Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, Vlada Srbije pridaje veliki značaj energetskoj efikasnosti u našoj državi, te je poslednjih godina jako puno učinjeno na tom polju.

Pre svega, usvojen je Zakon o efikasnom korišćenju energije, ali je 2015. godine usvojena jedna zaista opsežna i kvalitetna strategija razvoja energetike u Republici Srbiji za period do 2025. godine, sa projekcijama i do 2030. godine i ona naglašava potrebu za povećanjem udela energije iz obnovljivih izvora. Naravno da nam je osnovni cilj, ono što možemo učiniti, rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji, pre svega kvalitetnim održavanjem distributivnih mreža, smanjivanjem gubitaka u distributivnim mrežama, ali sa druge strane modernizacijom ovih distributivnih mreža.

Upravo nam aranžman koji naša država ima sa Nemačkom omogućava to i zaista ulaganje velike količine novca u različite projekte, pri čemu moram naglasiti da je sam dogovor načelno između SR Nemačke i Srbije uspostavljen još 2013. godine, pa kroz 2014. godinu, a 2015. i 2017. godine se došlo do krajnjih dogovora. Mogu sa zadovoljstvom reći da je do danas u sistem programa rehabilitacije daljinskog grejanja u Srbiji plasirano 130 miliona evra, od čega su 88,7 miliona donacije, a 57 miliona je razvojni zajam sa subvencionisanom kamatom jako povoljnom, sa kamatom manjom od 1% na godišnjem nivou, oko 0,9% i 14,75% je udeo Srbije u samom projektu.

Ovim projektima je izvršena modernizacija i rehabilitovanje preduzeća u 22 grada, od Beograda, Bora, Valjeva, Zrenjanina, Jagodine, Kragujevca, Kraljeva, Niša, pa i Novog Pazara. Time je zaista učinjena velika stvar. Omogućeno je da se uglavnom u ovim gradovima koje sam naveo snabdevaju biomasom oni koji nemaju gas, a eliminisana je mogućnost dobijanja energije iz najčešće mazuta, odnosno iz fosilnih goriva, što je i najveći zagađivač u samom tom polju energetike. Na taj način je povećana i produktivnost za nekih 15%, povećani su kapaciteti u svim tim gradovima, a istovremeno je smanjeno, mislim da je za nas to izuzetno bitan podatak, i zagađivanje u datim gradovima.

Sve ovo pričam sa željom da svi zajedno podržimo ova dva predloga zakona o potvrđivanju, pre svega Okvirnog sporazuma o zajmu za rehabilitaciju daljinskog upravljanja u Srbiji. To je faza pet. Ove četiri faze iza nas su već prošle, u kojoj tražimo odobrenje za zajam od 30 miliona. Opet jedan veliki deo će biti donacije, manji deo kredit, nešto što svakako trebamo usvojiti, kao i predlozi o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za energetsku efikasnost u zgradama centralnih vlasti. Znači, drugi pravac i druga želja je ono što već ova Vlada radi, jeste da ono što proizvedemo od energije štedimo na pravi način.

Moram vas podsetiti da Srbija spada u grupu zemalja koja izuzetno mnogo troši električnu energiju, među zemljama je sa najvećom potrošnjom električne energije u Evropi. Mislim da na ovaj način ćemo smanjiti tu potrošnju, ali i smanjiti ukupno zagađenje, obzirom da se veliki deo Srbije greje na fosilna goriva. To je naša obaveza i nešto što posebno radimo, obzirom da sam ja član Odbora za evropske integracije. Mi pripremamo i pripremljena je i predata je Platforma za pregovor, odnosno o tački 27. koja se bavi ekologijom i zaštitom životne sredine. Jasno nam je da Srbija vrlo brzo mora da smanji proizvodnju električne energije iz uglja, a da prelazimo sve više na čiste izvore, obnovljive izvore, ekološki zdrave izvore i na taj način učinimo ovu zemlju zdravijom za njene građane. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre sa pomoćnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, 29. aprila u ovoj istoj Skupštini, govoreći upravo o aktuelnoj epidemiji korona infekcije, pozvao sam sve, posebno političare na suzdržanost i poštovanje struke, a sve nas na odgovornost prema svom zdravlju i prema zdravlju drugih ljudi.

Tada sam predstavio jednu u tom trenutku jako frišku studiju italijanskih eksperata koji su upoređivali broj umrlih od 2015. do 2019. godine u martu i aprilu i broj umrlih u tekućoj 2020. godini, u ova dva meseca, u šest država, žarišta korona infekcije u Evropi. Tu spadaju Španija, Italija, Holandija, Francuska, Švedska i pridodata Švajcarska.

Studija je pokazala, to sam i tada rekao, da je procenat umiranja ili mortaliteta za 38% veći u 2020. godini, nego u proseku za ove tri godine nazad, ili ti 322.720 ljudi je bilo više umrlo u ova dva meseca u 2020. godini.

Upravo tim čistim brojkama, koje su frapantne, želeo sam da ukažem na ozbiljnost pandemije, jer su se i tada, kao i sada, javili mnogi glasovi koji su potcenjivali ovu bolest i ponašali se jako ležerno i neodgovorno.

Istine radi, diljem zemljinog šara, bilo je onih koji su potcenjivački, populistički, bez ikakvog predznanja, potcenili i potcenjivali ovu bolest. Nekako je moj glavni utisak, u ovoj ukupnoj pandemiji do sada, zapravo želja velikog broja pojedinaca da ima svoj stav o koroni. Neverovatno je koliko imamo mudraca i eksperata po svim stručnim pitanjima, iz bilo koje oblasti medicine.

Nažalost, i u razvijenim demokratijama je bilo mnogo sličnih primera. Najbolji primer je, valjda, odlazeći predsednik SAD, Donald Tramp, koji je skoro dva meseca ratovao sa stručnjacima, predviđajući da će virus nestati, kako on kaže, poput nekog čuda. Njegov neodgovoran pristup prema pandemiji, kao i početno odbijanje nošenja maske, zbunio je Amerikance, tako da je trenutno Amerika najteže pogođena pandemijom, potvrđeno je 9,9 miliona zaraženih, a broj smrtnih slučajeva je prešao 230 hiljada.

Paradigmatičan je njegov populistički pristup nošenju maske, iako je veliki infektolog Entoni Fauči, glavni američki epidemiolog i infektolog koji vodi SAD u borbi protiv Kovida, više puta isticao da svi trebaju nositi maske u javnosti i da to, pod navodnicima, kako on kaže, ne bi trebalo biti političko pitanje. Gospodin Tramp je isprva javno i glasno odbijao nositi masku, potom na Foks biznis TV početkom jula kazao da ne nosi masku, budući da se svi kojima je okružen testiraju, da su negativni, i da bi on nosio masku ako ne bi mogao držati fizičku distancu, kao i da nije za nacionalnu naredbu nošenja maski, jer postoji, kako on kaže, u SAD gde ljudi žive i gde ljudi obavljaju poslove jako daleko jedni od drugih.

U ponedeljak, međutim, 21. jula, Tramp je objavio na Tviteru fotografiju dok nosi zaštitnu masku, uz poruku: „Ujedinjeni smo u nastojanju da porazimo nevidljivi kineski virus. Mnogi kažu patriotski je nositi masku kada se ne možete socijalno distancirati. Nema većeg patriota od mene, vašeg najdražeg predsednika.“ Potom je sledeće jutro otišao korak dalje, rekavši novinarima u Beloj kući da, sviđale se maske nekom ili ne, one imaju uticaj, učinkovite su i trebamo iskoristiti sve što možemo.

Eto kako se ponašao jedan populistički nastrojen, neodgovoran predsednik, reći ćemo danas najmoćnije zemlje na svetu, i do čega je tako neodgovorno političko delovanje dovelo u jednoj Americi, koja je u novinama medicinskim, u medicinskoj bioindustriji lider trenutno u svetu. Vidimo sa kakvim problemima se oni sreću i šta je značilo ovakvo ponašanje. Međutim, novi, budući predsednik, Džo Bajden već je najavio da će promeniti način borbe sa epidemijom, da će imenovati novi stručni tim itd.

Naravno, bilo je još gorih primera u ovoj kratkoj istoriji iza nas. Na primer, u svetu je bilo neodgovornih lidera, kao što je npr. meksički predsednik Manuel Lopez Obrador, levičarski populista, čija je vlada štampala postere na kome je pisalo da je ovaj virus neozbiljan i neodgovoran. Brazilski predsednik Bolsonaro, koji je vršio pritisak na savezne države da ukinu mere ostajanja kod kuće.

Nažalost, i u našem javnom medijskom svetu je bilo čak i političara koji su negirali postojanje ili opasnost ove bolesti, s jedne strane, ili su pak iznosili neverovatne priče o teorijama zavere kojima se želi smanjiti populacija u svetu ili uvesti 5G mreža itd, itd.

Nažalost, živimo u vremenu teškog poraza savremene civilizacije, bez obzira na velelepnost naučnih dostignuća. Čovečanstvo nije samo žrtva pandemije, već i njen uzročnik i saučesnik. Ključ za rešavanje ove, ali i svake pandemije, jeste znanje, dobro organizovan zdravstveni sistem, nove tehnologije, gde mislim na lekove, antivirotike i na vakcinu, kao i, naravno, verujem najbitnija, sveprisutna odgovornost pojedinca.

Odgovor na pandemiju nemačke kancelarke Angele Merkel, norveške premijerke Erne Solberg, novozelandske premijerke Džasinde Ardern, te predsednice Tajvana Caj Ingven druga je strana medalje i model odgovornog rukovođenja krizom trasiranom savetima medicinskih stručnjaka. Gde smo tu mi? Srbija je na pandemiju odgovorila odgovorno i pored svih teškoća u prvom i u drugom talasu pandemije. Bilo je kritičnih trenutaka u nekim delovima, ali smo ipak izbegli italijanski scenario i prošli, kao što je već i ministar rekao, možda i najbolje u okruženju, to svakako, ali i među zemljama u EU, a neke od njih imaju daleko razvijeniji i bogatiji medicinski sektor.

Mere koje je donosio Krizni štab dale su rezultate i mi smo do pre neki dan bili zemlja sa najnižom stopom oboljevanja u odnosu na većinu evropskih zemalja. Međutim, jučerašnja brojka od 3.536 obolelih i 21 preminuloj osobi jako zabrinjava, kao i podatak da smo za samo nedelju dana u našoj zemlji registrovali više novozaraženih nego u celom prvom talasu.

Mi smo danas u praktično apsurdnoj situaciji, pored stalnih i svakodnevnih poziva i molbi od strane ministra i Kriznog štaba, od svih odgovornih političara, odgovornih ljudi, odgovornih lekara, najpriznatijih lekara iz struke, i dalje imamo neodgovorno ponašanje pojedinaca. Dobro je rekao ministar, 95% ljudi se pridržava ovih mera, ali 5%, možda i manje, neodgovornih ljudi pravi ozbiljne probleme i može da zaista eksponencijalno podigne epidemiju i da ugrozi mnoge živote u ovoj državi. Maske se ne nose, kazni nema. Okupljanja su zabranjena, ali, kako čusmo, okupljamo se. Klubovi ne smeju da rade, ali rade posle 23.00 sata itd.

Zaista, jedino moguće rešenje koje imamo jeste ovo danas, kao prvi korak i čini mi se jedno otrežnjenje koje će nam svima pomoći da malo bolje porazmislimo o trenutnoj situaciji, a to je ovaj novi predlog zakona koji će omogućiti i proširiti delokrug onih koji mogu da kontrolišu, a to mi se čini da je glavni problem, da će sad za sprovođenje protivepidemijskih mera, pored sanitarnih inspektora, biti nadležna i komunalna inspekcija i komunalna policija.

Kao novine u ovom zakonu, kao što smo čuli, definišu se određeni pojmovi, pojmovi kućne izolacije, kućnog karantina i to je jako bitno, da ljude koji su pozitivni, a imaju lakšu kliničku sliku, stavimo u kućnu izolaciju, a one koji su bili u kontaktu sa njima stavimo u kućni karantin, uz stalni kontakt sa njima telefonski, uz ordiniranje terapije da pomognemo tim ljudima, ali na pravi i jedini ispravni medicinski način zaustavimo širenje ove infekcije u našoj državi.

U zakonu se navodi da, ako postoje razlozi hitnosti kada je ugrožen život ili zdravlje ljudi u slučaju nepoštovanja propisanih mera u vreme trajanja epidemije širih razmera, kada se okupi više ljudi nego što je propisano, komunalni inspektori i policajci mogu usmeno da narede određene mere kako bi se takvo ponašanje sprečilo.

Moram naglasiti, i to podvlačim, da smo mi zemlja koja među zadnjima uvodi ovakav vid sankcionisanja protiv onih koji ne poštuju protivepidemijske mere i svojim činjenjem ugrožavaju zdravlje drugih. Gospodo, u Francuskoj, koja ima jednu od najtežih situacija u Evropi, na snazi je karantin koji bi trebao da bude do 1. decembra. U poslednja 24 sata zabeležen je 271 smrtni slučaj, a od početka epidemije je preminulo 40.439 ljudi. Zbog ubrzanog rasta broja novozaraženih, u susednoj Mađarskoj uvodi se delimičan karantin, od utorka će biti zatvoreni restorani, nastava u srednjim školama i fakultetima biće on-lajn, a u toku noći biće uveden policijski čas. U Rumuniji će od ponedeljka biti uveden policijski čas, nastava će biti isključivo on-lajn, a nošenje maske je obavezno i na otvorenom. Dok je u Engleskoj na snazi četvorodnevno zatvaranje, dotle u Velsu se okončava sedamnaestodnevni karantin i oni već počinju sa normalnim životom.

To je upravo ono na šta je apelovao ministar, dovoljno nam je dve nedelje odgovornog ponašanja da zaustavimo ovaj trend eksponencionalnog rasta ove infekcije. Samo dve nedelje ozbiljne odgovornosti i samokontrole. To je ono što treba medicinskim radnicima i medicinskim institucijama u ovoj državi.

Zato apelujem na vas, pre svega kao lekar, na građane naše Republike, da probamo da budemo maksimalno obazrivi i da sprovodimo mere koje donosi Krizni štab i struka ove države.

U Italiji je u poslednja 24 sata umrlo od posledica infekcije 425 pacijenata, u Iranu 423. Ja mnogo puta ponavljam da mi nismo doživeli italijanski scenario. Neki opozicionari me često i kritikuju. Možda ste i videli, ali treba da pogledate na internetu sliku iz Napulja pre jednog dana, gde Italijani u automobilu u Napulju pored plaže daju kiseoničnu terapiju čoveku, dok se masa ljudi u kafićima relaksiraju a bolnice su im potpuno prebukirane. To je nešto što mi nismo imali. Jednostavno, to se nije desilo u kliničkim centrima. Bojim se da, ako ne budemo ozbiljno shvatili ovo što danas radimo i ono na šta stalno apeluje struka i lekari pre svega, da ćemo i mi doći do trenutka kada će svi naši kapaciteti biti prebukirani.

Što se tiče kazni za nepoštovanje, gospodo, one su na snazi u najvećem broju zemalja u Evropi i u drugim delovima sveta već mesecima. U Španiji je predviđena kazna za nenošenje maske 100 evra, i to i na javnom i u zatvorenom prostoru. Kazne su obavezne u zatvorenim prostorima u Portugaliji, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Francuskoj. U Belgiji se maska mora nositi i napolju. U Francuskoj je kazna 135 evra, a ako se prekrši i ponovi ovaj prekršaj, onda se može popeti do 3.750 evra ili čak neodgovorno lice može dobiti šest meseci zatvorske kazne. Italijani su u određenim delovima zemlje ovu kaznu podigli na čak 1.000 evra. U Turskoj su od juna na snazi kazne od početnih 100 evra. U BiH se takođe nose maske i kažnjavaju se sa 100 konvertibilnih maraka. U susednoj Hrvatskoj za svaki objekat je zadužen vlasnik objekta ili onaj koji je odgovoran u objektu. On mora organizovati sprovođenje svih zaštitnih epidemioloških mera u svom objektu i mora osigurati da i osoblje i gosti nose masku. Ukoliko oni to ne čine, on će snositi odgovornost i biti kažnjen.

Naglašavam još jednom i želim da ponovim ono što smo nekoliko puta do sada čuli, da mi ne donosimo zakon da bi bilo koga kažnjavali, već ovo činimo zarad edukacije i podizanja odgovornosti svih nas, da se ponašamo onako kako se trebamo ponašati, u skladu sa donetim protivpandemijskim merama, da bi zaštitili i sebe i druge.

Kazne nisu cilj, kazne su mehanizam da podstaknemo sve nas da se ponašamo u skladu sa epidemiološkim preporukama.

Ovo nije vreme niti problem koji dozvoljava da se slobodno opredeljujemo kojim ćemo putem ići, birajući prema sopstvenoj savesti, znanju ili neznanju i uverenjima koje gajimo. Shvatimo da posle ovih tektonskih poremećaja izazvanih pandemijom sigurno nećemo biti isti, ni kao pojedinci, ni kao zajednica. Jednostavno, možemo biti ili bolji ili gori.

Očuvanje zdravlja svih nas moguće je ukoliko se i praktično i deklarativno pridržavamo struke i nauke.

Mi danas, gospodo, već mnogo znamo o ovom virusu. Žao mi je što nisu tu neki, da čuju nešto o tom virusu, i o samom virusu korone i uopšte o virusima gripa. Već 1580. godine opisane su 33 pandemije gripa i to nije nešto sa čim se nije civilizacija srela.

U bazi podataka američke Nacionalne medicinske biblioteke može se naći preko 69 hiljada publikovanih radova o virusu korone. Stečeno je i veliko praktično iskustvo lečenjem više hiljada i stotina hiljada bolesnika, što nam je dalo podatke i o vremenu inkubacije, i o načinu širenja i o pravcima lečenja.

Posebno ističem nestvarno brz razvoj molekularne biologije, genetskog inženjeringa, IT tehnologije, virusologije, što je sve omogućilo da već 10. januara 2020. godine imamo dešifrovan genom virusa i da ćemo u sledećoj godini dobiti efikasnu i bezbednu vakcinu, evo, već oko nove godine, što se nikada u istoriji humane medicine nije dogodilo.

Prekjuče je u medijima odjeknula informacija da je vakcina protiv Kovida 19 koju razvija američka kompanija „Fajzer“ i nemački „Biontek“ učinkovita i da sprečava infekciju u 90% slučajeva. U kompaniji veruju da će moći da obezbede 50 miliona doza do kraja ove godine. Znači, vidimo svetlo na kraju tunela.

Drago mi je što je na današnjoj konferenciji predsednik ove države najavio da će nabaviti ozbiljnu količinu ovih vakcina jako brzo i da ćemo one najosetljivije grupe ljudi zaštititi, kao i one ljude koji su na prvom udaru u borbi protiv korone.

Zbog toga apelujem na sve, kao lekar pre svega, da budemo još malo strpljivi, odgovorniji, jer ovo je trenutak kada možemo pridržavanjem mera i strogim samoprimerom zaustaviti širenje virusa.

Neće samo nošenje maske u potpunosti zaustaviti širenje virusa, ali su sva nedavna istraživanja pokazala i dokazala da je nošenje maske najučinkovitiji način da se zaustavi prenos.

Najbrži put i za ekonomsku stabilizaciju i za zdravlje nacije je zapravo kontrolisanje širenja virusa. U tome se nedvojbeno slažu i naučnici i ekonomisti, mislim na medicinske naučnike.

Sa Univerziteta „Kolumbija“ naglašavaju da postoji lažna tenzija između javnog zdravlja i zdravlja ekonomije. Upravo je kontrolisanje pandemije najbolji vid očuvanja kompletne ekonomije. Ako ne uspemo u tome, neće stradati samo uslužni sektor i turizam, već kompletna ekonomija i mi ćemo, što je najgore, izgubiti veliki broj ljudskih života.

Gospodo, ovo je zajednička borba svih nas, u kojoj gubimo ili spašavamo sve. Hvala.

Odgovorna i prava politika je uvek skupština, uvek sluškinja ekonomije. Tamo gde nema političke stabilnosti, tamo gde nema pravne države, tamo gde je minimum korupcije, nulta korupcija, tamo nema razvoja, tamo nema zadovoljnog građanina, tamo nema bogatog građanina, a to je naš cilj.

Gospodo, svi koji vas vraćaju u prošlost, svi koji vas vraćaju u političku nestabilnost, svi koji vam otvaraju ljute rane iz bliske prošlosti, oni ne misle dobro vama. Oni ne misle dobro građanima Srbije, oni ne misle dobro nama, oni misle na svoj rejting i preko nacionalnih manjinskih pitanja da su prisutni u medijima. To je lak put, a težak je put briga za radnikom, borba protiv korupcije, ulaganje u obrazovanje, dobro zdravstvo. To radi SDP. Mi smo brana nacionalizmu.

Gospodo, nema integriteta kod ljudi koji se mnogo nacionalno busaju, nema tu velikog obrazovanja, nema tu želje da drugom i drugačijem bude bolje. Ne interesuje građane ni Sandžaka, ni Srbije ni autonomija Vojvodine, ni autonomija Šumadije, interesuje ih bolji život. To je imperativ i to je naša borba.

Potaknut sam govorima prethodnika ovih dana i bilo mi je često neprijatno što se na takav način zloupotrebljavaju nacionalna, manjinska, ljudska pitanja. Srbija je zemlja u kojoj su ljudska prava zadovoljavajuća. Ja to tvrdim. Ima problema, ali verujte… Da li je čuo neko od vas da je neko zbog nacionalne pripadnosti uvređen, gurnut? Pa, to je svedeno na minimum. Pa, ovo je zemlja koja treba time da se hvali. To je nešto čime se mi ponosimo.

Zašto otvarati te teme koje ne donose dobrobit našim građanima? Malopre čujem da su nezadovoljni neki iz mojih krajeva, prethodni govornici, zdravstvenom zaštitom u državi Srbiji. Gospodo, nama se nije desio italijanski scenario. Gospodo, mi smo primili svakog pacijenta u Kliničkom centru u Beogradu. To vam kaže neko ko se zarazio u bolnici od korone i ko je 31 dan bio pozitivan i ko je sada došao iz Kliničkog centra iz sale za kateterizaciju.

Veliko hvala ministru zdravlja, 180 novih mladih medicinskih radnika je zaposleno u Novom Pazaru. Želim da nastavite na tome. Hvala vam za angio-salu, to je rezultat. Hvala vama, a rezultati našeg političkog angažmana i našeg medicinskog usavršavanja videće građani Sandžaka koja je blagodat toga i budućeg kliničko-bolničkog centra koji smo isplanirali i obezbedili sredstva za njegovu gradnju.

Na kraju želim da podvučem, pošto mi već ističe vreme, a imao sam mnogo toga da kažem, reagujući samo na ono što čujem, da mi hoćemo kontinuitet, da mi hoćemo, dobru, razvijenu državu i da će Socijaldemokratska partija Srbije, a i mi, sandžački predstavnici u njoj, raditi mnogo na tome i, pre svega, ja kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, za podizanje tih prava, jer na njima treba stalno raditi, ali i za ravnomernu zastupljenost nacionalnih manjina u Skupštini.

(Predsedavajuća: Kolega, ja vas molim da privedete kraju.)

Želeo bih da završim sa jednom zahvalnošću što ste imali pažnje i što ste me saslušali.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, pre svega, želim vama da čestitam to imenovanje i da vam poželim da radimo dobro u interesu svih građana Republike Srbije i nastavimo napredak i naš put ka EU.

Nema sumnje da su dva krucijalna problema sa kojima se danas susreće Srbija, pre svega, fenomen nedovoljnog rađanja u Srbiji i sa druge strane, izraženo iseljavanje ljudi iz naše zemlje.

Nažalost, u Republici Srbiji već duže vreme broj umrlih premašuje broj novorođenih u toku jedne godine. Sa druge strane, udeo mladih je sve više, odnosno nizak, a udeo starijih postaje sve veći u našoj populaciji.

Broj novorođenih u 2019. godini po onome što je objavio Zavod za statistiku iznosi 64.399 novorođenih, dok je umrlih bilo 101.458. Znači, postoji negativan priraštaj i praktično gubitak od 37.059 ljudi svake godine.

U modernom svetu teži se povećanju fertiliteta pozitivnim, podsticajnim, s podsticajima, što je jedini održivi odgovor na ovaj zaista značajan problem. Stručnjaci projektuju da za prostu zamenu generacija u Srbiji je potrebno da od ukupnog broja žena koje rađaju na kraju reproduktivnog perioda 11% bude onih koji imaju samo jedno dete, 44% bude onih sa dvoje, a 45% bude onih koji imaju troje živorođene dece.

Za rezultate uz sve podsticajne mere zaista je potrebno vreme i to je jedino u čemu se stručnjaci slažu. U decenijama se računa samo procena onih pozitivnih stvari i podsticaja koje jedna država čini.

Jedina svetla tačka u ovom problemu jeste upravo pominjani region Sandžaka koji, moram naglasiti, sa svojim gradovima kao što je Novi Pazar i Tutin, predstavlja najmlađu populaciju i najmlađe gradove u Evropi sa prirodnim priraštajem od 14,6% što je najviše u Evropi i zaista taj veliki ljudski resurs jeste ogromno blago koje ova država ima u vrednim mladim, obrazovanim ljudima koje ova država treba da uposli i iskoristi na pravi način.

Upravo je to i jedan od političkih principa političke partije koju ja zastupam i koju pokušavam da ostvarim u ovoj Vladi i koju mi rešavamo korak po korak, a to je ravnomerna zastupljenost Bošnjaka, Albanaca i drugih nacionalnih manjina u državnim institucijama i to je nešto na čemu se radi.

Mi smo, gospodo, kao parlament Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom omogućili jednu od najvažnijih stimulativnih mera koju može jedna država dati jednoj porodici, a to je finansijska nadoknada gde smo izdvojili nadoknade za prvo dete od 240 hiljada dinara ili deset hiljada godišnje za treće dete, milion i 440 hiljada ili 12 hiljada mesečno i za četvrto dete dva miliona i 160 hiljada ili 18 hiljada mesečno, što moramo se složiti su ozbiljne cifre. To je uz zagarantovanu nadoknadu zarade porodiljama od dve godine dok su na bolovanju.

Potom, jednokratnu pomoć od 100 hiljada dinara pri rođenju prvog deteta, pet hiljada dinara koje dobijaju za kupovinu opreme detetu kao paušal, jedan od najvećih vidova pomoći koju daje jedna država svojim stanovnicima bilo gde u svetu na zemljinom šaru.

Mi u SDP smo još u programu iz 2007. godine naglasili da se imperativno zalažemo za proširenje brige o deci i jednakim mogućnostima svakog deteta, za obezbeđivanje punog iznosa neto plate tokom trudničkog bolovanja, za obezbeđivanje sigurnog sticanja stana porodicama mladih, za kreiranje paketa podrške samohranim roditeljima, za zbrinjavanje žrtava nasilja u porodici i razvijanja sistemskog odgovora na ovaj problem, za uvećanje dečijeg dodatka za veći broj dece, za pospešivanje hraniteljstva dece bez roditeljskog staranja itd. U svom glavnom političkom programu SDP još 2007. godine smo jasno zacrtali ove ciljeve i na njima insistiramo u našoj koaliciji i čini mi se da smo puno toga od ovog nabrojanog uradili i ostvarili.

Naravno, moramo da naglasim, sve smo ovo uradili uz jednu dobru saradnju, nekada i inicijativu našeg najvećeg koalicionog partnera u sadašnjoj vlasti, vladajućoj vlasti, tako da formiranje ministarstva koje će se brinuti o porodici, demografiji vidimo kao izuzetan nastavak jednog ozbiljnog rada koji trebamo nastaviti i umnogostručiti.

Trend iseljavanja iz Srbije. Zaista veliki problem. U poslednje vreme po masovnosti podseća na ono iz devedesetih godina prošloga veka i tada su ljudi iz Srbije bežali zbog ratova, sankcija, hiperinflacije, međunarodne izolacije iz zemlje.

Međutim, danas ništa od toga ne postoji, čak šta više, Srbija je kandidat za članstvo u EU, Srbija dobija stalne pohvale o ekonomskoj stabilizaciji i ekonomskim reformama, ali iseljavanje se i dalje nastavlja.

O razlozima zbog kojih ljudi napuštaju Srbiju, ali reći ću ne napušta se samo Srbija, već i sve zemlje u okruženju, rađeno je mnogu studija i one su nam dale odgovore i na razloge. Međutim, neke studije su čak postavljale pitanja i ljudima koji su iseljenici, našim zemljacima, a procenjuje se da ih ima šest miliona iz čitavog regiona Balkana, pa su i oni dali odgovor zbog čega su radije tamo nego ovde. I to nam zaista ukazuje na rešenja i na ono šta trebamo činiti, kako kreirati politiku da bi zadržali stanovništvo ovde i sa druge strane, uspeli da vratimo one koji su već otišli.

Moram da kažem da i naši emigranti, da tako kažem, ljudi koji su na privremenom radu, najbolje tako reći, jesu određeni potencijal za našu zemlju. Međutim, sigurno jesu i veliki gubitak za ono što mi planiramo kroz reforme i jačanje naše ekonomije i svih naših sektora.

Odliv mozgova i obučene radne snage Srbiju košta godišnje 1,2 milijarde, znači, 1,2 milijarde dolara godišnje ili 3% do 4% ukupnog bruto nacionalnog budžeta. Rekoh, slična je situacija i u drugim zemljama, u Hrvatskoj, u Albaniji. U Rumuniji je znatno gore stanje, ali nažalost, mi im se približavamo.

Frapantno je, odnosno glavni uzrok za napuštanje ljudi iz Srbije, gde moram reći da je skoro jedna petina našeg stanovništva rekla da ima želju da ode negde da živi i da radi i većina njih navodi da je glavni razlog praktično to što nemaju posla ili su malo plaćeni za svoj posao. Znači, apsolutno ekonomski uzroci, želja za boljim životom, želja za većim cenjenjem svoga rada, jesu razlog i mogu da kažem da to je apsolutno legitimno.

Frapantan je zaista podatak da 22% ljudi u Srbiji pokazuje želju da ode ili bi otišlo u inostranstvo, što je u apsolutnim brojevima milion ili 200 hiljada ljudi i to iz svih starosnih grupa. Još je gora situacija među mladima, znači, negde od 19. do 29. godine, oni koji žele to učiniti, otići, je 34 i više procenata mladih.

Međutim, u odgovoru na pitanje zašto su otišli, naših iseljenika sigurno se vidi rešenje, još jednom kažem, trase koju mi trebamo formirati, našu politiku, naravno, kroz ovo ministarstvo, koje ja snažno, i moja politička grupa, podržavam, njegovo osnivanje, a to je, naši ljudi tamo uglavnom kažu da oni tamo žive zbog toga što je bolji kvalitet života, bolja primanja, bezbednost, nulta korupcija, uređen sistem, vrednovanje znanja i rada i, pre svega, izvesnost, podvlačim ovu reč izvesnost, koju su oni mnogo puta ponovili, da planiraju svoj život, da planiraju svoje buduće poteze, znači, izvesnost za njihov život i planove je nešto što je za njih izuzetno značajno.

Naši građani koji žive u inostranstvu žele izvesnost, to žele, naravno, i naši građani koji žive ovde, da znaju da ako završe srednju školu ili su keramičari, dobiće toliku platu, da ako završe pravni fakultet, dobiće toliku platu i biti toliko vrednovani, ako završe kvalitetan fakultet, da će dobiti sigurno zaposlenje. To je ono na čemu oni insistiraju.

Gospodo, znači, izvesnost, sigurnost i vrednovanje rada, a nisu li to osnovni postulati SDPS Rasima Ljajića, nije li to ono na čemu mi insistiramo sve ove godine i kroz programska rešenja, kroz programe, kroz nastupe. To je nešto što je rešenje, jedna real politika, pragmatična politika, politika sitnih koraka u rešavanju velikih problema naših ljudi, to je ono što naši građani žele da vide i to je ono što ova Vlada, nadam se da će nastaviti da čini, a prethodne dve su radile zaista dobro u teškom vremenu svetske krize, sada već i zdravstvene krize Kovida itd.

Mi ove principe u našoj koaliciji čvrsto podržavamo i promovišemo. Mi svoju političku aktivnost fokusiramo ka, reći ću pod navodnicima, malom čoveku, ka svakom čoveku naše države, ka onima koji su većina, koji žive od svog poštenog rada, od svojih plata. Naš su fokus oni. Da kažem, naš smo fokus mi.

Mi insistiramo i gradimo politiku prema njima sve ove godine i takav pristup je za nas imperativ, a od glasača, znači, to je, želim da kažem još jednu formulaciju, politika koju mi često zastupamo, politika uz nulti populizam i uz nulti nacionalizam. A od glasača dobijamo najbolju potvrdu da smo na pravom putu, da radimo kako treba i to pokazuju najpre rezultati glasanja u Sandžaku, gde smo mi najjača politička partija i gde svaki put u dva najveća grada i u drugim delovima dobijamo apsolutno veću i veću apsolutnu brojku u podršci.

Za razliku od konkurentskih lokalnih partija koje sa jedne strane eksploatišu nacionalne teme i otvaranje nerešenih statusnih pitanja, sa jedne strane, ili sa druge strane, zloupotrebljavaju tradicionalne i verske institucije Bošnjaka, mi pobeđujemo real politikom, rešavanjem svakodnevnih teških problema naših građana. I to je model političkog delovanja kojim možemo jedino zadržati naše građane na svojim ognjištima i na svom vatanu. Sa mnogo rada i sa mnogo malih koraka, još jednom kažem, stići do cilja itd.

Zaboravio sam da pomenem još jedan podatak, a to je da, gospodo, 85% ljudi koji idu iz naše zemlje, navode da idu u zemlje zapadne demokratije, odnosno EU i SAD, a da samo 2% ide u Rusiju. Ja ću reći da moje Sandžaklije 100% idu u Nemačku, i to nije loš izbor.

Želim da kažem da je upravo ovo insistiranje na evropskom putu nešto što mi promovišemo i nešto što je najjači cement i veza SDPS, SNS i drugih političkih opcija koje se zalažu za evropski put i nešto na čemu su, čini mi se, manjine bile i biće, a i verujem sve socijaldemokrate i svi levo orijentisani političari tog smera, jer Evropa zaista daje model brige, socijalne zaštite i brige o radnicima na pravi način.

Vlade u kojima mi sa našim koalicionim partnerima učestvujemo grade stabilno i sigurno društvo u Srbiji, insistiraju na pravnoj državi, na državi jednakih šansi, pri tome smo mnogo učinili na ekonomskoj stabilizaciji, ali i na podizanju kvaliteta života. Stoga većina povratnika u našu zemlju navodi da ukupan kvalitet života, a to je dovoljan broj vrtića, a izgradili smo ih puno, dovoljan broj škola, kvalitetno školovanje, kvalitetno organizovanje ličnih života, kvalitet ličnog života, dnevnog, prijateljstva, porodične veze, to je nešto što oni nemaju i što je mnogo bolje u državi Srbiji i što mi moramo podupreti i na čemu moramo raditi i što treba da bude smernica rada ovog ministarstva koje će se baviti porodicom, decom, demografijom i koje je jako bitno ministarstvo koje ćemo imati.

Neophodno je povećati motivaciju mladih da ostanu u Srbiji, jer će migracije biti povećane kada Srbija postane punopravni član EU. Verujem da je sada pravi momenat da se ljudima daju adekvatni razlozi da ostanu. U Srbiji postoje, gospodo, mnoge stvari koje se mogu nadograditi, a jedna od njih je oblast digitalizacija, oblast u kojoj Srbija beleži najveći ekonomski rast i nešto na čemu treba i dalje insistirati.

Ono što želim da kažem jeste da ćemo zdušno podržati osnivanje ova tri ministarstva. Vi znate da je gospodin Ljajić bio i prvi ministar za ljudska i manjinska prava u onoj zajedničkoj državi, tako da za nas poseban značaj ima insistiranje na uspostavljanju ljudskih prava, manjinskih prava, ravnopravnost polova i pre svega društveni dijalog koji će kao dodatnu temu dobiti ovo novo ministarstvo.

Moram da naglasim da su ljudska prava u mnogo boljem, da kažem, stanju i da ostvarivanje ljudskih prava danas i pre 20 ili 30 godina u Srbiji na jednom potpuno različitom nivou, da danas svi i pojedinačno i nacionalne manjine i većinski narod zaista konzumiraju, reći ću, sve ono što drugi narodi u Evropi u jednom savremenom svetu imaju. Eto, postoje mali problemi kao što je neravnomerna zastupljenost manjina koji se trebaju rešavati i trebaju instalirati.

Još jednom kažem, kraj iz kog ja dolazim, koji je prebogat mladim ljudima treba da bude riznica i blago ove države. Gospodo, problem je što nam se iseljavaju iz Srbije, iz većeg dela Srbije uglavnom ljudi koji su visokoobrazovani. Na sreću, iz Sandžaka idu ljudi, trenutno, koji su radnici, koji usavršavaju svoje veštine. Verujte mi da kompletnu građevinsku industriju u Nemačkoj drže ljudi iz mog kraja, to su vrhunski građevinski radnici. Trebamo ostvariti uslove da se ti ljudi ovde vrate i da ubrzamo našu građevinsku industriju. Mi to dobro činimo u Beogradu, fantastično, ali trebamo nastaviti i u drugim delovima naše zemlje.

U svakom slučaju, treba da naše mlade ljude motivišemo i ovo jeste način i ovo jeste put kojim to buduća Vlada treba da čini.

U svakom slučaju, mi, socijaldemokrate Rasima Ljajića, ćemo snažno podržati ova nova rešenja i buduću Vladu. Zahvaljujem vam se na poštovanju i pažnji.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena premijerko, uvaženi ministri, ljudi na celom šaru ove planete zaokupljeni su borbom sa virusnom infekcijom izazvanom Korona virusom koji je, pojavivši se pre par meseci, zaista preplašio stručnu javnost i najavio kataklizmu, obzirom da nismo mnogo znali o njemu i obzirom da nismo znali kako će se ponašati. Znali smo da je izuzetne virulentnosti, da je jako patogen, ali nismo znali da li će mutirati i da li može dovesti čovečanstvo do kataklizme.

Na našu sreću priroda je obavila jedan deo posla i patogenost ovog virusa je ograničena, a sa druge strane, odgovorne vlade i odgovorni vladari su mogli puno toga da učine i da svoje stanovništvo zaštite, pre svega, staro stanovništvo.

Odmah ću na početku reći da je ova Vlada sa jednom energičnom i odlučno borbom i merama koje je donela zaista zaštitila svoje stanovništvo, a to najbolje pokazuje činjenica da je smrtnost ili letalitet od virusa 1,9%, što je, još jednom ćemo ponoviti, rečeno je mnogo puta, ali ćemo ponoviti, jedna od najnižih stopa u okruženju, pa i od onoga što smo knjiški do sada znali, jer se procenjuje da je 3% nekakva najmanja granica do sad bila, a vidimo da u nekim zemljama to čak i prevazilazi ovu brojku.

Dobrom organizacijom zdravstvenih službi, formiranjem Kovid ambulanti i Kovid bolnica, brzim testovima, potom nabavkom opreme i, pre svega, socijalnom distancom došli smo do ovog rezultata.

Moram da se predsednici Vlade ovde zahvalim na tome da je dopustila i da je inicirala osnivanje privremene Kovid bolnice u Novom Pazaru i na taj način zaista uvažila naše kulturološke i verske posebnosti i na taj način ohrabrila ljude Sandžaka i tog kraja Srbije da se leče, jer smo bili u velikoj opasnosti da nam se veliki broj inficiranih ljudi skrivao i praktično izbegavao da dođe u Beograd, jer im je to bila nekakva nepoznanica. Imali su probleme sa verskim obredima, sa ishranom, itd. Još jednom vam se zahvaljujem što je Pazar nakon četiri velika centra dobio ovu bolnicu, što je velika stvar.

Gradski štab, na čelu sa gradonačelnikom Novog Pazara, zaista je puno uradio na promociji i upoznavanju ljudi sa opasnošću ovog virusa, koja je, još jednom ponavljam, zaista velika i uspeli smo da stabilizujemo stanje. Danas u Novom Pazaru je stanje jako stabilno, slično je i u Sjenici, u Tutinu, pa mogu reći i u Raškoj. Imamo, na primer, juče jednog pacijenta koji je bio pozitivan od 65, čini mi se, koliko je bilo ispitano.

Međutim, jako me zabrinjava i izuzetno je neodgovorno od strane neodgovornih političara koji često govore, čujemo, pre svega opozicioni političari, da Korona virus nije opasan i da je, pre svega, ono što čujem, da kažu i naglašvaju da je smrtnost u zemljama koje su žarište Korone i u drugim zemljama praktično nije ništa veća ili jednaka sa onom koja je i za vreme epidemije.

E, nije tako, gospodo. Italijani su uradili pre par dana statistiku i ja ću vam je pokazati, dostupna je na internetu, u kojoj su uporedili smrtnost koja je postojala u zemljama žarištima u Evropi, pre svega Španiji, Italiji, Holandiji, Francuskoj i Švedskoj, i pridodatoj Švajcarskoj, gde su upoređivali smrtnost od 2015. do 2019. godine u martu i aprilu i to poredili sa procentom smrtnosti u martu i aprilu 2020. godine. Ukupna smrtnost je veća za 38% globalno, a u nekim zemljama, kao što je Španija, čak 70% je više ljudi umrlo nego što inače umire u ova dva meseca.

Gospodo, ako je 38%, to vam je u apsolutnom broju 322.720 ljudi je više umrlo i to je siguran dokaz da je ovaj virus izuzetno letalan na određene grupacije ljudi.

Mi smo, i to mi se svidelo juče, nacija, mi smo, da kažem, svi balkanski narodi imaju jedno visoko poštovanje prema svojim starijima i na ovaj način smo zaista pokazali posebnu brigu prema njima.

Nije korektno da se ovakva infekcija zloupotrebljava za političko delovanje. Eto, vidite, jedan Tadić kaže i kritikuje integritet i stručnost ljudi iz Kriznog štaba. Ja ću vas podsetiti da su isti ti ljudi činili njegov krizni štab. To je u najmanju ruku nekorektno. Ali, neodgovorni političari kažu još nešto, i to je meni, kao nekom ko dolazi iz struke, izuzetno loše da čujem, izuzetno negativno, da smo mi jedina zemlja koja je uvela policijski čas i stroge mere, što nije istina.

Juče sam došao do informacije koja je apsolutno sigurna da u Velikoj Britaniji u zadnjih šest nedelja samo jedan sat je dozvoljen ljudima da izađu u kupovinu, a u kupovini mogu da kupe određen broj artikala, dva hleba, dva litra mleka itd. Da vam ne govorim o medicinskoj opremi, oni sanjaju o medicinskoj opremi u broju koliko mi imamo. Broje po jednu rukavicu ili masku, što je dokaz da je ova Vlada sa ovim timom, slušajući struku, zaista uradila mnogo i sačuvala ovaj narod od zaista opasne bolesti kakva je ova infekcija.

U Francuskoj premijer je zbog ozbiljnosti situacije najavio i najavljuje da će predložiti parlamentu da izglasaju zakon kojim će se mere produžiti u ovom obimu do 23. jula. Sad sam pročitao na internetu novu informaciju, gde praktično Nemci najavljuju da bi mogli da pooštre mere iz kojih su blago izašli zbog toga što im je stopa reprodukcije virusa porasla sa 0,7 na 1%. To vam je ono što mi zovemo u medicini broj R, odnosno koliko jedna osoba može da inficira drugih. Oni su se strašno uplašili.

Ovo nije kraj u borbi sa ovim virusom, gospodo. Shvatite, slušajte ljude od struke i integriteta, kao što je jedan Kon i kao što su drugi naši epidemiolozi i infektolozi. Ovo nije mesto za politiku i, molim vas, nemojte da dozvolite da ste zloupotrebljeni. Nema mesta protestima, nema mesta još u ovom trenutku kad smo još roviti i kad ne znamo šta nam sledi. Možda nam sledi novi pik. Malo strpljenja je neophodno. Pomislite na medicinske radnike koji su na udaru. Pomislite na one mlade radnike. Pohvaljujem ministra koji je angažovao najmlađe radnike, tek svršene medicinare, specijalizante i molim ga, ovom prilikom, da te ljude nagradi po završetku ove infekcije, jer su bili dostojni na tom braniku borbe protiv ove opake bolesti i da im se omogući brža edukacija, specijalizacija itd.

Želim da završim da u teškim trenucima čovečanstva, kao što je ovaj, oni su plodan humus i za dobre i za loše ljude. Dobrih ljudi je bilo, pogotovo u mojem kraju, i skoro svaki dan ćete na vestima čuti da se u Novom Pazaru i u njegovoj okolini javlja ogroman broj mladih ljudi koji pomažu, doniraju ne samo muslimanima, i ne samo Novom Pazaru i Sandžaku, nego celoj opštini, pre svega Kraljevačkom regionu. Ne izbrojana je količina paketa pomoći koju su ti mladi ljudi, samoorganizovani, donirali, a da kažem da je i sam grad preko 10.000 paketa pomoći dao drugima. Ovo je zaista svetla tačka, jedan primer velikog altruizma i, da kažem, solidarnosti koje su ljudi iz mog kraja učinili prema ljubavi, prema svojoj zemlji i njenim stanovnicima i zdravlju kompletne naše nacije. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, zaista sam iznenađen i već nekoliko puta na ovoj sednici se zloupotrebljava ova tema, izuzetno bitna tema o kojoj sam ja govorio ovde, a to je opasnost pred kojom se nalazimo. Ono što se desilo nekoliko puta, pa i sada jeste zloupotreba ove Skupštine za dobijanje sitnih političkih poena na štetu zdravlja građana Srbije.

Za vreme ove Vlade je osnovan Zavod za javno zdravlje u Novom Pazaru koji nije radio bezmalo 50 godina. Za vreme ovog ministra je uloženo, kao što on reče, preko 100 miliona u zdravstveni sistem Novog Pazara. Ova Vlada je, kao što sam naglasio, omogućila da Novi Pazar jedini u tom trenutku, pored drugih centara u Srbiji, velikih, dobije privremenu kovid bolnicu. Dobili smo sve ono što smo tražili i istina je da smo dobili mnogo više što se tiče zdravstvenog sistema, nego što su dobili drugi gradovi naše veličine u Srbiji. Svakako da smo dobili ne samo u instrumentima, nego, kako reče ministar, i u stručnoj pomoći, pa i u edukaciji.

Mi koji se pripremamo da preuzmemo i vodimo angio-salu obučavamo se u kliničkom centru. Svake nedelje nam stižu eminentni stručnjaci iz kliničkog centra i obučavaju nas, što nemaju mnogi drugi gradovi naše veličine u Srbiji.

Svakako da je vatrogasna jedinica, i ja sam to mnogo puta pominjao, ali nisam to koristio za sitne političke poene, i tražio sam da se ona ojača, da se zaposli više Bošnjaka, više ljudi koji su iz Novog Pazara, jer je Novi Pazar specifičan, mnogo je uskih ulica, mnogo je teško doći do požarnog mesta zbog prenaseljenosti, i to je nešto što MUP pokušava da reši i što bi trebalo što pre da reši da se ovakve scene ne bi dešavale.

U svakom slučaju, ova Vlada je puno učinila, pogotovo u slučaju kovid zaraze za Novi Pazar i zdravlje njegovih građana.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, pre nekoliko nedelja u poseti našoj državi i institucijama naše države bio je generalni sekretar Muslimanske svetske lige, gospodin Muhamed El Isa, pri čemu naglašavam da je pomenuta organizacija jedan od najznačajnijih i najuticajnijih faktora među islamskim zemljama i reprezent interesa i uticaja skoro svih islamskih država u svetu.

Ova organizacija ima sedište u Meki, u Saudijskoj Arabiji i prvenstveno cilj njenog delovanja jeste da svetu predstavi islam onakav kakav jeste u pravom istinskom svetlu, kao jednu tolerantnu religiju koja podstiče ljude na dobročinstvo, koja je otvorena za dijalog, za saradnju i pre svega opredeljena za humanitarnu pomoć i pomaganje svim ljudima koji su u svetu u nevolji.

Podsećam vas da je generalnog sekretara gospodina Muhameda El Isu primio i predsednik naše države gospodine Aleksandar Vučić, a istovremeno je bio gost potpredsednika Vlade i ministra trgovine, našeg predsednika, predsednika socijaldemokrata Rasima Ljajića i imao je zaista plodonosne razgovore, pri čemu je gospodin Isa istakao jedan značaj Srbije kao multinacionalne i multikonfesionalne države u međuverskom dijalogu, ne samo u regionalnim, već i u međunarodnim okvirima.

Meni je jako zanimljivo da je on tada istakao jednu zaista veliku istinu, da je kroz istoriju kvalitetan dijalog i saradnja između islama i pravoslavlja upravo bila stabilizacioni faktor i praktično plodno tlo za kvalitetne međuverske razgovore, ali i za stabilizaciju prilika u svetu i jedan kvalitetan međuverski dijalog i mir.

U tom slučaju i u tom svetlu ministar Rasim Ljajić je zatražio od generalnog sekretara ove zaista cenjene organizacije, svetski cenjene organizacije, da Srbija, obzirom da u njoj živi jedan popriličan broj autohtonih muslimana, dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. To je zaista od velikog značaja za našu državu, ne samo zato što će pristupanje ovoj organizaciji poboljšati poziciju naše države za budući ekonomski razvoj, obzirom da je to jedno ogromno tržište od preko milijardi korisnika, preko milijardu ljudi, već će i ojačati geostrateški položaj i poboljšati geostrateški i politički uticaj Republike Srbije koji ona danas ima. Naglašavam da tradicionalno sa ovim državama Republika Srbija ima kvalitetne međudržavne odnose.

U svakom slučaju, zatražiću stoga od Ministarstva spoljnih poslova da nastavi ovu započetu inicijativu da Srbija dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. Moram iskoristiti ogroman autoritet koji ima ministar Rasim Ljajić i koji se danas, zahvaljujući svom kvalitetnom pre svega političkom stavu i ljudskim kvalitetima, svrstava u red najuticajnijih lidera u islamskom svetu.

Mislim da je ovo izuzetno bitno za Republiku Srbiju i stoga tražim da Ministarstvo inostranih poslova pokrene ovu inicijativu i sve neophodne korake koji će brzo realizovati ovaj započeti stav. Hvala.

Uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, teška saobraćajna nezgoda koja se dogodila pre neki dan u novopazarskom naselju Selakovac, u Ulici Dubrovačkoj, uznemirila je zaista javnost u Novom Pazaru i pokrenula niz pitanja koja se odnose, pre svega, na bezbednost učesnika u saobraćaju i bezbednost saobraćaja u gradu Novom Pazaru.

Uznemirujući snimak ove nezgode u kojoj je teško povređena jedna 27-godišnja žena i njeno dete, zaista je zgranuo i uplašio građane Novog Pazara i alarmirao sve nas. Ovakva situacija je zaista jedna velika opomena, pre svega, svim nesavesnim vozačima koji voze u gradovima naše države, ali i nadležnima koji su zaduženi da kontrolišu i obuzdavaju ovakve, reći ću, nasilnike u saobraćaju.

Problem je utoliko veći što grad Novi Pazar ima sedam osnovnih škola koje su u neposrednoj blizini državnih puteva. Lokalna samouprava nema ingerencije da na tim državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je jedan veliki problem, na šta su oni ukazivali već duže vreme, obzirom da su građani tražili da se i na ovoj problematičnoj lokaciji, kao i na drugim problematičnim lokacijama državnih puteva koji prolaze kroz sam Novi Pazar postave ležeći policajci i na taj način onemogući divljanje vozača koji su nesavesni.

Lokalna samouprava, još jednom ponavljam, nema ingerencije da na državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je prema mom mišljenju jedan od ozbiljnih propusta koji ima naš pravni sistem u Republici Srbiji. I građani traže što hitnije postavljanje usporivača brzine i u Dubrovačkoj ulici ili na drugim problematičnim mestima.

Savet za bezbednost grada Novog Pazara za bezbednost saobraćaja je tražio od nadležnih institucija da se pozabave ovim problemom i da se omogući da grad postavi ležeće policajce u problematičnim lokacijama. Stoga, ja pozivam ovom prilikom Javno preduzeće „Puteve Srbije“ da što pre omogući da se postave usporivači brzine, tzv. ležeći policajci, na ovim problematičnim deonicama državnih puteva koji prolaze kroz sam grad.

Ukoliko je to baš toliki problem, postavljam pitanje i direktoru „Puteva Srbije“ – zašto se na ovim problematičnim lokacijama ne postave kamere koje beleže brzinu kretanja vozila? Čini mi se da je istovremeno ovo jedno od mogućih i vrlo kvalitetnijih rešenja za ovaj gorući problem, ne samo u Novom Pazaru, gde je i najevidentniji, već i u drugim delovima naše države. Na ovaj način rešićemo problem divljanja neodgovornih vozača, a ponavljam vam da je na snimcima koje su zabeležile kamere na okolnim lokalima da se nečesto ovde vozi i preko 200 kilometara na čas. Bezbednost pešaka, posebno dece, mora nam biti zaista na prvom mestu, jer svi mi imamo decu koja bezmalo svaki dan idu u školu, izložena su ovoj opasnosti.

Takođe apelujem na ministra unutrašnjih poslova gospodina Stefanovića da hitno ojača saobraćajnu policiju u Novom Pazaru i iznađe način da uposli, zaista, još jedan broj saobraćajaca, jer je evidentno da je malo saobraćajne policije i malo saobraćajaca u gradu Novom Pazaru, a čini mi se i u drugim delovima naše države. Hvala.

Uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa svojim pomoćnicima, pred nama je niz značajnih zakona, sporazuma. Ja ću početi, pre svega, o Zakonu o igrama na sreću.

O Zakonu o igrama na sreću u ovom skupštinskom sazivu vodila se jedna živa rasprava. Naime, mi smo imali dve izmene Zakona o igrama na sreću 2018. godine, jednu, drugu 2019. godine i danas, evo s početkom 2020. godine, imamo jedan celovit, potpuno nov Zakon o igrama na sreću.

Mi, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, Rasima LJajića, bili smo izričiti da postojeći zakon nije valjan, da se vrlo često i zaobilazi i da ga treba što pre menjati. Ja sam ukazao na dešavanje i brojne zloupotrebe ovog zakona, držao sam ovde čak i konferencije za štampu, pre svega, njegovo nepridržavanje i brojne zloupotrebe u Novom Pazaru i još nekim drugim gradovima.

Mi smo isticali da se zakon ne poštuje, pre svega, ona njegova odredba koja se odnosi na udaljenost škola od kladionica, naglašavali smo da u kladionicama se ne poštuje zakonska odredba da se maloletnicima ne sme dozvoliti kockanje, tražili smo strožije uslove i stalnu kontrolu kao i rigorozne kaznene mere.

Trenutno stanje u Republici Srbiji je zaista alarmantno, jedan i po milion stanovnika ove države učestvuje u igrama na sreću, da ne kažem da se kocka, a nije mnogo bolja ni situacija ni među srednjoškolcima, jer je utvrđeno da se skoro svaki treći srednjoškolac kladi.

Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji redovno se kocka, rezultat je jednog istraživanja, koji je 2017. na 2018. godinu, u okviru jednog svetskog projekta izvršio Zavod za javno zdravlje „Batut“ i to je nešto što zaista poražava. Toj deci prioritet više nije njihov hobi, sport, uspeh u školi, već kockanje, oni postaju napeti, razdražljivi i sve se to projektuje na odnos sa porodicom, nastavnicima i društvom.

E, to je ono što zaista najviše zabrinjava, kao i ono pitanje koje se svima nama nameće, a to je kakva je sudbina jednog naroda čija je trećina omladine zavisna, u ovom slučaju, od kockanja? Zaista jedno bolno pitanje koje moramo postaviti jedni drugima.

Igre na sreću, svi znamo, su omiljena razonoda u Republici Srbiji, pogotovo muške populacije, ali izuzetno zabrinjava jedna tolerancija društva prema tome kao i tolerantan odnos roditelja, te profesora koji se često u školama i šale i sastavljaju tikete sa svojim učenicima ne znajući koliko razorno ova bolest može da deluje na njih.

Imajući u vidu da je kockanje legalno, moglo bi se reći čak i društveno prihvatljivo, jer, kao što rekoh, mnogi na to deluje blagonaklono, situacija je zaista poprimila kritične obrise. Najkritičnije su pogođena dva velika grada, Niš sa 62% mladih koji su se bar jednom kockali između 12. i 16. godine i Novi Sad 61%.

U Srbiji je 2017. godine postojalo 2.107 igraonica ili kockarnica, a 2019. godine u budžet Republike Srbije je uplaćeno 71,7 miliona evra iz ovih sredstava. Ono što zabrinjava jeste da postoji stalni trend porasta zavisnika i među adolescentima. Po „Batutu“, oko 40.000 zavisnih od kockanja se javilo na lečenje od ovog vida zavisnosti.

Problem je još veći ako se zna da je danas aktuelno i kockanje preko interneta i da prilikom uplata tiketa preko interneta zaposleni u kladionicama i kockarnicama teško mogu da kontrolišu onaj već važeći uslov koji smo mi već usvojili u ovim izmenama, da se kockati ne mogu osobe mlađe od 18. godina. Stoga me izuzetno raduje što su naši apeli imali efekta i što je država odlučila da ograniči rad kockarnica, kladionica i automat-klubova zbog zabrinjavajućeg porasta patoloških zavisnika od kockanja.

Glavna novina u ovom zakonu jeste da, i pored toga što će se u osnivanju zadržati ona odredba da mora biti kockarnica udaljena više od 200 metara od obrazovne ustanove, a mi smo tražili i strožije kriterijume, da novootvorene ili novoosnovane kockarnice moraju biti udaljene bar 100 metara od postojeće kockarnice. Na taj način ćemo praktično omogućiti… razudićemo ih i, čini mi se, smanjiti njihovo prisustvo na jednom mestu i na taj način smanjiti pozornost ljudi prema njima.

Vi znate koliko su pružaoci ovih usluga napadni u svojoj reklami i napadni u, praktično, širenju svog uticaja ili, da kažem, inficiranju mladih ljudi ovom vrstom zabrinjavajućeg ponašanja.

Još jednom podsećam da je reč o poremećaju ponašanja za koji mi u psihijatriji kažemo da je zaista bolest i da se na njoj formira izuzetno velika zavisnost.

Prema Predlogu zakona koji je pred nama, određeni su i rigorozni uslovi postojanja, pa će tako svako ko hoće da se bavi ovim poslom morati da ima osnivački kapital na minimum 250.000 evra, namenski depozit u banci od 300.000 evra, 50.000 evra rizik depozita u blagajni ili sefu, 500 evra deponovano u banci za svaki automat i 100 evra u kasi svakog dana po jednoj mašini, dok će za one lance za slot klubove koji imaju više od 2.000 aparata depozit biti neverovatnih milion evra, isto kao kod kazina koji imaju živu igru.

Mene raduje što je zakonodavac zaista pribegao i usvojio naše apele da budemo izuzetno strogi, da smanjimo na svaki način broj ovih igraonica i na taj način zaista kontrolišemo ovo problematično stanje koje se javilo koda nas.

Nadam se da će ovo rešenje, koje je u potpunosti u skladu sa evropskim direktivama i nekakvom pravnom praksom EU, dati rezultate u smanjivanju trenda porasta kockanja u Srbiji.

Naravno da nam ovaj problem mora biti dalje u fokusu, da i po usvajanju ovog zakona moramo pratiti njegove efekte i moramo biti spremni da, ukoliko nemamo i ako on ne rodi kvalitetne rezultate, odnosno smanjivanje zavisnosti, budemo spremni ne samo da ga menjamo, već i da porazmislimo o potpunom ukidanju kockarnica u našoj državi, odnosno o potpunom ukidanju igara na sreću.

Ja sam ubeđen da u kockanju nije izgubio samo onaj ko se nije kockao. Znate onaj vic o Piroćancu, kada se on stalno moli Bogu da dobije na Lotou, pa mu onda dođe u snu od Boga da bi morao nekad i da uplati tiket. Boga mi, u ovom slučaju je, izgleda, Piroćanac pametniji bio od onih koji priređuju igre na sreću.

Još jednom ponavljam, u igrama na sreću nije izgubio samo onaj ko nije, kao što ja verujem, a i drago mi je, i narodna je mudrost, nije dobio samo onaj ko nije učestovao.

Stoga, kažem da nam to mora biti jedna od mogućih alternativa. Od 1. januara 2019. godine u Albaniji je prestalo sa radom i došlo je do apsolutno zabrane rada svih kladionica, odnosno zabranjena je igra na sreću. Ne samo da su zabranjeni kafići u kojima se klade ljudi, kladionice i slične institucije, a data je mogućnost da u hotelima sa pet zvezdica, koji su van gradskih centara, u određenim zonama postoji mogućnost da se, eto, ljudi koji imaju toliko sredstava i kojima su, po meni, novce prekobrojni, klade i da im to bude, eto, nekakvo zadovoljstvo i danguba.

Naravno da uvažavam i činjenicu koju nam je pokazala bliska istorija, da prohibicija, odnosno zabrana može da bude, s druge strane, i štetna i u ovom slučaju iz vidljivog polja. Iz apsolutne kontrole koju ima država u ovom predloženom obliku koji mi sada imamo, može, ako bi se zabranilo kockanje u Srbiji, da prođe onaj crni, tamni deo koji se teško može kontrolisati, u kriminogenu zonu, a dobit koji država ostvaruje u stvari bi se prelio kriminalcima koji bi tajno organizovali različite vidove kockanja, pa i taj argument koji je na tonu i na talasu ovog zakona koji je predložen, valja ustanoviti.

U svakom slučaju, rešenje kao i u mnogim oblastima u životu u meri i mislim da, usvajanjem ovog zakona, ćemo napraviti kvalitetan pomak. Strožija kontrola i praćenje samog zakona su u svakom slučaju dobro rešenje, ali, još jednom ponavljam, trebamo biti spremni, ako ovaj zakon ne porodi kvalitetne rezultate, da delujemo i drastičnije.

Mi u SDP-u veliku pažnju poklanjamo ovom društvenom problemu, znajući da je lečenje ove bolesti zavisnosti jako mukotrpno i teško i da je prevencija najdelotvorniji metod.

Obzirom da je u fokusu predloženog zakona prevencija bolesti zavisnosti i zaštita maloletnika kao najranjivije grupe, mi ćemo ovaj zakon zaista podržati u danu za glasanje.

Što se tiče Zakona o pravima boraca, ratnih-vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica, ja smatram da je zakon generalno dobar, human i pravičan. Mi se kao socijaldemokrate zalažemo za jedno celovito rešenje. Podržavamo pravoborcima i ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima rata, članovima njihovih porodica na penzije, novčane dodatke, dodelu stanova i druge nadoknade i beneficije. Iskazujemo veliko poštovanje prema svim ljudima koji su učestvovali u odbrani slobode i teritorijalnog integriteta naše zemlje. Međutim, kao građanin i kao socijaldemokrata i svi mi iz Socijaldemokratije, kao izraziti i nepokolebljivi predstavnici antifašističkog opredeljenja, ne možemo se nikad složiti sa izjednačavanjem partizanskog i ravnogorskog pokreta, niti prihvatiti izjednačavanje partizana i četnika.

Naravno, ističem naš izrazito negativan stav prema reviziji prošlosti i minimiziranju antifašističke borbe protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

Pred nama danas, draga gospodo, nalazi se zaista jedan set brojnih zakona kojima se potvrđuju ugovori, dogovori, sporazumi sa različitim državama i mislim da su svi afirmativni, dobri, da ono što je za nas socijaldemokrate Rasima LJajića, približavaju Srbiju modernim društvima, da modernizuju naše društvo i da ujednačavaju naš pravni sistem sa pravnim sistemom Evrope, što je za nas krucijalno jer je evropski put krucijalni put i verujem najveća i najčvršća veza nas u ovoj koaliciji.

Za mene zaista su izuzetno bitni i sa njima ću i završiti, oni zakoni, ugovori, sporazumi koje ostvarujemo sa Republikom Turskom. Podsetiću vas da je još Kralj Aleksandar ujedinitelj, koji je po mom mišljenju uz Despota Stefana Lazarevića, jedan od najvećih srpskih vladara, definisao politiku ove države prema Republici Turskoj, kao bratske odnose sa baštinjenjem trajnog mira i najbliskije saradnje.

Danas između Republike Turske i Srbije postoji veliko poverenje i danas su odnosi dve zemlje možda i najbolji u savremenoj istoriji ove dve države. Osnovni politički projekat koji podržavaju i Ankara i Beograd, jeste obezbeđivanje mira i stabilnosti na celom Balkanu.

Što se tiče ekonomske saradnje, ona je zaista u jednom izuzetnom usponu i to me zaista raduje na obostran interes jedne i druge zemlje. Podsetiću da je danas vrednost turskih direktnih investicija preko 200 miliona evra u Srbiju, a da je 2011. iznosila oko jedan milion, što je drastična razlika.

Danas broj turskih kompanija u Srbiji, gospodo, je preko 800 i u tim turskim kompanijama radi preko 10.000 naših državljana, a to je zaista nešto s čim se treba ponositi i nešto što treba pohvaliti. Zaista imponuje kurs koji je zauzela Vlada prema Republici Turskoj, kao jednoj od imperijalnih sila i nekom gde na obostrani interes zaista vredi, pre svega, i na naš interes razvijati dobrosusedske i kvalitetne ekonomske odnose.

Turske kompanije su preuzele danas preko 19 projekata u vrednosti od oko 400 miliona dolara, a 17 od 19 su već započele njihovu realizaciju. Prema podacima Privredne komore Republike Srbije, ulaganje koje je iznosilo negde oko 200 miliona 2013. godine, danas odnosno bruto razmena iznosi preko milijardu evra, a procenjuje se da će veoma brzo dostići i dve milijarde što Tursku stavlja na zaista visoko mesto u spoljno-trgovinskoj razmeni između Srbije i drugih država.

Pred nama su zakoni o potvrđivanju Sporazuma o vojnoj industriji, saradnji industrije tehnologije sa Republikom Turskom kao i sporazumi u oblasti bezbednosti, veterinarstva, kao i u oblasti voda.

Još jednom ponavljam da ćemo sa zadovoljstvom podržati ove sporazume kao potvrdu dobrog opredeljenja Vlade sa jednom zaista industrijski razvijenom državom, kao što je Republika Turska i nastaviti da razvijamo dobrosusedske odnose na obostranu korist.

Raduje me i saradnja sa Republikom BiH. Mi kao socijaldemokrate baštinimo stav da najbliže i najbliskije i najprijateljskije države treba da nam budu susedne države, da pametni ljudi prijatelje drže blizu sebe, a neprijatelje daleko od nas. Ne verujem da Srbija ima boljeg prijatelja od države kakva je BiH.

Takođe podržavam i druge sporazume sa zemljama kako u okruženju, tako i u drugim delovima zemljinog šara i mislim da je njihovo potvrđivanje i glasanje za njih korak napred unapređivanju života u Republici Srbiji. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, za nas u SDP je maksima odnosno veliko pravilo da nema ekonomskog razvoja i pravednog društvenog poretka bez odlučnog poštovanja vladavine prava i delotvorno je zaštite prava svih građana naše države.

Svesni smo da je sudska vlast građanima verovatno i najvažnija, jer građanima sve što ne valja oni traže da se ispravi na sudu.

Mi znamo, svesni su i građani Srbije kako je naša koalicija, u kakvom je stanju zatekla pravosuđe Srbije i tome najbolje pokazuje broj nerešenih pravosudnih, da kažem, procesa i jedna brojka, koju je pokazao Visoki savet sudstva u 2018. godini, da je zaista ogroman broj sudskih predmeta koji je zaostao iz prošlog vremena i ona maksima koju svi znamo da je pravda spora ali dostižna u srpskom pravosuđu s početka XXI veka, mogla se prevesti na to da je pravda prespora, ali dostižna.

Nažalost, mi smo zatekli pravosuđe Srbije u jednom katastrofalnom stanju, pogotovu je veliku štetu nanela pravosudnom sistemu ona reforma iz 2009. godine, gde se, kako sad već dolazimo i do informacija o ekonomskom gubitku, potrošili mnogo vremena, ali kaže se negde i oko 11 milijardi dinara je bespotrebno bačeno u jednu neuspelu reformu i to je nešto što je nas kao odgovornu vlast dočekalo u oba mandata.

Naravno da se mnogo toga uradilo i da je pokušano i da se uspelo, praktično, da se mnogo toga popravi na ovom polju.

Danas je broj sudskih predmeta koji nisu rešeni pao na skoro pola, znači sa bezmalo 1.701.580 na skoro polovinu, da dužina trajanja sudskih procesa je takođe prepolovljena i da ako je bila 2012. godine je sudski postupak trajao u proseku 534 dana, 2017. godine je to 299 dana. Danas je to i kraće, što je znak da smo mi ipak uspeli da jednim korektnim odnosom prema pravosuđu, pre svega, ne uticanjem političkim na njega, ali osnaživanjem pravosuđa kao jedne zaista značajne grane vlasti ove države, uspelo je da se naprave nekakvi pomaci.

Što se tiče sudske infrastrukture, vi i građani dobro znaju, da je u poslednjih nekoliko godina urađeno više nego u zadnjih 50 godina, obnovljena je Palata pravde u Beogradu, završava se Palata pravde u Kragujevcu itd. zaista brojne infrastrukturne zgrade u kojima rade naše sudije su obnovljene. Uslovi su mnogo bolji i to je nešto što treba takođe pohvaliti.

Takođe, pripremaju se i dalje izmene i dalje unapređenje sudske vlasti, i to je nešto na čemu ćemo mi Socijaldemokratija Rasima Ljajića, zaista insistirati jer je za nas pravda i pravedno društvo jedan od osnovnih stranačkih postulata i osnovnih postulata života koje želimo da unapredimo

Ja se izvinjavam kolegama, ja nisam smetao nikom, koliko mi se čini. Slušao sam vas pomno pa tako bih zatražio pažnju i od vas.

Preći ću na ono što mene zaista, reći ću, najviše interesuje a to je nacionalna zastupljenost nacionalnih manjina u pravosudnim organima, nešto na čemu insistira Ustav Republike Srbije, član 77, potom član 46. stav 2. Zakona o sudijama, član 82. stav 5. Zakona o javnom tužilaštvu, član 15. Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope itd. itd.
Ustav i zakoni ove države potvrđuju i traže da nacionalne manjine u krajevima u kojim žive, u onom procentu u kojem ih ima da se to treba preslikati u pravosudne institucije ove države i ja sam o tome mnogo puta govorio i mnogo puta ću ponoviti, jer čvrsto verujem da je učešće svih pravedno i podela odgovornosti jedan od najboljih temelja i stubova za osnaživanje ove države, uopšte.
U tom smislu pohvaliću i to i ova dva rešenja koja imamo za tužilaštva u Novom Pazaru. Pre svega, imamo predlog za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.
Tu je predlog i tu ću se složiti sa iscrpljenim i kvalitetnim raspravljanjem kolege Neđe Jovanovića, gde se jedna osoba koja je bila stručni saradnik 10 godina, a zove se Fetahović Azra, predlaže da bude zamenik javnog tužioca. Poznajem je, kao i Adnana Baćićanina, koji se takođe predlaže, ali znam ljude iz čitaonice, i znam da je reč o zaista časnim i vrednim ljudima. Zvao sam i raspitivao sam se i za dotičnu Azru Fetahović i sve najbolje čuo od predsednika viših sudova, Izeta Suljovića, Elvira Dedića, Slađane Čolović, kod kojih je ona 10 godina radila i kao što reče gospodin, kolega Neđo, verovatno i većinu najtežih sudskih postupaka vodila, pisala odluke i tako dalje. Zaista je kod njih zadobila jedno ozbiljno poverenje, i stoga je i najbolje ocenjena, pa stoga i ću i ja sa velikim zadovoljstvom podržati i moja poslanička grupa, a verujem i moji koalicioni partneri, ove osobe koje su od izuzetnog integriteta, od dostojnosti i znanja i još su bošnjačke nacionalnosti.
S obzirom da je Bošnjaka u tužilaštvima malo, čime ova koalicija dokazuje da zaista želi da manjine na pravi način uposli i da im da mogućnost da učestvuju i da budu ravnopravni članovi i visokih institucija kao što su tužilaštva u ovom slučaju.
Siguran sam da će ovi ljudi opravdati na pravi način poverenje koje im je dato i mislim da je predlog mladih ljudi od integriteta i dostojnosti glavna stvar za podizanje pravosudnih organa ove države na najviši nivo.
U ovom trenutku mimo područja Sandžaka u sudovima republičkog ranga, kao što je Visoki kasacioni sud, Upravni sud, Privredni apelacioni sud, kao i Apelacioni sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, nemaju nijednog pripadnika bošnjačke nacionalnosti. To je nešto o čemu treba misliti.
Donedavno u Ustavnom sudu Bošnjaci su bili zastupljeni i bio je jedan sudija Bošnjak, međutim sa istekom njegovog mandata sada ni u tom sudu zaista nije zastupljen ni jedan sudija bošnjačke nacionalnosti.
Stoga želim da ovu reformu pravosuđa iskoristimo na pravi način i da omogućimo i manjinama da uđu u državni sistem onoliko koliko im pripada po Ustavu i zakonima ove države.
Najčvršća veza koja povezuje SDP i SNS je svakako, bespoštedna borba protiv korupcije i lopovluka, koja je našu državu dovela do granica opstanka, pošten odnos prema svojim građanima, kao i posebna briga prema najsiromašnijem delu našeg društva, izgradnja pravne države i vladavine prava, naš je zajednički cilj i imperativ. Podela odgovornosti i obaveza je najbolji put ostvarivanja našeg zajedničkog cilja, razvijenije, pravednije i prosperitetnije Srbije.
Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, jasno je da ćemo mi podržati ovaj predlog da se izborni prag spusti sa 5% na 3% i to je nešto što je jako pozitivno, jako dobro, povećava jasno reprezentativnost zastupljenih poslanika u samom parlamentu, i to je već rečeno ovde, nešto što je SDP u okviru promene Ustava izbornog zakona predložio još 2013. godine i nešto za šta se zalaže i nešto što je definisano i pre toga.

Naravno da se na ovaj način, moram da naglasim, da najveća poslanička grupa, odnosno najjača partija trenutno u državi SNS, imaće najveće gubitke i da najmanje njoj odgovara ovo smanjenje, ali odgovara političkom životu Srbije i odgovara, reći ću demokratiji u ovoj državi što je jako dobro.

Evidentna je želja predlagača zakona da i nacionalne manjine dobija autentične predstavnike i da budu prisutne u većem broju u samoj Skupštini, i to je nešto što je očigledno. Tako da ćemo se mi potruditi da i amandmanima i argumentovanom raspravom dođemo do adekvatnog rešenja i iznađemo najbolje rešenje da u parlamentu uđu autentični, reprezentativni predstavnici nacionalnih manjina u okviru stranaka koji ih predlaže. Trudićemo se da nađemo balans između tri glavna, mislim stuba koji će to omogućiti, a to je nacionalnih veća, odnosno nacionalni savet, a njihovog učešća, RIK, ali mislim da možemo značajnu pomoć da nađemo i u posebnom biračkom smislu. U balansu u meri i u dobroj kontroli između ova tri stuba možemo obezbediti nacionalnim manjinama da imaju autentične i reći ću originalne predstavnike u ovom domu.

Na kraju, SDP zaista je promoter ženskog učešća u političkom i u društvenom životu. Mi ćemo sa velikim zadovoljstvom podržati predlog da kvota učešća žena u parlamentu se podigne sa 30% na 40%, predlogu gospođe Čomić, SDP u Sandžačku, mogu da kažem da je zaista promoter političkog aktivizma žena, i ako pogledate funkcije i stranačke i one koje su delegirane na opštinskim nivoima u Novom Pazaru u Sjenici i gde god učestvuje, odnosno SDP na vlasti da žene zaista imaju značajno mesto i procenat svakako veći od 40%, kao i u ovoj poslaničkoj našoj grupi, tako da je to za SDP jedno prirodno stanje i mi ćemo ga zdušno podržati u danu za glasanje.

Uvaženi predstavnici Vlade, uvažena premijerko, uvaženi ministri, moram još jednom da postavim pitanje koje je bilo postavljano nekoliko puta ovde u ovoj Skupštini, a odnosi se na jednu ekološku katastrofu.

Naravno da već shvatate da ću pitati gospodina Trivana nešto, ali to neće biti vezano za zagađivanje vazduha, iako je to značajna tema i vrlo aktuelna i vrlo neprijatna, već je reč o gradskoj deponiji u Prijepolju koja je zaista u jednom očajnom stanju, deponiji koja se nalazi na obali reke Lim i o toj deponiji je ovde govoreno nekoliko puta.

To je, ne preterujem kad kažem, ekološka bomba, ogromna deponija na samom ulasku u grad Prijepolje, koja sa svakim nadolaskom reke može da povuče to đubre, a tu ima i organskog otpada i možete svašta videti. To je nesnosno, nesnosno je proći leti tuda, zimi i nekako. To je deponija koja zaklanja grad. To je deponija koja se nalazi na magistralnom putu za Crnu Goru i koju vidi svako ko prođe ka Crnoj Gori ili želi da dođe u Prijepolje, a to je kraj koji, u prirodnom smislu, ima mnogo toga da ponudi, i kulturno i turistički. Podsetiću vas da je to jedna mešovita sredina koja bi mogla da razvija zdrav turizam.

Moram vas pitati – šta se dešava? Ovo je bila zaista aktuelna tema, a građani Prijepolja nisu dobili ništa. Da li je moguće da nije zaživelo rešenje o odlaganju smeća na regionalnu deponiju „Banjic“, iako je mnogo novca uloženo, milionske cifre, u tu sabirnu deponiju koja je trebala da bude zajednička deponija i za Novu Varoš i za Prijepolje i za Sjenicu i za Priboj.

Podsetiću vas da je bila i Odluka Vlade da se vrši deponovanje đubreta na deponiju „Duboko“ u Užicu, ali ni to nije zaživelo. Zar je moguće da ovakve proceduralne probleme ne možete vi, kao ministar koji se bavi isključivo ovim, da rešite? Zaista je ovo veliki problem na koji nailaze građani Prijepolja i ovog kraja.

Ima još mnogo sličnih deponija, ali ni jedna nije ovako vidljiva i ovako preti da zagadi sve naše reke. Lim je reka sa ogromnim potencijalom koja se uliva u druge veće reke, a one praktično obiđu, kompletno se naše reke sustiču ka Savi, odnosno ka Dunavu. Znači, može da bude izvor ogromne zaraze.

Stoga vas molim da mi date bilo kakav odgovor, ali ako nemate konkretno rešenje, molim vas da što pre poradite na njemu.

Uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena ministarko sa vašim kabinetom, divno su stari Rimljani u samo dve latinske reči podcrtali značaj puteva za tada jednu imperiju, boga i za danas, današnje vreme i današnje države i rekli samo „via vita“ – putevi su život.

Na taj način zaista su naglasili značaj puteva kojima se povezuju ljudi, robe, inicijative i koji su jedina šansa napretka i razvoja jedne države. Ova koalicija naša, vladajuća, koja je dala dve vlade je zaista puno uradila na infrastrukturi i vi ste danas rekli 350 km autoputeva je rezultat ove dve vlade. Samo u 2019. godini imamo 120 km autoputa i to je prvi i najbolji pokazatelj ne samo rasta infrastrukture države Srbije, već i dobrog vođenja Republike Srbije od strane ove koalicije.

Drugi pokazatelj dobrog rada ove Vlade, a Boga mi i vašeg ministarstva jeste i to što je Republika Srbija deveta po brzini izdavanja građevinskih dozvola u svetu gospodo, što je veliki rezultat vašeg ministarstva, pre svega vas lično. Mislim da i treća stvar koju ću da naglasim i koju sama čuo malopre ovde pokazuje dobru orijentaciju ove Vlade, a to je da sam čuo da ove zakone zovu Zoranini zakoni, to je dobra stvar i znak da ste ipak svojom harizmom i reći ću ono što ova Vlada kompletno podržava, pa i mi poslanici Rasima Ljajića SDPS, a to je podržavanje ženskog preduzetništva i podržavanje i promovisanje ženskog lideršipa, a vi ste sa svojom harizmom zaista na tom polju učinili mnogo toga dobro i to pohvaljujem.

Gospodo, pred nama je zaista značajan zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja.

Čuli smo da je vaše Ministarstvo planiralo zaista ogromnu svotu u tom razvojnom projektu koji je i sam predsednik države u ovoj agendi - moderna Srbija 2020. – 2025. godine, prikazao i to zaista naša koalicija podržava maksimalno, a to je ulaganje pet milijardi evra u infrastrukturne projekte što je, reći ću, prekretnica i čini mi se što će zaista od Srbija da napravi jednu infrastrukturno, a i u drugom pogledu jednu modernu evropsku zemlju, koja se može podičiti svojom infrastrukturom, a to je preduslov i za budući industrijski razvoj.

Čini mi se da ovim što danas radimo, a to je ubrzavanje procedura i premošćavanjem ovih uskih grla koje će ovi zakoni odraditi, uspećemo da rešimo glavni problem, a to je problem eksproprijacije u procesu planske pripreme i ubrzavanja samog otpočinjanja radova na tim kapitalnim deonicama.

Zaista, opet ću naglasiti, ne na račun vlasništva koje imaju pojedinci, naravno zadržaće se načelo određivanja tržišne vrednosti za eksproprisane nepokretnosti što je civilizacijska tekovina Evrope.

Čini mi se da su upravo imovinsko pravni odnosi, odnosno eksproprijacija zemljišta bili problemi i usko grlo u rešavanju i početku izgradnje kapitalnih puteva, i vi ste danas rekli da se procenjujemo oko 50 hiljada parcela je predmet eksproprijacije u ovim velikim kapitalnim investicijama i brojnim putevima i autoputevima koje smo naveli da će se započeti ili su već započeti.

Za mene lično, obzirom da dolazim iz Sandžaka, odnosno iz Novog Pazara, najpogođeniji put jeste i najznačajniji put u jugozapadnoj Srbiji, a to je deonica Novi Pazar–Sjenica. Ona je zaista u očajnom stanju i izuzetno je teško njim voziti, izuzetno je i rizično, i moram da naglasim da je to ne samo veza ove države i nije samo veza između Novog Pazara i Sjenice, već je to izuzetno značajan put kojim se vezuje jugozapadna Srbija sa ostalim delom Srbije, sa užičkim krajem, ali se i vezuje Republika Srbija u tom delu sa Republikom Bosnom i Hercegovinom i kompletan transport i roba, i ljudi, i usluga u tom polju.

Trenutno se u gradskim upravama Novog Pazara i Sjenice završavaju izmene prostornih planova za rešenja koja su komplementarna sa novim projektom, rekonstrukciji ovog puta, koji je završila firma angažovana od strane „Puteva Srbije“ , „Utiber“ i prema mojim informacijama koje sam dobio od glavnog gradskog arhitekte Novog Pazara, sva projektna dokumentacija biće gotova krajem ovog meseca.

Ovim novim projektom koji je 16 miliona jeftiniji od prethodnog rešenja, izbegava se veliki broj krivina i čuvena serpentina „Postrmac“ gde su bila česta zaglavljivanja kamiona, ali i dosta smrtonosnih saobraćajnih nesreća zbog poledice. Mi u SDP-u stoga podržavamo ovaj zakon i očekujemo da ćemo njime ubrzati proces eksproprijacije i otkup zemljišta na trasi ovog puta što je sledeći korak u realizaciji izgradnje puta Novi Pazar–Sjenica.

Takođe, ovde pominjani put Novi Pazar–Tutin i rekonstrukcija, i zaista mi je drago što će nova sezona započeti, što će započeti gradnja ove deonice u novoj sezoni građevinskoj.

Grad Novi Pazar je odradio sve ono što je bilo neophodno. Vi ste nekoliko puta sa našim ministrom Rasimom Ljajićem zaista najavljivali početak i drago mi je što ćemo vrlo brzo ući u početak ovog projekta. Naravno, zamolio bih vas dodatno da zaista izvršite i vi dodatne napore da započne realizacija ovog projekta koji je od životnog značaja za građane Novog Pazara i Tutina, i Pešterske visoravni. To je praktično jedina veza Tutina sa ostalim delovima ove države.

Pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Turske i Vlade Srbije, odnosno Predlog zakona kojim se potvrđuje ugovor o kreditu sklopljenim između Srbije i turskih banaka „Ziraat“ i „Denizbank“ radi izgradnje infrastrukturnih projekata u Sandžaku i u Vojvodini.

Željno se iščekuje početak rekonstrukcije državnog puta Novi Pazar- Tutin. To je investicija vredna 24 miliona i njom će se revitalizovati 20 kilometara u saradnji sa turskom kompanijom „Tašjapi“.

Saradnja između naše zemlje i Turske je izuzetna. Turska ulaganja u Republiku Srbiju su veća iz dana u dan i rastu i jako raduje što su Bošnjaci bili i biće most dobre i sve bolje saradnje između ove dve države.

Početak izgradnje ovih puteva armiraće dobre odnose između dve države i nadamo se inicirati nova ulaganje Turske u našu državu, inicirati i prva ulaganja Turske u Sandžak koji do sada je bio zaista mesto koje, obzirom da nije imalo dobru vezu sa ostalim delovima Srbije, zapostavljen na tom polju.

U svakom slučaju, imaćete jaku podršku za vaše zakone od socijaldemokrata Rasima Ljajića.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa vašom ekipom, jedno istraživanje, odnosno u Francuskoj je pre nekoliko godina Ministarstvo privrede i Ministarstvo kulture napravilo jedno istraživanje, seli su i upoređivali podatke gde došlo do zaključka da je ekonomski značaj kulture izuzetno veliki. To su oni merili i izmerili ekonomskim, statističkim metodama i dokazali da ekonomski mnogo više sredstava donosi ulaganje u kulturu, nego ulaganje, odnosno polje osiguranja, hotelijerstva i autoindustrije zajedno. To je ono što mi u SDP, socijaldemokrate Rasima Ljajića stalno ponavljamo, da je ulaganje u kulturu isplativa stvar i da na tome treba insistirati, pogotovo država tipa Srbija, koja je izuzetno bogata kulturnim, istorijskim nasleđem.

Namerno sam napravio ovakav uvod, jer želim da skrenem pažnju na grad Novi Pazar. Vama se najiskrenije i najsrdačnije zahvaljujem na lepim rečima koje ste nekoliko puta uputili ovog gradu. On i jeste srce ove države u kulturnom smislu i treba da bude, istorijski je to opravdano. On je mesto susreta dva centralna naroda u Balkanu, Srba i Bošnjaka, ali tu su i Crnogorci, Albanci. Drago mi je što ste i vi na licu mesta vrlo korektno spoznali da je Novi Pazar zaista izuzetna turistička i kulturna meka koju treba razvijati na tom polju.

Zahvaljujem vam se i na novcima koje vaše Ministarstvo opredelilo našem Domu kulture za jedno osavremenjavanje.

Vaše Ministarstvo je konkretno preko projekata omogućilo digitalizaciju pazarskog bioskopa i drago mi je što ste bili naš gost. Nadam se da ćete dolaziti i privatno i bićete na naš uvek drag gost zbog vaše korektnosti i pre svega vaše kulture lične, jer vi promovišete kulturu na pravi način i kao jedan lekar interventni kardiolog se ponosim vašim nastupima i stavom.

U svakom slučaju, želim da kažem da ćemo mi podržati ove zakone koje ste danas doneli. Podsetiću vas da ste imali razgovore u Novom Pazaru sa direktorima svih kulturnih institucija, arhiva, muzeja itd. Vi ste videli da grad Novi Pazar zaista vodi računa, da smo mi budžetom odvojili skoro nešto više od 6%, možda i najviše od drugih gradova u Srbiji, da se zaista trudimo da budemo vidljivi na toj kulturnoj mapi, brojnim manifestacijama kao što su muzički festival „Stari grad“, „Dani dijaspore“ itd. Želimo da pokažemo našu kulturnu i istorijsku tradiciju koja je zaista, zaista bogata i, još jednom da kažem, mesto susreta i dobre saradnje dva centralna naroda na Balkanu.

U svakom slučaju, eto, podsetiću vas, možda ću podvući Istorijski arhiv grada Novog Pazara čije su prostorije dosta skromne, a verujem da bi jačanje prostorija, infrastrukture ove ustanove bilo od velikog značaja za grad Novi Pazar, ali i za kompletan korpus arhiva istorije naše države.

Stoga želim da vam još jednom zahvalim i želim da vam dam jaku podršku koju ćete imati za ove zakone od socijaldemokrata Rasima Ljajića. Hvala.