Preći ću na ono što mene zaista, reći ću, najviše interesuje a to je nacionalna zastupljenost nacionalnih manjina u pravosudnim organima, nešto na čemu insistira Ustav Republike Srbije, član 77, potom član 46. stav 2. Zakona o sudijama, član 82. stav 5. Zakona o javnom tužilaštvu, član 15. Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope itd. itd.
Ustav i zakoni ove države potvrđuju i traže da nacionalne manjine u krajevima u kojim žive, u onom procentu u kojem ih ima da se to treba preslikati u pravosudne institucije ove države i ja sam o tome mnogo puta govorio i mnogo puta ću ponoviti, jer čvrsto verujem da je učešće svih pravedno i podela odgovornosti jedan od najboljih temelja i stubova za osnaživanje ove države, uopšte.
U tom smislu pohvaliću i to i ova dva rešenja koja imamo za tužilaštva u Novom Pazaru. Pre svega, imamo predlog za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.
Tu je predlog i tu ću se složiti sa iscrpljenim i kvalitetnim raspravljanjem kolege Neđe Jovanovića, gde se jedna osoba koja je bila stručni saradnik 10 godina, a zove se Fetahović Azra, predlaže da bude zamenik javnog tužioca. Poznajem je, kao i Adnana Baćićanina, koji se takođe predlaže, ali znam ljude iz čitaonice, i znam da je reč o zaista časnim i vrednim ljudima. Zvao sam i raspitivao sam se i za dotičnu Azru Fetahović i sve najbolje čuo od predsednika viših sudova, Izeta Suljovića, Elvira Dedića, Slađane Čolović, kod kojih je ona 10 godina radila i kao što reče gospodin, kolega Neđo, verovatno i većinu najtežih sudskih postupaka vodila, pisala odluke i tako dalje. Zaista je kod njih zadobila jedno ozbiljno poverenje, i stoga je i najbolje ocenjena, pa stoga i ću i ja sa velikim zadovoljstvom podržati i moja poslanička grupa, a verujem i moji koalicioni partneri, ove osobe koje su od izuzetnog integriteta, od dostojnosti i znanja i još su bošnjačke nacionalnosti.
S obzirom da je Bošnjaka u tužilaštvima malo, čime ova koalicija dokazuje da zaista želi da manjine na pravi način uposli i da im da mogućnost da učestvuju i da budu ravnopravni članovi i visokih institucija kao što su tužilaštva u ovom slučaju.
Siguran sam da će ovi ljudi opravdati na pravi način poverenje koje im je dato i mislim da je predlog mladih ljudi od integriteta i dostojnosti glavna stvar za podizanje pravosudnih organa ove države na najviši nivo.
U ovom trenutku mimo područja Sandžaka u sudovima republičkog ranga, kao što je Visoki kasacioni sud, Upravni sud, Privredni apelacioni sud, kao i Apelacioni sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, nemaju nijednog pripadnika bošnjačke nacionalnosti. To je nešto o čemu treba misliti.
Donedavno u Ustavnom sudu Bošnjaci su bili zastupljeni i bio je jedan sudija Bošnjak, međutim sa istekom njegovog mandata sada ni u tom sudu zaista nije zastupljen ni jedan sudija bošnjačke nacionalnosti.
Stoga želim da ovu reformu pravosuđa iskoristimo na pravi način i da omogućimo i manjinama da uđu u državni sistem onoliko koliko im pripada po Ustavu i zakonima ove države.
Najčvršća veza koja povezuje SDP i SNS je svakako, bespoštedna borba protiv korupcije i lopovluka, koja je našu državu dovela do granica opstanka, pošten odnos prema svojim građanima, kao i posebna briga prema najsiromašnijem delu našeg društva, izgradnja pravne države i vladavine prava, naš je zajednički cilj i imperativ. Podela odgovornosti i obaveza je najbolji put ostvarivanja našeg zajedničkog cilja, razvijenije, pravednije i prosperitetnije Srbije.
Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, jasno je da ćemo mi podržati ovaj predlog da se izborni prag spusti sa 5% na 3% i to je nešto što je jako pozitivno, jako dobro, povećava jasno reprezentativnost zastupljenih poslanika u samom parlamentu, i to je već rečeno ovde, nešto što je SDP u okviru promene Ustava izbornog zakona predložio još 2013. godine i nešto za šta se zalaže i nešto što je definisano i pre toga.

Naravno da se na ovaj način, moram da naglasim, da najveća poslanička grupa, odnosno najjača partija trenutno u državi SNS, imaće najveće gubitke i da najmanje njoj odgovara ovo smanjenje, ali odgovara političkom životu Srbije i odgovara, reći ću demokratiji u ovoj državi što je jako dobro.

Evidentna je želja predlagača zakona da i nacionalne manjine dobija autentične predstavnike i da budu prisutne u većem broju u samoj Skupštini, i to je nešto što je očigledno. Tako da ćemo se mi potruditi da i amandmanima i argumentovanom raspravom dođemo do adekvatnog rešenja i iznađemo najbolje rešenje da u parlamentu uđu autentični, reprezentativni predstavnici nacionalnih manjina u okviru stranaka koji ih predlaže. Trudićemo se da nađemo balans između tri glavna, mislim stuba koji će to omogućiti, a to je nacionalnih veća, odnosno nacionalni savet, a njihovog učešća, RIK, ali mislim da možemo značajnu pomoć da nađemo i u posebnom biračkom smislu. U balansu u meri i u dobroj kontroli između ova tri stuba možemo obezbediti nacionalnim manjinama da imaju autentične i reći ću originalne predstavnike u ovom domu.

Na kraju, SDP zaista je promoter ženskog učešća u političkom i u društvenom životu. Mi ćemo sa velikim zadovoljstvom podržati predlog da kvota učešća žena u parlamentu se podigne sa 30% na 40%, predlogu gospođe Čomić, SDP u Sandžačku, mogu da kažem da je zaista promoter političkog aktivizma žena, i ako pogledate funkcije i stranačke i one koje su delegirane na opštinskim nivoima u Novom Pazaru u Sjenici i gde god učestvuje, odnosno SDP na vlasti da žene zaista imaju značajno mesto i procenat svakako veći od 40%, kao i u ovoj poslaničkoj našoj grupi, tako da je to za SDP jedno prirodno stanje i mi ćemo ga zdušno podržati u danu za glasanje.

Uvaženi predstavnici Vlade, uvažena premijerko, uvaženi ministri, moram još jednom da postavim pitanje koje je bilo postavljano nekoliko puta ovde u ovoj Skupštini, a odnosi se na jednu ekološku katastrofu.

Naravno da već shvatate da ću pitati gospodina Trivana nešto, ali to neće biti vezano za zagađivanje vazduha, iako je to značajna tema i vrlo aktuelna i vrlo neprijatna, već je reč o gradskoj deponiji u Prijepolju koja je zaista u jednom očajnom stanju, deponiji koja se nalazi na obali reke Lim i o toj deponiji je ovde govoreno nekoliko puta.

To je, ne preterujem kad kažem, ekološka bomba, ogromna deponija na samom ulasku u grad Prijepolje, koja sa svakim nadolaskom reke može da povuče to đubre, a tu ima i organskog otpada i možete svašta videti. To je nesnosno, nesnosno je proći leti tuda, zimi i nekako. To je deponija koja zaklanja grad. To je deponija koja se nalazi na magistralnom putu za Crnu Goru i koju vidi svako ko prođe ka Crnoj Gori ili želi da dođe u Prijepolje, a to je kraj koji, u prirodnom smislu, ima mnogo toga da ponudi, i kulturno i turistički. Podsetiću vas da je to jedna mešovita sredina koja bi mogla da razvija zdrav turizam.

Moram vas pitati – šta se dešava? Ovo je bila zaista aktuelna tema, a građani Prijepolja nisu dobili ništa. Da li je moguće da nije zaživelo rešenje o odlaganju smeća na regionalnu deponiju „Banjic“, iako je mnogo novca uloženo, milionske cifre, u tu sabirnu deponiju koja je trebala da bude zajednička deponija i za Novu Varoš i za Prijepolje i za Sjenicu i za Priboj.

Podsetiću vas da je bila i Odluka Vlade da se vrši deponovanje đubreta na deponiju „Duboko“ u Užicu, ali ni to nije zaživelo. Zar je moguće da ovakve proceduralne probleme ne možete vi, kao ministar koji se bavi isključivo ovim, da rešite? Zaista je ovo veliki problem na koji nailaze građani Prijepolja i ovog kraja.

Ima još mnogo sličnih deponija, ali ni jedna nije ovako vidljiva i ovako preti da zagadi sve naše reke. Lim je reka sa ogromnim potencijalom koja se uliva u druge veće reke, a one praktično obiđu, kompletno se naše reke sustiču ka Savi, odnosno ka Dunavu. Znači, može da bude izvor ogromne zaraze.

Stoga vas molim da mi date bilo kakav odgovor, ali ako nemate konkretno rešenje, molim vas da što pre poradite na njemu.

Uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena ministarko sa vašim kabinetom, divno su stari Rimljani u samo dve latinske reči podcrtali značaj puteva za tada jednu imperiju, boga i za danas, današnje vreme i današnje države i rekli samo „via vita“ – putevi su život.

Na taj način zaista su naglasili značaj puteva kojima se povezuju ljudi, robe, inicijative i koji su jedina šansa napretka i razvoja jedne države. Ova koalicija naša, vladajuća, koja je dala dve vlade je zaista puno uradila na infrastrukturi i vi ste danas rekli 350 km autoputeva je rezultat ove dve vlade. Samo u 2019. godini imamo 120 km autoputa i to je prvi i najbolji pokazatelj ne samo rasta infrastrukture države Srbije, već i dobrog vođenja Republike Srbije od strane ove koalicije.

Drugi pokazatelj dobrog rada ove Vlade, a Boga mi i vašeg ministarstva jeste i to što je Republika Srbija deveta po brzini izdavanja građevinskih dozvola u svetu gospodo, što je veliki rezultat vašeg ministarstva, pre svega vas lično. Mislim da i treća stvar koju ću da naglasim i koju sama čuo malopre ovde pokazuje dobru orijentaciju ove Vlade, a to je da sam čuo da ove zakone zovu Zoranini zakoni, to je dobra stvar i znak da ste ipak svojom harizmom i reći ću ono što ova Vlada kompletno podržava, pa i mi poslanici Rasima Ljajića SDPS, a to je podržavanje ženskog preduzetništva i podržavanje i promovisanje ženskog lideršipa, a vi ste sa svojom harizmom zaista na tom polju učinili mnogo toga dobro i to pohvaljujem.

Gospodo, pred nama je zaista značajan zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja.

Čuli smo da je vaše Ministarstvo planiralo zaista ogromnu svotu u tom razvojnom projektu koji je i sam predsednik države u ovoj agendi - moderna Srbija 2020. – 2025. godine, prikazao i to zaista naša koalicija podržava maksimalno, a to je ulaganje pet milijardi evra u infrastrukturne projekte što je, reći ću, prekretnica i čini mi se što će zaista od Srbija da napravi jednu infrastrukturno, a i u drugom pogledu jednu modernu evropsku zemlju, koja se može podičiti svojom infrastrukturom, a to je preduslov i za budući industrijski razvoj.

Čini mi se da ovim što danas radimo, a to je ubrzavanje procedura i premošćavanjem ovih uskih grla koje će ovi zakoni odraditi, uspećemo da rešimo glavni problem, a to je problem eksproprijacije u procesu planske pripreme i ubrzavanja samog otpočinjanja radova na tim kapitalnim deonicama.

Zaista, opet ću naglasiti, ne na račun vlasništva koje imaju pojedinci, naravno zadržaće se načelo određivanja tržišne vrednosti za eksproprisane nepokretnosti što je civilizacijska tekovina Evrope.

Čini mi se da su upravo imovinsko pravni odnosi, odnosno eksproprijacija zemljišta bili problemi i usko grlo u rešavanju i početku izgradnje kapitalnih puteva, i vi ste danas rekli da se procenjujemo oko 50 hiljada parcela je predmet eksproprijacije u ovim velikim kapitalnim investicijama i brojnim putevima i autoputevima koje smo naveli da će se započeti ili su već započeti.

Za mene lično, obzirom da dolazim iz Sandžaka, odnosno iz Novog Pazara, najpogođeniji put jeste i najznačajniji put u jugozapadnoj Srbiji, a to je deonica Novi Pazar–Sjenica. Ona je zaista u očajnom stanju i izuzetno je teško njim voziti, izuzetno je i rizično, i moram da naglasim da je to ne samo veza ove države i nije samo veza između Novog Pazara i Sjenice, već je to izuzetno značajan put kojim se vezuje jugozapadna Srbija sa ostalim delom Srbije, sa užičkim krajem, ali se i vezuje Republika Srbija u tom delu sa Republikom Bosnom i Hercegovinom i kompletan transport i roba, i ljudi, i usluga u tom polju.

Trenutno se u gradskim upravama Novog Pazara i Sjenice završavaju izmene prostornih planova za rešenja koja su komplementarna sa novim projektom, rekonstrukciji ovog puta, koji je završila firma angažovana od strane „Puteva Srbije“ , „Utiber“ i prema mojim informacijama koje sam dobio od glavnog gradskog arhitekte Novog Pazara, sva projektna dokumentacija biće gotova krajem ovog meseca.

Ovim novim projektom koji je 16 miliona jeftiniji od prethodnog rešenja, izbegava se veliki broj krivina i čuvena serpentina „Postrmac“ gde su bila česta zaglavljivanja kamiona, ali i dosta smrtonosnih saobraćajnih nesreća zbog poledice. Mi u SDP-u stoga podržavamo ovaj zakon i očekujemo da ćemo njime ubrzati proces eksproprijacije i otkup zemljišta na trasi ovog puta što je sledeći korak u realizaciji izgradnje puta Novi Pazar–Sjenica.

Takođe, ovde pominjani put Novi Pazar–Tutin i rekonstrukcija, i zaista mi je drago što će nova sezona započeti, što će započeti gradnja ove deonice u novoj sezoni građevinskoj.

Grad Novi Pazar je odradio sve ono što je bilo neophodno. Vi ste nekoliko puta sa našim ministrom Rasimom Ljajićem zaista najavljivali početak i drago mi je što ćemo vrlo brzo ući u početak ovog projekta. Naravno, zamolio bih vas dodatno da zaista izvršite i vi dodatne napore da započne realizacija ovog projekta koji je od životnog značaja za građane Novog Pazara i Tutina, i Pešterske visoravni. To je praktično jedina veza Tutina sa ostalim delovima ove države.

Pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Turske i Vlade Srbije, odnosno Predlog zakona kojim se potvrđuje ugovor o kreditu sklopljenim između Srbije i turskih banaka „Ziraat“ i „Denizbank“ radi izgradnje infrastrukturnih projekata u Sandžaku i u Vojvodini.

Željno se iščekuje početak rekonstrukcije državnog puta Novi Pazar- Tutin. To je investicija vredna 24 miliona i njom će se revitalizovati 20 kilometara u saradnji sa turskom kompanijom „Tašjapi“.

Saradnja između naše zemlje i Turske je izuzetna. Turska ulaganja u Republiku Srbiju su veća iz dana u dan i rastu i jako raduje što su Bošnjaci bili i biće most dobre i sve bolje saradnje između ove dve države.

Početak izgradnje ovih puteva armiraće dobre odnose između dve države i nadamo se inicirati nova ulaganje Turske u našu državu, inicirati i prva ulaganja Turske u Sandžak koji do sada je bio zaista mesto koje, obzirom da nije imalo dobru vezu sa ostalim delovima Srbije, zapostavljen na tom polju.

U svakom slučaju, imaćete jaku podršku za vaše zakone od socijaldemokrata Rasima Ljajića.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa vašom ekipom, jedno istraživanje, odnosno u Francuskoj je pre nekoliko godina Ministarstvo privrede i Ministarstvo kulture napravilo jedno istraživanje, seli su i upoređivali podatke gde došlo do zaključka da je ekonomski značaj kulture izuzetno veliki. To su oni merili i izmerili ekonomskim, statističkim metodama i dokazali da ekonomski mnogo više sredstava donosi ulaganje u kulturu, nego ulaganje, odnosno polje osiguranja, hotelijerstva i autoindustrije zajedno. To je ono što mi u SDP, socijaldemokrate Rasima Ljajića stalno ponavljamo, da je ulaganje u kulturu isplativa stvar i da na tome treba insistirati, pogotovo država tipa Srbija, koja je izuzetno bogata kulturnim, istorijskim nasleđem.

Namerno sam napravio ovakav uvod, jer želim da skrenem pažnju na grad Novi Pazar. Vama se najiskrenije i najsrdačnije zahvaljujem na lepim rečima koje ste nekoliko puta uputili ovog gradu. On i jeste srce ove države u kulturnom smislu i treba da bude, istorijski je to opravdano. On je mesto susreta dva centralna naroda u Balkanu, Srba i Bošnjaka, ali tu su i Crnogorci, Albanci. Drago mi je što ste i vi na licu mesta vrlo korektno spoznali da je Novi Pazar zaista izuzetna turistička i kulturna meka koju treba razvijati na tom polju.

Zahvaljujem vam se i na novcima koje vaše Ministarstvo opredelilo našem Domu kulture za jedno osavremenjavanje.

Vaše Ministarstvo je konkretno preko projekata omogućilo digitalizaciju pazarskog bioskopa i drago mi je što ste bili naš gost. Nadam se da ćete dolaziti i privatno i bićete na naš uvek drag gost zbog vaše korektnosti i pre svega vaše kulture lične, jer vi promovišete kulturu na pravi način i kao jedan lekar interventni kardiolog se ponosim vašim nastupima i stavom.

U svakom slučaju, želim da kažem da ćemo mi podržati ove zakone koje ste danas doneli. Podsetiću vas da ste imali razgovore u Novom Pazaru sa direktorima svih kulturnih institucija, arhiva, muzeja itd. Vi ste videli da grad Novi Pazar zaista vodi računa, da smo mi budžetom odvojili skoro nešto više od 6%, možda i najviše od drugih gradova u Srbiji, da se zaista trudimo da budemo vidljivi na toj kulturnoj mapi, brojnim manifestacijama kao što su muzički festival „Stari grad“, „Dani dijaspore“ itd. Želimo da pokažemo našu kulturnu i istorijsku tradiciju koja je zaista, zaista bogata i, još jednom da kažem, mesto susreta i dobre saradnje dva centralna naroda na Balkanu.

U svakom slučaju, eto, podsetiću vas, možda ću podvući Istorijski arhiv grada Novog Pazara čije su prostorije dosta skromne, a verujem da bi jačanje prostorija, infrastrukture ove ustanove bilo od velikog značaja za grad Novi Pazar, ali i za kompletan korpus arhiva istorije naše države.

Stoga želim da vam još jednom zahvalim i želim da vam dam jaku podršku koju ćete imati za ove zakone od socijaldemokrata Rasima Ljajića. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministre i gosti, SDP centralno mesto daje i pridaje obrazovanju i mi smo u našoj partiji to definisali jednim strateškim dokumentom koji se zove „Država obrazovanja“. Mi insistiramo da Republika Srbija bude država obrazovanja, država modernih znanosti i zbog toga smo vaše Ministarstvo podržali praktično u svakom zakonu, jer mislimo da zaista dobro radite jako značajne zakone.

Ja sam ovde pričao nekoliko puta o dualnom obrazovanju. To je nešto što nadam se će biti ugaoni kamen reforme koje vaše Ministarstvo sprovodi, ali i drugim zakonima. Međutim, jako je bitno da malo poradimo i na tome da nam škola bude motivišuća i da nam deca dobijaju znanja i da kažemo nekakvo oruđe koje će moći da primene u svakodnevnom životu i u svakodnevnom radu.

Zaista, već nekoliko godina za radom PISA testovi pokazuju da naši učenici akumuliraju znanje. Očigledno dovoljno ga ne razumeju i teško primenjuju. To je nešto na čemu mi sada insistiramo, jer mi socijaldemokrate Rasima Ljajića, insistiramo na tome da obrazovanje bude besplatno, da bude dostupno svima i sa druge strane da bude moderno, da prati savremeno vreme i da sami profesori, učitelji, nastavnici budu vrlo, da kažem, inovativni, da budu motivisani, da budu zanimljivi i da daju, da praktično umeju ono što je glavni zadatak u procesu učenja i čini mi se najteža karika da odvoje bitno od nebitnog. To mi koji dolazimo iz prirodnih nauka najbolje znamo. Poznavanje krucijalnih najbitnijih stvari koje svakodnevno primenjujemo je osnova i na tome moramo insistirati.

Što se tiče toga, vi ste već dosta toga uradili i vidim danas ste najavili da ćete puno uraditi na tom polju da nastava bude zanimljivija, da razumeju deca ono što uče i da na kraju mogu da steknu jednu kulturu upotrebe onog što su naučili. Divnu sam danas jednu rečenicu pročitao od Sokrata, doduše, na engleskom, koji kaže – education is the kindling of the flame, not the filling a vessel. Obrazovanje je potpaljivanje plamena znanja, potpaljivanje plamena radoznalosti. To nije punjenje mladih ljudi informacijama. To je nešto što je znao jedan Sokrat u svoje vreme i nešto što je i danas izuzetno aktuelno i što mi želimo da vam podvučemo kao socijaldemokrate koje zaista se brinu o obrazovnom sistemu.

Sa druge strane, danas potvrđujemo jedan izuzetno značajan ugovor, ali da ne zaboravim, ono što je krucijalno, jeste što je uradila ova Vlada, to je što je zaustavila i ukinula zabranu o stalnom zapošljavanju u obrazovanju, čime smo podigli mogućnost da se mladi ljudi zapošljavaju, da jedni drugima konkurišu i da praktično sama konkurencija porodi dobre predavače i ljude koji zaista znaju i imaju u sebi tu nit za kvalitetne profesore.

Kažem, danas potvrđujemo i Marakeški ugovor koji je izuzetno značajan i koji traži da države ugovornice moraju predvideti da sa svojim zakonima, da lica koja su slepa ili slabovida ili koja imaju hendikepe toga tipa, mogu da pretvaraju autorska prava, odnosno da dobiju na licu mesta ovim zakonom autorska prava kojima će moći da prevode Brajevom azbukom udžbenike i druge knjige koje žele.

Mislim da je to izuzetno značajno. Socijaldemokratska partija i mi veliku pažnju predajemo slabovidim osobama i slepim osobama i osobama sa bilo kojim hendikepom, i insistiramo da se nađe model i da im se pruži svaka podrška u procesu obrazovanja. Stoga ćemo u danu za glasanje, podržati vaše predložene zakone.

Uvažena predsedavajuća, kolege narodne poslanice i narodni poslanici, 4. marta 2019. godine u Zemunu, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu, pokošen je student Novopazarac Edin Bakan, praktično raznet na pešačkom prelazu, da bi nakon dva dana tragično umro u KBC u Zemunu i to je strašna slika o kojoj sam ja govorio i snimak koji je obišao internet portale i koji je preplašio sve roditelje u zemlji Srbiji, koji imaju decu koju školuju u nekom većem centru u našoj Republici.

Od početka slučaja bilo je nejasnoća i nelogičnosti u sprovođenju predistražnih radnji, tako da sam ja 27. marta zatražio informacije o ovom slučaju od Ministarstva pravde i posebno apelovao na ministarku Nelu Kuburović da sa posebnom pozornošću i pietetom se odnosi prema ovom slučaju, s obzirom na to da je jako osetljiv.

Dvadesetog maja sam dobio odgovor od ministarke da Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu postupa po prijavi MUP-a protiv okrivljenog i preduzima radnje u skladu sa zakonom. Međutim, gospodo, već 237 dana traju predistražne radnje, već 237 dana nije pokrenut nikakav postupak, već 237 dana nemamo započinjanje suđenja za ovaj slučaj koji je prenerazio našu državu i javnost. Neobično dug period za predistražne radnje, tako da pitam ponovo ministarku pravde Nelu Kuburović – zašto se po ovom slučaju ne pokreće postupak i zašto ne počinje suđenje pred nadležnim sudom?

Predugo trajanje predistražnih radnji rađa ozbiljnu sumnju kod porodice nastradalog i velikog broja građana koji je zainteresovan za ovaj slučaj. Ako predistražne radnje treba da traju bezmalo godinu dana, postavlja se pitanje koliko bi i koliko će trajati i koliko bi trebalo da traje samo suđenje. Rekao sam tada, pa i sada želim da ponovim da unesrećenim roditeljima ništa ne može nadoknaditi njihov neutešni gubitak, ali će jedino pravda i istina biti za njih lekovita.

Takođe želim da spomenem još jedan događaj u Novom Pazaru koji je takođe uznemirio javnost. Naime, u jednom od kafića prilikom proslave dečijeg rođendana došla je policijska racija i jedan od roditelja je pokušao da zaštiti decu, došlo je do verbalne rasprave između policije i njega i on u jednom trenutku biva udaren od strane policajca pesnicom u lice i isto takav jedan snimak kruži mrežama i na njemu se jasno vidi da policajac potpuno nepotrebno prekoračuje svoja ovlašćenja i nepotrebno udara jednog čoveka koji traži objašnjenje.

Možda ćete se setiti da je grupa entuzijasta i grupa ljudi koja je nezadovoljna ovakvim postupkom protestovala ispred Policijske uprave u Novom Pazaru, tu je bilo jedno stotinak ljudi, uglavnom građana, učitelja, jako finog sveta, predstavnika nevladinih organizacija i na sreću na njihov protest je odgovorio direktor policije gospodin Rebić, koji je saslušao i zaista korektno se odneo prema slučaju, naglasivši da niko, ni policija, ni bilo koji građanin ne sme da nepotrebno sprovodi silu i da prema tome ne smemo nikako biti tolerantni.

Naravno da je tada najavljeno da je započeo proces, pokrenuta procedura kojom bi se utvrdilo da li je bilo prekoračenja prilikom ove intervencije kada je povređen gospodin Edin Hadžović. Zaboravio sam reći, jako je bitno da je on prilikom privođenja zatražio medicinsku pomoć i da su mu u bolničkom centru u Novom Pazaru konstatovane teške telesne povrede u regiji lica, odnosno da mu je slomljen nos.

Naglašavam da bi u komunikaciji sa građanima policajci zaista morali poštovati njihov integritet i humanost, odnosno principi humanosti i nediskriminacije.

(Predsednik: Zahvaljujem.)

Na kraju, samo da postavim pitanje, izvinite. Zahtevam od nadležnog ministarstva da mi dostavi informacije da li je završena procedura i da li je utvrđeno da je u ovom slučaju došlo do prekoračenja ovlašćenja od strane službenog lica, da bi izbegli svaku sumnju i ojačali poverenje u policijske službenike naše zemlje.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre i gosti, dragi građani Republike Srbije, želim da na početku kažem da ja kao ubeđeni socijaldemokrata i moja Socijaldemokratska partija, koju predvodi Rasim Ljajić, se radujemo i uvek ćemo biti jaka podrška ovakvim zakonima, pre svega, zakonima koji olakšavaju građanima procedure i olakšavaju im i preciziraju jasnije na koji način mogu da dođu do svojih prava, u ovom slučaju do svojih isprava.

Sa druge strane, jako je bitno i ono što mi jako podržavamo, jeste da rasteretimo naše građane i vidimo da ovaj Predlog o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i o tome vodi računa i olakšava, pre svega, onim građanima do kojih slabije stižu informacije, rubni krajevi, seoski krajevi, omogućavaju jednom čoveku na Pešteri da bez ikakvog troška u slučajevima da se izgubi njihov pasoš ili druga isprava ne plaćaju ništa za objavljivanje u „Službenom glasniku“, da sad dajemo jednu novu mogućnost i olakšicu i na taj način smanjujemo trošak građana i pokazujemo građanima da država staje na noge i da se država zaista uređuje na način da olakša život građanima Republike Srbije.

Danas je pred nama jako bitno potvrđivanje Sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, odnosno Evropola, koja je kriminalistička obaveštajna agencija EU. Izuzetno je bitno da evropske institucije prepoznaju da je MUP Republike Srbije izuzetno kvalitetno u svom radu, uz operativno, profesionalno i da nam se zbog dobrog rada otvaraju vrata još jedne izuzetno bitne institucije u EU, sličan sporazum su potpisali i Rumunija i Bugarska pre samog učlanjenja.

Ovo je treća iznimka da se desi jednoj državi koja je u procesu pridruživanja EU. Da se nešto tako desi to je, zaista, ozbiljan signal za nas, pogotovo što je strateško opredeljenje Republike Srbije EU i usaglašavanje zakona naše države sa zakonima EU na čemu mi u SDPS, Rasima Ljajića izraziti insistiramo.

Znate dobro, gospodine ministre, da je pred nema budžet Republike Srbije već najavljen za neku od sledećih sednica i aktivirali smo, zaista, pitanje dosta lošeg stanja infrastrukture policijskih uprava na teritoriji cele Srbije.

Mene naročito bole izuzetno loše situacije i izgled tih institucija po unutrašnjosti, mnogo više nego što je to, na primer, u Beogradu. Verovatno ćete me i razumeti, obzirom da su te institucije u stvari pokazatelj ozbiljnosti Republike Srbije. Mislim da je ova Vlada sa ovim ministrima, ovim rukovodstvom i ovim predsednikom države zaista puno učinila, da je mnogo bolja situacija ekonomska i da ne smemo dozvoliti da jedna policijska uprava u Novom Pazaru izgleda onako kako izgleda.

Ovo jeste i zaista sugerišem, znam da ste uvek bili otvoreni po tom pitanju i da ste zaista puno toga uradili da u predlogu ovog budžeta imamo više sredstava i za infrastrukturu, ali čini mi se da je jako bitno da imamo i povećan broj policajaca, pogotovo u pograničnim oblastima kakav je Sandžak na teritoriji Novog Pazara. Evidentno je manjak policije i vi ste to pokušali i pokušavate da rešite, ali još jednom moram da apelujem, pogotovo saobraćajne policije, jer zaista jako je bitno za svakog poštenog građanina da vidi da ima policije koja je funkcionalna, koja puno radi. To daje poštenim građanima ove države jednu sigurnost i zaista ubeđenje da ova država, kao i što čini sve što je dobro u interesu svakog od građana.

Iako nije bilo pitanje za vas, već za tužilaštvo, pomenut je taj nemili događaj od 20. oktobra, kada se jedna grupa neozbiljnih ljudi zaista ponašala neozbiljno i, suprotno zakonima ove države, u jednom obližnjem selu opštine Trstenik nekoliko neozbiljnih ljudi obučeni u četničke uniforme su vređali dostojanstvo Bošnjaka i nacionalnu pripadnost muslimana, ali želim da kažem da je na mene zaista veliki utisak ostavilo jedno, da kažem, objašnjenje i ograđivanje lokalnog sveštenika iz crkve iz te parohije gde se to i održavalo, koji je zaista u jednom lepom tonu, jednom, da kažem, bratskom tonu, zaista se ogradio od ovakvih stvari i lekovito praktično delovao na zatezanje inače dobrih odnosa koji trenutno postoji između Bošnjaka i Srba u Republici Srbiji.

No, u svakom slučaju, sve ono što nije osuda može se shvatiti kao opravdanje. Stoga tražim i od vas, iako nije konkretno vaše pitanje, već od javnog tužilaštva, e to je njihovo pitanje, kao i od svih medija i od javnosti, da se prema ovakvim događajima, pa i prema tim događajima sa svih terena, sa svih utakmica, sa svih mesta gde se šalju međunacionalne mržnje, seje se mržnja međunacionalna i podrivaju dobri i bratski odnosi između naroda koji žive u Republici Srbiji, takve stvari moraju kritikovati i to je ono na čemu mi u SDP insistiramo.

Na vrhu piramide u ovoj državi treba da bude čovek, ni Srbin, ni Bošnjak, ni Mađar, nego građanin ove države. Svi imaju ista prava i niko ne sme nikome da preti u ovoj državi i to ova Vlada u svakom trenutku očituje, ali moramo i u ovom trenutku zaista učiniti sve da se ovakve stvari ne dešavaju i da se javno kritikuju.

U svakom slučaju, poslanici SDP Rasima Ljajića će podržati ove zakone i predložene sporazume. Mislimo da su u interesu građana Republike Srbije i mislimo da nas unifikuju sa zakonima EU, jednog bratstva evropskih naroda kojem Srbija svakako pripada.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici Skupštine Republike Srbije, uvaženi gosti, kada god raspravljamo o pravosudnim zakonima, mi poslanici SDP Rasima Ljajića, naglašavamo i pokazujemo izuzetnu volju i posvećenost da se očuva i jača nezavisnost sudova sa jedne strane i sa druge strane, naglašavamo izuzetno mesto u obrazovanju i stalnom usavršavanju ljudi koji obavljaju sudske, odnosno pravosudne funkcije u našoj državi.

Naš Ustav sadrži garanciju sudske nezavisnosti sa jedne strane, a sa druge strane naglašava da je naše pravosuđe jedinstveno na teritoriji Republike Srbije i stoga mislimo da je to važan postulat i da je to izuzetno bitna stvar. Dužnost svih drugih ustanova jeste da poštuju nezavisnost pravosuđa i to je nešto na čemu mi iz SDP insistiramo.

Sa druge strane, očekuje se da sudstvo rešava sve slučajeve nepristrasno, na osnovu činjenica, u skladu sa zakonom i bez ikakvih ograničenja, podsticanja i pritisaka.

Takođe naglašavam da izuzetnu pažnju poklanjamo i dajemo impuls i to, čini mi se, u ovom i u prošlom mandatu ove Vlade i prošle Vlade, rešavamo na pravi način, a to je da se podiže infrastruktura pravosudnih institucija, da se grade novi sudovi, da se dosta ulaže u modernizaciju tehnike, ali ulaže se i u usavršavanju ljudi koji učestvuju u našim pravosudnim institucijama.

Danas biramo sudije koji se prvi put postavljaju i to je zaista jako bitna stvar. Mislim da smo poprilično unapredili ovaj proces i dolazim iz grada Novog Pazara i jako mi je drago da su ova četiri kandidata zaista pokazala kvalitet u procesu predlaganja, jer su imali nekakve ispite na kojima su pokazali izuzetno znanje.

Poznajem neke od njih. To su mladi, rekao sam, ljudi koji dolaze sa teritorije Novog Pazara, koji su izuzetno časni, porodični ljudi i mislim da je njihov predlog izuzetno dobra stvar i da predlaganje ličnosti od integriteta kao što su oni, a verujem da su i većina drugih koji su predloženi, je velika stvar za integritet pravosuđa, a i samu Republiku Srbiju.

Ja sam nekoliko puta ponavljao da Republika Srbija u unutrašnjosti, a i u Beogradu su njene institucije, pa kakav je integritet sudija, tužilaca takav je integritet i poštovanje države Srbije na svim teritorijama.

Predlaganjem pravih osoba podižemo respekt prema pravosudnim institucijama, ali i prema našoj zajedničkoj državi, Republici Srbiji. S toga, pohvaljujem ovaj predlog i naglašavam da će moja poslanička grupa glasati za ovakav predlog, pogotovo za ove ljude koji su predloženi u Novom Pazaru, obzirom da ih personalno znamo.

Sa druge strane, rešava se i ono na šta sam ja nekoliko puta ukazivao u ovoj Skupštini, a to je neravnomerna zastupljenost manjinskih naroda, u ovom slučaju pravosudnim institucijama.

Nažalost, Bošnjaci nisu zastupljeni u institucijama pravosudnim u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Novoj Varoši, Priboju itd. na onim teritorijama u procentu koji im obezbeđuje Ustav i zakon ove države.

Ovaj predlog je jedan mali korak u rešavanju ovog problema, ali za nas izuzetno značajna činjenica da se želi izaći u susret i manjinskim narodima, u ovom slučaju Bošnjacima, ali i da će se ispoštovati zakoni i Ustav Republike Srbije koji to garantuju.

Naravno, imamo jednu nelogičnost u Novom Pazaru, a to je da Bošnjak ili predstavnik bošnjačkog naroda ili predstavnica bošnjačkog naroda nije niti predsednik višeg niti predsednik nižeg suda, kao ni višeg ni nižeg tužilaštva. Ovom prilikom molim i ukazujem na ovu nelogičnost i pozivam da se što pre ova nejednakost reši.

U svakom slučaju, ovaj predlog koji danas imamo je dobar. Većina predloženih kandidata je dobra i mi ćemo ga kao poslanička grupa podržati.

Nažalost, 22. oktobar je uvek tužan dan za sve građane Republike Srbije. To je dan kada se desio stravičan zločin u Severinu, dan kada je 16 građana Republike Srbije, građana naše države Srbije koji su bili bošnjačke nacionalnosti, izvedeno iz prevoza i ubijeno na svirep način i to je dan koji pokazuje da zlo nikada ne miruje i koji je ružno sećanje na sve ono što nam se dešavalo u bliskoj prošlosti.

Ja želim da kažem, zarad istine, da su neki od naredbodavaca i izvršioca ovog zločina kažnjeni i da je Milan Lukić, za zločine, kao glavnokomandujući osvetnicima, kažnjen u Republici Srbiji, na 20 godina osuđen, kao i Oliver Krsmanović, a da su Dragutin Dragičević i Đorđe Šević, u Okružnom sudu u Beogradu, kažnjeni, prva dvojica na 20 godina, druga dvojica na po 15 godina kazne.

Ja mislim da država pokazuje intenciju da se neki od zločina, a ovo je stravičan zločin, rasvetli, ali mislim da im se treba pridati veća pažnja u medijima, jer je to jedna strašna stvar koju je neko u ime građana Srbije učinio i na taj način dobrosusedske, bratske odnose između Srba i Bošnjaka na teritoriji Republike Srbije pokušao da uruši.

Interes svih građana je da istina izađe na videlo, jer kako kaže jedan veliki čovek – oči žrtava nikada se neće zatvoriti dok se ne uspostavi pravda i istina.

Ja se gospodinu Neđu Jovanoviću, koga izuzetno poštujem, zahvaljujem. Naravno da smo apsolutno istih stavova. Naravno da ja nisam mislio da bilo ko u Republici Srbiji ima krivnju, osim onih koji su direktno učestvovali u ovom zločinu.

Upravo sam ovo pomenuo da bih skrenuo pažnju da se pojedinci skrivaju i da na ovaj način želimo da skinemo ljagu sa lica naše države i sa, u ovom slučaju, nedužnih ljudi, jer sigurno većina građana, odnosno verujem svi časni građani ove države, nisu podržavali i ne podržavaju takve stvari.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnikom, želim da kažem da ste dobro izbalansirali i na pravi način rešili još jednom ovaj problem koji imaju naši studenti koji nisu uspeli da završe, zbog raznih problema, ličnih ili bilo koje druge prirode, svoje studije. Pred nama je dobar, dobro izbalansiran, dobar, realan predlog da im se da mogućnost i šansa da još za dve godine završe svoje studije na način na koji su i po programima na koji su oni to svoje obrazovanje započeli.

Mislim da se svaki put, a mi već treći put razmatramo slično temu i dajemo slično rešenje, smanjuje broj takvih studenata. Mislim da ima mnogo manje nego što određene cifre predstavljaju i pokušavaju da predstave. Mislim da je jako važno da određujemo rok ovim studentima, kako sada, tako i svaki drugi i svaki prethodni put. Mislim da studiranje nikako ne sme da bude, ne sme se studirati ceo život, ali se treba učiti ceo život i mislim da je ograničavanje perioda svakako pedagoški opravdano, motivišuće i da, iako je to možda za Vladu, za poslanike teže, mi pokazujemo na taj način iskrenu želju da ovi ljudi zaista što pre i na pravi način završe započete fakultete, jer studiranje nikako ne sme biti hobi, studiranje mora biti ograničen period na koji se najefikasnije stiču znanja i veštine koje će ljudima pomoći da efikasnije obavljaju one profesije za koje su se oni opredelili. U tom smislu treba podržati ovaj zakon.

Ovaj predlog će, naravno, uvažiti i to, našu iskrenu želju da povećamo broj visokoobrazovanih ljudi u našoj zemlji, da dostignemo evropski nivo od 25%. Mi smo danas na pola puta i da budemo društvo obrazovanih ljudi. Mi u Socijaldemokratskoj partiji imamo jedan dokument koji se zove „Država obrazovanja“, a u kojem smo dali osnovne smernice na koji način želimo reformisati naše obrazovanje i čini mi se da je ova Vlada zaista na dobrom putu i da se ono što smo mi zacrtali kao socijaldemokrate dobro ostvaruje i da dobro napredujemo na tom putu.

Mi verujemo da je preduslov istinskih i jednakih mogućnosti suzbijanje siromaštva i ostvarivanje socijaldemokratskih ideja, obrazovanje, to je jedini put, da je dobro obrazovanje ulaznica za zdrav i normalan život i porodične vrednosti i formiranje pojedinca. Socijaldemokratski pogled na svet oduvek je počivao na shvatanju obrazovanja u funkciji stvaranja slobodnih, solidarnih ljudi koji u društvu uživaju jednake mogućnosti, i to je ono što mi želimo. Želimo da obrazovanje bude osnovno ljudsko pravo i tu svoju politiku svakodnevno sprovodimo. Ljudsko pravo na obrazovanje, naravno, ne sme se završavati samo kod mladih ljudi, nego se može omogućiti i u odraslom dobu. Ko god nije stekao odgovarajuće obrazovanje u mladosti zaslužuje jednake šanse.

U tom smislu želimo da podržimo ovaj zakon i glasaćemo za njega i želimo zaista da damo jednu korektnu šansu ljudima da završe započete fakultete. Pogotovo je ovaj predlog korektan prema onim ljudima kojima je ostalo još par ispita, a verujem da je velika većina njih u tom statusu i mislim da će uspeti za ove predložene dve godine da svoje studije privedu kraju i da zaista učestvuju na pravi način u razvitku i napretku naše zajedničke države, jer i studiranje, celoživotno studiranje, koje se spominje kao mogućnost, bi bilo loše, ne samo za fakultete, nego i za same te ljude.

Sa sticanjem studentske diplome oni stiču samopouzdanje da su preskočili jednu izuzetno važnu stepenicu, da su stupili u red akademaca koji mogu da rukovode, mogu da budu lideri ili zadobili znanja i veštine koje će im zaista omogućiti da lakše sprovode zacrtane planove u svojim firmama, na svojim poslovima i opredeljenjima za koja se zalažu.

Socijaldemokratska partija stoga će podržati ovaj zakon, kao i nastojanje ove Vlade da raširi dostupnost kvalitetnog obrazovanja, da otvori sistem obrazovanja, da bude što otvoreniji, da poradi i podigne kvalitet obrazovanja. Mi se trudimo da se poveća bruto nacionalni dohodak, izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka i da ono bude veće za obrazovanje i nauku. Mislimo da ova Vlada jako puno radi na tom planu, samim stabilizovanjem ekonomskih situaciji u državi stvara uslove za bolja i povećana ulaganja u nauku i u obrazovanje.

Stoga ćemo, kao neko ko je posebno zainteresovan za podizanja znanja radnika, za solidarnost i demokratiju i razvoj ovog društvo, zdušno podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, ako je neko 2017. godine imao neku dilemu i nedoumicu da li treba dualno obrazovanje uvesti, inkorporirati u naš sistem, mislim da ga danas nema i meni je jako drago što i kolega Stevanović jako pametno debatovao o ovoj temi, kao ekonomista dao zaista par kvalitetnih sugestija, što me dodatno ohrabruje da smo na pravom putu i da dualno obrazovanje je put koji će omogućiti mladim ljudima da ostanu u ovoj zemlji i da im daje šansu da dobro zarade u budu vrednovani u svojoj zemlji, svom gradu, svom mestu gde žive i gde stvaraju porodice. To pokazuju naravno statistike neumoljivo i one pokazuju kvalitet ovog zakona i dobru orjentaciju koju je zauzela ova vlada na čelu sa tadašnjim, odnosno sa sadašnjim predsednikom države i kompletnom Vladom gde smo danas čuli od ministra, da je sedam 7.400 mlade dece se opredeljuje ili oko 40 do 45% svih kapaciteta usmerenih škola u našoj zemlji u 83 škole da oko 600 kompanija učestvuje i da oko 40 profila i više se danas formiralo za ove ljude i učenike.

Ono što je najbitnije da i sami učenici, njih 75 do 90% je reklo da je zadovoljno i da je nakon šest meseci našlo zaposlenje u svojoj struci u oblasti iz koje se obrazovalo, da 90% njih smatra da učenje na dva mesta, što inače i znači dualno obrazovanje je nešto što im daje zaista veliku šansu da se odmah zaposle i da steknu kvalitetna znanja, a da 60% poslodavaca je izjavilo da je spremno da zaposli učenike koji su radili kod njih odmah nakon nakon ovog formalnog školovanja.

Naravno da 2017. godine kada smo donosili taj zakon i kada smo se odlučivali za dualno obrazovanje bilo je različitih kritičara ali želja za dualnim obrazovanjem je postojala i malo pre, a na to je ukazivala naša privreda i najviše mislim 2013. godine. Obzirom da dolazim iz Novog Pazara iz kraja koji ima jako puno malih preduzeća koji su se trlili i koji se danas trle sa značajnim nedostatkom kvalifikovane radne snage. Međutim, tek 2016. godine sa vašim dolaskom, jednom kvalitetnom saradnjom, sa PKS i naravno zaista jednom jakom inicijacijom od strane predsednika i kompletne Vlade ušli smo 2017. godine na pravi način i doneli Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama, a ovo što danas radimo je samo završetak i dovršavanje instituta dualnog obrazovanja i u visokom obrazovanju, znači u kompletnom obrazovanju što je izuzetno značajano i pravi je put za razvoj obrazovanja u našoj zemlji.

Jako je dobro što nismo apsolutno prepisali modele koje smo, čija iskustva smo usvojili kao što je nemački, austrijski ili švajcarski model. Čuli smo danas šta se dešavalo Mađarskoj jer su oni zaista uspeli da privuku mnogo investicija i da krenu sličnim putem, ali drago mi je da kažem, srbijanski sistem dualnog obrazovanja ima svoju autentičnost, da je opredeljen prema našoj privredi koja ima svoje karakteristike i posebnosti, pre svega opredeljen ka malim i srednjim preduzećima. Te 2017. godine što mi je jako bitno da kažem, imao sam veliku inicijaciju i stalna zvanja od lokalnih samouprava iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, iz Novog Pazara, pa iz opštine Tutin, i Sjenica da se podržim ovakav jedan zakon, da podržimo dualno obrazovanje jer i lokalne samouprave u ovom sistemu obrazovanja dobijaju značajno mesto. One postaju spona između obrazovanja i privrede, one učestvuju u kreiranju upisne politike i one prvi put dobijaju neku konkretniju, opipljiviju mogućnost da učestvuju u kreiranju i pomognu lokalnim preduzetnicima.

To je zaista velika stvar i nešto što i danas podržavanjem ovog Zakona o visokoškolskoj u vođenju dualnog obrazovanja u visokom školstvu činimo na pravi način što će, naravno, ne pomoći samo centrima koji imaju velike fakultete nego i manjim centrima kao što je i grad Novi Pazar i njegovo okruženje.

Ja ću iskoristiti jedan primer koji sam čuo od mislim jako visprene vaše koleginice gospođe Grujić, na primer onaj primer o drvnoj industriji, koji je jako poučan i mislim da mnogo znači, eto da se objasni i ljudima, na primer iz mog kraja, velika industrija pločastog nameštaja u Novom Pazaru, Tutinu i njegovoj okolini je jako uspešna i mi smo u sadašnjem sistemu imali da prilikom obrazovanja u visokoškolskim institucijama jedno na primer tog profila za drvnu industriju, imali smo nekoliko različitih profila, kao što su stolar, tapetar, lakirer itd.

Međutim, u današnjem sistemu, sistemu dualnog obrazovanja, svi su ti profili sublimirani u jedan profil koji se zove operater za izradu nameštaja. Tako da, mladi čove za vreme svoje trogodišnje škole prolazeći kroz desetak postrojenja, potpuno različiti da se jedni bave proizvodnjom pločastog nameštaja, drugi proizvodnjom kupatilskog nameštaja, treći ugaonih garnitura i tako dalje, dobijaju jako puno više veština i savladavaju desetak tih, praktično veština, upoznaju se svim problemima u tim različitim specijalnostima i naravno sa sticanjem mnogo više veština u okviru ovog zanimanja, ovakav jedan radnik postaje jako skupocen na tržištu, jako više vredi, jako više zna, može čak i da se pozabavi otvaranjem sopstvenog preduzeća što je velika stvar za pokretanje malih preduzeća, u ovom slučaju u drvnoj industriji.

Socijaldemokratska partija i socijaldemokratija kao orjentacija politička kojoj ja pripadam i moja politička opcija u centru svog delovanja vidi radnika, pa je stoga i obrazovanje i podizanje vrednosti u veštinama i u vrednovanju jednog radnika za nas, centralna tema i centralno mesto i upravo zbog toga mi želimo da izuzetno glasno i jako podržimo dualno obrazovanje u Srbiji, jer to vidimo kao način da naši radnici budu i obrazovani, opšte obrazovani, ali i da steknu zaista veštine koje će im podići vrednost na tržištu i koje će naterati i same poslodavce da poštuju njihov rad i da ih dodatno cene.

Stoga će moja socijaldemokratska partija ovaj zakon zdušno podržati, kao što smo podržali uvođenje dualnog obrazovanja. Želim da kažem i da pozdravim orjentaciju ove Vlade i njenog premijera i predsednika same države, kao i sve ministre i naravno, da je ugaoni kamen, odnosno mogu da istaknem tri centralna mesta ili tri ugaona kamena koja nas vežu za ovu koaliciju, a to je opredeljenje za evropske integracije, kojima želimo da modernizujemo našu zemlju, opredeljenje za stvaranje jednog savremenog društva gde informatičko društvo će biti dominantno na čemu insistira ova Vlada. Iza nas treća izuzetno bitna stvar koju ova Vlada izuzetno dobro radi jeste reforma obrazovanja sa uvođenjem dualnog obrazovanja se to čini na najbolji način.

Stoga ćemo mi ovaj zakon, kao i one dodatne zakone koji su predloženi podržati, obzirom da se radi o zakonima neophodnim za zatvaranje Poglavlja 7. i unifikaciju naših zakona sa evropskim standardima i evropskim zakonima, stoga mi te zakone, zaista želimo zdušno da podržimo. I još jednom vam se zahvaljujem na jednom kvalitetnom radu, koje je ovo Ministarstvo dalo u zadnjem periodu pogotovo na polju dualnog obrazovanja.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.

Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.

Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.

U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.

Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.

Nastaviću još, ali nek to bude završni komentar.

Evidentno je da u komandnom sastavu Vojske Republike Srbije trenutno ne postoji nijedan general bošnjačke nacionalnosti i mislim da bi od velikog značaja za jačanje poverenja svih manjinskih naroda, a pre svega Bošnjaka, ovoj državi bilo promovisanje bar jednog ili nekoliko oficira u čin generala.

Znam da u Vojsci Republike Srbije postoji nekoliko oficira sa završenom generalštabnom školom, sa odličnom ocenom, sa odgovornim dužnostima koje obavljaju u Vojsci i sa visokim činom, a koji bi mogli da se proizvedu u čin generala.

Jedan od osnovnih ciljeva i motiva SDP jeste ravnomerno uključivanje svih nacionalnih manjina u sve institucije ove države, a pre svega, kao predstavnik Bošnjaka, to insistiram za predstavnike svog naroda i mislim da bi ovim činom dodatno inicirali Bošnjake i druge manjinske narode da se u većoj meri uključe u Vojsku naše države.

Stoga, pozivam ministra vojnog da učini nešto na ovom polju, kao i predsedniku Vlade da sugeriše da se ovako nešto desi.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odgovorna politika mora biti sluškinja ekonomije.

Kreiranje politike danas mora biti takvo da rezultiram kvalitetnim i održivim razvojem Republike Srbije. To ova Vlada zaista čini intenzivno i kvalitetno od svoga imenovanja i to u dva glavna pravca. Pre svega, sa jedne strane forsiranjem informatičkog društva, uvođenjem informatičkih rešenja i informatičkih povezivanja u svim sistemima i u drugom pravcu, unapređivanjem naučnog i tehnološkog kapaciteta naše zemlje.

Neosporno je da u Srbiji postoji naučno-istraživački potencijal koji treba negovati i uvećavati, kao i konkretnije koristiti da bi Srbija postala privreda zasnova na znanju. Harmoničan odnos između privrede, nauke i inovacija je u smislu stalnog i kvalitetnog transfera između njih modus operandi sigurnog privrednog razvoja naše zemlje.

Na polju unapređenja naučne delatnosti najznačajnije je bilo modernizovati zakone koji se tiču nauke i naučnih istraživanja i to je ovo ministarstvo jako korektno učinilo. Pre svega, prošle godine je usvojen Zakon o Fondu za nauku kojim je nastavljeno finansiranje projektno i kojim se otvara još veća paleta za projektno finansiranje nauke, što je jako bitno, i što je način na koji se može motivisati zaista veliki broj naučnika, koje ova država ima na svim poljima, da svojim ličnim rešenjima, idejama se uključi u naučni razvoj ove države.

Danas je pred nama je jako značajan Predlog zakona o nauci i naučnim istraživanjima koji je prošao jako iscrpne javne rasprave, koje su bile jako kvalitetne, što je pomoglo da se napravi jedan dobar dokument koji uvažava stavove i potrebe naučne zajednice.

Ova dva zakona koja sam spomenuo čine paket reformskih zakona iz oblasti nauke kojima se podstiče naučno-tehnološki razvoj i obezbeđuje stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Glavna novina, ono što je spomenuo gospodin ministar ovog zakona, jeste zvanično ukidanje, ali videli smo da to nije ukidanje, nego jedan novi način finansiranja, ali ukidanje jednog modela koji je do sada postojao, apsolutnog projektnog finansiranja koji je bio neodrživ, koji je bio jako kritikovan i kroz koji su se finansirali određeni istraživački projekti.

Ovaj dosadašnji apsolutni model doveo je do toga da su konkursi ministarstva poslužili i služe kao sredstvo za preživljavanje instituta istraživača, umesto da pospešuju i nadograđuju kvalitetna istraživanja. Hoću da kažem da je ovo ministarstvo i brojna istraživanja koja je ono sprovelo utvrdilo da je ovaj dosadašnji sistem manjkav i da ga treba osvežiti i preći na jedan drugi, kako ćemo videti u ovom zakonu predloženi model, a to je model kombinovanog institucionalnog i projektnog finansiranja.

Zaista je opredelenje ove Vlade da modernizuje našu zemlju, pre svega na naučnom polju. Ja sam puno hvalio Ministarstvo zdravlja ovde, jer sam zaista zadovoljan na koji način je Ministarstvo zdravlja rešavalo probleme, modernizovalo tu oblast. Astronomski su velike cifre koje je to ministarstvo uložilo u obnovu resursa, ali mogu da kažem da ruku pod ruku sa ovim ministarstvom stoji i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja, to je široko polje posla ovog ministarstva, koje je zaista mnogo učinilo, ne samo u polju zakonodavstva, čega smo i danas svedoci, već i obnavljaju brojnih resursa koje je praktično ukupno obrazovanje i nauka u ovoj državi ima.

U poslednje četiri godine budžet za nauku je, kao što smo čuli, uvećan za 36% i najavljeno od strane premijerke da će se taj trend nastaviti, i ministar sam reće pokušaće se doći do cifre od 0,97 do 1,5, što je zaista ogromno povećanje budžeta, reč je o procentima bruto nacionalnog dohotka, onoga što je ova Vlada ili prošla Vlada zatekla to je bilo zaista mnogo manje i praktično neprimetno i zaista minorno za ovakvo vitalnu granu.

Protekle dve godine čuli smo da su se u Srbiji nastavila ulaganja u nauku. Najbolji primer su izgradnja određenih naučno-tehnoloških centara, naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i Nišu, kao i izgradnja zgrade Biosens instrituta u Novom Sadu, stanova za mlade istraživaće u Kragujevcu itd. Zaista je ono što je ovo ministarstvo učinilo jako puno i jako dobro. Međutim, i naučno zakonodavstvo i naučna infrastruktura, videli smo da rastu, ali čini se da je glavni problem slaba povezanost privrede i naučnih inovacija.

Na početku sam rekao da ozbiljna politika koju imaju mnoge evropske zemlje jeste onaj u kojoj je politika sluškinja ekonomije i ona u kojoj su naučna dostignuća i inovacije pokretači privrednog razvoja tih zemalja. Zapravo, u tome je glavna stvar i caka zbog čega su ta društva jako napredna, zbog njihovi radnici imaju visoke plate i zbog čega su njihovi proizvodi jako skupi.

Orjentisanost naučnih istraživanja ka privredi u našoj državi je relativno niska što se i odrazilo na rang Srbije u globalnom izveštaju konkurentnosti za 2018. godinu u kojem se prema kvalitetu saradnje univerziteta i privrede Srbija nalazi na 79 mestu od 140 zemalja.

Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučnoistraživačkim projektima finansiranim iz budžeta u periodu od 2011. do 2015. godine, patenti i tehnička rešenja koja koristi naša privreda čine svega 3,3%, a sa druge strane, na primer, naučni radovi čine 88%.

Ne kažem da je loša stvar, pošto i sam pišem naučne radove i bavim se naučnim istraživanjem tog vida i to mnogi medicinari jako uspešno rade u ovoj državi i mnogi drugi naučnici, kažem da je za ukupni industrijski razvoj zemlje jako bitnije razviti ovaj drugi sektor, odnosno razviti bolju povezanost između privrede i naučnog istraživanja.

Od ukupno 16.592 istraživača, samo 3% je zapošljeno u tom poslovnom privrednom sektoru. Naučnici u našoj zemlji teško prelaze iz akademske sredine u privredu. Ukupna izdvajanja u nauku u Srbiji, rekoh za 2017. godinu, iznosilo je 0,93 BDP, iako je to dosta manje od evropskog proseka koji je 2,03. Očekujemo da će i dalje ovaj trend rasti, kao što je i do sada rastao i da će dostići neku razumnu, shodno ekonomskoj snazi naše države, vrednost.

Iz poslovnog sektora dolazi samo 10,1% ukupnih ulaganja u nauku u 2017. godini, što je znatno ispod proseka EU, gde privatni sektor učestvuje sa 55% ulaganja u razvoj nauke i inovacije.

Čvršća povezanost nauke i privrede je jedan od glavnih preduslova za razvoj i inovacije i njihovu primenu u privrednoj industriji, samim tim i za ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta.

Države koje su lideri u inovacijama i tehnički-tehnološkom razvoju jesu to isključivo zahvaljujući tesnoj vezi između privrede i naučno-istraživačke delatnosti, kao i komercijalnoj primeni znanja i tehnologija.

Nema sumnje da je potrebno da se naučna zajednica, instituti, u većoj meri uključe i kreiraju ponudu za privredu.

Ja znam da vi na tome dosledno radite i da se o tome priča poslednjih 22 godine, ili poslednjih deset leća o ovome što ja pričam. Vi ste svesni da je to ključ napretka ove države. Pohvaliću i to što ste formirali Savet za saradnju privrede i nauke. Tu je gospodin dr Popović imenovan za predsednika i mislim da je to jako značajno. Pogledao sam sajt Privredne komore, koja je sa vama partner, i to je put kojim se može informisati i naša mala privreda i srednja preduzeća, jer oni, verovatno, nisu dovoljno svesni koliko inovacije, pa i minorne, mogu, a zamislite neke krucijalne i svetski značajne, mogu dovesti do ubrzanja i olakšanja njihove proizvodnje, njihove konkurentnosti i, naravno, podizanja ekonomske moći cele zemlje, kroz taj način.

Ako odete u Ameriku, lako ćete videti da oni izbacuju svoju tešku industriju i one stare tehnologije, tekstilnu industriju i da kompletnu svoju industriju zasnivaju na naučnim inovacijama, na skupim proizvodima. Na primer, Amerikanci proizvode 90% ukupnih najmodernijih pomagala u medicini, koja su izuzetno skupa, a čija proizvodnja, verujte mi, nije toliko skupa i komplikovana. Reč je o dobrom brendiranju i o zaista jednoj kvalitetnoj ideji koju oni mogu i koju oni na pravi način prezentuju.

Rekoh da je jako značajan ovaj Savet za saradnju privrede i nauke i rekoh da se puno čini na otvaranju jako bitnih centara za nauku u velikim gradovima, kao što je Novi Sad, Niš, Beograd, priča se o Borči, Čačak, Kragujevac, ali vas moram pozvati da se takođe malo pozabavite i drugim delovima Srbije, delovima kao što je Novi Pazar, Subotica, delovima koji zaista imaju veliki potencijal.

Vi znate da je Novi Pazar najmlađi grad, region novopazarski, sa zaista velikim brojem mladih, jako kvalitetnih studenata i ljudi koji su zaista bliski nauci. Imate kapacitete državnog univerziteta u Novom Pazaru, kao i nekoliko privatnih univerziteta i mislim da bi osnivanje jednog centra za inovacije, kao i imenovanje određene osobe ili otvaranje kancelarije ovog saveta za saradnju između privrede i nauke bilo od izuzetnog značaja za taj kraj i za podizanje ukupnog naučnog standarda u samoj državi, zato što zaista ovaj kraj, u mom kraju ne manjka ljudi koji su spremni da ulože u mali biznis, koji su spremni da rizikuju, koji imaju taj gen za biznis, ali verujem da neke inovacije koje mora podupreti ovo ministarstvo i država i osnivanje jednog takvog centra za inovacije može umnogome da olakša i ojača ovu proizvodnu aktivnost i da zaista i taj kraj stane u rang u sa većim centrima u ovoj državi.

Ja mislim da Novi Pazar i novopazarski kraj, odnosno region Sandžaka, veliki potencijal u ljudima i u obrazovnom kadru, koji zaista može da doprinese da ova država krene napred još brže i da budu motor ekonomskog razvoja, kao što i danas jeste motor evropskih integracija i modernizovanja ove države.

Socijaldemokratska partija u svom programu ima zaista poseban dokument i posebnu pažnju obraća obrazovanju i nauci i stoga zaista ovaj zakon ćemo podržati širokog srca, obzirom da ga je podržala kompletna javnost u Srbiji i obzirom na to da smo ubeđeni da je dobra stvar za državu Srbiju i sve njene građane. Hvala.