Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću dati još samo par sugestija i još jedan aspekt na Zakon o medicinskim sredstvima, obzirom da sam afirmativno govorio o njemu i istakao da je jako dobar i pozitivan u svetlu usaglašavanja sa evropskim integracijama i evropskim standardima. Da podsetim kolege da se danas najsavremenija medicina nalazi na zapadu, u EU, u Americi, svakako ne u nekim istočnim krajevima, koje ovde neki vole da promovišu.

Osvrnuo bih se na deo koji se odnosi na oglašavanje medicinskih sredstava i promociju medicinskih sredstava, obzirom da smo danas malo spomenuli ovaj deo. Radi javnosti i radi struke, još jednom naglašavam da je ovo Ministarstvo zaista puno uradilo za struku, za lekare, pre svega radeći na njihovoj edukaciji, kontinuiranoj edukaciji, usavršavanju, upošljavanju i slažem se da se stvara jedna nova generacija mladih ljudi koji na drugi način razmišljaju medicinski, protokolarno, na način unifikovanja, pružanja zdravstvene usluge, što je jako bitno u ovom trenutku.

Način promovisanja u stručnoj javnosti je decidno i jasno određen ovim zakonom, kao i na koji način se može stručna javnost obavestiti o određenom leku. Naravno, to izvode stručni saradnici i oni se obavezuju da na vrlo konkretan, jasan i nedvosmislen način obaveste lekara o leku i o njegovim neželjenim efektima. Na svaki način se smanjuje ovim uredbama i ovim zakonom mogućnost manipulacije ili bilo koje zloupotrebe medicinskih saradnika, odnosno zloupotrebe lekara od strane medicinskih saradnika.

Mi smo danas naglasili da se mogu dati besplatni uzorci, koji će biti, naravno, obeleženi kao besplatni. Rekli smo da velike farmaceutske kuće, istraživačke kuće, mogu biti sponzor medicinskih događaja, medicinskih skupova i to nije ništa loše.

Na kraju i u Srbiji se dešavaju određena strukovna dešavanja, inventi, moramo se i pohvaliti malo. Mi imamo u našem Kliničkom centru nekoliko profesora koji su predsednici bordova, velikih evropskih udruženja, kao što je prof. Seferović, koji je predsednik borda za stručnu insuficijenciju i najkvalitetniji edukacioni stručni sastanci se održavaju u Beogradu.

Mi, ako na pravi način iskoristimo farmaceutske kuće, zaista možemo doći do kvalitetnih saznanja. Ne putuju svi lekari i ne obilaze ove praktično, nažalost, ja se slažem da nije kvalitetno raspoređeno i odličan je vaš predlog da to bude javno i transparentno, ali ne možemo taj vid mogućnosti, koji je praktično i predviđen kontinuiranom edukacijom izbaciti ili zaobići.

Mi danas sprovodimo medicinu koja je zasnovana na dokazima, vrlo brzo ćemo imati kompletno sve protokole na čemu zaista Ministarstvo užurbano i dosta radi, da protokolarno reši, da unifikujemo terapiju u svim delovima zemlje i ovaj zakon upravo doprinosi tome, kao i ovi kongresi, kao i svi skupovi. Ovaj zakon je u tom smislu izuzetno dobar što dokida mogućnost, što jasno definiše šta sponzor određenog predavanja može da čini. On u svakom slučaju može da izabere sadržaj onoga što će se predavati. On ne može da menja sadržaj nauke i to je nešto što je jasno i decidno određeno ovim zakonom. Takođe, on ne može ni da bude u prostoriji o kojoj se priča o određenom leku i njegovim karakteristikama.

Znači, da je ovaj zakon praktično dokida mogućnost korupcije i na tom polju je zaista izuzetno dobar. Upravo sam u tom smislu pričao o evropskim zakonima i evropskom zakonodavstvu što se razmišlja o svim koracima i svim mogućnostima. Ne može saradnik, stručni saradnik da pokloni nešto lekaru i on zbog toga da prepisuje lek. To ne može, to je zabranjeno ovim zakonom. Dodatno, on može samo da proverene i jasne informacije kaže o određenom leku i da ukaže čak na neželjene efekte što je jasno i decidno ukazano.

Naravno, postoji i ovde mnogo toga je pominjano, a žao mi je što se u ovom kasnijem delu izrodilo to u neku nestručnu komunikaciju i čuli smo ovde svakakve neprimerenosti. Moram zbog javnosti i zbog struke da kažem da su ovom društvu najvažniji lekari kliničari. Profesorima svaka čast, ali lekari kliničari nose zdravstven sistem i odgovor u svim praktično institucijama. Naše institucije su otvorene. U našim institucijama može svako da očekuje da će dobiti kvalitetan odgovor.

Želim da kažem, da kvalitet jednog hirurga ne određuju njegove titule, već njegova manuelnost, njegova pripremljenost, njegova obučenost, njegova temeljnost, pripremljenost za samointervenciju, kao i savladavanje određenih tehnika. To vrednuje jednog hirurga, u ovom slučaju ministra.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženo rukovodstvo, tokom prošlonedeljne rasprave o prosvetnim zakonima, zakonima o obrazovanju, bilo je reči o jednoj školi u Novom Pazaru. Upravo želim da obavestim ministra prosvete i da mu postavim jedno pitanje i uputim jednu molbu.

Naime, verujem više iz loše namere, nego iz neinformisanosti, rečene su loše reči, loše stvari o obnovi jedne škole u Novom Pazaru. Reč je o centralnoj školi u Novom Pazaru, školi „Stefan Nemanja“. Istaći ću vam nekoliko činjenica koje je objavila i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja je i nadzirala, provodila i raspisivala nabavku za obnovu ove škole.

Naime, pola miliona evra je uloženo u rekonstrukciju ove škole, u školi koju pohađa 1223 đaka i koja je započela svoj rad u novoj, obnovljenoj i jednoj velelepnoj zgradi.

Naime, škola „Stefan Nemanja“ je obnovljena od sredstava Kraljevine Norveške koja je donirala 360.000, Republike Srbije koja je donirala 70.000 i 70.000 je dao grad Novi Pazar. Ova škola bila je, zaista, u jednom katastrofalnom stanju, sa ravnim krovom koji je prokišnjavao, vlagom koja je ruinirala praktično zidove većine učionica, i sa izuzetno lošim stanjem mokrih čvorova. Od sredstava koje je obezbedio, praktično, da kažem, menadžment škole i uz saradnju sa gradom Novim Pazarom koji je pripremio sva dokumenta, da kažem sa jednim vrlo visprenim menadžmentom, sa direktorom škole, završena je u potpunosti obnova ove škole.

Dakle, škola je danas, obzirom da je u samom centru Novog Pazara, zaista ponos prosvetne zajednice. Škola koja ima potpuno obnovljenu fasadu, termo fasadu, promenjen način grejanja, greje se na bio masu, potpuno je krov renoviran i promenjena kompletna unutrašnja infrastruktura, mislim na stolove, table, i danas ta škola zaista izgleda brilijantno, na ponos svih građana Novog Pazara i na ponos Ministarstva prosvete. Želim da vam pokažem kako ta škola izgleda spolja. Zaista, izabrane su i divne boje i zaista prikazuje da se puno radi na obnovi infrastrukture školske.

U Novom Pazaru smo imali, i to često napominjem, ministre, imamo probleme sa idenjem u tri smene, sa time da đaci idu u odeljenja koja su prebukirana, preko 30 ih ima, i mi upravo rešavamo ove probleme. Ova Vlada u prošlom i ovom mandatu, uz pomoć Gradske uprave u Novom Pazaru, napravila je tri nove škole, tri divne škole, obnavlja postojeće škole, i to je za svaku pohvalu.

Želim da ministra zamolim da se direktorima, kao što je direktor ove škole Edin Dugopoljac, koji je za pohvalu, koji je svojim radom i animiranjem uspeo da animira i nastavnike i roditelje škole da i sami pomažu, sami rade, sami doprinose, nagrade, da se ustanovi nekakva nagrada koju će sprovoditi Ministarstvo prosvete, kao nagrada i pohvala visprenim, vrednim, dobrim, časnim rukovodiocima, kao što je ovaj rukovodilac i kao što su mnogi rukovodioci koji su direktori škola koje u teškim uslovima, zaista, pre svega motivisani željom, altruizmom i željom da podižu obrazovanje i kompletan status ove zemlje, da se pohvale, da se nagrade, da se javno istaknu. To je nešto što je za ove ljude jako bitno i nešto što bih vas molio, gospodine ministre, da ustanovite i imate u vidu. Hvala.

Uvažene kolege i koleginice, pred nama je jedan odličan zakon. Mi koji dolazimo iz lokalnih sredina to najbolje znamo. Sredina koje su opredeljene za mirkobiznis sve trenutno ukazuje da je ovaj zakon više nego neophodan. Imamo nedostatak kvalitetne mlade radne snage na tržištu, ljudi u Novom Pazaru i svi privatnici se praktično žale da nemaju kvalitetnu radnu snagu i ne vidim zbog čega ovoliko teške reči, ovoliko nedobronamernih, loših sugestija, da tako kažem ima opozicija. Ovo je neophodnost koja zaista Srbiju vodi u jedno društvo jednakih mogućnosti.

Ako govorimo o principima, ne znam koji princip ovde može da zasmeta. Ovi principi su motivacioni faktor za sve đake. Na kraju, jedan od principa je i pravo izbora, sloboda izbora za zanimanje obrazovnog profila. Tako da mislim da je pred nama jedan odličan zakon, da amandman u svakom slučaju treba odbaciti, a da zakon ovakav kakav je doprinosi boljem privrednom razvoju, ali i boljoj efikasnosti i znanju učenika.

Praktična znanja najviše trebaju ljudima, i to najbolje znamo mi koji dolazimo iz prirodnih nauka. Na primer, mi lekari bez praktičnih znanja, koje smo sticali na samim klinikama, naše znanje koje smo učili i dobijali iz udžbenika po sistemu el katedra, bilo bi apsolutno neprimenljivo. Stoga, mislim da mi treba iz prirodnih nauka da budemo, pre svega motori, da se ovakav jedan zakon usvoji. Dualno obrazovanje je zaista napredak i mogućnost koja daje našim mladim ljudima da se obrazuju i steknu prave veštine na pravi način.

Uvaženi predsedniče, molim vas, povredili ste član 103.

Nemojte molim vas da dozvoljavate da opozicija zloupotrebljava manjinska prava u ovoj Skupštini za njihovu ličnu promociju interesa. Ceo božiji dan mi slušamo ovde Boška Obradovića koji spinuje, izmišlja temu, a danas govorimo o dualnom obrazovanju. Nema značajnije teme za proizvodnju u krajevima gde žive Bošnjaci, Mađari, Slovaci nego da njihova se deca kvalitetno obrazuju. Izmišljene teme vade i vređaju praktično celokupne narode. Ovo je nečuveno.

Molim vas, da ne dozvoljavate da se preko interesa manjina ovde vodi neka opoziciona politika. Evo, sad slušamo ovde, pominju se Mađari, pominju se Hrvati. Sve manjine su motor reformi u ovoj državi. Bošnjaci kao i Srbi ne žele da se vraćaju na konfliktne situacije. Želimo da budemo motor evropskim integracijama. Želimo da menjamo ovo društvo na bolje. Molim vas, ne dozvoljavajte više Bošku Obradoviću da glumi ovde zastupnika srpskih interesa za koje on ni malo nije, najmanji patriota u ovoj Skupštini je on, verujte mi.

Uvažene koleginice i kolege, pred nama su izuzetno bitna dva bazična zakona, juče smo čuli, koja donose rešenja i mogu reći da smo imali, verovatno zbog ozbiljnosti samih zakona, jednu kvalitetnu raspravu, kvalitetna viđenja raznih političkih opcija i verujem kvalitetne odgovore koje je ministar dao.

Jasno je da i mi, kao jedno savremeno demokratsko društvo, kao i većina ozbiljnih društava, tražimo rešenje da naše obrazovanje u 21. veku bude zamajac i osnova ozbiljnog razvoja, kako ekonomskog, tako i jednog društvenog napretka i blagostanja.

Važeći Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine kada je Srbija pristupila Bolonjskoj deklaraciji, Bolonjskom procesu, kao i važeći Zakon o osnovama sistemskog obrazovanja, bio je više puta inoviran. Na te promene zakona treba gledati pozitivno. Procesi tehničko – tehnološkog razvoja su zaista danas jako brzi, danas treba stalno menjati obrazovanje, stalno modernizovati naš obrazovni sistem, jer svaki zastoj danas u obrazovanju je nešto što ne prati savremena kretanja i može zaista skupo koštati sve generacije koje će doći nakon nas, biti direktno regresivan i štetan.

Ja ću vas podsetiti na čuveni američki sistem obrazovanja koji je dominantan od početka 20. veka, stalno trpi i promene, stalno trpi proispitivanja i stalno se posmatra. Pazite, to je zakon koji je omogućio kompletan napredak celokupne, odnosno vid obrazovanja koji je omogućio velike patente u nauci, od polio vakcine, pejsmejkera, preko mlaznih aviona, pročišćavanja vode itd. Jedan takav sistem obrazovanja Amerikanci stalno menjaju, stalno nadgledaju, stalno prate, iako je on standard u svetu, oni su spremni da uvedu neka druga saznanja i neke druge oblike koji bi mogli da unaprede njihovu privredu. Osnova njihove moderne politike je stalna promena, change koji oni stalno potenciraju. Amerikanci su šampioni u jednom masovnom visokom obrazovanju i ogromne svote ulažu u naučna istraživanja, što njihova industrija obilato koristi.

Moram da kažem da SDPS veliki značaj pridaje obrazovanju, mi imamo jedan poseban plan, imamo tzv. program koji se zove – Država obrazovanja i mi insistiramo, kao Socijaldemokratska partija, na ustavnim promenama koje će omogućiti da ne samo osnovno obrazovanje bude besplatno i dostupno svima, da kažem, obavezno svima, već da to bude i srednjoškolsko obrazovanje. Mislimo da je to jedini način da ova zemlja krene napred.

Trend omasovljenja visokog obrazovanja je prisutan u svetu 60-tih, 70-tih godina. To je prepoznala Evropa, prepoznala je Južna Koreja, prepoznala je Kina i mogu da kažem da danas u Južnoj Koreji gotovo svi mladi ljudi idu na fakultet. U Kini 2001. godine oko 7 miliona ljudi je išlo na fakultet. To je pomak za deset godina sa milion na sedam miliona. Kina planira da 2015. godine oko 50% svih mladih ljudi nešto studira.

Najveći benefit imaju društva koja su u razvoju od visoko obrazovanih ljudi i mi moramo insistirati na ovim modelima. Kao najsvetliji primer istrajnosti i onoga što treba činiti, pomenuo bih našeg naučnika, genetičara gospodina Miodraga Stojkovića, kome su pre deset godina rekli da ono što on radi neće uspeti u Srbiji. Međutim, on je svojim radom i upornošću pokazao da naša pamet vredi i da i mi možemo ostvarivati zavidne rezultate u veoma teškim i komplikovanim naučnim poljima. Tu je jedna njegova zaista zanimljiva rečenica koju želim da vam pročitam. On kaže:„Obrazovanje i nauka su skupi, ali ne obrazovanje je mnogo skuplje. Briga o mladima je težak i dugotrajan posao, ali ako se na vreme ne pobrinemo za taj kamen, on će se otkotrljati ka tuđem posedu“.

Mi danas imamo taj problem da naši najkvalitetniji ljudi, najobrazovaniji ljudi idu tamo gde im je bolje, gde mogu da zasnuju porodice, gde mogu lakše da žive, i to je opravdano. Zaista moramo razviti pravi patriotizam, a to je sve snage upreti u konsolidaciju naše zemlje, naše ekonomije i na svaki način pokušati da ovim ljudima povećamo plate i damo bolje uslove za život i za rad. To je jedina šansa koja može ovu zemlju da isčupa, da ne bude trećerazredna zemlja i mesto gde će najnekvalitetniji projekti, odnosno proizvodi iz sveta biti samo prodavani. To je nešto na šta ukazuju najumniji ljudi u ovoj državi i nešto što su prepoznale neke druge zemlje. Vidite, arapske zemlje planiraju šta će raditi za 50, 100 godina, šta će razvijati, iako sada žive u blagostanju od nekih resursa koje imaju. Mi moramo smoći snage da zaista promenimo uslove za mlade istraživače, za mlade ljude koji rade da bi nešto napravili od ove zemlje.

Zbog toga mi podržavamo svakako unapređenje zakona kojim se stvaraju kreativni obrazovni modeli, kao što su ustanove, vežbaonice, resorni centri, različiti modeli, jedinstveni informacioni centar, studiranje uz rad i sve ono pozitivno što donosi ovaj zakon, a verujte mi ima mnogo pozitivnih stvari koje ovaj zakon inovira i uvodi u naše obrazovanje. Na svaki način mora se zaustaviti ne samo poplava novih univerziteta i visokih škola, već u prvom redu to što se produkuje osrednjost, plagijati, nepotizam na duži rok, bez obzira na mere koje će država preduzeti. Ove institucije nemaju dobru prognozu.

Svršeni studenti sa ovih fakulteta i škola neće biti u stanju da u praktičnom radu ispune očekivanja poslodavaca, te će posle nekoliko generacija studenti sa takvih fakulteta biti nepoželjni na tržištu rada. Takve ustanove, koliko god u početku imali materijalne koristi, jer su privlačne studentima zbog svog lakog studiranja, vremenom će izgubiti ugled i propašće.

Na državnim fakultetima studiranje je ozbiljnije, zahtevnije, ali istine radi na ovim fakultetima imamo zabeležene pojave primanja mita, korupcije, prepisane doktorate, i to podjednako kao i na privatnim fakultetima, što urušava njihov ugled.

Verovatno najbitnije i najkvalitetniji deo ovog zakona o kojem danas raspravljamo jeste što otvara mogućnost da obrazovne institucije budu u boljem kontaktu sa privredom. One omogućavaju privatno-javno partnerstvo, one omogućavaju dualno obrazovanje u srednjoškolskom stručnom obrazovanju. To je najkvalitetniji deo ovog zakona. Verujte mi. Ja dolazim iz Novog Pazara, a ista je situacija u svim gradovima Srbije, u svim manjim gradovima i svih regijama koje su opredeljene za neki mali biznis, za mikro biznise.

Glavni problem tih ljudi je nedostatak kvalitetne stručne snage, nedostatak kvalitetne stručne snage. Ovim mi omogućavamo malim preduzetnicima, tekstilcima, obućarima iz Novog Pazara, ljudima koji se bave proizvodnjom pločastog nameštaja, da oni sami svojim kapitalom mogu da osnivaju, pomažu škole i da na taj način dođu do kvalitetnog kadra. Verujte mi, to je najbitnija stvar koju ovaj novi zakon donosi i to je nešto sa čim, ovo je problem, sa svakim preduzetnikom u Novom Pazaru sam pričao isti je problem. Nemaju kvalitetnu radnu snagu i sve više ljudi ide van. Mi moramo motivisati ove škole da se što više bave ovim poslom.

Na kraju, trebao bih da kažem da ćemo mi kao SDP ovaj zakon podržati, da ja kao Bošnjak sam prezadovoljan i time da smo ove godine završili, kompletno je uveden Bosanski jezik kao ravnopravan u Sandžaku, trenutno oko 14.545 učenika srednjih škola, osnovnih škola pohađa škole na bosanskom jeziku. Zaokviren je proces i svi problemi koje smo imali, pa i onaj sa službenicima je prevaziđen. Na kraju su i evropske institucije prepoznale Srbiju, praktično 2016. godine u dokumentu, Evropskoj povelji o upotrebi manjinskih jezika i regionalnih jezika dali su pozitivnu ocenu i ukazali da je Srbija napravila velike pomake na tom polju i to je zaista rezultat ove Vlade.

Želim da kažem da ćemo mi kao socijaldemokrate podržati ovaj zakon i glasati za njega. Hvala.

Ja ću se složiti da se odbije ovaj predlog. Upravo je formiranje odnosno stavljanje nadzora kompletnog ovoj instituciji doprinelo kvalitetu ovog zakona. I ovo što kaže ministar, sigurno je da će ljudi koji su visoko stručni i koji su u stalnom kontaktu i koji stalno prate materiju, lakše, brže i kvalitetnije odlučivati, u interesu boljeg funkcionisanja ovog instituta potpomognute oplodnje.

Uvažene kolege, uvaženi ministre i pomoćnici, mi smo podneli devet amandmana, ukupno sedam nam je prihvaćeno. Hoću da se zahvalim pre svega Vladi na razumevanju, jedan odličan zakon smo malo i popravili u pravnoj normi, obzirom da je u svih sedam amandmana bilo reči o ujednačavanju načina pravnog pisanja ovog teksta, gde postoje određene norme i to nam je savetovano od strane pravne službe koje treba instalirati u okviru pisanja ovog zakona. Vlada je za ovo imala sluha i usvojila i mi smo zaista zadovoljni zakonom, i suštinski a vidimo da će da bude i u nekom kodificiranom, pisanom smislu, vrlo kvalitetno odrađen. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gosti iz Ministarstva zdravlja, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, sa stanovišta medicinske prakse pred nama su danas zaista dva krucijalna zakona, afirmativna zakona koja kako bude odmicala debata i razgovor verovatno ćete se uveriti kao i kompletna javnost Srbije da su značajan pomak i unapređenje u oblastima koje obrađuju.

Pre svega imamo prvi zakon koji moram da se pozovem na određene evropske institucije jer su one i danas u naučnom a verujem i moralnom smislu zaista neko koga treba slediti i poštovati. Naime, parlament EU je na predlog Evropskog udruženja za humanu reprodukciju i embrijologiju dao sugestije na koji način i kako treba urediti ovu oblast. Naravno, da samo oplodnja veštačka bude što dostupnija, što širem delu populacije, na svakom mestu ni bez obzira na njihovu imovinsku kartu, odnosno njihov imovinski status. To je vrlo human predlog koji smo mi prihvatili ne apriori.

Naravno, ovo je bio predlog 2008. godine da su zemlje u okruženju neke pokazale jednu arhaičnost i duboku podeljenost, pre svega pozivam se na slučaj Hrvatske. U Hrvatskoj deset godina nije mogao da dođe ovaj zakon do usvajanja i praktično pred samim vratima EU oni su usvojili nekakav zakon upravo zbog mešanja nekih, da kažem, struktura koje ne bi trebale da odlučuju o ovakvim profesionalnim zahtevima.

Što se tiče veštačke oplodnje ona ovim zakonom dobija jedan čvrst pravni okvir. Ona će biti dostupnija i naravno za nas je jako bitno u okviru borbe za demografski oporavak. Ona nije naravno tu ključna, ali svakako može da da svoj doprinos.

Ovim zakonom prema sadašnjim, praktično rešenjima ovog starog zakona, ona je bila besplatna samo za neplodne parove koji ispunjavaju niz uslova i to u ograničenom broju pokušaja. Ona će i dalje ostati besplatna, to je izuzetno bitan kriterijum, a namera ovog novog zakona je da definiše nivo valjanosti i dostupnosti usluga očuvanja plodnosti i lečenju neplodnosti putem BMPO.

Takođe ovo je korak u usklađivanju sa evropskim standardima. To je zaista jedna složena oblast, biomedicinska koja mora biti uređena jednim kompletnim novim zakonom i mi danas imamo jedan novi zakon. Novim zakonom se slabosti starog zakona 2009. godine potpuno eliminišu obzirom da se on bavio samo procesom oplodnje, a nije izdavao nivo kvalitet i vodio računa o kvalitetu usluga koje pružaju praktično institucije koje su se time bavile. Vrlo bitan element kod ovog zakona jeste što se posebno daje mogućnost privatnoj praksi, odnosno privatnim malim klinikama da i dalje nastave i da uđu u sam program.

Dosadašnji podaci pokazuju da su privatne prakse, zahvaljujući što njima rukovode zaista eminentni stručnjaci, imale i bolju uspešnost i veći zahvat obavljanja ovih praktično… Mi smo takođe i proširili domen ko će sve biti obuhvaćen ovim zakonom i data je mogućnost čuvanja jajnih ćelija, što verujem da je iz medicinskih razloga jako opravdano i da je jako dobra stvar.

Imali smo na samom Odboru za zdravlje otvaranje nekih pitanja, kao što je to bilo surogat materinstvo, ali debatovali smo i o identitetu i želim da se složim sa onim i zaista je bilo valjano obrazloženje koje je dao profesor Tulić, kada je govorio o identitetu ljudi koji su donori, da većina ljudi koji žele da budu donori, a on je rekao da apsolutno svi traže da budu anonimni i to je nešto što valja ispoštovati i to je nešto što u dužem roku mislim da je bolje rešenje.

Zakon je utvrdio i zabranu utvrđivanja i osporavanja majčinstva i očinstva u postupku na darovanim ćelijama. Pre nego što se paru koji ne može da dobije potomstvo prirodnim putem ponudi mogućnost biomedicinski potpomogne oplodnje, moraju se predočiti druge opcije, kao što je na primer usvajanje deteta.

Naravno, potpuna obaveštenost pacijenata je preduslov za sprovođenje ovih postupaka. Zadatak struke nauke je da zatim učini sve da do začeća dođe, odnosno da se o ćelijama brinu na najbolji mogući način. To je, naravno, i omogućeno ovim zakonom, obzirom da se poseban akcenat stavlja na nadzor. Jasno je definsano ko, kako i na koji način, kao i koje kvalifikacije treba da ima da bi vršio kvalitetan nadzor.

Verovatno najbolji element ovog zakona jeste njegovo istrajavanje na uniformnosti, da u svim delovima naše zemlje, u svim institucijama koje će biti ovlašćene bude isti nivo pruženih usluga, što do sad nije bio slučaj.

Što se tiče drugog zakona, o transfuziologiji, odnosno transfuziološkoj službi, želim da kažem da je on reformski. On na potpuno novi način organizuje transfuzijske ustanove u našoj zemlji i praktično glavna je stvar to što će on ujednačiti organizaciju prikupljanja krvi u celoj našoj državi.

Naravno, već ste rekli da će glavna novina biti umesto dosadašnjih 47 bolničkih banaka krvi i transfuzioloških službi, postojaće samo četiri ovlašćena centra za prikupljanje, obradu, testiranje i distribuciju krvi.

I kolega Laketić je naglasio da će se na ovaj način povećati kvalitet provere date krvi. Vidimo da će ELISA test biti unapređen jednim savremenijim nukleinskim testom koji je direktan i sigurniji.

Vrlo bitna stvar koja donosi novi zakon o transfuziologiji jeste da se uvodi posebno polje kliničke transfuziologije u domenu rada, odnosno transfuziolozi dobijaju zaista jedan novi aspekt svoga delovanja, gde će moći da iskažu i da daju svoj kompletni doprinos u tom, da kažem, lečenju pacijenata u kojima će i oni učestvovati.

Moram zbog javnosti da kažem i podsetim da su komplikacije koje mogu da nastanu usled nepodudarnog davanja krvi jako velike. U Americi čak 20-30 ljudi godišnje umre zbog grešaka, to nisu uglavnom greške laboratorijskih službi, već označavanja i praktično prenošenja informacija.

Stoga mislim da uključivanje transfuziologa će na pravi način i samim transfuziolozima omogućiti da daju doprinos u lečenju pojedinačnih pacijenata, ali omogućiće i jedan sigurniji transfer, jer, rekoh da greške mogu da budu fatalne, može se razviti intravenska hemoliza, akutna, koja je jako smrtonosna i jako brzo smrtonosno stanje, tako da direktno prisustvo kliničkog transfuziologa u praćenju pacijenta kome se daje i odgovornost samog transfuziologa za davanje krvi je izuzetno bitno da u takvim alarmantnim situacijama transfuziolog prepozna reakcije, obustavi i uđe u antidotsko rešavanje i zaustavljanje tog patološkog procesa koji može biti fatalan.

Država na ovaj način nadam se će rešiti onaj problem koji ima, a to je da se pacijentima, što je bio slučaj, traži da neko od njihove rodbine donese određene količine krvi ili donira da bi oni mogli da uđu u proces hiruške intervencije. To će se ovim zakonom dokinuti. U svakom trenutku, obzirom da ovaj zakon zahteva formiranje informacionog sistema, će se znati u kojem delu države postoje rezerve i u svakom trenutku se mogu te rezerve tražiti i uzeti, tako da jedna ružna praksa koja je do sada postojala, ovim zakonom će biti dokinuti i mislim da je to jako, jako bitno.

Ovaj zakon, što je jako bitno, transfuziologe neće ostaviti bez posla. Transfuziolozi će, verujem, dobiti i neku profesionalnu satisfakciju za svoje znanje i za svoj rad. Transfuziolozi će imati veće učešće u lečenju samih pacijenata i to je nešto što je jako dobro.

U susednoj Hrvatskoj sam gledao, oni su sličan zakon doneli i postupno menjali transfuziološku službu i mogu reći da sa te strane su zaista dobar primer reforme transfuziološke službe, a mi smo na vrlo sličnom putu i mislim da je ovo dobar korak u regulaciji ove oblasti.

U svakom slučaju, reč je o dva afirmativna, dobra zakona, koja ćemo mi SDPS podržati, glasaćemo za njih. Mislim da se na ovaj način i dalje nastavlja jedna reforma zdravstva, koju je upravo ovaj ministar i ovo ministarstvo započelo.

Mi imamo informacije da će se vrlo brzo zaposliti preko dve hiljade ljudi u zdravstvenim centrima Srbije, da će se dati mogućnost da mladim i obrazovanim ljudima uđu u proces daljeg sticanja znanja i veština i da je to nešto što se nikad nije desilo od kako ja sam u medicini, da toliko krupne brojke ljudi započinju i da je to nešto za svaku pohvalu.

U svakom slučaju, ovo je korak dalje u reformi našeg zdravstvenog sistema. Usvajanje ovih zakona će doprineti boljem zdravstvenom odgovoru na samom terenu.

Nadam se da će i ono bolno pitanje bele kuge u Srbiji ovaj zakon, da ćemo iskoristiti svi da ovaj zakon promovišemo, poveća natalitet, da se sve više dece rađa u našoj državi i da biološki ova država živne. To je osnov za ekonomski, politički i svaki drugi razvoj. Hvala.

Uvaženi poslanici, uvaženi ministre, uvaženo predsedništvo, meni je drago da smo danas imali zaista jednu kvalitetnu raspravu i to, pre svega, mislim zahvaljujući samom ministru koji je u početku bio jako konkretan, jasan i decidan. Žao mi je što smo ulazeći u jedan populizam i nekakvu demagogiju došli do ovog sada trenutka, a to je trenutak prevaziđen u ozbiljnim nacijama, narodima i državama sukoba između etatizma ili koordinisanog, dirigovanog razvoja i u ekonomiji i poljoprivredi i slobodnog tržišta. Te teme su za sva ozbiljna društva završene, osim za društva u kojima populanti žele da vode glavnu temu.
Ima još poneka zemlja u južnoj Africi i u Južnoj Americi, u kojoj etatisti i populisti nameću svoje stavove. A, istorija je pokazala da dirigovana ekonomija nije ništa više nego jedna ozbiljna krađa građana i zloupotreba njihovog rada.
Mi, čini mi se, se odaljismo dosta od naše današnje teme, a to su zaista afirmativni i dobri zakoni koji su danas pred nama, koji idu na ruku našim poljoprivrednicima i, pre svega, stočarima. Bilo je pokušaja u pređašnjim govorima da se omalovaži povećanje koje imamo u budžetu i davanja koja smo imali u poljoprivredi u poslednje dve, tri godine, povećanje je značajno za sve one koji se njime bave. I, 43,8 milijardi dinara je veliki novac za jednu državu kakva je Srbija, a povećanje od 3,3 milijarde je zaista značajno, obzirom da će se direktno iskoristiti za donacije ljudima koji se bave ovim konkretnim stvarima, a konkretna je stvar uvećanje stočnog fonda u Republici Srbiji. Ne vidim mesta tu nikakvoj kritici.
I do sada je bilo podsticaja. Neki su imali zamerke na prethodne dve godine na neke druge ministre, ali molim vas, mi smo u prethodne dve godine celo društvo upregli u pravcu štednje da bismo danas izašli na zdrave noge, na mogućnost da podižemo budžet u poljoprivredi i da damo ovakve subvencije koje su zaista od ogromnog značaja za sve one koji se bave uvaćanjem stočnog fonda u Republici Srbiji.
Ja bih zamolio ako možete da mi omogućite da debatujem na pravi način.

Mislim da je red u odnosu na građane Srbije da jedni druge slušamo. Mislim da ovo nema smisla.

Uvažena predsednice, cenjene kolege, narodni poslanici, na početku želim da pohvalim Grad Novi Pazar, rukovodstvo Grada Novog Pazara, na zaista kvalitetnim i na vreme preduzetim preventivnim merama odbrane protiv poplava, koje su u zadnjem poplavnom talasu sačuvale Grad Novi Pazar.
Naime, odgovorna gradska vlast čiju okosnicu čini Sandžačka demokratska partija zaista se ozbiljno odnosi prema imovini građana, prema svojim građanima i moram da kažem da smo u svom mandatu rešili krucijalna pitanja. Pre svega četrdesetogodišnji problem vodosnabdevanja rešen je jednim ozbiljnim pristupom koji imamo, asfaltirane su skoro sve ulice u gradu.
Nakon lošeg iskustva iz ranijih godina i nakon ozbiljnih šteta koje su nanosile bujične vode u Gradu Novom Pazaru, mi smo napravili ozbiljan program i uz pomoć evropskih prijatelja, pre svega Progresa, od 2014. godine započeli izgradnju mini brana. Tada smo sa pomoću 400.000 evra uspeli pet mini brana da napravimo, a sada gradimo još četiri mini brane i verujte mi da u Sandžaku jedini grad koji nije doživeo potop je Grad Novi Pazar. Videli ste šta se desilo u Sjenici, u Tutinu, šta je pretilo Prijepolju, nizvodno od samog Prijapolja, Brodarevo i drugi delovi su bili poplavljeni.
Želim da pozovem „Srbijavode“ da svojom inicijacijom, planskim rešenjima, stalnim kontrolama, da početne impulse upravama ovih opština i da poučeni jednim dobrim iskustvom koje smo u Novom Pazaru izgradili, zaista sprečimo na ovaj način divljanje bujičnih voda, jer vidimo da se klima menja i da sačuvamo imovinu građana koji su izabrali nas da ih zastupamo na tim poljima. Toliko.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege i koleginice, ja ću još jednom podsetiti da smo mi ovde pre svega da bi doneli dobar zakona. Nismo da bi jednog drugog pobedili u govorništvu i mislim da je dosadašnja argumentacija svih ovih ljudi iz pozicije pokazala da je ovo ugaoni kamen celokupnog zakona.
Mi sada treba da raspravljamo da li postoji suvišno znanje i ne bih se složio sa prethodnom govornicom kada kaže – obični policijski službenici. Ne postoje obični policijski službenici. Molim vas, ako ljude želimo da edukujemo, to je dobra stvar, pa i da budu kompatibilniji sa organima u socijalnim ustanovama i to je dobra stvar. Mislim da je suvišna priča i podrivanje celokupnog zakona ovo insistiranje nekih poslanika da se ovaj dio briše.
Stoga vas pozivam da ovu našu argumentaciju većine poslanika da je ovo izuzetno bitna stvar i dalje podržite i da nastavimo da raspravljamo o drugim amandmanima.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, želim da se na početku zahvalim Ministarstvu zdravlja na jednom zaista korektnom radu i suradnji sa gradom Novim Pazarom i to je zaista rezultiralo značajnim projektima od izgradnje velelepnog dijagnostičkog centra kojim smo upotpunili svoju opremu, naravno uz pomoć stranih donacija, preko osnivanja Zavoda za javno zdravlje, kojim je ponovo Novom Pazaru vraćen status koji je i ranije imao i kojim se iz Novog Pazara vodi računa o javnom zdravlju u Novom Pazaru, Tutinu i regiji oko ovih centara.
No, želim da ovom prilikom pozovem ministra zdravlja da nastavimo ovu saradnju i što prije realizujemo projekat angio-sale, nesporno je da je ona neophodna i što hitnija ovom kraju i to je zaključak koji smo imali u svim razgovorima sa ovim ministarstvom. Znam da su oni ozbiljno ušli u projekat ove realizacije, ali još jednom ovom prilikom želim da ih pozovem da što pre realizujemo i instaliramo angio-salu u Novom Pazaru, kako bi i ovaj kraj Srbije bio pokriven sa tim načinom lečenja ljudi koji imaju kardiovaskularnu bolest srca.
Takođe, kolega je pominjao da nakon ovog nemilog događaja su smenjeni određeni direktori. Ja verujem da je kolega Jovanović upoznat i verujem na reč da je bilo reči o kvalitetnom kadru. Slično se desilo i u Priboju gde je jedan sjajan lekar neurolog Jasminko Toskić, smenjen i mislim da trebamo voditi računa o kadrovima koji zaista bi trebalo da se sačuvaju u našem zdravstvenom sistemu.
Naravno da je potez ministarstva dobar. Kontrola, bolja kontrola rada bolnica na terenu je svakako dobra stvar i želim da to što su smenjeni određeni direktori nije strašno. Mi se zalažemo za principe smenjivosti i želim da pozovem Ministarstvo zdravlja da, kao i u prošlom mandatu, nastavimo da, pre svega, zakonskim rešenjima, kvalitetnim rešavamo, pre svega, na nivou Ministarstva zdravlja i da nastavimo sa ovom kontrolom rada tih bolnica po unutrašnjosti i na taj način podignemo nivo zdravstvene zaštite u našoj državi.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi gledaoci, ovog našeg zasedanja, zadnjih pet godina je obeležila zaista jedna kvalitetna saradnja između Republike Azerbejdžana i naše države koja je za svaku pohvalu. Slični problemi, zatim, jedna svesrdna podrška koju je Azerbejdžan u političkom smislu doslednosti, nepriznavanje i podrške za status Kosova Azerbejdžan pružio našoj državi, verovatno je najviše uticala da između ove države se stvori jedno ozbiljno poverenje.
Dalje, izuzetno je bitno naglasiti da dve zemlje imaju zaista ogroman potencijal u saradnji, ne samo međudržavnim dogovorima, već i u razmeni i saradnji biznisa i biznismena iz naših država.
Vi znate da je prebogata kavkaska država Azerbejdžan doživela erupciju u pozitivnom smislu, pre svega eksploatacijom gasa iz Kaspijskog mora i oni, praktično svi pokazatelji pokazuju da su zemlja u najbržem, jedna od zemalja u najbržem razvoju i sa velikim bogatstvom njihove državne rezerve, iznose preko 24 milijarde dolara, razvoj je preko 5%, oni gotovo da nemaju nezaposlenost, negde ispod 0,9%. Čak 80% od ukupne zarade koju imaju od gasa ostaje njihovoj državi što je zaista izuzetno impozantno.
Azerbejdžan je jedan od retkih zemalja u koju naša zemlja više izvozi, nego li što iz nje uvozi. Prošle godine obeleženi su zaista brojni primeri pomoći i dobrog odnosa Vlade Azerbejdžana i njenih predstavnika prema našoj državi. Naime, zahvaljujući donaciji te zemlje u našoj državi obnovljen je Tašmajdanski park, tamo su podignuta dva velika spomenika, lepa spomenika, njihovom nacionalnom predstavniku Gajderu Alijevom kao i našem velikom, poznatom pesniku i piscu i kritičaru, profesoru Paviću. Takođe, od donacije ove države obnovljena je i kompleks Bajrakli džamije sa njihovim pomoćnim objektima koji služe za edukaciju, ali takođe i crkva Svete Petke u Novom Sadu.
Mi u Novom Pazaru smo imali veliko zadovoljstvo da uz pomoć sredstava Vlade Azerbejdžana zaista velelepno obnovimo naš dom kulture koji danas zaista izgleda impozantno, lepo i zaista služi svrsi i to je najbolji poklon koji je mogla ova zemlja, ova divna zemlja da, da građanima i Novog Pazara i nađe države.
No, verujem da je izuzetan bio i gest za vreme poplava kada je firma „Azret“ koja izvodi praktično većinu radova na ovoj deonici puta o kojoj danas raspravljamo, svim svojim kapacitetima i mašinama priskočila u pomoć poplavljenim, a da su predstavnici ambasade, Azerbejdžansko-Srpskog prijateljstva i drugog diplomatskog kora na najbolji način došli da pomognu i finansijski pomogli poplavljena područja.
Ono što je najbitnije je da Vlada Azerbejdžana pokazuje zaista veliko interesovanje za ekonomsko ulaganje u ceo prostor Balkana, a da je Srbija tu prepoznata kao glavni partner, što može da imponuje. To je rezultiralo jednim izuzetno kvalitetnim kreditom koji je Republika Srbija dobila od Vlade Azerbejdžana 2012. godine, izuzetno povoljan kredit sa grejs periodom od tri godine koji će se isplaćivati 15 godina i sa kamatnom stopom od 4%, što je zaista u današnje vreme izuzetno niska stopa. Mi znamo da smo imali i druge ponuđače iz Turske, ili na primer, iz Italije, koji su bili čak i duplo skuplji i tražili duplo veću kamatnu stopu.
Sve ovo govorim upravo da ukažem da je Vlada i tada i današnja Vlada povukla pravi potez i da su današnje predložene promene zakona na koje ukazuje i sam ministar, koje se sastoje samo na produžavanju roka upotrebljivosti i dostupnosti tih sredstava za dve godine nešto što valja sa pijetetom podržati, nešto što je izuzetno bitno za razvoj naše države.
Značaj Koridora 11 je ogroman. Ta tzv. Jadranska magistrala će zaista pokrenuti sve one predele kroz koje prolazi. Ona na makro planu ima izuzetan značaj, jer povezuje nekoliko država. Ona od Bugarske, preko Srbije povezuje Crnu Goru sa Italijom i to je ta transverzala Bukurešt-Beograd-Bar-Bari. To je i na makro planu izuzetno značajna deonica koja će i koja pokazuje i sigurno će pokazati ekonomsku isplativost. Izuzetno je bitno što će se sa završetkom ovog kraka deonice od Beograda do Preljine stizati za nešto kraće od jednog sata, što je vrlo bitna i značajna stvar.
Međutim, kada će traka, odnosno šest traka se spustiti do Crne Gore, nije još poznato. Za deonicu Požega-Boljare dužine oko 107 kilometara završen je generalni projekat za koji je Republička reviziona komisija donela zaključak 2008. godine i usvojila definitivnu trasu. Ona ide od Požege, prolazi preko područja sela Prilepak dolinom reke Moravice, pruža se prema Arilju i Ivanjici i njih zaobilazi severozapadnom rutom, a onda ide dalje preko predela Kosavice obilazeći Goliju, spušta se do Kovilja, pored Biočana, do Duge Poljane, preko Peštara i pravcem severoistok-jugozapad do Boljara gde je granična tačka sa Crnom Gorom.
Još jednom da kažem ovo je najkraća deonica. Struka se izjasnila da ta deonica je 42 kilometra kraća od bilo koje druge predložene i donela je skoro definitivan zaključak.
Žao mi je što nije ministarka tu, ali moram da se pozovem na njene tvrdnje. Već nekoliko puta, pogotovo 2015. godine u Novom Pazaru, kada je vrlo jasno, koncizno rekla da je to ono što je struka rekla, da je to nešto što je najisplatljivije, nešto što je najlakše za izvođenje, jer najlakše je preći preko Pešterske visoravni, to je pravac koji će se najjeftinije i najlakše sprovesti. To je ministarka ponovila nekoliko puta i naglasila da u ovom glavnom projektu nema mesta za neke veće promene i ekskurzije.
Izuzetno bitna stvar jeste što se tada došlo do zaključka da se razviju i pobočni krakovi. Najbitniji pobočni krak je onaj koji će ići ka Zlatiboru, odnosno koji će ići ka pravcu Sarajeva i povezati se sa Koridorom 10 i pravcem 5C kraka. Podsetiću vas da se time povezuje Preljina sa Pojatama i horizontalno praktično prelazi preko Republike Srbije i naj način uvezuju te izuzetno bitne deonice ka samom auto-putu za Sarajevo, što je dodatni kvalitet, čime će i zlatiborski kraj dobiti jako pun, a taj pravac možda imati i veću vrednost nego ova magistrala.
Ne znam da li će imati veću, ali svakako imaće barem istovetnu vrednost. Na taj način se neće zapostaviti ni zlatiborski kraj i dobiće svi stanovnici ovih delova Republike Srbije.
Ovaj koridor je zaista jedina razvoja šansa južnog, jugozapadnog dela Srbije, dela Srbije iz kojeg ja dolazim, severnog Sandžaka i to je za nas praktično pitanje života i smrti.
Ja ne znam šta bi moglo da se desi, ako se ne bi ispoštovala ova deonica, za koju je struka, razum i sve ono što je na strani isplativosti ukazalo da je mnogo bolje.
Na na kraju, njime se povezuje Arilje, Ivanjica i Pešterska visoravan. To su naše zone koje mogu i koje su predviđene i koje imaju takav potencijal za poljoprivredni razvoj, uzgoj zdrave hrane, organske hrane, a to je nešto, koliko mi se čini, na čemu ova Vlada, zaista insistira i to je jedini brend koji mi možemo sa sigurnošću da prodamo. To je rudno bogatstvo, to je turistički potencijal, koji zaista treba da otkriju, ne samo građani ove države, nego i svi građani, odnosno svi turisti koji zaista pokazuju želju da u sve većem broju dođu u našu državu i sve više dolaze u našu državu.
Vi znate da je crnogorska strana vrlo ozbiljno pristupila ovom poslu, da su oni po cenu ugrožavanja svoje BDP-a insistirali da započnu projekat izgradnje Jadranske magistrale do Boljara i to dovoljno ukazuje na značaj i kvalitet koji će dati ovaj autoput i implus povezivanju svih delova Balkana za nas verovatno dve jako bitne države, Republike Crne Gore i Republike Srbije.
Nama izuzetno interesantan sever Crne Gore u kojem živi zaista jedan veliki broj Bošnjaka, mi smo bili jako tužni kada se i desilo razdvajanje između dve zemlje, jer je naše nacionalno biće pocepano na dva dela. Znate da mi kao stranka smo bili protiv takve odluke i glasali uglavnom, protiv samostalnosti Crne Gore.
Za stanovnike ovih delova naše zemlje, rekoh još jednom, je životno bitno pitanje. Očekujemo od ovog Ministarstva da vrlo agilno, kao i do sada, kao i sama Vlada pristupi izgradnji puteva, obnovi puteva, obnovi kompletne infrastrukture, jer znamo da je to jedina šansa i jedini kvalitetan put da se okrene zamajac razvoja, pre svega onih delova Srbije koji nisu Beograd.
Još jednom, pozivam ovo Ministarstvo, kao i sva ministarstva i samu Vladu Republike Srbije da da dodatnu snagu i dodatnu pažnju i dodatni impluse razvoju ovog projekta, jer čini mi se da svakim danom zakašnjenja ti krajevi ostaju pusti, migracije su učinile svoje i da praktično ovaj kraj ostaje pusto polje, a prelepa zona i neiskorišćena zona naše Republike.
Još jednom pozivam Ministarstvo i stojimo na usluzi, kao stranka i kao građani da damo svaku pomoć da se ovaj projekat što pre realizuje. Naravno, kredit je dobar, razumem zbog čega produžavamo vreme iskoristljivosti ovog kredita i glasaćemo za ovakvu odluku.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, uvažena predsednice i predsedništvo, želim da podsetim radi javnosti i radi građana koji žive u Sandžaku na ružne stvari koje se dešavaju u obližnjoj opštini Tutin gde je na vlasti stranka Demokratske akcije i njen prepoznatljiv predsednik Šemsudin Kučević. Ja sam i juče ukazivao u okviru Zakona za zaštitu od zaraznih bolesti, da smo imali jednu ozbiljnu krizu u toku ove godine i da šest meseci nije odnošeno đubre, da je došlo do ozbiljnog zastoja u higijenskim uslovima, da je čak počela stoka da umire i da je zaista alarmantno stanje bilo u samom gradu.
U opštini nije rešeno vodosnabdevanje, a nedavno smo pričali o sportskoj infrastrukturi, gde smo videli kod njih objekti nisu mrdnuli od 2000. godine i praktično od kako je ova garnitura na vlasti, imamo zaista jedno ruiniranje i propadanje i jedno bezizlazno stanje za građane te opštine, koja je pogranična opština i iz koje ljudi zaista migriraju.
Građani ove opštine obratili su mi se sa jednim ozbiljnim problemom. Naime, predsednik opštine Šemsudin Kučević je 2014. godine doneo o potpisao neko rešenje, čime je dozvolio jednom privatnom preduzeću iz Tutina da vrši eksploataciju krečnjaka, kao i tehničkog kamena iz sela Detane i potpisao je rešenje čak o izvođenju rudarskih radova, iako nije imao odobrenje samog rudarskog instituta, obzirom da je ovo veliko selo i da se samo nalazište nalazi u samom selu, na 50 metara od groblja, na 100 metara od kuća, žitelji su sprečavali i već sprečavaju dve godine da dođe do ovog čina, za šta se ustanovilo da je protivzakonit. Pune dve godine meštani ovog i obližnjih sela onemogućavaju izgradnju kamenoloma, obzirom da bi to ugrozilo njihovu egzistenciju, da bi to uništilo njihovu osnovnu delatnost od koje žive, a to je poljoprivreda i stočarstvo.
Da apsurd bude veći, obzirom da niko od upošljenika u opštini nije hteo da potpiše ovu odluku, potpisao ga je sam predsednik opštine na šta on nema nadležnost i namučeni, naravno, seljani podneli su krivičnu prijavu protiv predsednika Kučevića, ali odgovor još nisu dobili.
Sudija u Tutinu je ispravio svoju grešku prilikom donošenja prvostepenog rešenja i u drugom rešenju koje je doneo u sedmom mesecu 2015. godine po rešenju Višeg suda u Novom Pazaru utvrdio je da državinu na toj katastarskoj parceli imaju meštani datog sela, pa se očekuje da Viši sud u Novom Pazaru i potvrdi ovu presudu.
Zaista su se meštani namučili, čak dobili nekoliko krivičnih prijava, bilo je raznih i teških situacija, a čak u prošloj godini u Ramazanu su, bilo i nasrtaja uz asistenciju policije koja je obmanuta na ove ljude i bilo je niz teških trenutaka. Želim samo ovim primerom da vam ukažem koliko je teško stanje u ovoj rudnoj opštini i koliko ima zloupotreba. No, to nije jedini problem.
Naime, meštani su mi se ponovo obratili i ukazali na jedan problem koji je napravio predsednik opštine ponovo u selu Detane, jer je to selo koje je udaljeno samo dva kilometara od Tutina počeo je da prodaje seosko zemljište na površini od 19 hektara koje je korišćeno kao pašnjak i na taj način onemogućio meštanima da se bave stočarstvom.
Ono što je posebno bitno, jeste da predsednik opštine Tutin prodaje katastarske parcele svojim stranačkim simpatizerima i to tri meseca pred izbore što je izuzetno simptomatično i ukazuje na brojne nelegalnosti, te s toga pozivam nadležne organe da reaguju i provere ovo stanje.