnost da Narodna skupština ponovo izabere predsednika između dva ili više kandidata.

Istovremeno ovo ekspertsko telo Saveta Evrope ukazuje da je rizik od politizacije moguće je smanjiti ograničavanjem mandata predsednika suda na jedan mandat koji ne može da bude obnovljen. Dakle, možemo da vidimo da je upravo sada ponuđeno suprotno rešenje od ovoga koje je istakla Venecijanska komisija i imamo ovde sjajnu priliku da vidimo kako ljudi kojima su puna usta Evrope, kojima su puna usta raznih standarda i merila Evrope kojima treba da se rukovodimo, se tako lako odriču tih istih standarda kada je moguće na taj način sprovesti uticaj, odnosno nagrađivanje i kažnjavanje podobnih, odnosno nepodobnih predsednika sudova za koje je u ovoj raspravi već rečeno da su ključni činilac uticaja vlasti na sudove. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pošto, praktično, čitav dan govorimo gotovo o istoj temi, a to je mogućnost ponovnog izbora predsednika sudova, koja je sporna, kada sam obrazlažući prethodni amandman rekla da je i Venecijanska komisija imala primedbu na ovakvo rešenje i ukazala da ono instrumentalizuje, praktično omogućava uticaj vlasti na predsednike sudova, a samim tim i na sudove, meni je odgovoreno, otprilike, nekim nabrajanjem koliko je otvoreno poglavlja za vreme, ne znam, neke prethodne vlasti, za vreme ove vlasti itd.

Zaista nikada nisam bila ni u jednoj vlasti, ali kad bih kojim slučajem bila u vlasti i kad bi pričala o tome, svakako bih više volela da se pohvalim zatvaranjem nekih poglavlja umesto otvaranjem, ali, dobro, to ću prepustiti onima koji se time bave.

Dakle, želela sam da naglasim još jednom da je ovo apsolutno, kao što su već mnoge kolege pre mene rekle, način da se ostvari uticaj na predsednike sudova, samim tim i na sudove. Dakle, da se praktično podobne sudije nagrađuju ponovnim izborom, a da se nepodobne sudije kažnjavaju tako što neće biti izabrane, a osim što je Venecijanska komisija ukazala na ovo pogrešno rešenje i što čitav dan moje kolege ukazuju na to, naravno, kao što su još neke kolege reklem ovim se naravno krši Ustav Srbije.

Recimo, u članu 49. u stavu 1. se kaže da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu, dok se u stavu 2. istog člana kaže da je svaki uticaj na sudije zabranjen. Prema tome, ne bi ni ovo smeo da bude način da se utiče na predsednike sudova, na sudije i na pravosuđe. Hvala.