Hvala vam što ste me podsetili, a imam još spisak ovde. Emocija me povuče pa ne stignem da pohvalim šta je sve Vlada uradila. Niko to ne spori.

Imate i put prema Sopoćanima, put prema Raškoj se obnavlja, 12 miliona, pa Sjenica i Ivanjica urađeno, pa urađen put Karajukić Bunari, pa brza saobraćajnica, to očekujemo, i radi se projekat. Rekli smo dom zdravlja i škola u Sjenici, 12 miliona. U Sjenici smo sa predsednikom Vučićem o tome pričali. To je već započeto. Ništa ja ne sporim od toga. To pohvaljujem na svakom mestu, pogotovo Kliničko-bolnički centar. To je nešto divno. Pričam upravo o nenamenskim sredstvima.

Ako znate da Novi Pazar po novom popisu ima 120.000 stanovnika. Najveći broj nezaposlenih, najmanje zaposlenih u lokalnoj samoupravi, inače u državnim institucijama, najmanja primanja prosečna. To su četiri kriterijuma koja određuju visinu nenamenskih sredstava.

(Marko Blagojević: Kako tu pomažu nenamenski transferi?)

To su kriterijumi koji određuju. Po tim kriterijumima mi dobijamo manje novca. Ta sredstva, naravno, nisu vezana za… To nisu investiciona sredstva.

U svakom slučaju, ja se vama zahvaljujem, ali mislim da je ovaj amandman koji sam ja tražio za potpuno drugu stvar opravdan, pravedan i da ga treba podržati. Na vama je potez.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, pomenuta je poslanička grupa SDPS-a i želim da kažem da je istina i da su dva naša amandmana odbijena, ali da je jedan uvršten i da se nadam da će biti usvojen, jer je reč o ispravljanju jedne nepravde, a ja sam o tome govorio u junu prošle godine ovde i usaglasio se sa ministrom Malim i sa premijerkom da je prema Novom Pazaru, kao gradu, načinjena višegodišnja nepravda i da su nenamenski transferi godišnji smanjeni zaista za velike svote.

Naravno, taj problem datira još iz vremena Mlađana Dinkića, koji nekim potpuno kriterijumima, samo njemu jasnim, je odredio svotu za Novi Pazar koja je manja u odnosu na broj stanovnika, broj zaposlenih, nezaposlenih, prosečna primanja, kao osnovnim kriterijumima, najmanja u ovoj državi.

Premijerka je i tada priznala da je ovde velika nelogičnost, da je ovo velika nepravda prema mom gradu i da će se to ispraviti. Upravo ovim amandmanima mi smo hteli kao poslanička grupa da na jedan transparentan način dođemo do povećanja nenamenskih sredstava za 200 miliona.

Tamo sam predao jednu, gospodine Stefanoviću jednu tabelu u kojoj vi jasno vidite o kakvoj nepravdi reč, ako uporedimo sa gradom Kraljevom, videće sada vrlo brzo, popis će pokazati, da Novi Pazar ima veći broj stanovnika, da ima mnogo više nezaposlenih, da ima manja prosečna primanja, da ima manje zaposlenih. Kraljevo ima više od 200 miliona više nenamenskih sredstava. To su ogromni novci. Hoću da kažem, uporedite sa Somborom, koji ima 85 hiljada, ima skoro isti broj kao Novi Pazar, pa, Loznicu, itd, itd.

Novi Pazar je grad sa 120 hiljada stanovnika, najvećim broje nezaposlenih, najnižim primanjima u državi, prosečnim. To je nešto što mi treba ovim amandmanom da rešimo. Kažem, od kako smo mi na vlasti sa koalicijom SNS uvek se pokušavalo iz rezervi da se nadomesti ova razlika, ali to nije dovoljno. To nije dovoljno i to nije pravedno. Zbog toga imamo predlog da se u nenamenska sredstva ovim amandmanom, koji ste usvojili, Novom Pazaru da 200 miliona više i da se tako izjednačimo i dobijemo nešto transparentno realno.

Novi Pazar je grad koji ima uvećan broj stanovnika za 20%. Novi Pazar je grad koji ima mnogo mladih. Novi Pazar je grad koji ima verovatno, u ovoj državi najviše nerešenih infrastrukturnih i drugih problema. Stoga je ovo jedna neophodnost. Novi Pazar je grad u Srbiji, jedini grad, u kojem osnovci idu u tri smene, u kojem deca idu u dve smene u vrtiće. To je neprihvatljivo. Ja ne tražim ništa što nam ne pripada, jer želim da se ova država gradi na principima pravde, pravičnosti i jednakosti. To su principi na kojima svaki kolektiv kvalitetan počiva i koji utvrđuju i uzdižu poštovanje ovoj državi na svakoj njenoj teritoriji, na svakom njenom delu. Stoga, sam ubeđen, jer verujem da je pravičnost, jednakost mesto koje porađa vrlinu. Bez jednakosti nema vrline, nema napretka, nema prosperiteta. Zbog toga sam ubeđen i verujem da će se, naravno imam i veliku veru u premijerku i ministra i u ceo vaš tim, i verujem da će se ovo pre ili kasnije rešiti na povoljan način, na interes građana Novog Pazara i Srba i Bošnjaka, i na interes celog tog kraja. Stoga još jednom vas pozivam da dobro porazmislite o ovom amandmanu i da ga usvojite.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko i uvaženi ministri, jedan veliki državnik je rekao – nemojte mi govoriti o vašem moralu, pokažite mi vaš budžet i ja ću znati kakve su vaše vrednosti, kakav je vaš vrednosni sistem. To je velika istina, jer budžet jedne države jeste upravo njena krvna slika i kao što lekar na osnovu te krvne slike može da mnogo toga kaže o zdravlju jedne osobe, tako i mi pogledom na jedan budžet, na budžet jedne države možemo mnogo toga da saznamo o finansijama jedne države. Ali, kao što ni krvna slika ne daje potpuni pregled zdravstvenog stanja jedne osobe, tako ni budžet Srbije ne možemo posmatrati izolovan, samostalan. Nismo mi sami na svetu. Nije naša ekonomija izolovana, ona je, i meni je jako drago što to kažem i što sam i prošli put pričao, direktno uvezana u ekonomiju EU.

Nažalost, negativni trendovi, o kojima mnogi pričaju, ministar je jako puno govorio, prelivaju se i na našu ekonomiju, pre svega jedno poskupljenje energenata koje je enormno i koje zaista pravi reperkusije i na naš budžet i na našu ekonomiju. Meni je drago što je Vlada, pa i ovo ministarstvo donelo, reći ću meni kao laiku, čini mi se, jedini mogući, a istovremeno najoptimalniji potez.

Naime, jedna od najznačajnijih stavki u ovom rebalansu jeste povećanje izdataka za tzv. finansijsku imovinu. To znači da je država na sebe preuzela i da ovim rebalansom preuzima neočekivano velike energetske sisteme u Srbiji, koji se našao pod najvećim mogućim udarom, kao i celokupni energetski sektor u Evropi.

Ovim potezom država Srbija preuzima na sve nas poskupljenje, a rasterećuje sve građane i rasterećuje sve subjekte u privrednom sistemu naše države. Mislim da je to solidarno. Mislim da je to najoptimalniji mogući potez koji smo mogli u ovom trenutku uraditi. Nadam se da će to biti privremeni potez i da će Vlada, obzirom da je stabilizovala u prošlom periodu svoj budžet i ekonomiju, uspeti da zaista pomogne građanima da prođemo i premostimo ove teške ekonomske trenutke i ne samo to – obezbeđen je novac i za velike kapitalne projekte. Pre svega ako pogledate, završavaju se sve gasne interkonekcije u državi Srbiji. Naravno, za mene koji dolazim iz Novom Pazara od izuzetne je važnosti to što završavamo i upravo se završava i obezbeđen je novac za završetak gasovoda koji ide od Aleksandrovca, Brusa, preko Novog Pazara do Tutina i izuzetno je bitno što je gasovod došao do tog kraja naše države. To je izuzetno bitno za Novi Pazar, ali to nije sve.

Nama je neophodno da razvijemo gasnu infrastrukturu i u samom gradu i mi smo imali razgovore sa predstavnicima „Srbijagasa“ i na tome se stalo. Apelujem i na ministarstvo i na „Srbijagas“ da se što pre završe ovi projekti, jer šta znači da smo doveli do Novog Pazara ili Tutina gas? Nama treba da taj gas distribuiramo u samom gradu i na taj način rešimo i problem zagrevanja, grejanja, ali i problem zagađenja, jer taj kraj se apsolutno greje na fosilna goriva.

Još jednom kažem da želim da apelujem i na ministarstvo i na „Srbijagas“ da uđemo u rešenje i ovog problema i učinimo dostupnim gas, kao što i činimo i kao što i Vlada čini za sve građane i sva domaćinstva u ovoj Srbiji. Imaćemo jeftinije grejanje, imaćemo čistiju zemlju.

Ovaj rebalans budžeta prepoznaje da su kućni budžeti porodica širom Srbije pod pritiskom inflacije i u njemu se nalazi nekoliko mera napravljenih da olakšaju ovaj inflatorni pritisak, a treba reći istinu i da je inflacija u Srbiji uvežena i zavisi pre svega od rasta cene nafte i energenata koji zastoje u globalnom lancu snabdevanja.

Najveći rashodi u budžetu su predviđeni za plate i oni su uvećani za 1,7%, ali posebno bih istakao i pohvalio što se ovim rebalansom predviđaju i veća sredstva pre svega za zaštitu socijalnu, čuli smo, 15 milijardi gde se nastavlja podrška svim onim projektima od izuzetnog značaja, pre svega podrška ženama koje rađaju prvo, drugo i treće dete, ali i podrška drugim socijalnim grupama. Imamo tu i podršku, odnosno onu subvenciju koju nastavljamo za kupovinu prvog stana majkama itd. što je po meni izuzetno važno za sve građane.

Pomoć mladim ljudima ni ovog puta nije izostala i na to ću se posebno osvrnuti i vidite da su rebalansom predviđena i sredstva za jednokratnu pomoć svim mlađim ljudima u vrednosti od pet hiljada dinara.

Naša koalicija posebnu pažnju, pored naših penzionera, poklanja mladim ljudima. Vi dobro znate da smo mi već u dva puta isplaćivali pomoć mladima, od 16 do 29 godina, u vrednosti od 100 evra. Zaista sam ubeđen da floskula da su mladi ljudi sadašnjost i budućnost, nije dovoljna i umesto nje je potrebno učiniti konkretne poteze, koje mi činimo i danas. Naime, mladim ljudima je pomoć potrebna sada i odmah, da se kriza prebrodi i da se premosti teška situacija, koja nije posledica njihovog ne angažovanja ili ne rada ili nedovoljne aktivnosti, već su na to uticale objektivne okolnosti.

Još jedan podatak je zanimljiv, da za vreme Kovid krize manje ljudi je pokazalo želju, po statistikama, da napusti zemlju. Svakako da su i ta davanja, dva puta po 100 evra, i jedna posebna pažnja koju smo pokazali prema mladim ljudima i omladini, doprineli i uticali na njihovu odluku. Ali, najbitniji podatak koji potvrđuje dobru politiku naše koalicije prema mladima jeste to što je nezaposlenost omladine skoro prepolovljena unazad par godina.

Prema istraživanjima Međunarodne organizacije Evropskog foruma mladih iz 2020. godine, ovo mene posebno zabrinjava, kao lekara, 50% naših mladih pokazalo je znake straha i depresije. Ovaj podatak je zaista frapantan.

Druga stvar, koja mene jako zabrinjava, jeste da su neka istraživanja pokazala da su mladi ljudi u Srbiji daleko konzervativniji i zatvoreni od generacije svojih roditelja, pa čak i od svojih baka i deka. Ovo istraživanje je pokazalo da manje od 20% mladih ljudi je vakcinisano, a da manje od 50% misli da je demokratija najbolji oblik vladavine. Možete da pretpostavite kakav je odnos mladih, prema EU. To je nešto što zabrinjava i što zajedno svi kao društvo moramo menjati.

Mi, kao društvo moramo učiniti sve da naše mlade ljude otvorimo prema svetu, da bez bilo kakvih kompleksa mogu ravnopravno, sa svojim vršnjacima iz bilo kojeg dela zemljinog šara, da uđu u takmičenje i konkurenciju. Bez toga nemamo šta da tražimo u budućnosti.

Meni je drago što imamo posvećenost ove naše koalicije prema mladima. To svedoči i to što smo formirali jedan poseban resor koji je posvećen omladini kojim će upravo rukovoditi kadar SDPS. Ja, upravo dolazim iz kraja naše zemlje gde je natalitet dobar i gde ima puno mladih, vrednih ljudi koji moraju biti zamajac razvoja ove naše zemlje. Želimo pružiti podršku mladima u svakom pogledu, pogotovo na nivou obrazovanja i sticanja znanja.

Pokazalo se da ovaj koncept, takozvanog novca iz helikoptera, koji je prvi put opisao veliki Milton Fridman, 1969. godine i on ga opisuje kao direktan transfer novca sa računa banaka na račune građana, jeste podstrek i ne deluje samo ciološki i već najfragilnije grupe podstiče, ali podstiče potrošnju u jednoj zemlji, što je jako dobro.

Podsetio bih da se Predlogom zakona o Penzijsko invalidskom osiguranju koji je danas pred nama, koji ćemo takođe razmatrati, predlaže i povećanje penzija za 9% za naše penzionere, koji su takođe pogođeni, izuzetno pogođeni ovom krizom.

Kao prvi odgovor na inflatornu krizu država je početkom godine isplatila jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. Čuo sam u malopređašnjim govorima i neke nove predloge, još jednom podvlačim, ovaj rebalans je najbolji program podrške i upravo zbog toga ga mi iz SDPS podupiremo, što vodi računa o najfragilnijim grupama, o penzionerima, o ženama koje žele da rode, o starijim osobama, o omladini. Mislim da je dobro iskreiran da ga treba podržati.

Naravno, najavljeno je kao što je rekao ministar i držim ga za reč da će novi budžet za 2023. godinu predvideti povećanje plata i nastavak povećanja penzija iznad nivoa inflacije, što je za nas najbitnija stvar i što našim građanima obezbeđuje kakvu-takvu sigurnost.

Što se tiče izdvajanja koja su budžetom obezbeđena za nacionalne manjine, želim da se osvrnem i na to. garantovane su određene svote novca, ali hoću da kažem da samo finansiranje Saveta nacionalnih manjina većim delom zavisi od aktivnosti tih tela, odnosno da je njihovo finansiranje projektno, većim delom projektno. Upravo su Mađari, odnosno njihovo nacionalno veće je pokazalo kako kroz ogroman broj projekata, kroz ogromnu aktivnost, kroz kreiranje različitih institucija može da se povuče najveća količina novca iz budžeta. Oni su dobar primer da su dobro uradili.

Nažalost, neka druga veća nisu bila na njihovom nivou, nažalost to nije bilo ni Bošnjačko nacionalno veće i nije povuklo dovoljnu količinu novca, niti je ostvarilo neke učinkovite rezultate na polju promovisanja nacionalne kulture i identiteta manjinskih naroda.

Stoga, nadam se, obzirom da su izbori na nacionalna veća jako blizu, da će narod odnosno predstavnici nacionalnih manjina izabrati ljude koji će efikasnije, učinkovitije voditi njihove nacionalne savete i na taj način uspeti da više novca privuku iz državnog budžeta i ostvare više projekata, bolje se uvežu sa svojom državom i sa ministarstvima i na taj način da i nacionalne manjine dobiju veću svotu novcu, odnosno veći kolač iz budžeta za promovisanje svoje tradicije, kulture i svega onoga što je pozitivno i šta kažem, obogaćuje celokupnu državu.

Jako me raduje i ovde bih želeo da se osvrnem na zaposlene u privatnom sektoru tokom godina reforme koju je sprovodila Vlada, a koje su velikim delom bile posvećene podizanju konkurentnosti Srbije. Rezultate toga vidimo čak i danas u ovoj izuzetno teškoj godini globalne krize. Čak i u ovoj godini ostvaren je rast broja zaposlenih u privatnom sektoru od preko 30 hiljada, a što je još bitnije ostvaren je i rast zarada u privatnom sektoru od preko 5% i to ne samo zbog povećanja minimalne plate, već i u oblastima i sektorima budućnosti poput turizma i drugih sektora, što još jednom pokazuje da je naša ekonomija spremna za budućnost.

Jako mi je drago što se nastavlja ulaganje u subvencije i povećane su ukupne subvencije za 22%. Posebno me raduje što se za poljoprivredu povećava odvajanje za 16,5 milijardi dinara. Takođe, izuzetno me raduje nastavak infrastrukturnih radova. Drago mi je što je Vlada prepoznala značaj izgradnje brze ceste od Kraljeva do Novog Pazara, što se završava projekat. Moram da kažem da je sadašnja magistrala prezasićena, a to možete primetiti svi koji prolazite njome.

Trenutno se vrši rekonstrukcija i proširenje puta od Raške do Novog Pazara, što je jako neophodan projekat, ali mislim da za građane Novog Pazara od najvećeg značaja jeste, obzirom da Novi Pazar nema železnicu, da se uđe u projekat realizacije brze ceste od Novog Pazara do Kraljeva. Iako je utvrđena ruta autoputa koji će proći preko Peštera i kad se završi taj autoput, verujte mi da će ova cesta biti žila kucavica i tada za ovaj kraj i jedini najprirodniji put povezanosti ovog kraja sa ostalim delovima Srbije. Stoga, apelujem da se na ovom projektu nastavi.

Jako me raduje sve ono što smo uradili na polju zdravstva i raduje me što se 189 miliona evra više u ovom rebalansu prebacuje Ministarstvu za zdravlje. Raduje me što se nastavljaju ulaganja u medicinsku infrastrukturu, koja su bila istorijska. Svi kliničko bolnički centri, svi klinički centri, 40 lokalnih bolnica u Srbiji, bolničkih kompleksa se renovira i završava.

Meni je drago što će se i ono obećanje koje je predsednik Vučić doneo u izbornoj kampanji u Novom Pazaru vrlo brzo ostvariti. Naime, završava se uskoro tender za rekonstrukciju bolnice, odnosno prerastanje sa tom rekonstrukcijom bolnice u Novom Pazaru u kliničko-bolnički centar, čime će, nadam se da ćemo imati postavljanje kamena temeljca do kraja ove godine, ovaj kraj dobiti ovu instituciju koju zaista zaslužuje.

Izgradnja jednog takvog savremenog medicinskog centra u Novom Pazaru, kakvi su već izgrađeni u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, podići će kvalitet zdravstvene nege ne samo u Novom Pazaru nego u celom regionu, a savremeni uslovi rada predstavljaće najznačajniji razlog mladim lekarima, mladim stručnjacima, da ostanu u svojem kraju i da se razvijaju u svojem kraju, da pružaju i da se usavršavaju u tim savremenim kliničkim centrima.

Krizna vremena zahtevaju mudru ekonomsku politiku, isto kao što zahtevaju i porodice dobrog domaćina, koji će preraspodeliti ono što ima onima kojima je najpotrebnije. Istina je da je kriza i šansa za razvoj jedne države i za razvitak jednog društva, pre svega za one koji ne zanemare ulaganje u ljude i u industriju i u budućnost. Ovaj rebalans to uvažava.

Za nas socijaldemokrate verovatno je najbitnije što se rebalansom posebno vodi računa o našim najugroženijim sugrađanima, pa ćemo stoga podržati u danu za glasanje ovaj rebalans budžeta i dati mu apsolutnu podršku jednoglasnom podrškom i mislim da je ono što ovaj rebalans nama donosi najoptimalnija mogućnost koju je imalo ministarstvo i mogućnost da učini danas. Hvala vam.

Uvažene poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvaženi kandidati za ministre.

Jedan od najcitiranijih odgovora poslanika Muhameda u islamskom svetu, je odgovor na pitanje kada će kraj sveta. On kaže - onda kada na odgovorna mesta budemo postavljali ljudi koji nisu dostojni. Ili da okrenem – kada će prosperitet i napredak jednog društva biti? onda kada na odgovorna mesta budemo postavljali ljude koji zavređuju svojim radom, svojim karakterom, svojom prošlošću, svojom dostojnošću da pokrenu jedan sistem.

I to je istorija pokazala kao tačnim i to je istorija potvrdila, u najtežim vremenima za najteža vremena, za najveće izazove potrebni su najkvalitetniji ljudi.

Meni je drago što ovde pred nama imamo jedan amalgam iskustva i mladosti, meni je drago što će ponovo ministar inostranih poslova biti gospodin Dačić, jer sam se lično mnogo puta u diplomatskim odnosima sa njim uverio u učinkovitost njegovog šarma i jednog posebnog pristupa diplomatiji. Verujte mi, ovo vam kažem kao ličnu impresiju.

Tu su i drugi iskusni političari, odnosno jako uspešni ministri, ali tu su i ovi mladi ljudi i ovi dokazani ljudi, veliko je zadovoljstvo da je među ministrima moja profesorica Grujičić, da je među ministrima i Miščevićka, koje su zaista u svojim karijerama, u svojem životnom opusu imali i imaju čime da se pohvale.

Što se tiče našeg kandidata gospodina Huseina Memića, tvrdim da je reč o autentičnom predstavniku našeg naroda. Reč je o vrednom i požrtvovanom mladom čoveku koji je svoj altruizam pokazao nebrojeno puta i tvrdim, možda je i najbitnije da je čovek koji zaista je iz struke koji je na polju turizma učinio puno, a koji ima impresivne rezultate na polju rada sa mladima. Na kraju, reč je o bivšem sportisti koji je naučio da pobeđuje, ali zna i za fer plej.

Takođe, Novi Pazar će imati još jednog ministra. To je gospodin Đerlek. Meni je drago. Imam i o njemu pozitivno mišljenje i znam da su obojica verujući ljudi i znam da će se držati one naše maksime da se natječu u dobru. To je imperativ zbog koga su tu.

Na kraju, raduje me što će ovo Ministarstvo imati predstavnika tri manjinska naroda, ali to nije mnogo kako se nekima čini, nego je realno. To je 10% od predstavnika Vlade, a manjina ima oko 15%. Znači, vrlo realno.

Zahvaliću se na izuzetnim odgovorima premijerke, pogotovo kada se tiče o Novom Pazaru. Moram da pohvalim premijerku i drago mi je što će voditi ovu Vladu. Mnogo je učinila, ovo kažem kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, na poboljšanju međunacionalnih odnosa, međusobnom uvažavanju i svemu druome.

Na kraju, želim da završim rečenicom velikog srpskog patrijarha Pavla koji je rekao divnu rečenicu – veličina čoveka pred Bogom stiče se veličinom služenja, a to je u ruci svakog od nas. Služite dobro svojoj državi, služite dobro svojim građanima, pre svega i činite dobro i dobru se nadajte.

Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moram da se osvrnem na Alana Forda. Pokušavao sam da izbegnem, ali čini mi se da niko nije bolje definisao govor ovako nekog evroskeptika i nekog ko misli da je centar danas znanja i razvoja i nauke na Kamčatki nego upravo Alan Ford. Taj govor se može svesti na onu parolu Alana Forda, i one njegove stranke i istine, koji kaže – mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo. Eto toliko.

Nego da se vratimo na sadašnji trenutak koji je jako komplikovan i težak za sve građane ove države, ne samo za građane koji žive u glavnom gradu, nego čini mi se i one koji žive na rubovima i one koji žive na margini, uz granice, koji teško žive i da i vidimo šta nam je činiti, kako da podignemo kvalitet njihovog života u ovom teškom trenutku.

Danas period evropskog mira koji je za neke evropske zemlje bio jako dugačak, za našu zemlju, nažalost, nije, je završen, brutalno je prekinut i danas dve najveće evropske zemlje ratuju, a to će da ima i ima već polako velike posledice na celu ekonomiju, energetsku krizu izaziva. Nema više Ukrajine kao žitnice koja je hranila veliki deo svetske populacije. Preti glad ne samo afričkom kontinentu, nego i nekim drugim zemljama u svetu i na zemljinom šaru.

Zaista je jako kritična situacija. Nema više doba ekonomskog rasta, i na istoku ni na zapadu, nema više ni rasta Kine u ekonomiji, to smo juče videli. Današnja realnost je kraj i inflatorne krize u SAD i Evropi. Ukratko, današnje vreme je vreme jedne ekonomske neizvesnosti. Ovim želim da napomenem sve ovo upravo i kažem da bih ilustrovao zaista pred kakvim se izazovima nalazi ova država i njeno vodstvo, pa i Vlada koja će biti formirana ovih dana.

Izuzetno je bitno da novi sastav Vlade, nova kompozicija ministarstava doprinese sigurnom navođenju naše države kroz nesigurno vreme, da se strateške odluke donose i implementiraju na efikasan način i da se u ovom teškom vremenu ne zaborave ugrožene grupe koje zahtevaju posebnu brigu i pažnju i posebnu zaštitu njihovih socijalnih i ljudskih prava, jer to su grupe koje će podneti najteži udarac svake krize, svake krize, svakog rata.

Padaju mi na pamet reči Dimitrija Tucovića koji onda reče da u rat bogati šalju svoje konje i ovnove i ovce, ne znam, volove, a sirotinja može samo sama da ode i svoje sinove da pošalje. Stoga želim da kažem da hoću time da impliciram da moramo da vodimo računa o najugroženijoj populaciji naše države, posebno ljudima koji su na rubu egzistencije.

Dalje, mislim da i mi imamo izuzetno važnu ulogu danas i sa svojim pozitivnim, pa i negativnim stavom i sa konstruktivnom kritikom. Uvek bih je kao predstavnik vlasti prihvatio ako je logična i ako će doprineti nekakvom boljitku. Ono što ja znam, iako sam lekar, i nisam ni pravnik ni politički strateg, a to može da zna svako ko i malo ima razuma u ovoj zemlji, jeste da Srbija danas u ovom trenutku da bi preživela treba da ima stabilne partnere kako spoljnopolitičke tako i ekonomske.

Podsetiću vas u ekonomskom smislu na koga se mi oslanjamo i istina je da je Srbija zabeležila odličan rast, da smo uspeli da stabilizujemo svoju ekonomiju i da krenemo uzlaznom putanjom. Pre svega matematika i brojke su neumoljive kada se govori o ekonomiji, tu nema prostora za neko tumačenje i neka vrdanja. Naši najznačajniji trgovinski partneri su zemlje EU i zemlje regiona naravno. Samo za nešto više od jedne decenije od 2009. godine pa do danas učetvorostručili smo razmenu sa njima. Reći ću vam da je izvoz naših privrednika ka zemljama EU u ovoj godini, odnosno razmena dostigli 14 milijardi evra. Ali, ovaj podatak je još mnogo bitniji, mi smo nekada imali razmenu na uštrb samo našeg uvoza, danas to nije tako. Ova saradnja podigla je konkurentnost naše privrede na nivo o kome je malo ko mogao i misliti pre jedne decenije i danas je pokrivenost našeg izvoza uvozom 85%, a pre 12 godina bila je manja od 50%. To je najbolji pokazatelj.

Brojke kažu da je ekonomija Srbije danas čvrsto vezana za EU, da je ova veza obostrana dobit i da je ova veza jedan od razloga za ekonomski rast koji je naša država ostvarila poslednje decenije uprkos brojnim izazovima na korist, pre svega, naših građana.

Stvaranje posebnog ministarstva, i tu se ne bih složio, koje će se baviti trgovinom unutrašnjom i spoljnom je neophodnost ovog trenutka i to smo videli. Tvrdim da je ministarstvo koje smo mi vodili radilo perfektno, ali mislim da je razložno i mislim da je pametno u ovom teškom trenutku, kada se teško dobavljaju najosnovnije stvari, imati ministarstvo koje će se baviti time.

Prethodno ministarstvo kojim je rukovodila moja stranačka koleginica Matić je ostvarilo značajne rezultate o kojima prethodne brojke govore mnogo, mislim da je velika stvar za naše građane, i ono što smo usvojili, onaj odličan evropski zakon, čak bolji od zakona u mnogim evropskim zemljama o zaštiti, o pravima potrošača gde smo pokušali i pokušavamo na svaki način da zaštitimo naše građane koji svakodnevno kupuju.

Trgovina i indikatori toga u kom smeru naša privreda se kreće i kuda treba da ide i gde ona da traži svoje partnere, taj indikator jasno i nedvosmisleno pokazuje da je put Srbije ka EU i da je ta veza koja omogućuje razvoj veza sa EU.

Floskula jeste floskula da EU nema alternativu. To je floskula, ali je istina da posle ovako razvijenog puta koji je Srbija prešla i reformi koje je odradila da bi bilo suludo birati neki drugi neizvesniji put. Opet vas podsećam na onog Alana Forda. Taj vam se put svodi na tu floskulu i na tu parolu – mi ništa ne obećavamo, to i ispunjavamo, a vi ljudi gladujte i ne stajte ko nacija, kao narodi jer u ovoj zemlji ne žive samo Srbi, nego žive i brojne nacionalne manjine, manjinski narodi – bolje rečeno, koji ovu zemlju uvažavaju i vole nimalo manje nego većinski narod.

Deo uspešne reforme sprovodimo zato što su nama neophodne i naše zakone prilagođavamo evropskim zato što nama trebaju. Najbolji primer za to je otvaranje Klastera četiri koji obuhvata Zelenu agendu. Očuvanje prirode i očuvanje našeg životnog prostora za buduće generacije je tema koja dominira javnim mnjenjem.

Evo, ja ću reći, cela većina opozicione politike se svodi na, da kažem, upotrebu ove teme, a zna se koje je rešenje i premijerka Brnabić je u Poglavlju 7 o životnoj sredini, o klimatskim promenama, navela da je potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacionih mreža, regionalnih deponija, reciklažnih centara, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna goriva. Odakle ćemo dobiti te novce i koja svetska organizacija se najbolje brine o ekologiji? Jasan je pravac, jasan je put pragmatičnom političaru.

Netaknuta priroda je, kad sam se dotakao toga, naša velika šansa i to je pokazalo naše Ministarstvo turizma, koje je posebnim akcijama okretanjem ka vaučerima, favorizovanjem i da kažem kvalitetnim reklamiranjem potencijala naše zemlje Srbije i pokazalo da je Srbija jako atraktivno mesto za turizam i podigla je dobit mnogostruko od našeg državnog turizma. To je nešto što mogu da kažem smo mi, iz SDPS – Rasima Ljajića, takođe kreirali i na tome insistirali.

Eksponenti i oporavak turizma, nakon pandemije, predstavlja zaista veliki uspeh i Srbija je zabeležila rast u oblasti turizma, od čak 73% u odnosu na pred pandemijsku 2019. godinu. Na pred pandemijsku 2019. godinu. Opet kažem, razvoj domaćeg turizma dobio je u prethodnim godinama dodatni zamajac kroz sistem vaučera, izuzetno popularnim i omogućio brojnim građanima naše zemlje da upoznaju, posete razne i jako lepe delove naše zemlje.

Ali, nije prirodna lepota jedino što privlači ljude iz regiona i iz celog sveta, u Srbiju. Ljude u Srbiju treba i mora privlačiti njen slobodarski duh i otvoreni duh. Ovaj divni grad Beograd, u koji svi volimo da dođemo, većina voli u njemu i da živi, je više puta u svojoj istoriji bio najželjenije mesto života naumnijih glava balkanskih naroda, od Krleže Jujevića, preko Selimovića i čuvenog Davorina Jenka, pa do Bekima Fehmijua. Tada je Beograd u tim trenucima, ali i cela Srbija dominirala po svojoj otvorenosti, kosmopolitizmu, a Beograd je tada bio i ekonomski i kulturni centar Beograda, a Srbija privlačila sve balkanske narode da žive i rade u njoj. Meni se čini da ova Vlada ima šansu da kreira i ona već i kreira jedan ambijent koji će povesti Srbiju u ovom pravcu.

Politika ove Vlade i predsednika danas stavlja Beograd i Srbiju ponovo na taj kolosek. To nije samo proces pridruživanja, nego usvajanje i implementiranje evropskih vrednosti u naš sistem.

Kada pogledamo obim robne razmene i privrede aktivnosti, jasno možemo da vidimo da postoji želja među građanima da stvaraju nove veze i razvijaju nove vidove saradnje. Nadam se i uveren sam da će novo ministarstvo uspeti ovim putem i nastaviti putevima uspeha kojim smo ga do sada mi vodili, jer prostora za unapređivanje uvek ima i da će turizam u budućnosti postati jedna od okosnica razvoja privrede Srbije.

Mnogo sam danas govorio o budućnosti, o ogromnom i važnom poslu koji nas ček i oprostićete mi na floskuli naša budućnost, to su mladi ljudi, jer kako kaže narod - na mladima svet ostaje.

U eseju velikog srpskog pesnika 20. veka, Borislava Radovića, najboljeg druga Vaska Pope, verovatno ste čuli za njega, prevodioca Sen Džon Tersa u velikom njegovom eseju koji vam preporučujem da pročitate, on je veliki patriota, on kaže krucijalnu stvar, zapamtite – treba ostati na zemlji. Sve je u tome. To je krucijalna stvar za svakog političara. Pogotovu se ovo odnosi na mlade ljude, a mlade ljude u ovoj državi možemo zadržati samo ako im damo perspektivu, neko ako ih zatvaramo, ne ako ih plašimo. To je jedini put da se ova zemlja ne isprazni, a svi dobro znate, trendovi u kojima se nalazi ne samo ova zemlja, nego većina balkanskih zemalja. Da bi zadržali svoje najkvalitetnije mlade ljude treba da kreiramo zaista jednu omladinsku politiku koja će ih zadržati i to pre svega ispunjavanjem njihovih potencijala i ambicija. Stoga mi je drago što ćemo u Ministarstvu turizma imati odsek koji će se baviti mladim ljudima.

Kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava moram da se osvrnem na izuzetan značaj postojanja u budućem resoru Odbora za ljudska i manjinska prava. To je izuzetno značajno i za naš evropski put i za nas same i za naše međusobno uvažavanje i poštovanje, jer su problemi na ovom polju mnogobrojni i mi ih svakodnevno rešavamo.

Moj odbor je imao fenomenalne aktivnosti sa ovim ministarstvom i čini mi se da smo zaista puno toga uradili. Pred nama je mnogo problema, evo samo podatak da je u Srbiji u toku godine ubijeno 33 žene u porodičnom nasilju, ukazuje da moramo još mnogo više da radimo. Zakoni su dobri, zakoni su fantastični, institucije dobro rade. Zadovoljan sam kako radi Poverenik za ravnopravnost, mislim da to treba pohvaliti, ali mnogo toga treba da menjamo u javnom mnjenju. Svi zajedno, i pozicija i opozicija, jer je to krucijalni problem našeg društva. Moramo da se suprotstavimo svakom vidu agresije, agresivnim ljudima. Apsolutno je neprihvatljiva ovakva brojka. Stoga, mislim da je fenomenalna stvar što će postojati ovo ministarstvo.

Na kraju, ja sam predstavnik jedne od manjina, mada uvek naglašavam veliki broj Srba odakle živim je dao podršku mojoj listi i mojoj stranci, što mi daje posebnu težinu u govoru. Možda pola, pola, da vam ukažem na neke stvari. Ogromni je problem, mi sada imamo popis i odlično je ministarstvo promovisalo da se popišu svi ljudi u Srbiji, da slobodno kažu ko su, šta su, koja im je vera, nacija, jezik i pozivam sve manjine da to urade slobodno na način na koji oni žele.

Moram da kažem da će nam ovaj popis fokusirati jedan od glavnih problema, a to je neravnomerna zastupljenost manjina u državnom aparatu. To je nasleđeni problem koji se rešava, ali vrlo sporo. Ne možemo dozvoliti da u gradu kao što je Novi Pazar, gde su većinsko stanovništvo bošnjaci, imamo apsolutno manjinu zastupljenosti u policiji. To je neprihvatljivo. Još neprihvatljivije od toga je ovo što smo imali sada, u konkursu za vatrogasce. Od 290 polaznika koji su upisani, nijedan bošnjak nije prihvaćen da bude kandidat za vatrogasca u Novom Pazaru i Sjenici. Statistika je neumoljiva. Ako u Novom Pazaru u vatrogasnoj jedinici od 44 vatrogasca ima samo četiri bošnjaka, o čemu mi razgovaramo? Hoću namerno ovde na ovom mestu da ukažem na taj veliki problem, na tu frustraciju koja se rađa kod ljudi koji oberučke vole ovu državu i pokušavaju uđu u njen sistem. To je jedno osećanje koje je neopisivo. To je atomska bomba na jedno strpljivo građenje međunacionalnih odnosa. Iskreno ću reći, meni koji je ceo svoj politički angažman posvetio tom putu, mnogo je teško izgraditi dobre odnose između manjinskog i većinskog naroda, između bošnjaka i Srba, a zar ima dva bliža naroda na Balkanu?

Jako mi je drago što predsednik Republike razume ovaj problem. Rekao je i naglasio da će to rešiti najvećom zastupljenošću manjina u Vladi, ali se to obavezno mora preslikati na sve institucije naše države.

Na kraju, želim da kažem da će moja poslanička grupa podržati ovaj zakon o Vladi i nadamo se da ćemo svi zajedno imati više razumevanja jedni za druge, jer na kocki je naša budućnost, a pre svega budućnost naše dece i mislim da oko nekih osnovnih stvari treba da imamo zajednički stav. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući zaista na razumevanju i hvala na tome što ste mi dopustili još par reči. Trudiću se da budem kratak.

Živimo u vremenu kada je parlamentarna demokratija najoptimalniji vid političkog uređenja, a centralno mesto u svakoj parlamentarnoj demokratiji ima Skupština i mi poslanici u njoj. I od našeg integriteta i od onoga kako stojimo, kako se ophodimo jedni prema drugima zavisi koliko ćemo biti poštovani.

Nažalost, u bliskoj prošlosti, pa mogu da kažem i do početka parlamentarizma u našoj zemlji ovog novijeg nismo imali dobru praksu i imali smo zaista mogu da kažem i loših trenutaka, ali mislim da tu odgovornost svakog pojedinca i svakog poslanika je velika. Mi smo često kao Skupština bili i to mi je jako krivo, zato što je bilo jako puno vrednih ljudi, krajevi iz kojih dolaze ostvarili puno pozitivnih stvari, širili lepu reč iznosili interese građana koji su ih delegirali i glasali, rešavali njihove goruće probleme. To je naš zadatak. I malo je puno takvih poslanika iza kojih stoje zaista ogromni uspesi u jednom mukotrpnom radu, ali nešto što je bilo malovažnost od strane novinara koji su počesto se bavili, banalnim stvarima koliku primamo platu. A reći ću vam da je moja plata kao lekara duplo veća nego plata koja bi mi bila kao poslanik ili sličnim stvarima koje nisu primer.

Cenim i za mene lično je jako važno da poslanici iskažu elementarno poštovanje, kulturu dijaloga u ovom domu i mi smo kao što reče moj prethodnik i šef odborničkog kluba trudili se i u prošlom i pretprošlom i u svim prethodnim mandatima i ocenjeni smo da smo poslanička grupa koja je isključivo pričala o temama i pokušavala da na svaki način interese građana i njihove probleme involvira u zakone. Da u nadzornoj ulozi rešavamo probleme zastoja u sprovođenju tih zakona i da dostojno reprezentujemo ljude koji su nas glasali, na kraju i celu našu zemlju.

S toga, važno je da osoba koja bude predsedavajući bude istinoljubiva, pravedna i spremna na kompromis. Ja mislim da gospodin Orlić poseduje ove osobine i da ima kapaciteta da pravilnim vođenjem očuva i uzdigne ugled Narodne skupštine. Za mene je lično to što je uvaženi kolega poslanik Orlić završio jedan državni fakultet sa odličnim uspehom, doktorirao već u 30 godini, velika stvar. Zaista ogromna stvar u današnje vreme i ja to moram da vrednujem i cenim.

Cenim što kada su naši stavovi bili suprotstavljeni uvaženi kolega se pokazao kao dostojan i demokratičan aponent, a kada smo delili iste vrednosti ili iste stavove bio je vredan saveznik u ostvarivanju ciljeva, ali uvek je u duelu i u saradnji ulazio sa žarom i spremnošću da posluša dobru ideju ili savet. To je danas vrlina gospodo. Gospodin Orlić je neko, ovo je četvrti mandat i meni i njemu, još jednom kažem počesto se nismo slagali, ali je čovek koji ima meru, a to je danas retkost. Čovek koji ima meru, zna da sasluša i verujem da će biti pravedan. Zbog toga poslanička grupa SDPS ili poslanici Socijaldemokrate Rasima Ljajića daju podršku da vodi ovaj parlament i zaista da uspostavimo jedan zajednički cilj da podignemo integritet ovog parlamenta.

Reći ću još samo na kraju da je Kliment Atli onaj veliki lider laburista koji je vodio obnovu svoje zemlje nakon razaranja, nakon Drugog svetskog rata Velike Britanije jednom rekao i to je velika reč i veliki stav – da temelj demokratske slobode jeste spremnost jednog političara da veruje da su drugi ljudi možda pametniji od njega. Danas ovo mesto treba da bude vodilja našeg zajedničkog rada u parlamentu i u našim stremljenjima da Srbija bude bolje mesto za život jer je u pitanju naš zajednički život, naša zajednička budućnost u jednom teškom vremenu koje je pred nama.

Još jednom SDPS ili Socijaldemokrate Rasima Ljajića daju apsolutno poverenje ovom mladom čoveku sa zaista željom i nadom da ćemo uspostaviti vrhunski integritet na interes svih građana naše države Srbije. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, gospodine ministre, lep je povod za naše današnje okupljanje i sigurno da svi ljudi, pogotovo mladi ljudi u našoj državi će sa radošću i zadovoljstvom podržati ono što danas činimo. Mi pre svega njima, kao jedna odgovorna vlast pokazujemo brigu i solidarnost.

Opet kažem, onoliko koliko može država već u drugom aktu čini, ovo će biti još jednom sto evra, odnosno u dinarskoj protivvrednosti, davanje koje država daje mladim ljudima. To je znači negde oko dvesta evra uz sva ona primanja, odnosno davanja koje je dala država, a nije zanemarljivo ni finansijski, ali svakako od odsutne važnosti je solidarnost i želja koju pokazuje ova država da se osloni na mlade, da im pokaže svu brigu i da šansu za razvoj, gradeći jedno društvo jednakih šansi za sve njih.

Naravno da ovo vreme pandemije je čini mi se izuzetno teško pogodilo naše mlade ljude, da ono što pokazuju statistički podaci je neumoljivo, a to je da je skoro svaka šesta osoba mlada izgubila posao u našoj državi, da u odnosu na 2020. godinu procenat nezaposlenih mladih ljudi je porastao za više od deset procenata i to su podaci Krovne organizacije mladih u Srbiji.

Želim da kažem da treba posebno obratiti pažnju na mlade ljude, jer oko 115 hiljada imamo danas nezaposlenih mladih ljudi, od 15 do 30 godina, to su podaci Nacionalne službe za zapošljavanje iz aprila 2021. godine. Oni čine jednu petinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji i nedostatak posla je jedan od njihovih najvećih problema. Takođe, mladi su zastupljeni u segmentima privrede koji su bili najpogođeniji u ovom kovid periodu, pre svega su to ugostiteljstvo, turizam, maloprodaja i sa te strane će ova pomoć njima zaista puno značiti.

Kada je u pitanju finansijska sigurnost, neizvesnost utiče na svakoga, pogotovo na mlade ljude i tu država mora dati svoj doprinos da pomogne u skladu sa svojim mogućnostima i onim što može.

Dalje, imamo situaciju da se zbog kovida, a to je dobra stvar ove krize, ima i dobrih stvari u krizi, jedan veliki deo mladih ljudi koji je radio u inostranstvu ili studirao u inostranstvu, ili boravio u inostranstvu se vratio svojim porodicama, svojim starim poslovima i treba učiniti sve da se ovi ljudi motivišu da ostanu u svojoj matičnoj državi.

Takođe, još jedna podatak je zanimljiv, a to je, da je za vreme ove kovid krize manje mladih ljudi je pokazalo želju, po statistikama, da napusti našu državu. To je nešto što trebamo iskoristiti.

Zaista sam ubeđen da umesto floskula da su mladi ljudi sadašnjost ili budućnost potrebno je načiniti konkretne mere, kao što činimo i danas, da ne bismo postali i ostali društvo bez mladih. Njima je potrebna pomoć sad i odmah, da se kriza prebrodi, da se premosti trenutna situacija koja nije posledica njihovog neangažovanja ili nerada i nedovoljne aktivnosti, već su na to uticale objektivne okolnosti.

Dva su izuzetno bitna aspekta koja sam video u ovim statistikama i koja mene jako zabrinjavaju, ako posmatramo naše mlade ljude, a oni su motor razvoja svake države. Prvi jeste taj psihološki aspekat, jer teška potraga za odgovarajućim poslom utiče na raspoloženje mladih ljudi.

Prema istraživanjima Međunarodne organizacije za rad i Evropskog foruma mladih iz 2020. godine, 50% mladih pokazalo je znake straha i depresije. Kao lekaru, ovaj podatak je za mene poražavajući i zato pozdravljam meru naše države kao što je ova. Naravno da pokazivanje solidarnosti i brige je velika stvar kojom ćemo anulirati i pokušati da praktično ove psihičke probleme koji mogu nastati kod mladih ljudi svedemo na minimum.

Druga stvar koja mene zabrinjava jeste da su neka istraživanja pokazala da su mladi u Srbiji daleko konzervativniji trenutno i zatvoreniji od generacije svojih roditelja, čak deka ili baka i da je to kovid epidemija dodatno, da kažem, pospešila.

Ovo istraživanje kaže da je vrlo mala količina, kaže se, manje od 20%, mladih ljudi vakcinisana, da oko 44% mladih, znači manje od 50% mladih, misli da je demokratija najbolji oblik vladavine i da izuzetno mali procenat mladih ima pozitivan stav prema EU. To je nešto što mene zabrinjava i na čemu moramo ozbiljno raditi. Mi kao društvo moramo učiniti sve da naše mlade ljude otvorimo prema svetu, da bez bilo kakvih kompleksa mogu ravnopravno sa svojim vršnjacima iz najrazvijenijih zemalja zemljinog šara da uđu u kompeticiju.

Dok sam studirao imao sam zaista divne profesore, među kojima je i ovaj Tiodorović koji se često pojavljuje na televiziji, pamtim njegove reči. Mi smo u svakom trenutku bili podsećani da negde u Masačusetsu naš konkurent, naš kolega, uči na živim modelima mnogo više, mnogo aktivnije i da moramo biti spremni na kompeticiju ako mislimo da budemo barem u njihovom rangu, ako ne i bolji.

Mi moramo zaista otvoriti naše mlade na pravi način i biti im podrška u svakom pogledu, pogotovo na nivou obrazovanja, a moram reći da Srbija jeste zemlja u kojoj je obrazovanje besplatno i da naši mladi imaju mogućnost, ako pokažu kvalitet, da se obrazuju apsolutno besplatno i naravno dosegnu i budu zaista uspešni u svim profesijama, a to nije mogućnost u mnogim zemljama i to ne daju mnoge zemlje.

Mnogi su kritikovali ovaj način pomoći, međutim, moram da kažem, gledajući i okruženje i najrazvijenije zemlje, na primer Francusku, SAD, Hrvatsku i Sloveniju, da su sve ove zemlje pokazale neki vid sličan našem i pokušale na sličan način da pomognu svojim ne samo najmlađim, nego najfragilnijim grupama stanovništva.

Taj tzv. koncept „novca iz helikoptera“, pojam koji je prvi put opisao ekonomista Milton Fridman 1969. godine, u stvari pojam koji opisuje transfer novca iz centralne banke direktno na račune građana, je izuzetno dobar podstrek koji ne samo da deluje psihološki na najfragilnije grupe, već podstiče i potrošnju u jednoj državi u vreme pandemije, što je izuzetno aktuelno i bitno.

Na kraju, dolazim iz kraja ove države koji ima dobar natalitet i zaista puno mladih ljudi. Želim da i njima ukažem da imaju šansu i da ova država brine za njih i da je ovo samo vid solidarnosti i podrške koju želimo da im pružimo u teškim trenucima.

Evropska unija je ovu godinu proglasila godinom mladih. Pandemija Kovid-19 ograničila je mogućnost za mlade ljude, stoga je važno posvetiti 2022. godinu mladima, popraviti situaciju uzrokovanu pandemijskom krizom i stvoriti prilike za veće učešće mladih u razvoju Srbije. Ova vrsta pomoći koja se reguliše ovim Predlogom zakona je upravo pokazatelj dobre volje, ali i sredstvo daljeg razvoja i napretka naše zemlje. Hvala vam.

Uvažena ministarko, uvaženi gosti, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, predložena rešenja, i to je najbitnije, koja su danas pred nama, a i bila su stvar dugotrajnih razgovora između opozicije i naše vlasti, pre svega imaju zadatak da stvaraju i da stvore i da ojačaju jednu klimu poverenja u izborni proces koji mi imamo u Srbiji.

Želim da zbog građana Republike Srbije naglasim da je ova vlast učinila sve, da je bila spremna da razgovara na svakom mestu, u svakom obliku i, kao što vidite, da prihvati skoro sve sugestije i skoro sve predloge zaista pokazujući želju da vrati poverenje građana u izborni proces naše države i da osigura ono što stalno pričamo, a to je da imamo slobodne izbore, poštene izbore i da uvek stojimo iza tih postulata.

Nije manje bitno ni to da smo ovim zakonima uskladili se sa EU. Malo koja zemlja u EU ima ovako otvoren i ovako transparentan način izbora i predsednika i poslanika. Kao što ste danas čuli, više od 17.000 će biti ljudi koji će biti na mestima izbora. Znači, apsolutno je nemoguće da se bilo koja nepravilnost desi, a da ne bude zabeležena i to je garant da ova vlast veruje u svoje rezultate i veruje u svoju sigurnu pobedu.

Novi zakoni, a to mene kao predstavnika nacionalnih manjina i kao predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava izuzetno raduje, pod posebnom stavkom se bave načinom i kandidovanjem manjinskih stranaka, odnosno manjinskih lista i ovim zakonima, i Zakonom o izboru narodnih poslanika, a i Zakonom o izboru lokalnih samouprava, se dodatno garantuje i na pravi način razrešavaju sve one dileme koje su do sada postojale. Pre svega, precizirana su jasna pravila kada će RIK utvrditi položaj liste nacionalne manjine. Zakon je to definisao kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe kojih je, nažalost, i to je javnost mnogo puta videla u našoj državi, bilo.

Posebno se obraća pažnja na prevenciju mogućih zloupotreba tako što se uvodi poseban član zakona koji je usmeren na zabranu izigravanja ovog zakona.

Izbornom listom nacionalnih manjina smatra se lista koja je izabrana i Komisija utvrdila da je njen osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalnih manjina, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, što je u pravu sa svim standardima, i našim i EU.

Možda najznačajnija stvar za manjinske stranke jeste što je prepolovljen broj potpisa neophodnih za proglašenje liste nacionalne manjine dvostruko. Znači, sa deset hiljada sada će biti potrebno samo pet hiljada i ovo je velika stvar za nacionalne manjine, pogotovo za nacionalne manjine čija je brojnost mala u našoj državi.

Svakako je za svaku pohvalu uvođenje novog člana Zakona o narodnim poslanicima koji reguliše ravnomernu zastupljenost polova i u RIK-u i moram reći da to više neće biti dobra volja partija, ali podsetiti da smo mi u SDPS-u uvek vodili računa o ravnomernoj zastupljenosti polova, tako da trenutno u RIK-u imamo zastupljena oba pola.

Želim da se osvrnem, i meni je žao što jedan izuzetno bitan zakon o kojem danas raspravljamo, zbog važnosti ovih drugih zakona, nema toliku pozornost, na Zakon o socijalnom preduzetništvu.

Podsetiću vas da u Srbiji socijalna privreda iznosi, njen doprinos u bruto nacionalnom dohotku iznosi samo 0,2%, odnosno zaposleno je oko 10.000 ljudi u ovoj branši, odnosno u ovom obliku. U svetu, u nekim razvijenim zemljama, kao što je Švedska, socijalno preduzetništvo čini 10% BDP-a i u ovom sektoru je zaposleno oko 15 miliona ljudi u nekim razvijenim zemljama.

Mi danas prvi put na celovit način, kroz jedan jedinstven zakon, kroz jedan zaista neophodan Zakon o socijalnom preduzetništvu, prvi put uređujemo ovu oblast i razvijamo svest o značaju socijalne ekonomije i stvaramo povoljno okruženje za razvoj socijalnog preduzetništva. Nema sumnje da je društveno osetljivim grupama neophodna dodatna podrška, kao i ravnopravno uključivanje u životne tokove zajednice.

Sam osećaj da pripadate, koji oni imaju, da su koristan deo društva i da rade i doprinose svojoj zemlji, je zaista velika stvar. Ono što mi ovim zakonom činimo, jesti da zaista podupiremo da osobe sa invaliditetom, bilo koje vrste, dobiju šansu da rade i pokažu svoju produktivnost, jer su oni značajan deo našeg društva.

Grad Novi Pazar jako puno posvećuje pažnju socijalnom preduzetništvu i u uslovima kada nismo imali ovaj zakon, grad je u saradnji sa GIZ-om finansirao socijalno preduzetništvo sa nekoliko grantova od preko 4.000. Kao primer imamo taj projekat „NP rukotvorine“, koji je uvezao ogroman broj žena ovog kraja i one su postavile državnu etno mrežu. Još mnogo je takvih primera u Novom Pazaru, gde mi zaista pokušavamo da ovaj oblik socijalnog preduzetništva ojačamo na svaki način.

U svakom slučaju, obzirom da je socijalno preduzetništvo za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije jako bitno, mi ćemo ovaj zakon podržati zdušno, kao i sve druge.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, mnogo toga se zamera ovoj vlasti, mnogo toga se zamera ovoj koaliciji, naravno, uglavnom, neopravdano, ali se jedna stvar ne dovodi u pitanje. Svi priznaju da je ova Vlada i ova vlast uradila izuzetnu stvar na nivou ekonomije i uspela da u jednom izuzetno teškom vremenu stabilizuje finansije ove države, a to je čini mi se, najbitnija stvar u politi, jer prava politika ne sme da bude ništa do drugo sluškinja ekonomije. Samo oni lideri i samo one vlasti koje uspeju da održe ekonomiju, podignu je na veći nivo, pokazuju veliko političko znanje i ozbiljnu odgovornost prema svom narodu i svojoj državi.

Meni je drago što i danas pokazujemo plodove te uspešne ekonomske stabilizacije i zahvaljujem se kolegi, prethodnom govorniku koji je jako lepo govorio o mladima i podsetio me da je moj kraj najmlađi kraj u ovoj državi, i slažem se sa vama, svako obraćanje posebne pažnje prema mladima njima znači. Oni su osnovni potencijal naše zemlje i sigurno da njima ovo davanje od 100 evra će značiti. Možda neko putovanje, možda neka knjiga, možda neko ulaganje u svoje znanje, sigurno je da će oni produktivno i na pravi način ove novce upotrebiti.

Podvlačim, zaista je Sandžak mesto koje se hvali i mi se uvek hvalimo time što smo najmlađi, ne samo u ovoj državi, nego verovatno i u Evropi. On je razvojni potencijal ove zemlje i to je izuzetno bitno u ovom trenutku kada se ljudi bore za radnu snagu. Kada nemamo radnika, danas u ozbiljnim razvijenim zemljama je glavni problem nedostatak radne snage i kod nas je to najznačajniji problem. Verujte mi da moj kraj može da bude motor i treba da bude motor razvoja ove zemlje.

Moram se i ja osvrnuti na ova skorašnja dešavanja, mene kao nekog ko ustrajava na ovom putu i ko zastupa opciju koja se zalaže za kompletno uključivanje Bošnjaka u život ove države jako pogađaju onakve nemile scene koje smo mogli da vidimo za Božićne i novogodišnje praznike.

Praviti jedan tim i praviti nešto pozitivno je jako teško. Mnogo je lakše podrivati, kako naš narod kaže – za pobedu je potrebno 11 igrača, a samo jedan neodgovoran je dovoljan da celu onu muku koju svi daju od igrača i tima i svih drugih koji pripremaju jedan tim, samo jedan je dovoljan da napravi veliku štetu i da izazove gubitak i napravi, još jednom ponavljam štetu koja je velika.

Kraj iz kojeg dolazim mora da bude razvojni potencijal ove države, zbog toga što Bošnjaci tog kraja pokazuju vrhunsku lojalnost ovoj državi i zbog toga što ti ljudi kojima pripadam su jako trpeljivi i jako tolerantni i zaslužuju da budu uvaženi.

Onaj nemili događaj koji se desio u Priboju je poraz svih nas. Pokazuje nam koliko je krhko to jedno stanje koje mi gradimo i gajimo te međuljudske, međunacionalne, međuverske odnose. Zaista je blagotvorna i relaksirajuća bila poruka predsednika koj se odmah oglasio i odmah spustio tenziju i odmah poslao poruku koju mi šaljemo svakodnevno i koju je on poslao i u Pazar, i u Sjenici, da je Srbija država svih njenih građana i da svi imaju ista prava, ali i obaveze u njoj.

Tražim ni manje, ni više nego po Ustavu i zakonu ove države sankcionisanje tih ljudi. Pre svega mislim na policajce. To je posebno, specifično. Tolika je šteta naneta ovoj državi tim činom da je to neverovatno. Ljudi koji su zaduženi za bezbednost i da održavaju mir i bezbednost u jednoj državi, pa i pogranične prelaze, sebi dopuste nešto tako. Raduje me što je najavljena njihova suspenzija i naravno da ću kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava pomno pratiti, jer je i u jučerašnjoj odluci te komisije koju je MUP formirao, gde je ukazano da je došlo do remećenja njihovih prava, naglašeno da će oni biti sankcionisani i kompletan predmet je predat tužilaštvu, jer mora ovaj slučaj imati i krivični epilog. Jasno je da je direktno ugrožen Krivični zakonik, odnosno da je došlo do vređanja ljudi na nacionalnoj, verskoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.

Jako raduje i pozdravljam sutrašnju posetu Priboju predsednika države, u direktnom razgovoru sa ljudima, sa građanima, sa verskim zajednicama, sa predstavnicima verskih zajednica, sa političkim akterima će se svakako relaksirati ova situacija i nadam se da se ona više nekada neće ponoviti pogotovo u ovim krajevima.

Mislim da verske zajednice, obzirom da se najčešće ovi ekscesi, ove varnice dešavaju za vreme verskih praznika moraju agresivnije odnositi i biti aktivnije uključene u sprečavanju i kritikovanju ovakvih događaja, moram reći, nemilih događaja.

U svojoj božićnoj poslanici patrijarh srpski Porfirije podseća na velike reči proroka Isaije koji kaže – istopite vaše mačeve u plugove, zar to nije poruka koju mi stalno ovde radimo, pokrenimo našu zemlju, zaboravimo na sukobe i na sve ono ružno čega ima mnogo manje što se dešavalo, i on je pozvao vernike da otvore vrata i prozore svojih srca za ljubav, za dobročinstvo, za mir, odnosno da otvore svoja srca za druge ljude, to je poruka koja nam fali. To su poruke koje nama trebaju.

U jednom od najsadržajnijih aeta Kurana, odnosno kuranskih citata se kaže, kaže gospoda – o ljudi, Bog vam naređuje pravdu i dobročinstvo, gospodo nema verovanja bez dobrih dela i naređujem vam da održavate dobre međukomšijske, rodbinske veze, to je obaveza, to je obaveza svakog Muslimana. On vam zabranjuje ružna, loša i pokuđena dela i nasilje svake vrste, i Gospodar vas opominje da se opomenete, poziva vas na razmišljanje.

Poruke i jedne druge vere, velike monoteističke vere su iste, jer dolaze sa istog izvora. Pozivaju na ljubav, na bratstvo, na zajednički život. To je nešto na čemu mi svi zajedno moramo insistirati.

Naravno da nema odgoja ni u porodici, ni u jednoj državi bez dve stvari – kazne i nagrade. Trebamo nagraditi one koji dovode do poboljšanja međunacionalnih veza, pohvaliti sve one stvari kojih je zaista mnogo, a uvek kazniti one koji ovu harmoniju žele da naruše strogo i javno. To je jedini put za dobre odnose svih građana ove države.

Meni je još jednom drago da smo mi uspeli da u teškom vremenu epidemije stabilizujemo, još jednom kažem, našu ekonomiju i da imamo dovoljno novca da pomažemo i ovako direktno. Meni je drago da smo i u budžetu zaista predvideli značajne povišice u budućoj godini za plate svi zaposlenih i naravno penzionerima povećanje od 5,5%, lekarima i socijalnim radnicima gde i sam pripadam, 8%. Velika je to stvar. To je velika stvar za ljude koji žive od svojih primanja i koji su časni i vredni građani ove države.

Na kraju, želim da se i ja osvrnem na budući referendum koji je jako bitan za sve građane. Naše opredeljenje ka EU nema alternativu.

Postavljam pitanje svima onima koji podrivaju ovaj referendum. Podrivajući evropski put Srbije, kuda bi to krenula Srbija ako ne bi bilo ovog puta? Kuda bi to moglo da krene? Vrhunski interes svih građana jeste da jako koračamo u tom pravcu, najrazvijenijih zemalja zemljinog šara, pogotovo je to za manjine bitno.

Pozivam ovim putem sve manjine da izađu i da zaokruže – da, za promenu referenduma, za promenu nezavisnost našeg pravosudnog sistema i za veliki korak ka EU, jer podsetiću vas u Akcionom planu u tački 23. je predviđen ovaj korak i možda jedan od najznačajnijih koraka i trebamo ga napraviti.

U tom smislu, pozivam sve građane da u cilju napretka i razvijanja naše zemlje izađu na referendum 16. i da zaokruže – da. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gosti, uvaženi narodni poslanici i narodne poslanice, kao predstavnik predlagača odnosno Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova hteo bih da kažem nekoliko reči o zaključcima odnosno o predlozima zaključka Odbora povodom razmatranja redovnih godišnjih izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana za 2020. godinu.

Ove izveštaje Odbor je razmatrao na sednici održanoj 22. decembra i utvrdio je predloge zaključka koji sadrže preporuke, pre svega za unapređenje u oblastima ljudskih i manjinskih prava na koje se ti izveštaji odnose.

Nezavisni državni organi, ostvarujući svoje nadležnosti kao kontrolni i korektivni mehanizmi imaju za cilj da štite i doprinose unapređenju zaštite prava svih naših građana, kao i jačanju odgovornosti i efikasnosti javne uprave.

Izveštaji nezavisnih državnih organa i njihovo razmatranje u Narodnoj skupštini su zaista važan mehanizam, jer se njima skreće pažnja parlamenta, ali i cele javnosti naše države, na žalbe građana i daju nam se smernice gde treba da pojačamo tu kontrolnu funkciju koju kao Skupština imamo.

Stoga su zaključci koje Skupština donosi povodom ovih izveštaja veoma važni za dalje unapređenje funkcionisanja državnih organa koje parlament nadzire i kontroliše.

Takođe, saradnja Narodne skupštine i nezavisnih državnih organa i jačanje njihovog položaja predstavlja ne samo cilj u procesu pristupanja EU, već je to pitanje izuzetno bitno za jačanje državnih institucija, demokratskih institucija u našoj državi. U tom smislu, Vlada je podržala a Narodna skupština usvojila novi zakonski okvir za njihov rad i postupanje.

Mi smo u zakonodavnom smislu imali izuzetno veliku aktivnost ove godine. Kao što znate, usvojili smo novi Zakon o Zaštitniku građana, izuzetno moderan, izuzetno dobar kojim se ova institucija zaista ojačava na svakom polju, ali i Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kao i Zakon, od javnog značaja, o rodnoj ravnopravnosti.

Istovremeno Vlada, odnosno resorna ministarstva rade na unapređivanju strateškog okvira kada je reč o zaštiti ljudskih prava. Od donošenja izveštaja do danas usvojena je Strategija za prevenciju za zaštitu dece od nasilja, Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i Strategija za rodnu ravnopravnost.

Uskoro se očekuje revidiranje strategije koja se odnosi na unapređenje položaja Roma i Romkinja, kao i usvajanje novog akcionog plana za sprovođenje ove strategije. Mislim da možemo da kažemo, a to proizilazi iz izveštaja međunarodnih organizacija, da zakonski okvir u značajnoj meri je usaglašen sa evropskim pravom i međunarodnim standardima.

Ono što ostaje kao naš zajednički zadatak jeste obezbeđivanje efikasne primene ovih zakona koji su, još jednom ponavljam, jako dobri i usaglašeni sa evropskim normativima.

Na kraju, što se tiče Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova saradnja sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, kao i Zaštitnikom građana uvek je bila važan segment rada našeg odbora. Na tom polju smo aktivni. Moram da pohvalim i predstavnike, odnosno Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana. Uvek zaista radimo jednim jakim intenzitetom, a sve u interesu zaštite svih prava i sloboda naših građana. Stoga verujem da će današnja rasprava u Narodnoj skupštini pokazati potrebu ili spremnost da se svi državni organi, uključujući i Narodnu skupštinu, i njena radna tela i dalje unapređuju ljudska i manjinska prava i slobode, stoga i verujem da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti predloge zaključaka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, povodom razmatranja izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i Zaštitnika građana. Hvala vam.

Uvaženi predstavnici nezavisnih tela, hvala vam na iscrpnim obrazloženjima, ali bih vas zamolio da saslušate i druge poslanike. Ipak je parlament taj odakle crpite vaš legitimitet, da kažem. Mi imamo zaista vremena, ali generalno nam je danas vreme skraćeno, ali mislim da ćemo stići da prozborimo o najbitnijim stvarima, obzirom da ste kao četiri institucije zaista mnogo učinili na podizanju nivoa demokratije u ovoj zemlji i, pre svega, prava građana da znaju šta mogu, da znaju koja su njihova prava i da se ostvare ta njihova prava i slobode.

Čovečanstvo danas živi jednu specifičnu situaciju u vreme pandemije, to ste svi rekli, pandemije kojoj čovečanstvo nije samo pogođeno, već je delimično uzročnik jednim nemarnim odnosom prema sredini koja nam je data i prema glavnom resursu koji imamo i koji nam je dat od Boga. I u ovom stanju pandemije ili krize, ovo je kriza, jedna velika svetska kriza koja pogađa i ekonomiju, svi ste istakli, najviše su pogođene, da kažem, najosetljivije grupe.

O tome Poverenica za ravnopravnost mnogo govori. U njenom izveštaju se navodi, a u većini vaših izveštaja, da je pravo na zdravlje, na zdravstveni odgovor, na dobijanje zdravstvene zaštite, kako garantuje država, je tema koja je dominantna u vašim izveštajima. Meni je jako drago da Poverenica za ravnopravnost traži, naglašava da mora uvek postojati balans u zdravstvenom odgovoru, u zaštiti zdravlja i očuvanju ljudskih i manjinskih prava.

Sve vaše institucije su jako puno na tome radile i one su tas koji čini tu ravnotežu. Moram da vas pohvalim na tom polju.

Međutim, moram posebno da istaknem Poverenicu za ravnopravnost koja je izuzetno aktivna u javnosti, ne samo na ovom polju, nego na osuđivanju svih negativnosti koje se javljaju u našem društvu. Vrlo smelo, sa puno integriteta predstavlja onu instituciju na način kako definiše ovaj zakon. To je znak pluralizma ove države. To je znak da u ovoj državi ove institucije obavljaju 100% svoju ulogu. Kritikovanje ekstremno desničarskih stavova, na primer Levijatana, zauzimanje za nacionalne manjine, odnosno reagovanje u svim situacijama, malo manje, i tu ima zamerki, čućete neke kolege, političke stranke štite, ali ako. Da štitimo mi građane i njihova ljudska i manjinska prava, a naravno da treba posvetiti pažnju i svim drugim nivoima.

U svakom slučaju, mnogo je ovaj parlament učinio u ovoj godini i kada govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije. Znate da smo doneli jedan izuzetno dobar zakon. Naravno, može se još poboljšavati, ali smo napravili veliki korak za utvrđivanje porekla imovine. To je zakon koji treba da pokaže ko i kako i čime je politički motivisan da radi i ko je radio, koji mu je bio motiv u svom politikom delovanju, ko je stekao enormnu imovinu, kako. Ja nisam mogao to da steknem. Ja živim od plate. Kako bih ja mogao da imam, ne znam, džip od 100 hiljada evra itd? To je nešto na čemu treba da se insistira i na čemu ova Vlada insistira, i to je jasno pokazala u ovoj Skupštini. Nema zaštićenih, a političari neka budu prvi na lupi, najviše oni koji najviše pričaju o moralu. Oni koji najviše morališu iza njih se kriju provalije. Meni je drago da ova Vlada pokazuje i dalje nastavlja taj kurs borbe protiv korupcije. Ovo je veliki korak.

Neću mnogo da dužim. Još ću samo da podvučem jednu stvar. Ja sam, eto, najviše, tako ispada sad, da je Poverenica za ravnopravnost istakla nešto što je obeležilo moj kraj. Vi na jednom mestu kažete da volontarizam, pomaganje, altruizam mora da bude centar delovanja i da bude još značajniji, podvučeniji.

Ja sam ovde tražio novi zakon o volonterima itd, radi se na tome. Novi Pazar je paradigma u vremenu epidemije koliko su mnogo volonteri radili, danonoćno, u tri smene, i pomogli nama lekarima i koliko su nam mnogo značili, naravno i mnogi humani ljudi. Humanost je zablistala u tom kraju u ovom teškom vremenu epidemije. Naša dijaspora je pokazala nešto što se retko viđa i pomagala, ne samo Sandžak, nego i Kraljevo, Kragujevac i Užice. Ta bratska ljubav, ta podrška, briga jedni za druge, to je nešto što nama najviše treba.

Zato tu, vaše institucije imaju centralni značaj da se ljudi, naši građani, osete ravnopravnim. To je bitno, ne samo za manjine, to je bitno za sve građane da su ravnopravni i kod doktora i na sudu. To je nešto, moram da kažem, evo podvukao je i predsednik, u mojem kraju, u jednom multietničkom kraju, da će se na svaki način težiti i sve snage usmeriti da svi građani budu ravnopravni i po beneficijama i po svojim obavezama.

Da ne bi dalje dužio, kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, kao ubeđeni socijaldemokrata, najavljujem da će, verovatno, naravno moja poslanička grupa svakako, a verujem i moja koalicija, vama dati i vašim institucijama apsolutnu podršku u vašem daljem radu. Poduprećemo vaš integritet, radite ono za šta vas obavezuje ova Skupština i zakon, na interes svih građana Srbije, za naprednije sve krajeve ove države, za napredniju Srbiju. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, premijerko, ministarko, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, čini mi se, premijerko, da odavno niste imali sadržajniji govor i praktično ste nam uzeli većinu dela onoga oko čega smo hteli da pričamo. Čini mi se da vam je govor bio do sad i najkvalitetniji, što se mene lično tiče. Verovatno zato što ste jako emotivno nastupili i emotivno pokušali da ukažete na sve ono na čemu vi radite ovo vreme od kada ste tu.

Krenuću da podvučem neke stvari o kojima ste već govorili, jer ste bili zaista sadržajni i kvalitetni.

Prvo, ja ne mogu da shvatim da neko može da ima nešto, iako nisam hteo o tome da pričam, o tome da pet najosnovnijih namirnica se ograniči u ceni, i kako to može neko da vodi opozicionu politiku, a suprotstavljajući se ovoj odluci? To je za mene apsolutno neprihvatljivo. Vidimo da to nije problem ekonomije naše države, nego da, praktično, živimo u jednom nekarakterističnom i nestandardnom vremenu, u vremenu epidemije i da ekonomija je u turbulenciji i da svugde rastu cene. Ja zovem svoje rođake u Nemačkoj, je to katastrofa kažu. I zaista je to odgovoran i dobar potez.

Međutim, moram da vam sugerišem jednu stvar. Među tih pet najosnovnijih namirnica, naravno, ulje, brašno, šećer, je i određeni artikl svinjskog mesa. Međutim, ja moram da vas zamolim, da bi zbog građana islamske veroispovesti ili jevrejske veroispovesti, trebalo da uvrstite možda i nešto iz, na primer, junećeg asortimana i da na taj način, to ja znam da nije učinjeno s namerom i ne kažem to, nisam apsolutno želeo o tome da pričam, ali eto, na primer, meni bi to značilo, verovatno i svim muslimanima, da uvrstite, na primer, juneći but, takođe i da imamo tu poštovanje i nekih verskih posebnosti svih građana ove zemlje. Ja svakako znam da ste vi posvećeni tom poslu i da je to najverovatnije bila stvar propusta.

U svakom slučaju, drago mi je, zaista ste jako lepo govorili o prednostima EU. Ja ne krijem, ja sam evrofanatik, ja kad ne bi postojalo tog puta, verovatno i puta ove zemlje ka tom pravcu, ne bih živeo ovde i većina ozbiljnih ljudi, ozbiljnih stručnjaka ne bi to činila.

Mi zaista vidimo svoju budućnost u EU, jedinoj, da kažem, danas perjanici svetskih, ljudskih i manjinskih i svih drugih prava i sloboda.

Evo, spomenula je predsedavajuća Viktora Iga, od te njegove čuvene rečenice o Evropi kao zajednici svih evropskih država, tu je mislio analogijom na SAD, preko ujedinjavanja šest zemalja EU, odnosno tada šest zemalja Evrope u Zajednicu za čelik i ugalj, pa sve do danas i do današnjeg oblika, vi ste to dobro rekli i to treba uvek pomenuti, a znam da ministarka za ljudska i manjinska prava je to uvek govorila i to je najbitnija stvar, glavna stvar je da je EU veliki mirovni projekat. Od kada je EU ustanovljena, na teritoriji Evrope ne postoji, niti se razmišlja, niti će, nadam se, biti bilo kakvih sukoba i rata i to je najbitnija stvar.

Druga stvar, naravno, čini mi se da je 2012. godine EU i dobila Nobelovu nagradu za promovisanje mira, solidarnosti i svih drugih najvećih postulata čovečanstva.

U svakom slučaju, decenijske težnje država Evrope da se okupe u cilju saradnje i, pre svega, garantovanja bezbednosti, pa onda ljudskih i manjinskih prava, pa onda ekonomskog razvoja, pa onda solidarnosti, je nešto čemu mi treba da stremimo i stremimo i nešto što promoviše, pre svega, evropske vrednosti svih Evropljana, a sebe doživljavam kao Evropljanina.

Druga bitna stvar, i pored toga što većina evropskih država smatra da je, mislim i onih koje ne pripadaju trenutnoj EU, mislim na geografskih evropskih država, smatraju da je njihova budućnost u EU, u Evropskoj uniji su, odgovaraju i čuje se ujedinjeni u različitosti. Znači, EU ne ukida naše posebnosti i različitosti, čak šta više, ona ih podržava i podupire.

Ovaj uvodni deo sam rekao potaknut vašom rečenicom i zaista je to najbitnija stvar, najviše što treba ljudskom biću jesu mir i prosperitet i šansa za razvojem, što ja kao socijaldemokrata zaista uvek primarno uvažavam.

Evropska unija se danas sastoji od 27 zemalja, ali prijem novih članova nije zaustavljen i on se nastavlja. Jeste, možemo povremeno čuti da je nastupio nekakav zamor od proširenja, ali EU na svakom mestu, njeni zvaničnici i njene zvanične institucije ističu da je otvorena perspektiva evropska za sve zemlje regiona na našem kontinentu i za prijem u članstvo. Naravno, naša država još od demokratskih promena je opredeljena za put ka EU i na tom putu postignut je zaista značajan napredak, pogotovo u zadnja, da kažem, dva ciklusa, u zadnje dve vlade, zaista je napravljen ogroman napredak. Mi smo, kao što znate, otvorili 18 poglavlja, čak dva privremeno zatvorili. A nakon uvođenja nove metodologije proširenja poglavlja su sada grupisana u šest tematskih celina, odnosno klastera, od kojih je prvi klaster Srbija već otvorila.

U najnovijem Izveštaju, koji je danas pred nama, Evropske komisije o Republici Srbiji, objavljenom u okviru paketa za proširenje koji ukazuje na reforme koje su potrebne da preduzmu šest zemalja Evrope i Turska, se jasno ukazuje i predloženo je otvaranje dva nova klastera, što je zaista dobra informacija za sve nas. to su, rekli ste i vi ponovili, Klaster 3, odnosi se na konkurenciju i inkluzivni rast i Klaster 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje.

Zaista je bio inspirativan i, reći ću, istinit vaš govor koji se odnosi na ekologiju. Zaista je mnogo učinjeno. Eto, mi smo stalno debatovali, mi smo tražili rešavanje deponije Stanjevine, pa drugih deponija. Mi to rešavamo. I sve ovo što ste nabrojali, i uvođenje kanalizacije i pročišćavanje otpadnih voda i mnogo, mnogo toga je istina. Zaista je nekorektno zloupotrebljavati zakone, dobre zakone, da bi se ušlo u političku promociju.

To je isto kao ono na početku, namerno sam rekao. Ko normalan, politički zreo bi napadao to što mi ograničavamo rast pet najosnovnijih tih upotrebnih namirnica? Ja to ne znam. Ko normalan može da napadne Zakon o referendumu? Pazite, rekao sam tu, priča o referendumu je priča da li mi političari želimo da čujemo glas građana, da li mi želimo da čujemo šta to njima treba ili smo mi najpametniji, ili mi mislimo da smo s Marsa pali, da nismo deo naroda, pa da donosimo odluke onako kako nama odgovara ili, ne daj Bože, nekom trećem. Tako da je za mene to apsolutno neprihvatljivo, da raspravljamo na tom nivou.

Uz to, odlično ste interpretirali, Venecijanska komisija je glavno telo Evropske komisije, odnosno EU, koje se bavi pravosuđima svih zemalja EU i onih zemalja koje teže da uđu u EU. Njene preporuke su imperativ. Oni traže od nas da menjamo zastareli Zakon o referendumu, koji je loš, a to pokazuje naša praksa. Koliko smo imali referenduma uspešnih? Jesmo li imali jednu narodnu inicijativu uspešnu? A svaki dan u Švajcarskoj, praktično u mesec dana organizuju, kreiraju politike svoje države kroz referendume. Pa, jel to poruka demokratije, vladavine naroda? Jel to značenje demokratije? Apsolutno neutemeljeni napadi i pozivi na stvaranje nekakvog nereda u državi, što je apsolutno nekorektno, u jednom izuzetno teškom trenutku. Ajmo da političku borbu vodimo političkim putem, političkim oruđima, onim što nam je dostupno, svojim idejama, svojim programima, a ne na način blokiranja jedne države i njenog razvoja i apsolutno svega. Apsolutno je to neprihvatljivo i za svaku kritiku.

Meni je drago što je danas zaista priča o EU, odnosno Izveštaju Evropske komisije pred nama, jer je to izuzetno bitna priča. Vi znate da je glavni problem ove države, i vi ste to, čini mi se, video sam u nekoliko naslova rekli – radna snaga, nemamo radne snage, nemamo ljudi koji će da rade i odlazak mladih ljudi. Bez evropske perspektive, a bogami, i evropskih novaca, ne bi nas bilo ovde, većine nas, i budućnost ove zemlje ne bi postojala bez ovog puta, verujte mi. Ovo je put kojeg treba da se držimo zbog svojeg interesa. Eto, ja plastično podvlačim one neke vaše stvari.

Evropsku komisiju, evropske prijatelje doživljavam kao prijatelje. Svaku njihovu sugestiju vidim kao sugestiju i kao osnaživanje. Uvek se kaže Evropska komisija želi da osnaži Vladu Republike Srbije da učešće nacionalnih manjina u lokalnim samoupravama pojačaju, misli se na institucije, što je korektno, što treba nama da bi imali veće poverenje jedni u druge. Mi praktično nemamo ovde međunacionalnih ozbiljnih problema, praktično imamo jednu harmoniju. Druga stvar, da se razviju ekonomski delovi u kome su manjine zastupljene.

Meni je drago što se to čini. Evo, pominje se gasovod. Misaona imenica je bila da vi u Novom Pazaru imate gasovod. Kada sam pre nekoliko godina pričao - dobiće Novi Pazar gasovod, imam obećanje Vlade, čini mi se u prošloj Vladi, svi su rekli ovaj čovek nebuloze iznosi, konfabulira. Kažem - ljudi, ja verujem u to, imamo dokumente, potpisali smo, sve ide kako treba. Evo, danas i danas kritikuju, a gasovod im ispred Novog Pazara, ušao u opštinu Novi Pazar, postavljaju se cevi u Novom Pazaru dogodine ćemo imati razvučen po celom gradu. Eto, rešavanja problema i zagađenja.

Apsolutno su neprihvatljive neke stvari u političkom sukobljavanju, političkoj borbi, pozivi na blokiranje ulica. To je za mene zaista, kao lekara, neprihvatljivo. Zaustavljanje protoka hitni služi je za mene neprihvatljivo, jer ja glavu razbijam danima da spasim jednom čoveku život. Treba da nam neko pogine ili nekoliko ljudi u vremenu epidemije kad nam ljudi umiru svakodnevno, apsolutno neprihvatljivo. Ima načina, dobro ste rekli protesti, niko ne oduzima pravo na proteste, ima načina da se protestvuje, ima načina da se vodi politička borba. Korektnih načina koji ne ugrožavaju živote, svakodnevni živote, živote ljudi, razvitak države itd.

Dalje, u oblasti slobode, zaista izdvojio sam ovde nekoliko partija koje zaista govore o značajnim naprecima rada ovog parlamenta koji je u ovom mandatu svakako unapređen, potom u oblasti evropskih tekovina, pravde, slobode i bezbednosti Srbija, kako se navodi, nastavlja da kao tranzitna zemlja značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU, aktivno i konstruktivno sarađuje sa susednim državama i članicama EU. Znači, mi smo na migrantsko pitanje odgovorili na jedan način kojim su odgovorile najodgovornije evropske države, a od većine drugih evropskih država smo mnogo bolje odgovorili, onako kako je naša tradicija.

Zatim, u oblasti slobode kretanja radnika Srbija je ostvarila napredak u odnosu na raniju preporuku kao poboljšanje saradnje sa državama članicama EU u vezi sa koordinisanjem sistema socijalne sigurnosti itd. Posebno se navodi napredak Srbije koji je postigla u oblasti bezbednosti na putevima, u reformi železnice, kao i usvajanju Zakona o klimi, set energetskih zakona, uključujući i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Sve ovo dovelo je do zaključka da su ispunjena merila za otvaranje klastera četiri, odnosno zelena agenda i održivo povezivanje.

Iako smo prolongirali sledeći popis za godinu dana zbog pandemije Kovid-19, pohvaljuje se poboljšanja dostavljanja statističkih podataka Eurostatu i ocenjuje se napredak u oblasti statistike, jer se mi ozbiljno pripremamo i za ovaj akt koji je izuzetno bitan i za našu industriju.

Naravno, već ste pominjali ekonomiju i privredu, i to se svakako pohvaljuje i to je možda i najbitnija stvar, ali takođe se beleži i napredak koji je Srbija ostvarila u reformama poreske uprave i kada je reč o strukturi privrede i ekonomskoj integraciji sa EU.

Potrebno je posebno naglasiti napredak koji je Srbija ostvarila na ovom polju, polju ljudskih i manjinskih prava. Izveštaj konstatuje da je u velikoj meri uspostavljeni zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Pre svega, izuzetno je bitno što smo formirali u ovoj Vladi posebno ministarstvo koje se bavi ljudskim i manjinskim pravima i dijalogom. To je direktno ukazivanje na iskrenu želju Vlade da se podigne nivo ljudskih i manjinskih prava koji su sada na zadovoljavajućem nivou.

Ja ću posebno da pohvalim rad ministarke i ministarstva, obzirom da smo mi imali zaista jedan izuzetno intenzivan rad na zakonodavnom polju u ovoj oblasti i svi dobro znate da smo donosili i doneli izuzetno dobre i kvalitetne zakone u ovom polju. Pre svega, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, izmene i dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije, a prošlog meseca smo ojačali i nezavisne institucije i tako na direktan način pokazali zaista našu želju i intenciju da jačamo sve poluge koje će osnažiti slobode i ljudska prava u našoj državi. Naravno da je jako bitno da se učvrste i svi drugi mehanizmi koji će omogućiti zaštitu ljudskih i manjinskih prava naših manjinskih naroda.

Ja sam se dotakao većine ovih stvari i vidim da vreme brzo prolazi. Želim samo na kraju da ilustrujem koliki je značaj, vi ste rekli, obzirom da dolazim iz zdravstvenog sektora, da je zaista zahvaljujući fondovima iz EU praktično napravljeno sve ono što smo mi napravili. Imali smo oko 250 miliona evra ulaganja u naše zdravstvene institucije, preko 20 bolnica u celoj Srbiji i četiri velika klinička centra su renovirana, ogroman broj opreme, ulaganje u ljudski faktor koji je podržalo i sprovelo Ministarstvo zdravlja, ogroman broj vozila. Sve je to nešto što je finansirala EU i nešto što je za svaku pohvalu. Donirali su preko 200 miliona, a Evropska investiciona banka je dala kredite u odnosu od 250 miliona evra. Znači, mi se približavamo cifri od pola milijarde evra koje smo preko evropskih institucija plasirali u naš zdravstveni sistem i zato danas imamo kvalitetan odgovor u ovoj ozbiljnoj epidemiološkoj krizi.

Želim na kraju da završim svoje izlaganje sa time da ćemo mi kao SDPS zaista ustrajati i naše statutarno opredeljenje jeste stremljenje ka EU i uvek ćemo podržati sve progresivne zakone i odluke koje donosi ova Vlada, a koje nas približavaju ovom našem zajedničkom cilju, a to je moderna Srbija u EU koja danas postoji. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena ministarka sa vašim pomoćnicima, priča o referendumu je priča o tome da li mi političari želimo da čujemo glas naroda, da li nas političare interesuje koji su problemi naroda, da li mi želimo da rešavamo probleme koji ih svakodnevno muče? To je priča o referendumu. Da li su u centru naše pažnje građani ili je to nešto drugo? Apsolutno je neprihvatljiva bilo kakva kritika na ovu temu, suštinski i fenomenološki ja je ne mogu prihvatiti.

Da se vratimo na antičku Grčku. Upravo na to mesto gde je začeta demokratija su se donosile najznačajnije odluke na trgovima atinskim, u konsultaciji sa narodom, glasanjem naroda i tu su počeci direktne demokratije koja je u suštini ono što sam pojam demokratije i znači - vladavina naroda. Jer, bez naroda nema ni vlasti, a ni države.

U svakom slučaju, danas ako vidimo, moja koleginica Nataša Mihajlović je i navela, da čak i najsavremenije zemlje, najrazvijenije zemlje zapada kao što je Švajcarska, referendum i narodnu inicijativu koriste bezmalo svakog meseca da dođu do odluka koje odgovaraju narodu, koje tište narod. Oni praktično od trivijalnih stvari, kako će na primer da izgleda jedan trg, gde će da bude fontana, gde drvored, pa do kompleksnijih stvari, odlučuju narodnom voljom, direktnim glasanjem naroda. Kako to da na primer, mi imamo u zadnja dva meseca a oni već drugi referendum organizuju 29. novembra o tome kako da izgleda kovid politika u toj državi, da vidimo šta misli narod, šta misli narod o onima koji se ne vakcinišu, šta misli narod o onima koji ugrožavaju druge? Nema bitnije stvari od te.

Predlog zakona koji je danas pred nama, a videli smo da je prošli bezmalo pre 15 godina usvojen, je svakako i moderniji i celishodniji i rešava sve one probleme na koje smo kroz ovolike godine naišli u sprovođenju samog referenduma i narodne inicijative. Neverovatan je podatak da su u našoj državi od početka višestranačja uspela samo tri referenduma i samo jedna narodna inicijativa, dobra narodna inicijativa, tzv. "Tijanin zakon", gde smo praktično uveli najteže kazne, pa i kaznu doživotne robije, za ljude koji su nemilosrdni, za ljude koji izvršavaju najgnusnije zločine. To je narodna inicijativa.

Narodna inicijativa je, obzirom da svi drugi više pričaju o referendumu, za mene jako bitna i mislim da je to zaista oruđe koje naši građani jako malo koriste, upravo zbog toga što zakon nije dobar. Pazite, mi smo stavili da za nedelju dana ljudi prikupe 30 hiljada potpisa u prošlom zakonu. To je neverovatno i nemoguće. Upravo je greška zakonodavca to što nismo imali narodnih inicijativa i nije se narod uključivao, a videćete koliko je to spasonosno iz jednog primera koji ću vam navesti i koliko je to dobro za jedno društvo, za njegovu demokratiju, da narod kaže šta želi. A mi imamo jednu jedinu inicijativu!

Moram vam se pohvaliti da mi u Novom Pazaru pokušavamo da oslušnemo šta građani žele, i to kroz budžet. Mi svake godine pred donošenje budžeta pravimo anketu gde pitamo narod, građane, kako žele i kroz koje projekte da trošimo naš zajednički novac. Mi smo i prošle godine, i pretprošle, i ove, praktično čuli šta oni žele. Mi danas imamo 10 projekata koje smo kandidovali i do 26. ovog meseca ćemo saznati šta to žele naši građani u Pazaru - da li žele da budžet trošimo na, tamo je navedeno 10 stavki, da li da poboljšavamo zdravstveni odgovor, kupimo nova vozila patronažnim službama, da li da čistimo neke deponije ili saniramo, da li da lečimo retke bolesti, da saniramo neke deponije, itd, itd. Pitaćemo narod šta oni žele.

Verujte mi da je interesovanje ogromno. Ljudi žele da učestvuju u kreiranju politike i svoje budućnosti. I to je poruka. Ta anketa nije narodna inicijativa, ali je bliska komunikacija sa narodom koji mora da bude deo vlasti. Nismo mi pali sa Marsa, mi smo deo naroda i mi reprezentujemo taj narod.

Ubeđen sam da će češće sprovođenje ovih narodnih inicijativa, pa i referenduma, doprineti ne samo uključivanju naroda i građana u odlučivanju, nego učvrstiti poverenje naših građana u njenu vlast, a to nam je u današnjem trenutku jako bitno. Vratiće poverenje u vlast. To nam je danas u vremenu pandemije izuzetno važno.

Jedno istraživanje, sa kojim želim da završim, koje je upravo sprovedeno u 26 kantona Švajcarske je pokazalo da ti ljudi koji često sprovode referendume su mnogo srećniji u životu i imaju taj lični osećaj sreće i zadovoljstva, nego drugi delovi sveta gde referendum nije toliko dominantan.

Dva su objašnjenja. Prvo, što direktno kreiraju politiku koja utiče na njihov život i drugi, ne manje važan, što se pitaju, što su uključeni. Samo to što se pitaju nije nikakvo, zaista, iznenađenje što demokratija sama po sebi popravlja raspoloženje i donosi sreću. Ljudi ipak ne mogu da žive od belog hleba, nego su socijalna bića, moralna bića, žele da učestvuju, da su deo odluke, žele da budu deo sistema i da kreiraju svoju budućnost.

Završiću i završavam sa Aristotelovom idejom, jer je ipak Aristotel antički moralista i neko ko je utvrdio etiku, a verujte mi, ako malo čitate filozofiju, da su antički filozofi najjači i dan-danas u vreme savremene filozofije. Veliki Aristotel kaže veliku istinu: "Ljudima je potrebna demokratija kako bi mogli da teže vrlini i da nastoje da se na socijalnom planu ponašaju u skladu sa njom i na taj način da dođu do zajedničke sreće".

Obzirom da modernim i efikasnim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi činimo lakše učešće naših građana u odlučivanju, podižemo nivo poverenja građana u vlast i na kraju činimo naše građane srećnijim i zadovoljnijim, SDPS će podržati ove zakone. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnicima, za nas u SDP-u jednakost, socijalna pravda i solidarnost su najosnovniji postulati na kojima svakodnevno insistiramo i na kojima stalno i potenciramo. Mi takođe insistiramo na ravnomernoj raspodeli poreza, da se porez određuje prema imovinskom statusu, odnosno prema snazi, moći i primanjima naših građana.

Izuzetno nam je drago što danas imamo jako puno odluka i rešenja koja idu u tom pravcu. Pre svega, upravo zbog toga je šef naše poslaničke grupe gospodin Branimir Jovanović prošlog meseca, 28. oktobra, na sednici kada Vlada odgovora poslanicima pokrenuo pitanje o plaćanju tzv. poreza na luksuz, poreza na vozila veće kubikaže, a u stvari male vrednosti zbog njihove starosti.

On je ovu višedecenijsku nepravdu najbolje prikazao jednim primerom. On je uzeo primer „pežoa 607“, koji je npr. 3.000 kubika i 2003. godište i koji negde na tržištu vredi oko 1.500 evra. Po starom zakonu, vlasnik ovakvog vozila bi trebalo da plati polovinu vrednosti, odnosno 95.000 dinara, odnosno oko 800 evra za jedno ovakvo vozilo, što je zaista nepravedno, nekorektno i moram reći neodrživo.

Stoga, izmene i dopune Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara kojim se upravo menjaju ove nelogičnosti koje danas ovde pred svima nama vidim kao jednu zaista zajedničku pobedu, pobedu svih nas koji se borimo da naši građani imaju jednak status, ravnopravan status po svim osnovama, i po beneficijama, ali i po davanjima.

Po ovom novom zakonu koji je danas pred nama, za vozila između 2.000 i 2.500 kubika umesto dosadašnjih 34.950 dinara plaćaće se 20.387 dinara, pa za vozila između 2.500 i 3.000 kubika umesto 70.894 dinara plaćaće se 41.314 dinara, a za vozila preko 3.000 kubika će se umesto 146.382 dinara plaćati 85.389 dinara. To su zaista značajna smanjenja i nešto što je jako značajno, obzirom da su to starija vozila i da su to uglavnom ljudi koji nisu basnoslovno bogati i nemaju mogućnost da tako lako menjaju vozila.

U fokusu svakako našeg rada socijaldemokrata jeste čovek sa svojim svakodnevnim problemima i mi dajemo i tražimo rešenja koja su adekvatna i situaciji i trenutku. Upravo ovakvim predlozima kojima olakšavamo svakodnevne probleme pokazujemo konkretizaciju naše politike.

Ministru se još jednom zahvaljujem na jednom dobrom rešenju, a poslanici SDP će sa zadovoljstvom podržati ovaj predlog koji smo delimično i sami pokrenuli. Hvala vam.

Poštovani, imajući u vidu da je Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu deo inicijative „Mali šengen“, dozvolite mi da pre svega kažem par reči o ideji „Otvoreni Balkan“.

U cilju što boljeg povezivanja naroda, roba i kapitala početkom devedesetih godina prošlog veka, javila se ideja o udruživanju zemalja Zapadnog Balkana, teritorije koju su u EU označavali kao balkanske države, a koje nisu pripadale EU. Planovi o povezivanju, prevashodno ekonomskom području, prestali su biti aktivni usled ratnih dešavanjima na ovim prostorima.

No, ideja je obnovljena na sastancima održanim 2019. godine u Ohridu i Draču, kada su lideri tri zemlje Srbije, Albanije i Severne Makedonije pokazali spremnost i dogovorili se da se formira jedinstveno tržište, odnosno ekonomska zona u cilju poboljšanja političkih, ekonomskih i kulturnih veza između ovih graničnih i, da kažem, bratskih država.

Ova inicijativa za regionalnu saradnju, prvobitno nazvana „Mali šengen“, a potom „Otvoreni Balkan“ je u stvari sublimiranje i oživljavanje svih regionalnih inicijativa koje su do sada postojale. „Otvoreni Balkan“ ima za cilj povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana, kako bi se olakšao život građanima i poboljšao životni standard.

Takođe, podrazumeva i više konkretnih mera koje će unutar prostora tri zemlje obezbediti punu slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti EU. Inicijativa je otvorena za sve zemlje u regionu.

Potrebno je istaći da prednost „Otvorenog Balkana“ ogleda se prvenstveno u ekonomskoj koristi, koje imaju zemlje koje su potpisnice ove saradnje. Naime, kao što je istakao predsednik naše partije, gospodin Ljajić, uklanjanjem prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom u regionu.

Nama je region druga spoljno-trgovinska relacija, odnosno drugi spoljno-trgovinski partner sa kojim ostvarujemo najveću robnu razmenu nakon EU. Oko 11% ukupne spoljno-trgovinske razmene Srbija realizuje sa zemljama Zapadnog Balkana, a petina našeg izvoza prošle godine plasirana je u zemlje regiona.

Konkretno, više od 4000 srpskih firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Severnom Makedonijom i oko 1000 naših firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Albanijom. Ovom inicijativom se otvara prostor za veća ulaganja srpske privrede u druge regione, zemlje regiona.

Mislim da to treba da bude cilj svake produktivne, kreativne politike, da politika bude sluškinja ekonomije i da politika pripremi teren za razvitak ekonomije jedne zemlje i prezentovanje, prodaju i distribuciju dobara koji se proizvode u ovom slučaju u našoj zemlji i mislim da je ova inicijativa izuzetno dobra, pre svega po interese naše države i naše privrede.

Takođe, ova inicijativa doprinosi i miru u regionu. Sada ćemo lakše privući strane investitore, zato što šaljemo poruku da je region konačno postao stabilan i da Zapadni Balkan nije zona konflikta, već da je pogodan za investiranje, pogotovo što je ulagačima uvek profitabilnije da posluju na tržištu od 18 miliona ljudi, nego sa manjim usitnjenim tržištima.

Bitno je istaći da ova inicijativa daje osnov za poboljšanje infrastrukture, jer će EU lakše finansirati zajedničke projekte, a istovremeno ćemo morati da unapredimo i granične prelaze ukoliko hoćemo da smanjimo čekanje na granicama.

Takođe, lakše ćemo rešavati sve veći problem deficita kvalifikovane radne snage, sa kojim se suočavaju sve zemlje, pogotovo u našem regionu. Inicijativa bi trebala da olakša proces formiranja zajedničkih kompanija, što bi ih pozicioniralo kao jake regionalne igrač, spremne da izdrže jaču konkurenciju. Posebno bi na dobitku bila turistička privreda, jer bismo kroz zajedničke turističke proizvode mogli lakše da pridobijemo turiste, posebno one iz udaljenih zemalja koji imaju nameru da u toku jednog putovanja, posete nekoliko zemalja.

Kao, nastavak učvršćivanja i daljeg razvijanja ideje „Otvoreni Balkan“ krajem prošle nedelje u Nišu je održan sastanak ministara i predstavnika Vlade Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa ciljem da se unapredi i poveća ekonomska saradnja, ali ne samo ove tri zemlje, već i celog regiona.

Postignuti su dogovori u vezi sa usklađivanjem fitosanitarnih i carinskih procedura i priznavanjem sertifikata, a sve u cilju jednostavnijeg i bržeg protoka roba. Zatim, razgovaralo se o olakšicama, za uvoz i izvoz, slobodnom kretanju proizvoda, lakšem pristupu tržištima rada i ostvarivanju jedinstvenog sistema i elektronskog identititeta za građane država „Otvorenog Balkan“. Sledeći samit je planiran u Tirani.

Na Forumu za regionalnu ekonomsku saradnju u Skoplju 29. jula ove godine potpisana su tri sporazuma, koja će doprineti dodatnom ekonomskom povezivanju tri zemlje. Jedan od njih je i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Potpisnici sporazuma su videli značaj i neophodnost međusobne saradnje radi sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica katastrofe koje mogu nastupiti, te uvažavajući te međunarodne sporazume i napor UN i mehanizme civilne zaštite EU sporazumele se da će dobrovoljno u skladu sa svim raspoloživim kapacitetima pružati pomoć u slučaju poplava, zemljotresa, požara, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, zagađenja životne sredine i drugih opasnosti.

Sporazum precizira saradnju međusobno obaveštavanje, obrazovanja i osposobljavanje, razmenu naučnih i tehničkih podataka, zaštitne mere, traženje i pružanje pomoći, procedure i nadležnosti.

Potpisivanjem ovog sporazuma omogućiće se pružanje međusobne pomoći, između Srbije i zemalja potpisnica „Otvorenog Balkana“ u slučaju katastrofa, aktivnosti u oblasti zaštite i spasavanja. Takođe, biće u omogućena i razmena eksperata, stručnih znanja, mišljenja, tehničko-tehnoloških saznanja koji je razmena na planu obrazovanja, obuke i opreme. Srbija je potpisnica više bilateralnih sporazuma o sprečavanju katastrofa i sa mnogim drugim zemljama, kao što su Crna Gora, Kipar, Hrvatska, Bugarska, Mađarska i druge.

Imajući u vidu da je reč katastrofa grčkog značenja, porekla i da znači – postaviti stvar naglavačke, označava jednu nesvakidašnju i veoma riskantnu pojavu po državu i njene građane, svaka država je sigurno zainteresovana da u svojim zakonima uredi ovu oblast tako da će predvideti situacije i preciznije procedure u slučajevima kada se takve situacije dese.

Republika Srbija je u potpunosti uredila ovu oblast donošenjem Zakona o smanjivanju rizika od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama 2018. godine. Ovim zakonom se unapredio i nadogradio postojeći sistem koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama 2009. godine.

Želim da kažem da mi imamo jedan dobar zakon danas u našoj državi. No, moram zaista da ukažem na jednu pojavu koja nije dobra i koja je jako česta u našoj zemlji. Prilikom određenih katastrofa, upamtili ste, bilo da se desi manja poplava ili manji požar onda opozicione stranke jednu prirodnu katastrofu i na lokalu i u lokalnim sredinama, ali i ovde u parlamentu ili u državi zloupotrebljavaju i pokušavaju na svaki način vrlo agresivno da dobiju određene političke poene, što je zaista neprihvatljivo, nije ljudski i što bi trebalo smanjiti na minimum u političkom delovanju.

Postoje razna polja, i polje politike je zaista široko, na kojima se treba takmičiti, ali ovakve stvari ni u kom slučaju ne treba zloupotrebljavati i koristiti u političke svrhe.

Na kraju želim da u ovom svetlu i ovim pozivom podsetim sve poslanike da je danas dan koji se praznuje kao Dan tolerancije, jer je na današnji dan 16. novembra 1995. godine nekoliko država, odnosno većina država UNESKA, članica UNESKA potpisalo jednu deklaraciju o principima tolerancije gde je definisana tolerancija na najbolji način kao neodustajanje od apsolutno svog stava, nego kao jednu suzdržanost, kao trpeljivost koja nam je, verujem, u današnjici u ovom trenutku, izuzetno bitna.

Još jednom, obzirom da se radi o izuzetno afirmativnim stvarima i izuzetno afirmativnim sporazumima koji mogu makar i jednom čoveku, a verujte mi, mnogo više pomoći u teškim situacijama i pomoći međusobnu saradnju i pomaganje i solidarnost zemalja u regionu mi u Socijaldemokratskoj partiji ćemo zaista zdušno podržati jedan ovakav sporazum, ali i sve slične sporazume koji budu na ovom fonu i koji budu jačali saradnju, poverenje, toleranciju između naroda na Balkanu. Hvala vam.