Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije kolega Ljubomir Mucić i ja smo podneli amandman na član 5. sa predlogom da se briše.
Mislim da je ovde bilo zaista puno opravdanja i razloga da nije trebalo uzeti ovo po hitnom postupku, a naročito što se radi o ukidanju 20% akcize na zlato, prirodno drago kamenje, prirodne bisere i naravno proizvode od istih i 30% akcize na kože od reptilija i prirodnog krzna.
Znate, čini se ovako kada dolaze raznorazni zakonski projekti u skupštinsku proceduru da zapravo Vlada Republike Srbije nema strategiju nekog sinhronog delovanja. Prosto sa jedne strane, od strane pojedinih ministara i članov Vlade, postoji jedna priča koju apsolutno pozdravljam, a na toj priči upravo radi tim za upravljanje projektom strategije za smanjenje siromaštva i vrlo bih volela da ovde donosimo zakone koji će zapravo naše stanovništvo učiniti manje siromašnim, nego ove zakone gde zapravo mi štedimo ne znam koga.
Da li to znači da ukidanjem ovih 20% akciza će doći do pojeftinjenja ovih proizvoda, a i ako dođe to ne znači ništa. Postavlja se pitanje da li ova Vlada Republike Srbije radi u interesu 99% stanovništva, kome nije ni na kraj pameti da razmišlja, jer je u nemogućnosti da kupuje zlato, dragulje, krzna i ostale stvari ili o svega jednom procentu populacije, koju želi na ovaj način da zaštiti.
Znate, mnogo bih bila srećnija da ovako ne moramo da pričamo, da je zbilja DOS održao svoja predizborna obećanja i da je u ove tri godine svog delovanja podigao standard življenja stanovništva u Srbiji i da recimo dame Srbije mogu da razmišljaju i da žive kao Elizabeta Tejlor, pa da se bave kolekcijom recimo nakita od prirodnog dragog kamenja i bisera.
Nažalost, to vreme je mnogo daleko od nas i trebalo bi malo realnije da gledamo stvarnosti u oči. Učinimo nešto da smanjimo siromaštvo u Srbiji, da podignemo standard življenja, a ne da dangubimo sa donošenjem zakona o ukidanju akciza luksuzne robe. Sa ovim bi zaista javnost trebalo da bude upoznata i predlažem vladajućoj većini, koaliciji DOS, da napravi anketu među građanima i pita - koliko ste srećni zbog toga i koliko utiče na vaš porodični budžet činjenica što je za 20 i 30% smanjena kupovina luksuznih proizvoda.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da se naš uvaženi ministar prilično umorio od kada je došao u ovu skupštinsku salu, jer evo do sada nije imao prilike da se koncentriše ni na jedan amandman od pritisaka poslanika pojedinačno, dolazeći u prvi red. Volela bih da pitam ministra da li zna koji je amandman po redu?
No, zbilja mislim da zaista poštujem to što gospodin ministar prisustvuje uvek kada su njegovi zakoni na dnevnom redu i amandmani. Navikli smo nekako da uvek reaguje posle svakog, daje neko obrazloženje, ali ću pokušati da obrazložim amandman koji smo u ime poslaničke grupe SPS kolega Rade Bajić i ja podneli, da se u članu 13. iza reči "guverner" stavlja se zapeta i dodaju reči "zamenik guvernera".
Zašto zamenik guvernera? Mislim da je to uopšte stav Socijalističke partije Srbije, a čujem tu još ponekog kolegu, da bi trebalo da postoji mesto zamenika guvernera, jer prosto pojačala bi se odgovornost samog guvernera, u smislu da guverner određuje koji će ga za pojedinu situaciju viceguverner zamenjivati, a ovako bi zamenika guvernera isto birala Skupština, sa tačno utvrđenim zadacima i prosto taj zamenik guvernera bi imao obavezu da polaže račune o radu ovoj skupštini.
U jučerašnjem uvodnom slovu čula sam da je ministar Đelić rekao "mesto zamenika guvernera je prevaziđeno". Mogu to da prihvatim, to su argumenti za i protiv, sa jednakom težinom kao i onom što mi tražimo da bude zamenik, ali ako u ministarstvima imamo zamenike ministra, pomoćnike ministra, zašto ne bismo imali ovakvu jednu instituciju kao što je Narodna banka Srbija koja, uz dužno uvažavanje Vlade i premijera, mislim da je jedna od najvažnijih institucija, jer prosto vodi kompletnu monetarnu politiku. Ako premijer Srbije ne može da dođe do podataka kakve su plate u Narodnoj banci, onda šta drugo da kažemo kako se to do sada radilo.
Mi smatramo da ako bi bilo to previše, jer sada čitamo 300.000, 100.000, do 85.000 plate zamenika, odnosno viceguvernera, neka se smanji broj viceguvernera zarad jednog zamenika guvernera, jer je to neko ko će zaista odgovorno obavljati sve funkcije i imati istu odgovornost u odsustvu guvernera. Ipak se tu radi o veoma ozbiljnim i složenim poslovima i mislim da se zbog toga digla tolika prašina, jer ne može da se shvati da ipak sistemski država mora da ide napred i mora da se sačuva monetarni sistem, a nikako da se to personalno vezuje za jedno ime, ma čije to bilo.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici. Kolega Panajotoviću, predložila sam da vi budete zamenik guvernera Narodne banke, svi vaši amandmani su prošli, dali ste puno učešće.
U ime poslanika Socijalističke partije Srbije, kolega Velimir Živojinović i ja podneli smo amandman na član 16. koji bi se sastojao iz dva dela.
Zaita bih zamolila ovih 55 ljudi, koliko je u sali prisutno, da se saslušamo. Nisam čovek koji će da traži kvorum, ali dajte malo ozbiljnosti, da privedemo ovu sednicu kraju, pa da idemo na odmor koji je očigledno svima potreban.
Dakle, ovaj amandman se sastoji iz dva dela. U prvom delu tražimo da praktično bude navedeno iskustvo i to od najmanje deset godina. Molim vas lepo, nemojmo da pravimo zakonske projekte, od čoveka do čoveka, da li će neko biti guverner ili neće.
Kada je u svoje vreme prekršen zakon, pa je posle petooktobarskih revolucionarnih događaja, mlađani, sada već odlazeći guverner Dinkić, sa dugim cevima ušao u Narodnu banku i postao guverner, nije bilo nikakvih problema što on praktično nije imao minimum uslova da obavlja tu funkciju, i ne mogu da verujem da u kompletnom, tada zajedničkom DOS-u, nije postojalo kompetentnije lice koje je moglo da se postavi na mesto guvernera.
U prednacrtu ove vlade ponovo je bilo prisutno radno iskustvo od 10 godina, da bi sada u konačnoj verziji to bilo izbrisano, jer u međuvremenu je bila ona priča - može biti da Dinkić ostane, može biti da ne ostane, može biti G-17+, a možda i ne bude. Molim vas, uozbiljite se. Ako u Zdravstvenom centru Kikinda, da biste bili načelnik jednog odeljenja morate da imate najmanje tri godine radnog iskustva u struci, da biste bili načelnik ili šef odeljenja, šta onda da kažemo za guvernera Narodne banke? I to, ne misli se na ukupan radni staž, nego ako neko treba da bude načelnik hirurgije, on mora da bude najmanje tri godine hirurg, a može biti i 15 godina lekar opšte prakse, ne može biti načelnik hirurgije sa godinu dana radnog iskustva. Da ne kompariramo značaj, apsolutno su obe odgovornosti nemerljive, ali prosto, guverner Narodne banke je guverner.
Ono drugo što želimo, to je da se stav 3. briše, jer kaže - guverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog guvernera. Niste prihvatili da postoji zamenik guvernera koji bi ovako mogao da reaguje. Ne prihvatate ovaj amandman da se to briše. Čovek je dao ostavku i neće više. Ko je taj ko može da ga prisili da bude i dalje guverner, dok se ne izabere nov ili da ne kažem neke druge situacije.
Zato vas zaista molim da razmislite još jednom o svemu ovome, imamo vremena, bez obzira da li će to biti sutra ili neki naredni dan, kada dođe vreme za glasanje, glasajmo tako da to bude i u interesu Narodne banke Srbije, a samim tim i svih građana Srbije. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podnela sam amandman na član 6. koji bi trebalo, po nama, da se menja i da glasi: "Zabranjeno je primanje materijalne i finansijske pomoći od stranih država, stranih pravnih i fizičkih lica, anonimnih darodavaca, ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala".
Lično smatram, pošto nemamo izveštaj od Vlade, a ministar Đelić nije tu (kao i obično ministri iz Vlade ne prisustvuju kada se raspravlja ovde o amandmanima), da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer je smisao samo spretnija formulacija. Ako ste mislili da smo mi iz poslaničke grupe SPS bili za brisanje ovog člana, nismo, jer praktično nikada od stranih donacija nismo imali velike vajde, ali mislim da je ovo amandman o kome bi trebalo da porazmislite svi vi iz DOS-a, jer zahvaljujući upravo stranim donacijama i uz njihovu veliku finansijsku pomoć vi ste došli na vlast.
Možda ovog trenutka ti isti donatori razmišljaju da pomognu neku drugu partiju kako bi vas sklonili sa vlasti, a naravno ovaj zakon će ih na taj način onemogućiti. U prilog tome da je ovo zaista jedan član radi člana govori i to što se u kaznenim odredbama kaže - ukoliko dođe do kršenja člana 6. biće kazne u iznosu od 200.000 do milion dinara. Pa šta? Nema nikakvih kriterijuma, i ko je taj ko će odrediti da li je to 200, 300, 225, 600 hiljada dinara? Ako strani donator želi da investira, on će platiti tu kaznu i ponovo pomagati bilo koju političku opciju. Sada zaista ne mislim ni na jednu pojedinačno. Da se ovo zaista htelo ozbiljno učiniti, onda bi se prvo definisali kriterijumi i te kaznene odredbe; zatim, ukoliko bi došlo do ponovnog kršenja člana 6, zašto da ne, ako želimo da sledimo zakon i zakonske odredbe, zabranila bi se aktivnost takve jedne partije.
Nigde se ne kaže šta će biti sa tim parama, koje se neće nikada od kaznenih odredbi nakupiti, ja vam to garantujem sada sa ove govornice. Da je ministar Đelić tu, ja bih mu rekla - izvolite, svi vi koji ste primili donatorska sredstva za dolazak na vlast sa kamatom bi ta sredstva trebalop da vratite, jer niste ispunili nijedno obećanje zbog čega ste dovedeni na vlast; te pare da idu u budžetska sredstva Republike Srbije i na taj način bar bi nadoknadili neki budžetski deficit.
Mislim da bi trebalo da i zakonopisci mnogo ozbiljnije rade na svim ovim članovima, pa da to bude pismenije, korektnije, konciznije. Ako zaista želimo da nešto bude prava zakonska odredba, onda je treba do kraja definisati. Zahvaljujem se.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, moram da kažem da, za razliku od kolega iz SRS, apsolutno razumem ministra zbog čega ne izlazi ovde da brani svaki amandman i obrazloženje zašto ga je Vlada odbila. To su zaista zakoni, kao i prethodni Zakon o radu, nešto što nije odbranjivo. Slažem se da moramo da sledimo neke standarde i kriterijume koje diktira Evropska unija, ali bilo bi mnogo povoljnije da smo u sve to ulazili korak po korak.
Još mi je ostao utisak od juče, kada je u uvodnom slovu gospodin ministar govorio o nekoj Srbiji za koju sam ja pomislila da li je to neka virtuelna Srbija ili da li vi, gospodine ministre i ja živimo u istoj zemlji, s obzirom na činjenicu da ste rekli, otprilike, da je ponuda radnih mesta mnogo veća nego što je potražnja. Bojim se da je to neka priča koja će po usvajanju ovog zakona biti sve više prisutna, ali nažalost, nije tako.
Da je ovaj zakon trebalo napisati, slažem se, ali je prvo trebalo Vlada da učini nešto da zaposli bar onih 800.000 nezaposlenih, koji su ostali bez posla, pa tek onda da pravimo ovakve neke zakone koji će moći sve to da nivelišu. Naravno da je ovaj član u skladu sa principima SPS-a, čiji je stav da u ovom segmentu nije potrebno osnivati agencije, sem ukoliko, a to je već više puta ovde rečeno, vi ste isto rekli, citiram "da bi agencija trebalo da utiče na povećano zapošljavanje".
Trebalo bi, ali mi mislimo da ne bi i da neće, nažalost, uticati na povećano zapošljavanje, sem ako ne računamo na upražnjena mesta u svim agencijama koje su se u aktulenoj vlasti do sada formirale, nešto što je bilo pretočeno kroz zakonska akta, a ima mnogo i onih koji su nicali bez saznanja čak i nas poslanika u Skupštini Srbije.
Imam samo jedno konkretno pitanje za gospodina ministra - da li će agencija biti ta koja će zaposliti oko 55.000 radnika zaposlenih u zdravstvu, koji će u nekom skorijem vremenu ostati bez posla. Zašto ovo kažem? Nemojte da se mrštite, raspitajte se. Zaposlenih je 118.000, a po standardima Evropske unije, a da bi zdravstvo i zdravstvena zaštita bila na nekom nivou evropskog standarda, maksimalan broj zaposlenih treba da bude od 63.000 do 65.000. Mislim da je to vrlo surova perspektiva koja očekuje sve, bez obzira da li se radi o zdravstvenim ili nezdravstvnim licima i da je to nešto što bi trebalo prenebregnuti. Hvala najlepše.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, zaista je šteta što nema TV prenosa i što javnost ne može da vidi ovakvu jednu veselu atmosferu u zgradi Skupštine i bilo bi dobro da se upozna koliko je atmosfera vesela a koliko su stvari ozbiljne.
Pre svega, ovaj član 93. je zbilja najznačajniji i krucijalni suštinski član koji bi trebalo menjati - a zašto? Pre svega, zato što je u njemu predviđeno da se zapošljavanje u istom stepenu stručne spreme traži u prva tri meseca, a posle toga, do sledećih devet meseci, praktično, postoji mogućnost da se ponudi bilo koje radno mesto za bilo koju stručnu kvalifikaciju.
Kada je prvi put pre par meseci bio aktuelan ovaj zakon, gospodin ministar je čak u jednom intervjuu na televiziji rekao da zaista nije sramota, pa šta fali ako neko sa završenim mašinskim fakultetom dođe da čisti ulice, jer je to neki javni posao koji će mu biti ponuđen. Ja se slažem sa tim da nije sramota raditi nijedan posao, ali da treba ceniti rad, učenje, ulaganje društva u završavanje fakulteta i u stručnjake koji jedini mogu da iznesu ovo društvo na bolji stepen i lakši stepen življenja.
Na taj način, posle devet meseci, pošto se ne očekuje da će hirurg ili bilo ko drugi za završenim fakultetom prihvatiti jedan ovakav posao, on se definitivno briše sa evidencione liste i na taj način smanjiće se statistički broj nezaposlenih u zemlji Srbiji, što zapravo nije tačno.
Znate, ta statistika me asocira na ono jedni jedu samo kupus, drugi meseo, a u proseku svi jedemo sarmu. Tako će neko raditi prihvatajući svaki posao, neko neće moći doći do posla, ali će se statistički pokazati da u državi Srbiji nema nezaposlenosti.
Međutim, ono što još više brine, a vrlo je ozbiljno, to je da postoji gubljenje prava na zdravstveno osiguranje. Dakle, zaista, ja se pitam ima li ko u bilo kojoj zemlji, pa i ovoj našoj, ovakvoj Srbiji, da ukine pravo na zdravstveno osiguranje i na zdravstvenu zaštitu. Molim vas, nama će ljudi ostati bez hleba, neće moći da prehrane svoju porodicu. U takvim okolnostima, jeste, to već i sada, zbog lošeg standarda življenja, povećana su raznorazna oboljenja, neće se lečiti i da li ćemo zaista dozvoliti da se umire od onoga što nije za umirati, jer ako nema para za hleb, kako će onda moći da da za lek i za lečenje. Ja zaista smatram da bi trebalo vrlo ozbiljno o ovome da porazmislimo i nemojte posle svega da dođe do kajanja. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, jeste da nas je malo ovde prisutnih, ali verujem da postoje kolege koje se sećaju da je etiologija ovog amandmana zapravo počela 9. ili 10. aprila ove godine, kada smo imali poslednje izmene i dopune Krivičnog zakona.
Ja sam imala ovaj amandman i tada. On nije prihvaćen, sa obrazloženjem ministra Batića da bi trebalo ovo ugraditi sa prvom narednom izmenom koja će doći i da bi trebalo uraditi tu pravno-tehničku redakciju.
Postavlja se pitanje da li smo mi uopšte kompetentni i da li ima smisla da na isti način obrazlažem amandman, ako ministar Batić nije ovde prisutan. Ja se slažem da je u izveštaju za uvođenje ovog novog krivičnog dela od strane Odbora za pravosuđe i upravu odbijen amandman, kao i svi amandmani koje su podneli opozicioni poslanici, ali postoji jedan zaključak koji kaže da je Odbor zaključio da zatraži od Ministarstva pravde izveštaj po pitanju potrebe uvođenja novog krivičnog dela nasilnog oduzimanja i trgovine novorođenom i maloletnom decom, što je zapravo smisao amandmana, koji sam u ime SPS-a ponovo predložila.
Ja mišljenje od Ministarstva pravde nemam. Mislim da bi zaista bilo suvislo da odgovor bude da ne postoji potreba uvođenja novog krivičnog dela kada smo svi svesni činjenice da postoji sumnja, ali dozvolite da se utvrdi istinitost, da li je opravdana ili ne, da je sve više u javnosti prisutno da su mnoge majke iz porodilišta izašle bez svog deteta, čak sa neadekvatnom dokumentacijom iz bolnice na koji je način beba, nažalost, egzitirala. Postoji sumnja da su ta deca, odnosno novorođenčad zloupotrebljena, roditelji sumnjaju da se nalaze u drugim porodicama. Da li zaista mi možemo da damo sebi za pravo da onemogućimo da ovakvo krivično delo bude u našem krivičnom zakonu?
Prošli sam put govorila - porodice su, nekih 130 potpisa sam ja imala u rukama, ima ih i više, pokušavale da samo dođu do istine. Kakva će ona biti, poražavajuća ili ne, dozvolimo tim ljudima, tim porodicama, tim roditeljima da utvrde istinu šta se zaista desilo sa njihovom novorođenom decom.
Ne znam koliko mogu još da apelujem, jer mi je jasno da ćete svi vi poslanici od većinskih poslanika iz DOS-a, a od njih zavisi da li će se ovaj amandman prihvatiti ili ne, ja znam da je ministar Batić tu i ako bi dao svoje obrazloženje i bio za to ovde javno pred vama da se uvaži ovaj amandman, da ćete vi glasati za isti.
Molim vas, razmislite još jednom, nemojmo da sve ostavimo i prepustimo slučaju do onog dana za glasanje koji je stvarno totalno obesmišljen ovim poslovnikom koji postoji u ovoj skupštini, jer više niko ne zna ko za koji amandman glasa, samo se glasa za one kada Vlada prihvati i kada su vladajući poslanici za one ako su opoziconi poslanici podneli, da ne prihvate, a verujem da nam je to bliskije i da malo više razmišljamo o svakom amandmanu ponovo kada je glasanje, jer bismo mnoge stvari popravili u ovoj našoj zemlji Srbiji. Zahvaljujem se.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, gospodine Popov, poštovane kolege narodni poslanici, kolega Rajko Baralić i ja smo u ime poslaničke grupe SPS podneli amandman na član 27, gde predlažemod a se st. 3. i 6. brišu. Zaista ne bih citirala ove stavove, ali bih rekla nekoliko argumenata u prilog uveravanja, a pod broj jedan, da ne mogu da prihvatim obrazloženje koje je dala Vlada, da se amandman ne prihvata, jer se mora obezbediti funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja. Za ova dva stava brisanje iz ovog jednog člana u okviru celog sistema sigurno se neće narušiti funkcionisanje obrazovnog sistema. Ako je tako, povućiću amandman, a nije tako.
Rekla bih, pod broj jedan, ova dva stava mi prosto smetaju upravo iz prethodne priče, gde je i koleginica Gordana Pop-Lazić, a i vi ste o tome govorili, da se ne obavezuje na neki način ono što bi trebalo centar da radi. Ako centar ne pripremi odgovarajući materijal, pazite, centar ne donosi nikakve odluke, pa valjda ima obavezu da priprema i da vama prosleđuje i da vi donosite odluku o tome ili ne, zašto se onda to piše u zakonu. Prosto, to bi trebalo da bude obavezujuće, po meni, a ne da ako ne ispoštuju oni taj rok, onda će to uraditi Ministarstvo ili minitar. Za mene, kao čoveka, to je neprihvatljivo da nešto što je obaveza ljudi koji se tu upošljavaju da rade, da ne odgovore tom zadatku.
Drugo, mislim da tu otvarate jedan prostor gde će se zaposliti veliki broj novih ljudi. Moram da kažem, nažalost, to će biti ponovo povećavanje administrativnog aparata i biće potrebno dodatnih sredstava, a znamo s druge strane i sve više se čuje u javnosti da postoji nezadovoljstvo zaradama i u prosveti, i u zdravstvu, i u kulturi, već i da ne govorimo, jer sve manje o tome govorimo.
Treće, što ste rekli prošle nedelje u uvodnom slovu ili negde kada ste nešto obrazlagali, a to je da deo sredstava za opremanje ovih centara će obezbediti Svetska banka putem međunarodnih kredita i donacija. Ili sam ja tako razumela, a vi ćete me verovatno korigovati, a rekli ste još da se ta sredstva ne daju iz autruizma. Prosto jedno pitanje, zbog čega se daju sredstva, ako je to onaj inicijalni momenat finansijski da bi moglo da počne da funkcioniše sve to, kako se dalje predviđa, da li je naš budžet ovako iscrpljen sposoban da podnese još jedan teret finansijskog nameta, a da pri tom prosto ti centri nemaju nikakve obaveze. Zbog svega toga molim ministra da prosto, samo iz ovog člana, praktično ta dva stava briše i ništa više. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, zaista bih, kao uvodni deo za obrazlaganje svog amandmana, podsetila sve vas iz vladajuće većine, ali i ostale poslanike, da je jedna vrlo bitna, vrlo važna parola u predizbornoj kampanji DOS-a bila da kada DOS dođe na vlast u Srbiji će biti dosadno živeti. Kada bi se to prevelo, već sada uveliko Srbijom bi trebalo da teku potoci meda i mleka i da narod Srbije ne zna šta će od para i da ne zna kako sebi da organizuje život.
Ali, gospodo draga, nažalost, za sve građane Srbije, pa i za nas, to se nije desilo. Sada je živeti u Srbiji očajno. Ljudi više nisu na rubu egzistencije. Ljudi su u provaliji života.
Posle toga, desilo se sledeće. Godinu i po dana mogli ste da manevrišete da za sve što ne valja, i što reforme ne uspevaju i za šta se okrivljuje aktuelna vlast - DOS, kriv je bivši režim, na čelu sa Socijalističkom partijom Srbije.
S druge strane, u anketama ste imali atmosferu da građanima još nije dobro, da treba imati strpljenja, ali se lakše diše.
Danas, gospodo draga, sve se teže i teže diše. Na kraju od svih zaista potrebnih reformskih zakona, koje je ova skupština već davno trebalo da donese, imamo ovaj zakon o lustraciji, koji sada želi da aktuelizira situaciju i da kaže da se, eto, reforme nisu desile jer nije donesen zakon o lustraciji, pa nisu uklonjeni svi oni koji i dalje imaju uticaja, valjda i na aktuelni režim.
Zašto u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije predlažem brisanje člana 10?
To činim iz jednostavnog razloga, a kolega Jovanović je citirao član 10, pa ja to ne bih činila, što je zasnovan na pretpostavkama. Od 1976. godine do danas sve će biti zasnovano na pretpostavkama, a po sistemu "šta bi bilo kad bi bilo" i da će ta komisija, koja će biti angažovana za ovu lustraciju - a očigledno je da iz vladajućeg DOS-a ima puno članova Saveza komunista, za razliku od vas, nikada nisam bila član te partije, pa znate kako treba praviti komisiju za ispitivanje moralno-političke podobnosti - znati da okrivi nekoga ko je tada znao šta je to u stvari, ali, eto, nije to glasno rekao.
Mislim da je ovo vrlo neozbiljan član, kao što mislim i da je neodgovoran zakon, jer mi izigravamo pravosuđe u našoj zemlji. To nama zaista nije potrebno. Ostavimo sudijama da rade stvari koje im je činiti za sve nas.
Ako bi ovo trebalo primeniti, u narednih nekoliko godina bi trebalo da se svi mi, prvo mi iz ovog parlamenta, nas 250, lustriramo.
Prisustvo člana 10. govori u prilog tome da će doći do prisile da pravosudni organi, u slučaju kada bi hteo da se povede neki slučaj lustracije kod nekog od aktuelnih ili poznatih lidera, a nije važno da li je to na lokalnom ili na republičkom nivou DOS-a, biće zastrašeni i to neće učiniti, jer će ostati bez svoje funkcije, i to ne samo pravosudni organi.
Očigledan je pritisak. Očigledno je da se ovim članom želi izvršiti pritisak i očigledno je da se to odnosi na sve ljude koji će obavljati bilo koju javnu funkciju i koji su čak obična službena lica.
Ovog puta, iako uvek ne apelujem na poslanike, niti na predlagača gospodina Andrića da prihvati ovaj amandman, nego želim, kao i sve kolege koje su podnele amandmane, da ukažem na besmislenost svakog člana pojedinačno, pa i zakona u celini, te da zamolim poslanike da u danu za glasanje ne prihvate ovaj zakon ni u načelu, a ono što bi bilo najbolje, to je da ga predlagač povuče iz procedure, dok je vreme.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da imamo samo jedan problem:  svi poslanici koji su u sali složiće se sa mnom da je danas dan za glasanje i da možemo sa ovim brojem poslanika da radimo, verujem da bismo sve amandmane usvojili i izmenili zakon tako da bude po meri narodnih poslanika i građana. Šta je tu je.

Amandman na član 3. podneli smo kolega Nebojša Jović i ja u ime poslaničke grupe SPS, gde smo predložili da se u članu 50a menja stav 1. tako da glasi: "poreski obveznik koji, uloži u svoja osnovna sredstva, odnosno u čija osnovna sredstva drugo lice uloži više od 60 miliona dinara ili više od milion evra ( u postojećem zakonu je u pitanju 600 miliona dinara i 10 miliona evra, a što smatramo da je visoko), koji ta sredstva koristi u registrovanoj delatnosti u Republici i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje 20 lica (u postojećem članu predloženo je 100 lica) oslobađa se plaćanja poreza na dobit preduzeća u periodu od 10 godina."

Mislim da je ovo amandman koji bi zaista Skupština trebalo da prihvati iz više razloga. Prvo, znamo u kakvom stanju nam je privreda i kakve su nam investicije. Možda bi ovim povoljnijim pomeranjem granica ulaganja i broja zaposlenih ljudi mogli da privučemo kako naše domaće, tako i strane investitore. Istovremeno, ne smatramo da bi budžet Republike Srbije bio toliko oštećen, s obzirom da bi sve poreske obaveze i preduzeća bila isplaćivana na vreme, a s druge strane povećao bi se broj zaposlenih ljudi. Naravno, ako bi isplate bile redovne, a niko ne bi investirao ako ne bi imao tu podlogu.

Stoga bih zamolila sve prisutne poslanike da pokušamo, bez obzira što nemamo mišljenje Odbora, sem da je amandman pravno moguć, da u danu za glasanje prihvatimo ovaj amandman, jer je to zaista u interesu naše budućnosti, perspektive i naših građana.

 

Poštovana potpredsednice, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, očigledno je ovo zakon o javnom informisanju koji se dugo očekivao da dođe u skupštinsku proceduru i samim tim pobudio je veliko interesovanje svih poslaničkih grupa, a rekla bih, ponajviše, upravo, možda oko, ne najspretnije date definicije ovog člana 13, tako da smo kolega Cvetković i ja u ime poslaničke grupe SPS predložili da se u članu 13. stav 2. briše ili, rekla bih, da se bar možda malo spretnije definiše. Zašto? Upravo zbog toga što nas je ponukalo razmišljalo da se radi o elektronskim medijima i da prosto za nas nije prihvatljivo da recimo država ili državni organi ne budu i nemogu da budu, ustvari onemoguće se, da budu osnivači javnog glasila. Postoje, rekla bih neka dva razloga, pre svega, mediji su čudo, oni formiraju javno mnjenje i bez obzira na onu priču iz prošlosti kako RTS ili bilo koje drugo javno glasilo, bilo režimsko, uvek je postojala i neka druga televizija i neka druga novina i ko je hteo objektivno da se informiše, mogao je da pogleda i jednu i drugu ili da pročita. Danas je sve to apsolutno isto.
Da li zaista svi tumače prave stavove i objektivno saopštavaju stavove Vlade, pitanje je. Smatramo da bi, radi objektivnosti informisanja trebalo da postoji mogućnost da elektronski mediji bude i osnivač država.
Sa druge strane, postoji i nešto drugo, a to je da se u članu predviđa da, naravno, osnivač može da bude čak i strani državljanin. Pazite, logično je da stranac može da bude osnivač, mislim na izvornog stranca i da njegov interes ne može biti, da recimo, očuva nacionalni identitet nas kao naroda, da se bavi istorijom, kulturom, pa čak i ekonomijom, jer šta je to što bi bio njegov interes.
Zbog svega toga smatramo da bi trebalo ovo na neki način da se ugradi, iako je jasno da je ovo zakon po meri svih zemalja Evropske unije, ali čuli smo juče u jednoj vrlo korektnoj polemici da je u svim tim zemljama ostala mogućnost da država i državni organi mogu da budu isnovači. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podnela sam amandman na član 2, koji se sastoji iz dva dela. Prvi deo se odnosi na ovo što je i kolega Krasić o amandmanu kolege Blažića govorio, da su suviše nesrazmerno male kazne za nasilno uzimanje ljudskih organa ili delova tela, ali vašu pažnju bih želela da skrenem na drugi deo ovog amandmana. To je: posle člana 54a dodaje se naziv novog krivičnog dela i novi članovi 54b i 54v. Ono bi glasilo - nasilno oduzimanje i trgovina novorođenom i maloletnom decom.
Molim vas, zaista, ovo je nešto što je neophodno ugraditi u Krivični zakon Republike Srbije. Reći ću vam da je osnovni podsticaj za predlaganje ovog amandmana činjenica da je ne tako davno u javnosti bila mnogo uzburkana situacija, vezano za to da su pojedine majke iz porodilišta izlazile bez svog deteta. Ja sam kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu imala u rukama akta sa 103 potpisa roditelja. Kažu da to nisu sva. Oni osnovano sumnjaju da dete nije egzitiralo u porodilištu, nego, nažalost, da je izvršena zloupotreba radi dobijanja imovinske koristi i da je to dete dato, odnosno, nažalost, teško rečeno, prodato nekoj drugoj porodici.
Ne kažem da tu sigurno dobar deo potpisnika ne gaji iluziju i želi da mu je dete živo i zdravo, pa makar se nalazilo u nekoj drugoj porodici. Dajte, učinimo priliku da se sve to i dokaže. Svi ovi ljudi i ove porodice obraćale su se redom od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije gospođe Nataše Mićić, preko ministarstava i zdravlja i pravosuđa i, naravno, niko nema ingerencije da pokrene takav postupak. Ministarstvo pravde je odgovorilo, a u potpisu je bio zamenik ministra, otprilike, parafraziram, da u Krivičnom zakonu Republike Srbije ne postoji zapravo nijedan član na osnovu kog bi mogao da se pokrene istražni postupak.
Juče sam porazgovarala sa ministrom gospodinom Batićem i danas sa profesorom Hiberom. Kažu da je amandman dobar i da bi ga trebalo ugraditi. Naravno, nisam pravnik, ja sam medicinski radnik i on bi trebalo da pretrpi jednu pravno-tehničku redakciju. Zaista vas molim da uzmemo sve ovo u obzir, s obzirom na kratkoću vremena i da se popodne već i planira glasanje, uslovno da se prihvati ovaj amandman i molim vas, kolege, da mi pomognete u tome, zarad svih tih porodica, uz pravno-tehničku redakciju, naravno, koju bi učinila stručna i kompetentna lica. Ja vam se najlepše zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podnela sam amandman koji je vrlo kratak i jasan, a to je da se član 3. briše. U Predlogu zakona o organizovanom kriminalu član 3. se odnosi na jedno novo poglavlje, koje glasi: "Posebna ovlašćenja nadležnih državnih organa u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala".
Mi smo ovde dali jedno vrlo argumentovano obrazloženje, a koliko smo imali prilike da čujemo više je pravnih stručnjaka iz redova opozicionih poslanika ukazivalo na to da ovaj član nije u skladu ni sa međunarodnim zakonodavstvom, a posebno nije u skladu sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima. Naravno, postoji onaj jedan stari dobar običaj da kada je potrebno većinskoj koaliciji DOS, ona se poziva, ugleda i kreira zakonske projekte prema zakonima Evrope i međunarodne zajednice, a kada to nije potrebno, kao ovde, liši se saglasja sa tim aktima.
Istovremeno, predloženo rešenje čak nije u skladu sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (član 15.), kao i članom 16. Ustava Republike Srbije. Ovo se ipak mora uvažiti, ono što može da posluži za utehu, jer sam videla da su svi amandmani koji su dati na ovaj član različite varijacije, jeste ono što je ministar Batić rekao u svom izlaganju, a to je da je ovo jedan predlog zakona koji će podleći preispitivanju, da je to član koji je stavljen u Predlog zakona samo da bi se pospešilo funkcionisanje borbe protiv organizovanog kriminala.
Mislim da bi trebalo da imate svi na umu, bez obzira ko to komentariše, budite sigurni, niko od poslanika pozicije i opozicije nema ništa protiv toga da se apsolutno suzbije (iako je to nemoguće) organizovani kriminal, ali zaista želimo da svojim amandmanima pospešimo zakonska akta koja će moći bolje da funkcionišu.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo kao što vidite, tu od strane poslaničkih grupa ima malo nekih varijacija vezanih za amandman na član 29. i na koji način da se definiše taj član 29a koji bi se podrazumevao u ovom zakonu.
Za nas poslanike, da se ne bih ponavljala, svi znamo da se to odnosi na dete koje praktično nije rođeno, a već po rođenju nema nažalost oca zbog smrti roditelja. Za nas to nije baš najpreciznije definisano u ovom zakonu, iako ne mogu da kažem da ne možemo prihvatiti obrazloženje koje je dala Vlada, a malopre i ministar Matković, da to reguliše opšta pravna norma.
Međutim, imajući u vidu da ni mi, narodni poslanici, nismo svi pravnici, a verovatno nisu ni porodice koje bi možda imale takvu potrebu, smatrali smo da bi zbog značaja i zbog naše osnovne brige o detetu trebalo to potencirati, izvući iz konteksta i učiniti zaista maksimalno da to dete po rođenju živi kvalitetno, ukoliko to može; jer za mene ne postoji nijedan novac koji bi mogao da kompenzuje nedostatak, u ovom slučaju, oca. To mislim za bilo kog roditelja.
Malo mi smeta kako je u obrazloženju rečeno, praktično se zna da je jednak status deteta u intrauterinskom periodu i po rođenju, ali se kaže-ukoliko je to u njegovom interesu. Ružno je rečeno; u čijem njegovom interesu-deteta; valjda je u interesu i porodice i društva, a i svakog deteta da se rodi živo i zdravo. Apelujem, prosto, ukoliko postoji neka mogućnost, da to prihvatite. Ako vi garantujete da se to podrazumeva i da će narodu to biti jasno, zaista kao predstavnik poslanika SPS-a mogu da prihvatim to obrazloženje. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-a podnela je amandman na član 75. gde traži da se umesto "jedne i po" u slučaju smrti penzionera, na ime pogrebnih troškova, isplate dve prosečne penzije. Mislim da je ovde obrazloženje apsolutno jasno.
Nažalost, penzineri nam sve više pripadaju u grupe ljudi u stanju socijalne potrebe. Ovo je neko poslednje pravo na kraju njihovog života koje im ukidamo. Smrt je veliki stres za svaku porodicu, koja danas ima vrlo nizak standard življenja, pa je neophodno iznaći sredstva koja, čak i da se prihvati ovaj amandman sa dve prosečne penzije, nisu dovoljna, imajući u vidu koliki su pogrebni troškovi.
Obrazloženje koje je Vlada dala može da bude prihvaćeno kada bi bila tendencija porasta standarda življenja, dakle, punjenje tog fonda i znam da je tu problem nedostajućih sredstava, ali poslednji statistički podaci govore, a to su podaci koji su zvanično objavljeni 13. februara, da je prosečna neto plata u decembru mesecu bila 11.555 dinara, a u januaru 9.468 dinara i kaže se da su momentalno penzije pale ispod 63% prosečne neto plate. Ako uporedimo samo decembar i januar, to ima tendenciju sve većeg i većeg pada, tako da ne ide u korist porodice što će doći do porasta zbog kvartalnog usklađivanja naknade ovih troškova.
Stoga bih zamolila zaista sve poslanike i resornog ministra da se u danu za glasanje prihvati ovaj amandman. Zahvaljujem.