Zahvaljujem.
Da je ovaj član 40. veoma sporan, naročito stav 5, mislim da pokazuje i činjenica da je o njemu bilo veoma mnogo diskusije u uvodnom izlaganju, kao i danas.
Ja ću se nadovezati na ovo o čemu su već govorile kolege i ministarka, ali bih želela da kažem nešto drugo. Nije samo ovde pitanje kod ovoga člana i ovog stava 5. o kome govorimo da li je bio genocid u Srebrenici ili nije, da li pričamo o Haškom tribunalu ili ne pričamo. Ovde je problem u tome što ovaj član, odnosno stav 5. krši odredbe Ustava, odnosno član 43. Ustava Srbije i član 46. kojim se jamči sloboda mišljenja i izražavanja. Takođe, član 20. Ustava Republike Srbije koji kaže da se jednom dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.
Naime, zabranjuje se izražavanje slobodnog mišljenje o nekoj presudi. Bez obzira na ovo obrazloženje, vi ne možete bilo koju presudu, bilo kog suda staviti iznad Ustava Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Osvrnula bih se ono što je rekla ministarka i što je govorio kolega Orlić.
Dakle, ovde nije problem rasna i druga diskriminacija, ovde nije problem o raspirivanju mržnje, jer mi imamo već članove Krivičnog zakonika i članove Ustava koji brane ovo, odnosno koji se odnose na ova krivična dela. Ovde je reč o tome da ovaj član zakona krši Ustav Srbije.
U obrazloženju je navedeno samo to da on predstavlja usklađivanje sa okvirnom odlukom Saveta EU itd. Ne možemo ne kritički prihvatati bilo koju odluku, odnosno moramo je prilagoditi tako da ona kao što sam već govorila u nekim drugim situacijama, da ona bude povoljna po nas, da nama donese nešto dobro, a ne da se samo prepisuje bez ikakvog kritičkog stava. Hvala.

Hvala.
Uopšte ne mislim da većina ljudi u ovoj zemlji smatra da je ovo ispravno. Zaista, još jednom ću vam odgovoriti, nije reč o raspirivanju mržnje, Ustav već to reguliše, i Ustav i Krivični zakonik.
Reč je o tome da je u Srbiji zajamčena sloboda misli i izražavanja misli, slobodnog izražavanja, a da se ona krši ovom članom. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, tema izbora članova Saveta REM-a bila je tema više zasedanja Odbora za kulturu i informisanje kojima sam kao član ovog odbora ispred poslaničke grupe Dosta je bilo, zajedno sa svojom koleginicom Anom Stevanović koja je juče govorila o temi, prisustvovala.
Na ovim odborima mi smo imali prilike da se upoznamo sa čitavim postupkom izbora, sa procedurom, sa biografijama članova. Imali smo prilike i neposredno da razgovaramo sa kandidatima za Savet REM-a. Ono što smatram da je veoma važno reći jeste da je tokom čitavog ovog postupka, u čitavoj ovoj priči za sve ovo vreme, pa i u našoj jučerašnjoj diskusiji koja je juče trajala čitav dan, bilo više nego očigledno da se izbor članova REM-a sveo isključivo na političku priču o političkim interesima, o političkim uticajima, pritiscima, itd. Smatram da ono što je najgore jeste to da je u celoj toj priči ostalo potpuno zanemareno ono što bi moralo da bude sama suština i svrha i cilj postojanja REM-a, a to je unapređivanje kvaliteta programa.
Svi znamo da je program loš. Mislim da oko toga gotovo svi možemo da se složimo, jer ja čak ni u ovoj diskusiji nisam čula gotovo uopšte reči hvale na račun rada REM-a, niti na kvalitet programa. U svakom slučaju, što se tiče kvaliteta programa, još manje. U tom smislu smatram da je vrlo neobično što se od članova REM-a nije uopšte tražilo da predstave neku svoju viziju, neko svoje viđenje čime bi trebalo da se bave i kako bi time trebalo da se bave, jer kada konkurišete za bilo kakav posao, a ovo je, ja mislim da možemo da se složimo oko toga, veoma ozbiljan posao, obično se od kandidata traži da iznesu neko svoje viđenje i da iznesu svoj plan rada i programa i kako bi trebalo da izgleda kako će oni obavljati posao koji obavljaju.
Zbog toga sam iskoristila priliku na ovim razgovorima da uputim pitanje kandidatima upravo o tome šta oni misle o tome kako izgleda naš program i o tome kako oni misle da bi trebalo da izgleda? Moram da kažem da su mi se neki kandidati čak na tom pitanju i zahvalili.
Naime, mislim da je i samim kandidatima koji su ovom prilikom, neki od njih sa manje ili više entuzijazma govorili o tome šta i kako bi mogli da rade veoma jasno, da iako REM treba da bude nezavisno i samostalno telo, njihov rad veoma ograničen na više načina. Napomenuću, pritom, recimo, da su kandidati Vozarević i Peković, obojica rekli da smatraju da nema cenzure u medijima. Kandidat Vozarević je čak rekao da smatra da je program dobar ili u smislu da kakav je takav je, što sam ja shvatila kao poruku da misli da on i ne može biti mnogo bolji. Govorim naravno o kandidatima koji će verovatno biti izabrani danas i zbog toga smatram da je ovo važno.
Međutim, kandidat Peković je prilikom ovog razgovora ukazao, kada smo govorili o kaznama koje je REM dodeljivao ili pokušavao da sprovede, na još jedan problem, a to je da kazne koje je trebalo da budu sprovedene zapravo nisu sprovedene. Smatram da ovo nas još jednom podseća na veliki problem pravosuđa i na to da je sigurno da ništa u ovoj zemlji ne može funkcionisati kako treba dok pravosuđe ne bude funkcionisalo kako treba.
S obzirom na sve napred navedeno, naša poslanička grupa DJB smatra da izbor kandidata treba da izgleda potpuno drugačije. Čitav postupak izbora svakako ne treba da bude rukovođen političkim pitanjima već isključivo stručnim pitanjima i zbog toga smo protiv ovakvog izbora i ovakvog rada REM-a u svakom slučaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Javila sam se povodom povrede dostojanstva Narodne skupštine, po Poslovniku, član 107. Naime, pošto je ministarka u svom obraćanju rekla da su njen fokus rad i rezultati, a da je naš fokus priča, smatram da je to potcenjivanje narodnih poslanika. Naš fokus naravno da nije ovde samo priča, već pre svega ono o čemu se priča. Hvala.

Ja bih pročitala samo jedan kratak citat iz prethodnog ekspozea. „Pre nego što ostvarimo strateške kulturne ciljeve želim da vam kažem da ćemo ostvariti jedan naizgled mali cilj ali simbolično važan za našu kulturu. Obećavam da će ova Vlada obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren skoro deceniju. Mene je stid kao roditelja da u ovoj zemlji žive deca koja nisu imala priliku da vide Narodni muzej. Ne želim nikoga da krivim za to što je muzej godinama zatvoren, ali se ne bi dobro osećao kao političar kada Narodni muzej ne bi bio ponovo otvoren za vreme mandata ove Vlade“. Citat završen.
S obzirom da je završen mandat prethodne Vlade, a Narodni muzej znamo da još uvek zatvoren, ja mislim da mnogi građani Srbije žele da znaju kako mogu da veruju obećanjima iz novog ekspozea kada vidimo da ni obećanja iz prethodnog ekspozea još nisu ispunjena. Hvala.