Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, mislim da danas imamo zaista važne zakone koje treba ozbiljno sagledati i dati kvalitetne argumente, pogotovu ono što mene zaista zanima profesionalno jesu dva zakona u okviru zdravstvene zaštite, pre svega Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Želim da pohvalim, pre svega, Ministarstvo za jedan kvalitetan predlog, kojim je naš zakon uskladila sa evropskim standardima, ali i dala mogućnost stručnoj javnosti da da svoje mišljenje, inkoptira svoja rešenja. Koliki je značaj ovog zakona svi smo svedoci. Živimo u jednom brzom vremenu gde su pretnje epidemija vrlo realne i mogu da budu katastrofalne. Pominju se razni virusi, mnogo se putuje. Stoga, želim da naglasim da ovaj zakon, pogotovu danas, ima veliku važnost.
Zakon je opširan, jasan, decidno tretira svaku tačku i ono što je vrlo bitno jeste da donosi opšte mere, posebne i vanredne mere. No, ja želim da dam jednu sugestiju u okviru ovih opštih mera u okviru kojih se treba brinuti o kvalitetu zemljišta, kvalitetu vode, kvalitetu hrane, da se povede posebna pažnja.
Ovde se takođe uvode i odgovornosti, nadležnosti određenih institucija, ljudi, građana, pa i lokalnih samouprava. Zaista sam svedok da smo imali strašnu situaciju u obližnjoj opštini Tutinu, prošle godine, gde šest, sedam meseci nije odnošeno đubre, gde je grad zatrpan sa đubretom i gde je bila zaražena i voda. Imali smo i nekoliko uginuća stoke. Došlo je do izuzetno teške situacije, koja je mogla da eskalira i da napravi zaista ozbiljnu epidemiju. Stoga, ovaj zakon predlaže i rešenja u oblasti kažnjavanja i sprovođenja same politike, pa vas molim da obratite pažnju na ovakve mogućnosti, ovakva stanja koja su se dešavala.
Nažalost, i mi u Novom Pazaru smo za vreme vlasti SDA imali slično stanje. Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i, naravno, nama kao partnerima, mi danas u Novom Pazaru imamo jedno dobro stanje u zdravstvenoj zaštiti, osnovali smo i Zavod za javno zdravlje. I ovaj zakon delimično tretira i predaje određenu odgovornost i nadležnost tom Zavodu. Zavod je počeo da radi, profunkcionisao je i zaista ćemo imati kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i zahvaljujući ovoj odluci upravo ovog ministarstva i upravo ovog ministra na samom terenu.
Mi iz SDPS ćemo podržati sve ove zakone, a sa posebnim pijetetom ove zakone koji se brinu i poboljšavaju zdravstvenu zaštitu na samom terenu.
Mi smo ovde imali još jednu nelogičnost, kojom ću ja završiti. Imali smo ovde Zakon o obaveznoj vakcinaciji, tako mu je bio naziv. Došli smo u situaciju da jedino tri poslanika iz SDA su glasali protiv takvog zakona, što je bilo apsolutno neshvatljivo, i sa stanovišta prakse i sa stanovišta politike. Došli smo u situaciju da jedna hirovita politika zaista ne brine o svojim građanima i tako glasa.
Želim da završim da ćemo se mi i u lokalnoj i u centralnoj vlasti zaista potruditi da podržavanjem i ovih zakona i konkretnim rešenjima podignemo nivo zdravstvene zaštite. U tom smislu ćemo glasati za ove zakone.

Uvaženi ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, pred nama je danas jedan odličan zakon, sveobuhvatan začin, zakon koji je, kao što vidite, dugo pripreman i verovatno kruna u radu ovog ministarstva koje ću sada na početku zaista pohvaliti, kao i samog ministra, bio je veoma radan i vispren. Mi u Sandžaku, kao i u Tutinu i u Novom Pazaru i u Sjenici smo ga vrlo, vrlo često viđali i sa njim sarađivali.
Naravno, da tu ima i naših dobrih osobina, jer mi zaista imamo puno uspešnih sportista i gajimo jedan sportski duh i drago mi je što Ministarstvo sporta prepoznaje i što zaista puno ulaže u ovaj kraj, što se tiče infrastrukture i truda i da imamo još puno toga zaista da radimo.
Novi zakon koji je pred nama je unapredio onaj stari zakon iz 2011. godine i verovatno sve one manjkavosti i njegove nedoslednosti, slabosti koje su se dokazale je nadogradio. Pre svega, najbitniju stvar koju je zadržao i unapredio, što je očigledno jeste, projektno finansiranje, to je onaj ugaoni kamen koji je i doprineo jednom boljitku u sportskim aktivnostima u našoj državi. Drago mi je što je ministar sa svojim saradnicima to prepoznao i što je nadgradio element ovog zakona u tom smislu.
Naravno da ja, kao lekar, znam vrednost sporta, sportske aktivnosti i to je opšte poznata stvar i to je, mi kažemo zdravlje jednako sport je pre svega danas dominantno i danas očiglednije nego bilo kada pre. Sadašnji način života, manjaka sportske aktivnosti, manjak aktivnosti radne, loše navike, u smislu loše ishrane, uzimaju danak danas u celom svetu, pre svega u modernom svetu, a videli smo da su brojke kod nas još pogubnije.
Moram da kažem da, na jednom običnom primeru vidimo koliko gojaznost i sadašnji način života, znači neaktivnost, su danas uzele epidemijski mah. Samo u Americi se nedeljno otkrije 10 hiljada novih slučajeva dijabeta, samo zbog povećanog trenda gojaznosti. Biti gojazan znači imati metabolički sindrom, znači dobiti dijabetes, znači imati kardio-vaskularnu bolest. Onaj podatak koji vidimo, iz ovog vašeg obrazloženja, da jedan polovina stanovništva Srbije ima neki vid hipertenzije, je zabrinjavajuća, a jedini lek i jedino poboljšanje, jedini napredak možemo ostvariti kroz fizičku aktivnost. To će biti rekreativni sport, to će biti brzo hodanje, kako kažu taj „bris vok“ i to je sve ono što ovaj zakon pokušava da unapredi i da instalira u neke zakonske odredbe, za koje se mi moramo mnogo potruditi da vratimo u život.
Vidimo koliko građani Srbije malo posvećuju pažnje rekreaciji, rekreativnom sportu i to je nešto što je pogubno u odnosu na podatak iz EU. Mnogo je dobrih stvari, pre svega kvalitetan način kojim se želi vratiti sport u škole, ustanoviti sportske navike u mlade ljude, insistirati na jednom psiho-fizičkom kvalitetnom razvoju, potom razviti jedan kolektivni duh, duh solidarnosti, pa i „fer pleja“, što ja mislim sve ono što nedostaje nama kao društvu. Zbog toga je ovaj zakon jako bitan.
Imamo pomake u evidentiranju i danas kada, nadam se da ćemo usvojiti ovaj zakon, to je očigledno, nakon njegovog usvajanja imaćemo jedinstvene registre, svi ćemo znati na koji način i koliko imamo sportskih organizacija, klubova i svih onih udruga koja se bave sportskim aktivnostima.
Naravno, neću ulaziti u mehanizme, dobro je to što će iz APR-a sve ići nazad u Ministarstvo i svi će dobiti, praktično jedan kvalitetan registar.
Novi zakon se bavi, vidimo i decom, posebnu pažnju posvećuje deci, u projektnom finansiranju, 15% projekata moraju da se odnose na decu i posvećeni su dečijem sportu. Dobra su i ona ograničenja, da 15% iz samog tog projekta ne sme ići van samog projekta za ne projektne stvari i to su sve odlična i kvalitetna rešenja. Vidim da je zaista radilo dosta kvalitetnih pravnika, koji je usko specijalizovan za ovu oblast, neki kragujevački profesori su dali značajan doprinos, što je jako bitno. Znači, imali ste sluha za profesiju i za ljude koji se ovim bave celog života.
Izuzetno kvalitetna stvar je što, evo navešću, zdravstveni predlog za maloletna lica obavezan je jednom godišnje i pokriva se iz zdravstvenog fonda. To je krucijalna stvar. Mi smo imali na nesreću dosta loših iskustava. Mi znamo šta može ta hronična opstruktivna kardio-patija kada je neprepoznata da dovede iznenadnih smrti u mladih ljudi, pa čak i u sportista koji su jako aktivni i to ovakvo jednogodišnji pregled u ustanovama koji će biti besplatan za decu je zaista nešto što je odlična stvar i što je kvalitet ovog predloga.
Osiguranje sportiste od strane kluba je obavezno. Jako je dobar predlog i to što je uveden postupak sticanja odobrenja za obavljanje poslova stručnog osposobljavanja, postojeće kontrole. Naravno, svi oni koji se bave odgojem sportskim moraće na neki način da se licenciraju što je jako dobra stvar. Vi ste spomenuli da ćete insistirati na besplatnom sportu, dostupnom za sve. Dobra je naravno, dobar deo ovog predloga jeste i to što ne sme nikako biti ta članarina basnoslovno velika i mi je svodimo u neke normalne mere i neke normalne okvire.
Naravno, dobro je i to što neto dobit u tekućoj godini koji ostvari neko sportsko privredno društvo, a daje ovaj zakon i mogućnost da određena sportske udruge budu i privredna društva, da 70% od ukupne dobiti se ponovo investira i ponovo vrati u ulaganje u samo društvo, znači, mi i dalje vrtimo „cirkulus viciozus“, pokušavamo da zadržimo taj profit u samom sportu.
Pošto je zakon zaista obiman i sveobuhvatan moram da kažem da on ima i određenih mesta o kojima valja diskutovati. Na primer iz predloga je izbačena dosadašnja odredba da osuđivani za krivično delo ne mogu biti članovi, mogu biti sada članovi zastupnici. Jedna stvar koju ja vidim ovde, dobru nameru verovatno i jeste dobro, pogotovo ako mi dolazimo iz malih sportova, a ja dolazim iz malog sporta kao i vi ministre, ali ovde vidim da je određeno i to je jedan od glavnih novina u ovom zakonu da jednoj organizaciji iz oblasti sporta autonomna pokrajina ili regionalna zajednica, odnosno lokalna samouprava ne može od ukupnog sportskog budžeta prebaciti više od 20%. To ima svoju kvalitetnu dimenziju. Međutim, još jednom treba porazmisliti o ovom procentu. Još jednom treba razmisliti o ovom predlogu.
Tradicija sporta u različitim delovima Srbije je različita. Imamo neke krajeve koji baštine tradiciju i određene sportske aktivnosti i određene klubove. Na primer, rukomet u Nišu, boks u Novom Pazaru, potom fudbal u nekim krajevima i tako dalje. Mislim da je trebalo ovde naći neki medijum i dozvoliti i lokalnim samoupravama koje najbolje znaju svoje potrebe na lokalu da i oni delimično učestvuju u ovoj preraspodeli jer nije isto ulaganje u fudbalski klub, u razvoj fudbalskog kluba i u neki manji sport.
Znam da je vaša želja dobra, a to je da podjednaku šansu dajete razvoju u svim sportovima. Ovo je nešto gde treba proći između sile i haribde i naći nekakv medijum. Bojim se da ovaj procenta neće to obezbediti. U svakom slučaju ja želim da pohvalim vaš dosadašnji rad i rekao sam da se u Novom Pazaru mnogo uradili na sportskoj infrastrukturi. Mi smo završili velelepni stadion koji ima sada 12.000 mesta i Novi Pazar igra u super ligi. Napravili smo praktično preokret i pravili još puno sportskih struktura.
Pre svega, završili smo sportsku sajamsku ustanovu „Pendik“. Mi smo ovde čuli da u Tutinu od 2002. godine nije završena nekakva sportska hala i mi kada smo došli na vlast u Novom Pazaru, imali smo nezavršene objekte, ruinirane objekte, objekte koji su prikazivani da su rađeni, a svašta je sa tim donacijama i sa tim novcima činjeno.
Međutim, sposobnošću lokalne samouprave i našim kvalitetnim odnosom sa državom Srbijom, mi smo uspeli da završimo većinu od tih objekata.
Sportsko-sajamska ustanova „Pendik“ koju ste vi videli, koja je velelepna i koja pokriva jednog superligaša u muškoj odbojci, svi drugi sportovi manje su tu, to je stecište, to je i vikend stecište svih građana koji se bave sportom, mi smo uspeli da završimo stranim donacijama.
Hala „Pendik“ je najvećim delom izgrađena donacijom naših prijatelja, naših građana, naših sunarodnika, iz Republike Turske i drugim donacijama i naravno uz pomoć Republike Srbije.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da mnogo udela u tome što u Tutinu i Sjenici nisu završeni ovi objekti, ima i njihova nesposobna, reći ću i kontraverzna lokalna samouprava i da je najbolji primer grad Novi Pazar sa svojom vlašću, kako može i na koji način kvalitetno da se jednim ličnim angažmanom, kvalitetnim vođenjem grada, dobrim odnosom sa Republikom Srbijom i na kraju dobrim odnosom sa samim Ministarstvom sporta, mnogo toga učini na infrastrukturi u samom gradu.
Samo 16 imamo sportsko-rekreativnih centara, manjih za rekreativno bavljenje sportom u samom gradu, to smo napravili u zadnje dve – tri godine unazad. Stavljamo još uvek te novce u stadion, tri stadiona koja su pripremljena za vrhunsku obuku sportista, itd, mogao bih mnogo da nabrajam jer je zaista SDP od kako je na vlasti u Novom Pazaru, u kvalitetnom dijalogu sa Republikom Srbijom, puno učinio na infrastrukturi.
No, da se vratim na zakon. Mi ćemo zakon svakako podržati, zakon je odličan. Još jednom se vama zahvaljujem na jednom dobrom angažmanu, mogu da kažem kao poslanik da sam zadovoljan vašim radom, da ste vi jedan od ministara koji je verovatno zahvaljujući jednoj želji, mladosti i jednoj borbenosti koju verovatno crpite iz vašeg sportskog duha, puno toga pokazao, veliku želju, i puno toga učinio na samom terenu.
Nadam se da ćete nas i dalje podržavati. Vi znate da mi imamo i atletski stadion koji smo započeli. To će biti najveći atletski stadion na Balkanu, jer to zaslužuju atletičari iz Novog Pazara, reprezentativci Srbije. Svi znaju Amelu, svi znaju Asmira, itd. I to je radio grad, i tu znate koliko smo imali puno problema, ali koliko smo pokazali upornosti zahvaljujući jednoj zaista i vašoj upornosti i saradnji, uspeli da uđemo u ovaj projekat i to je način na koji treba da se mi političari određujemo prema ovim strukturama.
Još jednom, hvala vam što ste pripremili ovakav zakon i mi ćemo iz SDP ovaj predlog podržati u celini. Hvala.

Uvažena predsednice, kolege narodni poslanici plodonosna godina za građane Novog Pazara i celog regiona mnogo je ova Vlada uradila za naš kraj i u infrastrukturnom smislu preporodila praktično Novi Pazar koji je ponovo postao šeher, jedno lepo mesto gde svi žele da dođu. Upravo je politika ove Vlade i SDPS-a sa njom pokazala da otvorenost i rad na promovisanju svoga kraja i svoje zemlje daje rezultate.

Posebno želim da se zahvalim Ministarstvu zdravlja koje je u ovom mandatu mnogo učinilo za grad Novi Pazar i za infrastrukturu, zdravstvenu u Novom Pazaru.

Mi smo otvorili Zavod za javno zdravlje, što je za nas velika stvar i napravili smo i građani Novog Pazara dobili su velelepni dijagnostički centar u koji, to nije samo građevina, mogu da kažem da samo magnetna rezonanca košta milion evra i verovatno je kvalitetnija od one koju ima Klinički centar Srbije.

Dobili smo i multislaj skener, laboratoriju i mnogo toga. No, ne želimo da stanemo na tome i ja želim da uđemo u rešavanje krucijalnog pitanja što se tiče zdravstvene infrastrukture ovog dela naše države.

Naime, ozbiljna je pretnja nepostojanje sale za kateterizaciju odnosno angio sale u gradu Novom Pazaru koji ne pokriva samo Novi Pazar i mogu da kažem da je to jedini deo naše zemlje koji nije pokriven sa ovim vidom lečenja što je, moram da kažem, ustavna kategorija. Sever Kosova, ceo Sandžak gravitira Novom Pazaru i ti ljudi u slučajevima infarkta, a to je 60% ukupne smrtnosti cele populacije su zaista ugroženi.

Današnja medicina, ono što mi kažemo „evidens bejz“ zasnovana na dokazima pokazala je izuzetno veliku prednost ovog metoda lečenja i s toga želim da pozovem Ministarstvo da uđemo u jedno plansko pripremanje, da upitam ministra - da li je planirao kadrove i da li je urađen nekakav projekat koji bi rešio ovaj problem?

Naravno da ja imam ovde i statistiku u gradu Novom Pazaru 2011. godine imali smo 319 infarkta i smrtnost oko 7,21%. Na sreću 2014. godine broj je smanjen na oko 259, ali je smrtnost povećana na nekih 13,5%, što upravo govori u prilog da je ovaj vid lečenja najbolji i najpotrebniji ovom delu Srbije. Moram da kažem da drugi delovi Srbije su pokriveni od Valjeva, Zaječara, Užica, itd.

Na ovaj način ćemo pokriti i ovaj deo Srbije i zaista zadovoljiti pre svega, ustavnu kategoriju da je zdravstvena zaštita svima podjednako dostupna i da svi imaju podjednako pravo na bolje preživljavanje, jer moram da kažem da nije samo problem u smrtnosti, nego u komplikacijama koje nastanu. Ljudi koji se ne leče ovom metodom razvijaju srčanu insuficijenciju u nekom stadijumu i u nekom obimu što je takođe izuzetno teška stvar i dodatno opterećuje kasnije zdravstveni sistem.

Još jednom zahvaljujem se ministru, zaista je vispreno radio, zaista posvetio pažnju našem kraju i pozivam ga još jednim pitanjem da se uđe praktično u planiranje sale za kateterizaciju i da ovim projektom zaokružimo jedan zdravstveni sistem u ovom delu države. Na taj način da pokažemo građanima da ova politika je dala mnogo rezultata, SDPS je pokazao i dobio apsolutnu podršku koju će ponovo ponoviti, u to sam ubeđen i u to ćete se i vi uveriti i ovaj put koji je zacrtao naš lider, gospodin Rasim Ljajić, sa gospodinom Vučićem, nema alternative, on je taj koji daje boljitke i mi ćemo insistirati na njemu. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, časni poslanici, zastupnici interesa građana Srbije, draga predsednice, ja želim da podsetim sve poslanike, a i javnost u Republici Srbiji da smo trenutno u procesu izbora javnih tužilaca u višim i nižim javnim tužilaštvima u celoj našoj Republici i da je to proces koji je izuzetno bitan u procesu pridruživanja i pogotovo ostvarivanja Poglavlja otvaranju i zatvaranju Poglavlja 23. i 24.
Međutim, želim da podsetim nešto na šta sam ja mnogo puta ovde ukazivao, a to je neravnomerna zastupljenost nacionalnih manjina u ovom slučaju Bošnjaka u ovim institucijama. Zaista, stanje na terenu je poražavajuće i mi, na primer, u Novom Pazaru imamo da su predstavnik, predsednik Osnovnog suda, viši javni tužilac, njegovi zamenici, reći ću čak i načelnik Policijske uprave iz reda srpskog naroda, odnosno da su srpske nacionalnosti.
Stoga, želim da dam sugestiju ministru Selakoviću da ovaj trenutak iskoristimo ne na uštrp i ne da još dodatno narušimo ovu strukturu nego da praktično uđemo u rešavanja ovog problema. Podsetiću da to garantuju Ustav ove države, ali i član 82. u stavu 5. ovog istog Zakona o visokom tužilaštvu o javnom tužiocu garantuje zastupljenost nacionalnim manjinama i garantuje da će preslikati stanovništvo, odnosno prisutnost nacionalnih manjina na terenu i u samu strukturu u tužilaštvu.
U tužilaštvu Višem u Novom Pazaru imamo pet ljudi, imamo pet članova od njih su četiri iz reda srpskog naroda, a samo je jedan Bošnjak. Stoga, želim da uputim sugestiju ministru da ovaj trenutak iskoristimo da na pravi način pokažemo građanima koji su jako zainteresovani za ovu temu.
Građani u Novom Pazaru i u Sandžaku pomno posmatraju ovaj trenutak. Novi Pazar je studenski centar, Novi Pazar je porodio ogroman broj kvalitetnih pravnika, mi u Novom Pazaru na fakultetu imamo i naše danas profesore prava. Ovo će biti pravi signal onim ljudima i prava motivacija, jer još jednom kažem, predstavnici, predsednici sudova, Viši javni tužioci i svi drugi zapošljeni u sudu su Republika Srbija na terenu i od njihovog kvaliteta i njihovog integriteta zavisi kakav ima respekt Republika Srbija na samom terenu.
Pravda u ovoj zemlji mora da bude dostižna i dostupna svima, a mi smo ti koji ćemo i na ovaj način trasirati put do nje. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, upravo ovaj zakon je dobar iz tog razloga, jer donosi bolje mogućnosti i bolja oruđa da se spreči ilegalna seča i krađa. Mi moramo uvažavati realnost. Ne možemo zabraniti ljudima da se greju na drva, pogotovo u nekim rubnim delovima Srbije gde je veoma teško da uradimo gasifikaciju. Međutim, možemo to svesti na najmanji mogući nivo.
Ovaj amandman ne treba usvojiti upravo iz vrlo jasnih razloga koje je navela ministarka, a to je da je ono što se traži ovim amandmanom već sadržano i da je svaka dalja diskusija nesvrsishodna. Obzirom da je zakon zaista kvalitetan i da pravi nekakve pomake u odnosu na pređašnja stanja i daje niz kvalitetnih oruđa, pre svega šumskim upravama uvodi neke nove institucije koje će se brinuti i o evoluciji, o edukaciji i raditi jednu promociju šuma i šumskog blaga naše države i na taj način zaista ovaj zakon jeste dobar, pa i za zdravlje svih naših građana. On upravo, kao što reče kolega, to rešava boljom pošumljenošću, a videli smo da je i ministarka rekla da u pošumljavanju se prave nekakvi pomaci, to se vidi, kao i da će se dosta toga uložiti i dosta toga se ulaže.
Mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer je već u slovu zakona sadržan njegov predlog i njegova suština.

Uvažene koleginice i kolege, povodom 23 godišnjice otmice i ubistva 17 Bošnjaka u Sjeverinu, želim da pre svega sve poslanike podsetim na ovaj težak i mučen trenutak, pre svega za Republiku Srbiju, a onda i za sve njene građane.
Iz autobusa na liniji Priboj – Rudo, u mestu Mioče, izvedeni su državljani Republike Srbije, odvedeni u Višegrad, ubijeni i bačeni u Drinu. Ubijeni su kada su išli na posao i samo zato što nisu bili Srbi. Pred Haškim tribunalom zbog zločina na doživotnu robiju osuđen je komandant Lukić, ali to je samo mali deo pravde. Ne možemo verovati da je samo komandant Lukić pobio ove nevine žrtve. Stoga želimo da spomenemo da je i sam spomenik čekao 23 godine na obeležje ovim žrtvama.
Želim da ministru rada i socijalne politike postavim pitanje i da ga zamolim da što pre u skupštinsku proceduru stavimo zakon o pravima civilnih žrtava, povredi ljudskih prava u oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, da se takav jedan zakon nađe pred poslanicima Skupštine u najkraćem roku.
Stradalim u Sjeverinu i svim ostalim žrtvama ratova u ovim godinama i svim drugim žrtvama ratova, nevinim žrtvama bombardovanja na Kosovu, nevinim žrtvama druge nacionalnosti, ovakvim zakonom barem delimično ćemo se odužiti. Mislim da je to naša obaveza i mislim da je to minimum koji ova Skupština i Republika Srbija trebaju učiniti u smislu uspostavljanja pravde i poverenja među narodima koji žive u našoj Republici. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, uvažena ministarko, gosti, kako odmiče rasprava sve je jasnije da je reč o jednom jako bitnom zakonu. Zahvaljujemo i ministarki koja je sada vrlo opsežno objasnila sve ono što možemo zakonskim rešenjima da unapredimo, jednu zaista zapuštenu oblast.
Mi smo ministarku viđali u vrlo skoro vreme. Ovo pokazuje i dokazuje ono što sam ja rekao, jednu ozbiljnu želju da se zakonski uredi dosta problematična materija, kao što je i materija šuma.
Ovaj zakon je izuzetno bitan i to pakuju njegovi ciljevi, da se napravi jedna koherentna upravljačka struktura, da se napravi kvalitetni planovi, programi razvoja, da se vrši ozbiljnija kontrola. To je svakako najveći problem, kao i da se brine o kvalitetnom gazdovanju ovim resursima.
Naravno da je to smanjenje krenulo naglo od Drugog svetskog rata, kao posledica podizanja većih naselja, industrijalizacije, podizanja objekata domaćinstva za upotrebu ishrane stoke, prodaje drveta itd, a obnavljanje šuma i šumskog potencijala je išlo vrlo sporo i slabo organizovano. I, evo, imamo ovo što imamo danas. Ako tome pridodamo i česte nepogode, videli ste u zadnjih deset godina da smo imali ozbiljne požare koji su uništili oko 10.000 hektara šuma, te bespravnom sečom, eto, sve je to dovelo do ovog stanja kakvo je danas.
Meni je drago što ovakvim zakonskim rešenjem pokušavamo, praveći neka kvalitetna oruđa koja će imati ljudi koji se bave šumama, da zaustavimo gorući problem, a to je uništavanje, bespravna seča i praktično krađa šuma i drveta u našim šumama. To jeste poseban kvalitet ovog zakona. Vidimo da se ukidaju one odredbe Zakona iz 2010. godine, koje su se na terenu pokazale kao izuzetno loše. Ne može šumar biti odgovoran za drvo samo u šumi, kao što ste sada rekli, on mora pratiti ceo tok i to je odlično rešenje. Jasno je da naša tržišna inspekcija nije ni imala mogućnost da svojim kapacitetima to isprati. To je bilo jako loše rešenje i ne znam kome je palo na pamet.
Pa i ovaj primer koji je rekao kolega, da ako zaustavi policija nekog ko prevozi određeno drvo, a koji nema dokumente, niti žig, niti propratnicu, oni su mogli samo da dignu ruke i da jave šumskom inspektoru koji nije imao nikakvu nadležnost. To se ispravlja ovim zakonom i to je najbitniji deo. I ne samo to, videćemo da se daje još niz nekih drugih modela kojim će se dokinuti krađa, jer je stanje u ovom sektoru zaista loše.
Vidimo da još jedan od tih predloga jeste i predlog i mera da se uvede obavezna dokumentacija, propratnice, pored žiga koji će biti na drvetu i koji će morati u svakom trenutku u toku prevoza da pokažu ljudi koji se bave transportom ili prodajom ovog materijala, što će biti još jedan od zaštitnih dodatnih mehanizama.
Poseban problem, osim ove klasične krađe, jeste i velika količina drveta koju seku vlasnici u svojim šumama, a mi znamo da jedan veliki dio pripada njima i u tom prometu oko 700.000 do 800.000 kubnih metara prodaju oni. I tu postoje najveće malverzacije, obzirom da to drvo uglavnom prodaju na crno i izbegava se obaveza plaćanja naknada, čime država Srbija dodatno gubi u ovom svom šumskom potencijalu.
Izmene odredaba koje se tiču šumskih inspektora, odnosno da preuzimaju te odgovornosti praktično šumski inspektori, a ne više tržišni inspektori, daju im odgovarajuća oruđa kojima će moći da spreče bespravnu seču šuma.
Takođe smo videli da će od sada i sudovi moći da vrlo ekspresno odlučuju po prijavama na osnovu ovog zakona i direktnu meru izreknu, a to je oduzimanje drveta i drugih pribavljenih proizvoda. Kao što rekoste, ima više proizvoda koji se mogu koristiti u šumama. To je još jedan od zaštitnih mehanizama i oruđa kojima možemo i trebamo dokinuti bespravnu seču.
Ja sam se obraćao vašem ministarstvu, čini mi se dva puta, kroz pitanja i ukazivao na jedno teško stanje u šumskom sektoru u celoj zemlji, a pogotovo u Sandžaku, obzirom da su požarima, ali pre svega jednom ljudskom nemarnošću, ilegalnom sečom i zloupotrebama šume u ovom kraju opustošene. Uputio sam molbu da se dodatno ispita poslovanje u šumskim upravama u ovom kraju. Brojne novine su pisale o nekakvoj šumskoj mafiji i pisale o načinima kako se krade taj naš rudni potencijal. Mi smo kao čitaoci bili zgranuti na koji način su ljudi toliko neodgovorno zloupotrebljavali to naše opšte dobro. Jedan od glavnih načina je preklasifikovanje drveta, odnosno tih trupaca, gde su ljudi određeno drvo koje je prvog kvaliteta prikazivali kao treće itd. Na taj način nanosili su veliku štetu državi Srbiji. Ovim propratnicama, ukoliko i ovim ingerencijama koje dobija i saobraćajna policija i šumski inspektori, moći ćemo da izbegnemo ovo što se do sada dešavalo.
Druga stvar, takođe se navodilo u tim novinskim člancima da se dosta zloupotrebljava i zemljište koje je na raspolaganju šumskoj upravi, pa vas stoga molim da se ozbiljno pozabavite ovim pitanjem i ovim na šta mi sugerišemo.
Nažalost, moj kraj je granični kraj i tu je bilo dosta krađe od strane ljudi, i to organizovane krađe, organizovanog delovanja od strane ljudi koji nisu sa naših teritorija nego sa okolnih teritorija, koji su ulazili na naše teritorije, teritoriju Republike Srbije i opustošili jedan deo šumskog bogatstva. Na to treba posebno država Srbija da obrati pažnju i povede računa.
Predloženim zakonom ispravlja se još jedan propust prethodnog zakona, jer nije bilo predviđeno da lokalna samouprava direktno zakonski raspolaže, odnosno javna preduzeća u čijoj su nadležnosti da gazduju šumama. Sada je to omogućeno. Takođe se jedinicama lokalne samouprave daje mogućnost da finansiraju očuvanje, zaštitu i unapređivanje stanja šuma. Lokalne samouprave mogu da doprinesu i očuvanju i obnavljanju šumskog blaga.
U gradu Novom Pazaru, odakle ja dolazim, zaista u zadnje vreme, u zadnjih pet godina, od kako je na vlasti SDP i od kako mi sa našim koalicionim partnerima praktično vodimo grad, učinili smo mnogo toga na ozelenjavanju i obogaćivanju flore u samom gradu. Ko dođe u Novi Pazar videće da smo pokušali da potpuno promenimo izgled grada i to smo, verujem, i uspeli. Sadili smo plemenita stabla i cveće. Posađeno je nekoliko stotina stabala uz dve velike reke. Takođe su i centralne ulice oplemenjene bagremovim drvećem. Imali smo jednu donaciju iz Republike Turske od 400 mladica drveća itd.
Svakako ovo zakonsko rešenje daje veću odgovornost, ali i obavezu lokalnim samoupravama da mnogo više učine na ozelenjavanju i obogaćivanju eko-sistema kojim raspolažu, misleći i na šume koje im pripadaju. Mislim da mi to u Novom Pazaru radimo jako dobro i na pravi način.
Trenutno važeći Zakon o šumama predviđa postojanje Komore inženjera šumarstva. Međutim, ona već pet godina nije funkcionisala iz razloga što je imala nedostatak u zakonskoj odredbi, imala je nedostatak finansija, nisu obezbeđene finansije. Ovim izmenama zakona mi omogućavamo rad ove komore od 1. januara, što je jako bitno jer ona brine o struci, ona će vršiti evaluacije, ona će obrazovati ljude koji se bave šumama i ona će na kraju izdavati licence i obnavljati licence. Hoću da kažem da je to jedan vid na koji će se ona i samoodržavati. Znači, neće u trošku biti samo republički novac, nego će ona imati i svoju zaradu i svoja zarađena sredstva.
Za mene je jako bitno što će u okviru ove komore postajati sudovi časte i profesionalne odgovornosti, koji će nagrađivati verovatne one koji postižu određen doprinos, ali i kažnjavati ljude koji zloupotrebljavaju svoju poziciju. Mogu da kažem da mnoge indicije upućuju da je toga bilo dosta i da ti ljudi, ako ih ima, budu kažnjeni i izbačeni iz samog sistema, jer oni moraju biti glavni promoteri i oni moraju najviše i brinuti o šumama, ali i prenositi znanje o šumama.
Evo, mi ovim zakonom dodeljujemo šumarima još jednu beneficiju, oni će dobiti status službenog lica. Na taj način mi želimo da pokažemo koliku mi brigu vodimo o njima, ali i njima, znajući da je njihov posao izuzetno težak i odgovoran, dajemo jedan ovakav status, ali se i od njih zaista traži jedna odgovornost, pre svega u promovisanju vrednosti kojima raspolažemo.
Uvodi se ukupno sedam šumskih oblasti, to je definisano. Vezaću se za prethodni zakon koji smo obrađivali ovde, koji je vaše ministarstvo odlično uradilo, o nacionalnim parkovima, naravno. Uviđajući neophodnost zaštite vrednije ekosistema u Srbiji do sad je na različite načine stavljeno pod posebnu zaštitu 534.000 hektara šuma u okviru nacionalnih parkova, 15 parkova prirode, 50 strogih i 21 specijalni rezervat prirode. To je još jedan od načina na koji ste vi, zajedno sa nama omeđili ovu šumu i onemogućili da se ona zloupotrebljava.
Značaj šuma, čuli smo ovde, za očuvanje ekosistema je ogroman i čuli smo od očuvanja biosfere, kvalitetnog zdravlja, pa do sprečavanja nekih stvari koje bi bile zaista katastrofalne po našu državu.
Sa druge strane, danas u celom svetu, pa i u Republici Srbiji, postoje i planske šume koje služe za industriju, industrijsku proizvodnju, pre svega, to su vrbe i topole, odnosno njihove šume koje služe za proizvodnju celuloze, odnosno papira, a u poslednjih 20 godina je pojačano interesovanje za podizanje namenskih šuma za proizvodnju biomase koja je sve traženija na evropskom i na svetskom tržištu. Meni je drago i dobar je zaista podatak koji smo čuli danas ovde od ministarke, da ukupna vrednost dobara, odnosno koristi koje imamo od našeg šumskog blaga, godišnje oko 700 miliona evra, što je zaista velika stvar, značajno, i što zaista trebamo negovati.
Želim da, osvrtom na ovo, ukažem da mi moramo razvijati i tu predispoziciju da naše šumsko blago nam može poslužiti uz kvalitetno obnavljanje i brigu i za industrijski napredak i to je nešto na čemu treba raditi.
Na kraju, ja se vama zahvaljujem i na podatku, i pismeno sam dobio, da se pošumljavanje i dalje nastavlja, da izgorele regije u mojem kraju, ali i u svim krajevima se redovno pošumljavaju, da imamo dobar trend. Dobro je i ono što je, neko je od poslanika rekao da treba raditi više na promociji, da je to jedini siguran put koji možemo obnoviti, jer, svi pamte ovu državu po šumama. Znate kako kaže ona pesma – po šumama i gorama, koju su pevali naši oslobodioci.
Želim da zaključim. Lepo je rekao veliki Montej, da brodu koji nema cilj, svaki vetar je nepovoljan. Hvala bogu, mi imamo dobrog kormilara u Ministarstvu poljoprivrede i želim da verujem da je ovaj zakon još jedan od zakona kojim ćemo krenuti napred u rešavanje ozbiljnih problema kojih ima.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, predsednice Skupštine, opština Sjenica ima više od 4,5 hiljade registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, čija je osnovna delatnost poljoprivreda. Najveći deo prihoda oni ostvaruju preko poljoprivrede.
Najveći podsticaj razvoju poljoprivrede u ovom kraju učinila je Vlada i Ministarstvo poljoprivrede time što je opredelila značajna sredstva za podsticaj i povećanje poljoprivredne proizvode kako kvantitativno, tako i kvalitativno. To je onaj program koji ova država uopšte ima. Mišljenja sam, i to je stav, da je ovo područje jedno od najmigratornijih područja u Republici Srbiji, što potvrđuje i poslednji popis stanovništva po kojem je u odnosu na prethodni popis u Sjeničkom kraju imalo oko 30% manje ljudi, nego što je to bilo ranije.
Podsticajne mere u poljoprivredi su nada da će taj trend porasta poljoprivredne proizvodnje da zaustavili ili makar uspori ove migracije koje se javljaju u svim delovima naše zemlje, ali su zaista markantno izražene u regiji Pešter.
Godine 2014. desio se problem da su se pojavili falsifikovani računi za đubrivo na osnovu kojih su ljudi podneli zahtev Ministarstvu poljoprivrede za ostvarivanje subvencija u ovom kraju.
Obzirom da je Sjenička opština prostorno jedna od najvećih u Republici Srbiji sa najlošijom infrastrukturom i veoma malim brojem poljoprivrednih apoteka i prodavnica, koje se bave prodajom i samog repro-materijala neophodnog za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega ratarsku, mešetari, šverceri i prevaranti su zloupotrebili takvo stanje u opštini i vozili đubrivo kamionima do proizvođača, istovarali na njihovim njivama i seljacima usput davali unapred pripremljene falsifikovane račune, kasa blokove koji su ljudi uzimali, pretpostavljajući da je sve potpuno ispravno i iste priložili u zahtev za ostvarivanje subvencija i predali u trezor.
Kada su pojedini poljoprivredni proizvođači trebali da naplate ostvarene premije za mleko, u banci mi je rečeno da novca na njihovom računu nema i oni su nas uputili za razloge u trezor. U trezoru su im rekli da su njihova gazdinstva stavljena u stanje mirovanja u naredne tri godine, ali im razloge zbog čega se to desilo nisu rekli, već su rekli da sačekaju izveštaj Ministarstva poljoprivrede.
Ljudi su iz nestrpljenja raspitali se šta se desilo i saznali da su im gazdinstva stavljena u stanje mirovanja zbog toga što su dostavili neregularne račune za đubrivo. Onda su se ljudi obratili onima koji prodaju veštačko đubrivo i tada je utvrđeno da je stvarno jedan deo računa koji su dobili lažan i da nije imao pokriće.
Pojedini proizvođači su kupili veštačko đubrivo u registrovanim prodavnicama kod istog prodavca i dobili potpuno regularan račun, ali su i njihova gazdinstva stavljena u stanje mirovanja.
Znajući da su oni potpuno sve radili, oni su zatražili uvid u svoju dokumentaciju i bili su šokirani činjenicom da u njihovim predmetima se nalaze računi koje oni nisu predali. Već im je neko, kako oni tvrde, pod navodnicima, te račune zamenio falsifikovanim i njihova gazdinstva su stavljena u stanje mirovanja.
Detaljnim uvidom u dokumentaciju, utvrđeno je da u Sjeničkoj opštini u stanje mirovanja stavljeno skoro 260 domaćinstava, što je prouzrokovalo nenadoknadiv finansijski gubitak poljoprivrednim proizvođačima u ovom kraju.
S toga želim da najljubaznije zamoli Ministarstvo poljoprivrede i ministarku poljoprivrede, da u cilju utvrđivanje istine, obrazuje komisiju u kojoj bi bili ljudi koje oni odaberu. Mi predlažemo, naravno nekog iz Ministarstva poljoprivredni spektori, neko iz opštine, pa i neki proizvođači koji će imate zadatak da najhitnije i u najkraćem roku utvrde šta je istina i da privremeno ugašenim gazdinstvima dozvole naplatu subvencija i pri nadležnosti koja država daje, odnosno da odmah stonira rešenje o stavljanju gazdinstava u stanja mirovanja, ako se za to nađu odgovarajući uslovi.
Ako ovi ljudi izgube subvencije, obzirom na izuzetno niske cene poljoprivrednih proizvoda, posebno mleka biće prinuđeni da ugase svoja domaćinstva i da poput mnogih do sada iz ovog kraja, sa zavežljajem krene put zapada tražeći hleb za sebe i za svoju decu.
S toga molimo ministarku poljoprivrede da izdvoji nekoliko sati svog vremena i sa njima razgovara, primi ove ljude da sa njima razmotri situaciju. Hvala.

Uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, časni ministre, uvaženi gosti, zaista kada govorimo o bezbednosti i kada govorimo o radnicima, to je tema koju mi iz SDP najviše volimo. To su pitanja kojima se mi značajno ideološki bavimo, jer briga o radniku zaista je naša osnovna motivacija i ulaganje praktično u radnike je osnova. Mislimo da je to preduslov za razvoj ove države.
Izuzetno je dobar set zakona danas pred nama. Prvi zakon koji se bavi bezbednošću radnika i njihovim zdravljem uklapa se u strategiju bezbednosti koju smo mi pripremili, koja obuhvata period od 2013. do 2017. godine, a glavni cilj i mi hvala Bogu i zahvaljujući radu ovog ministarstva i samog ministra, idemo u tom pravcu, a pravac nam je i cilj nam je da smanjimo za 5% povrede na radu koje se dešavaju u odnosu na evidenciju koju imamo od strane stručnih komisija.
Moram da pohvalim da rad ovih komisija je i ono što je naglasio sam ministar, bio intenzivan u prošlom periodu i pokazuje zaista jednu volju da se prevenira i da se smanji broj povreda na radu, što je izuzetno bitno za ovo društvo i za vaše Ministarstvo i za sve nas.
Vrlo je bitno i srž ovog prvog zakona je ono što smo videli, da se praktično podigne nivo znanja i nivo veština koje imaju ljudi koji će se baviti zaštitom na radu. To je krucijalno i to je izuzetno dobro rešeno i ono što je rekao uvaženi ministar u uvodnom delu, a to je da će se uvesti sankcionisanje, ali moram da kažem da se ovim zakonom uvodi institucija nagrada i da će se odavati javna priznanja. Znači, u metodologiji psihološkoj najbitnije dve stvari je - kazni, nagradi. Mi u ovom zakonu imamo i to je nešto što je zaista inovativno, što je novo i što će biti jako dobro u ovom zakonu.
Želim da pohvalim rad Uprave za bezbednost kojom zaista dugo godina rukovodi gospođa Vera Božić Trefalt, praktično je rad i sama ingerencije koje vidim ovde u članu 60, što mi i usvajamo je srž praktično zadatka i onoga na čemu ovaj zakon insistira. Jedna od tih tačaka kaže da ova uprava priprema metodologiju za obavljanje poslova, pregleda o ispitivanju, itd, itd.
Najbitniji element ovog zakona verujem da je usaglašavanje ove uprave koja je do sada dobro radila. Ja vam zahvaljujem na tome i naravno, ovo shvatite kao podršku na tom putu, jer briga, ono što se ovim zakonom i ovom upravom radi o radnicima, pre svega o vulnerabilnim grupama, o mladim ljudima, o starim ljudima, o trudnicama, o dojiljama, mora biti na posebnom mestu i to je ono što ovo ministarstvo jako dobro radi i mi smo zaista zadovoljni time.
Zakon je jako dobar. Mi iz SDP ćemo ga svakako podržati. Mogao bi o svakoj tački, čuli smo mnogo lepih reči o ovom zakonu, jer je zaista kvalitetan. Znate, ja sam lekar medicine. U fiziologiji postoji jedan fenomen zove se Aksonov fenomen, to je kada čovek proguta nešto oštro, organizam nađe načina da onim tupim delom ga izbaci iz sistema za varenje, na taj način smanjujući mogućnost povreda.
Upravo verujem da ovakvim zakonima mi i u društvu to rešavamo i na pravi način to sprovodimo, da ako se desi povreda, a povreda će biti, da one budu što manje, da na pravi način pristupimo, jer vidite ovde će sada poslodavac morati u toku 24 sata da prijavi nešto što se desilo, što je od izuzetne važnosti. To je krucijalna stvar. Da ne ulazim u sitne detalje, još jednom pohvaljujem zakon, mi ćemo stati i glasati za njega.
Za mene je izuzetno bitan zakon, obzirom da dolazim iz Novog Pazara, iz Sandžaka, verujem i za druge delove ove zemlje i unutrašnjosti, jeste zakon, odnosno Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Zaista je dobro i zaista dobar predlog ovog zakona da obuhvatimo i da kompletno zakonodavstvo obuhvatimo praktično ovu grupu ljudi, jer moram da naglasim da ceo moj kraj zavisi praktično od tih ljudi koji rade u inostranstvu privremeno. To su brojne firme i izuzetno je dobro što ovaj zakon uređuje, jeste dobra komunikacija i informisanost tih ljudi. Verujem da će usvajanjem ovog zakona ovi ljudi imati bolje informacije, gde idu da rade, šta rade, kako su zaštićeni i na koji način i koja su njihova praktično prava i koje su njihove obaveze.
To je zaista dobar predlog. Mi ćemo takođe stati iza njega i izuzetno mi je drago što su ovi danas predlozi zakona na raspravi. Još jednom hvala vam i podržaće Socijaldemokratska partija ove zakone.

Uvažene koleginice i kolege, uvažena ministarko, gosti, danas otvaramo raspravu o zaista četiri bitne tačke, četiri izuzetno značajne teme koje možemo podvesti pod setom ekoloških tema, obzirom da imamo jedan jako bitan i jako kvalitetan zakon, a imamo i jedan protokol koji se takođe bavi ekologijom, te imamo dva sporazuma koja delimično svojim jednim delom dotiču oblasti ekologije.
Čuli smo od prethodnih izlagača da praktično jedna trećina naših obaveza u samom pridruživanju ka EU biće sadržana u poglavlju 27, koje praktično i rešava životnu sredinu, kako je i naslovljeno. Mislim da ćemo imati tu mnogo posla da učinimo. Ono što danas radimo, jeste usvajanje, odnosno raspravljanje o jednom zaista kvalitetnom zakonu i ja ću pohvaliti zaista rad ministarke. Videli smo ovde njenu energiju i želju da menjamo ovo naše stanje na bolje i ubeđen sam da ćemo to i učiniti.
Zaista je reč danas o, eto, govorim prvo o Zakonu o nacionalnim parkovima, jednom sveobuhvatnom zakonu, koji pre svega želi da uredi određeno stanje u tim zonama. Mi imamo danas oko 6% zona u državi Srbiji koje je određenim vidom zaštićeno i koje se štiti i na kojem se želi podići praktično zaštita prirode i prirodnih resursa.
Naravno, želim da pohvalim i onaj vaš uvod, ministarko, u kojem smo mi dosta toga čuli i saznali, pa i onaj istorijski deo, gde smo videli da postoji jedna ozbiljna tradicija u zemlji Srbiji, koja ide do 14. veka. Ali, saznali smo i da su ipak pioniri pravih definicija zakona o nacionalnim parkovima Amerikanci, zapadni svet i da je to od 19. veka u Jeloustonu prešlo na Švedsku i na Švajcarsku, a da smo kasnije i mi prihvatili te obaveze. Onda, 1923. godine je u staroj Jugoslaviji prihvaćen Triglav kao zona nacionalnog parka, a onda smo mi u Republici Srbiji to 60-tih godina uradili sa Fruškom gorom.
Danas u svetu ima oko sedam hiljada, to je novi podatak, a podatak 90-tih godina je bio da ima oko hiljadu i po nacionalnih parkova, što znači da se povećao broj i tendencija je da se povećava broj nacionalnih parkova. To je verovatno i želja da se zaštite praktično te zone u kojima će se priroda, flora i fauna sačuvati i neke retke biljke, neki retki životinjski fondovi koji su pred istrebljenjem. To je jako dobro.
Rekoh da ovaj zakon tretira temu nacionalnih parkova pre svega kroz zaštitu prirode i prirodnih resursa. Ima mnogo dobrih svari i zaista moram da kažem da je ovo jedan od boljih zakona koji smo imali u ovoj Skupštini, obzirom na njegovu važnost pre svega, ali i na neka rešenja. Manjkavosti postoje u zoni rečnika, rečničkih izraza, što je evidentno i verovatno ćete vi usvojiti amandmanima dosta promena, ali globalno je zaista jedan od najboljih zakona koji smo mi u ovoj Skupštini imali. Vidimo, on širi praktično teritoriju, određuje, omeđuje teritorije i čak ih proširuje, što je takođe pohvalno. Potom, govori o režimima zaštite, o pravilima ponašanja i uređuje finansiranje. Zatim, uloga i učešće javnosti u funkcionisanju, odnosno lokalnog stanovništva u javnosti u funkcionisanju nacionalnih parkova itd.
Dve su izuzetno dobre mere koje donosi ovaj zakon. Prva je usvajanje praktično jednog novog tela, a to je stručni savet, što znači ustanovljavanje stručnih konsultacija od strane jednog takvog stručnog tela. Videli smo da ono ima pet članova, da se bira na četiri godine i da čak upravljač predlaže jednog od tih članova. To je zaista način da struka ima konkretniji udeo na samom terenu, obzirom da ono analizira projekte, daje planove, sagledava stanje prirode i prirodnih resursa na tom terenu.
Druga jako bitna stvar jeste da se osniva i savet korisnika nacionalnog parka. Na taj način se omogućava ljudima sa lokaliteta, ljudima iz lokalnih sredina, ljudima koji žive i praktično rade tu, bivstvuju u regiji tog nacionalnog parka, da imaju konkretno učešće kroz lokalnu samoupravu, kroz razne nevladine organizacije itd.
No, za mene je izuzetno bitna stavka da se, u skladu sa planom upravljanja, daje mogućnost Vladi da daje transfere lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se nalaze praktično ovi rezervati, da plasiraju određena novčana sredstva u cilju podizanja nivoa kvalitetnog života stanovništva u suživotu sa ovim prirodnim uslovima, da se čak finansiraju i razne delatnosti, radinosti koje neće biti na štetu nacionalnog parka, a biće u korist ljudi koji žive na tom terenu. Jer, moramo znati da u regiji nacionalnih parkova ima dosta stanovništva i da mi ne možemo samo čuvati prirodu, nego moramo naći neki model, neki konsenzus da tim ljudima omogućimo i ekonomski razvitak i bavljenje određenim ekonomskim poslovima, a ne samo uzgajanje npr. zdrave hrane itd, već jedan nivo ekonomske delatnosti ili možda bavljenje turizmom.
Mi smo imali danas da je rečeno i zaista postoji taj problem, gospođo ministarko, sa manjkom inspekcije, inspektora. To je jasno i to nije vaša krivica. Međutim, ja želim afirmativno da kažem da je nama jasno, pošto znamo neke na terenu, ja često i kontaktiram, koliko ljudi radi prekovremeno i menjaju smene preko leta itd, da bi zadovoljili i pokušali da svojim angažmanom dodatnim upotpune ovu prazninu. Međutim, želim da našu kritiku u tom smislu shvatite kao našu želju i, naravno, davanje nekakvog ovlašćenja da se potrudite da povećamo broj tih ljudi, jer zaista nije samo problem kod nacionalnih parkova sa inspektorima, nego i van. Ja sam vama slao nekoliko pitanja o očuvanju šumskog zemljišta i očuvanju šuma u regiji Sandžak, Novi Pazar. Vi ste mi dali kvalitetan odgovor. Međutim, zaista postoje velike sumnje na zloupotrebe u regiji šuma, sečenje. Pa znate, bilo je i u novinama zaista jako puno priče o nekakvoj šumskoj mafiji itd, kao i brojnih drugih tema koje mogu da ugroze naš taj biodiverzitet, kako vi stručno kažete.
Imao bih jednu molbu, obzirom da dolazim iz Sandžaka. Vi znate da Pešterska visoravan ima mogućnost i ima skoro sve kriterijume da se proglasi za još jedan od ovih nacionalnih parkova, da ona ima i teritoriju i nekakve svoje posebnosti. Vi znate da preko sto različitih biljaka, koje nigde na drugom mestu ne možete naći, postoje i rastu na Pešteri, da imamo čak i autohtone životinjske vrste, od posebne vrste ovce do izuzetno retkog indijskog bivola, od kojeg se pravi onaj toliko kvalitetni sir maskarpone itd.
Znači, postoje uslovi da se Pešterska visoravan proglasi nacionalnim parkom i da nemamo tu samo onaj prirodni rezervoar Uvac, nego da jednom širom i snažnijom polugom zaštitimo tu zonu koju zaista mislim treba zaštiti i treba da bude budućnost tog kraja u razvoju, u poljoprivrednom, ali i u turističkom i u svakom drugom.
Mi imamo danas još, rekoh, nekoliko značajnih tačaka. To je druga tačka koju smo mi spomenuli, a to je, praktično, potpisivanje onog protokola koji je jako bitan, o čistoći voda, misli se na reku Savu. Vode su danas u svetu glavni resurs, čuvaju se i ovo je izuzetno dobra stvar što mi nakon Bosne i Hrvatske potpisujemo ovaj protokol. Takođe, pohvalio bih i rad veterinarskih službi, upravo zato što je bilo ovde kritika, jer znam ljude koji rade na lokalu i znam ljude koji rade na Pešteru i znam koliko se oni trude i rade, pa i ovaj danas ugovor koji imamo sa Marokom je dokaz toga jer Maroko je jedna od najvećih zemalja Magreba. Ja sam ovde mnogo puta pričao o halal hrani i sertifikatu i o mogućnosti da to tržište mi eksploatišemo.
Ovaj sporazum koji danas usvajamo pravi preduslove dalje jer se tu govori o kvalitetnoj saradnji, o razmeni stručnjaka, o razmeni znanja i, naravno, jednom poverenju koje će se steći između nas i Maroka, kao tržištu u koje želimo da izvozimo naše mesne proizvode.
Na kraju, imamo i ono što je ovde spomenuto, sporazum sa Mađarskom o saradnji u zoni tzv. obaveštavanja radio-nuklearne opasnosti. To je još jedan od dokaza da se dobro radi u toj saradnji.
Međutim, moram da iskoristim ovde još nekoliko minuta za jedno pitanje, konkretno vama. Ovde je dolazilo mnogo ljudi sa Peštera iz oblasti Sjenice koji imaju jedan ozbiljan problem, ja ću vam to uputiti kao poslaničko pitanje, da su im zaustavljeni računi, kako oni kažu, zbog određenih mahinacija, 260 gazdinstava ima blokirane račune, a to je za njih velika stvar, za davanje onih posebnih boniteta koje dajete na mleko.
Naime, 2014. godine desio se problem, kako oni kažu, da im je neko davao, obzirom da tamo nemamo mi mnogo biljnih tih apoteka, ljudi su im donosili određeni materijal i sredstva i davali im lažne račune, nekima od njih. Drugi čak kažu da su legitimno kupili datu robu i da su dobijali legitimne račune, ali su i njima blokirani računi koje su potamanili, dali u trezor. Ja bih ovom prilikom, bez ikakvog znanja, osim znanja da će im se naneti ogromna šteta i biti ugrožena njihova egzistencija…

Uvažena predsednice, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, naša iskrena želja je da predloženim amandmanima, ovaj dobar Predlog zakona, svakako unapredimo modernim principima. Malopre je zaista koleginica istakla važnost principa aktivnosti. U našem jednom amandmanu mi smo, pre svega koleginica je pokušala da taj princip aktivnosti bude iznad principa koherentnosti udžbenika. Mislim da je time naša želja bila vrlo jasna: da želimo da ovaj zakon ima moderne termine, da aktivno podupremo pisce da budu kreativni, kao i mlađe ljude koji uče, da učimo kreativnom mišljenju i sličnim stvarima.
Takođe, imamo sad u ovom amandmanu predlog da se produži vreme i vrlo je argumentovano koleginica nastupila i mislim da je svima nama jasno da za ozbiljan udžbenik treba mnogo više vremena od 60 dana.
Stoga bih vas zamolio da još jednom porazmislite o ovom našem predlogu i da damo duži vremenski period, jer znamo da naši udžbenici zaista kasne za udžbenicima koje imamo na zapadu i većina od nas, koji dan danas učimo, uči iz nekih tuđih udžbenika i to je jedan ozbiljan problem koji imamo danas. Stoga bi produženje ovog vremenskog roka potaklo kreativno mišljenje, saradnju, jedan transfer između samih autora i na taj način bi se stvorila bolja osnova za kvalitetne udžbenike.

Koleginice i kolege, uvaženo predsedništvo, drago mi je što smo ušli u proces otklanjanja nekih jezičkih grašaka i što smo i mi ovde dali svoj doprinos, obzirom da se isto kaže i u bosanskom i u srpskom jeziku. Podržaću kolegu Vladimira Pavićevića, koji veoma često ovde ima nekakve jezičke ispravke, i to je od suštinske važnosti za donošenje jednog zakona i za slanje ukupne poruke da brinemo o svemu i da težimo jednom perfekcionizmu. U tom smislu mogu reći da mi je drago da ste uvažili ovaj naš amandman.
Moram podsetiti da je usvojeno još dva amandmana ispred moje poslaničke grupe i mislim da ćemo imati jedan kvalitetan zakon generalno.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, gosti, ulaganje u zdravlje je ulaganje u održivu budućnost našeg društva i naše zemlje i mislim da i samo formiranje ovog Saveta 2009. godine bilo izuzetno bitno, izuzetno važno.
Gledajući nadležnosti Saveta, a ima ih devet, vidimo čime se ovaj Savet bavi i koju funkciju ima. Ono što je najbitnije, a jeste, što ovaj Savet prati i planira reforme, inicira promene i usaglašavanja sa standardima EU i to je nešto što je ovaj Savet relativno dobro činio.
Želim da kažem da neke stvari koje je današnja Vlada i današnji ministar nasledili i nisu toliko loše, čak mogu da kažem da su veoma dobre, a jedna od tih stvari jeste ono što je uradio vaš prethodni ministar, gospodin Tomica Milosavljević, a to je bilo formiranje ovog Saveta.
Kao što vidimo, ovaj Savet je izuzetno bitan, kako u polju planiranja, i pravljenja uslova za reforme, ali on se brine i o nekim drugim vrlo bitnim stvarima, stvarima kao što su planiranje kadrova u zdravstvu i određivanje upisnih kvota za fakultete medicinskog profila. Mislim da će zaista ovaj Savet imati puno toga da čini, jer mi se čini, ovo o čemu je pričao uvaženi prof. Poskurica, je postao veliki problem i dobro savetovanje u tom polju je zaista bitno.
Mogu da pohvalim dosadašnji rad dosadašnjeg Saveta, a pre svega predsednika ovog dosadašnjeg odbora, jednog velikog entuzijastu i čoveka koji je puno uradio na podizanju zdravstvene zaštite u našoj zemlji, profesora Delića. Mogu da kažem da je dosadašnji Savet radio puno na polju borbe protiv korupcije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije i na tom polju zaista bio najglasniji, ali i na drugim poljima.
Gledajući biografije ljudi koji su predloženi, mogu da kažem da će i budući saziv zaista imati kompetentne ljude, ljude od struke, ljude iza kojih stoje zaista velika naučna dela i ozbiljne karijere. Vidimo da su tu zastupljeni sva značajnija strukovna udruženja, od fakulteta, akademija nauka, preko Srpskog lekarskog društva itd, i gledajući biografije nemam sumnje da će ovaj Savet raditi dobro.
Pred ovim Savetom je zaista ozbiljan posao, obzirom da je ovo ministarstvo na čelu sa gospodinom Lončarom zaista ozbiljno ušlo u reformu i mi ne samo da viđamo ministra, već uočavamo i značajne pomake na polju podizanja zdravstvene zaštite u našoj zemlji. To mogu da kažem i kao predstavnik jednog lokalnog dela. Mi imamo izuzetno dobru koordinaciju i dosta toga smo uradili u Novom Pazaru, baš zahvaljujući zaista visprenom radu ovog ministarstva koje je ozbiljno stupilo u reforme.
Na kraju, želim da kažem da je 15 ljudi malo, da mi u ovoj zemlji zaista imamo još puno ljudi koji zaslužuju svakako da budu deo ovog tima. Ja bih mogao ovde da vam nabrajam zaista veliki broj ljudi koji i svojim znanjem i svojim drugim karakteristikama bi mogli da budu i trebali da budu deo ovog tima. Nažalost, takva je procedura, takav je zakon.
Naravno, pozivam mnoge profesora, a primetio sam i da u ovom predlogu Saveta ima puno naših učitelja, učitelja svih lekara u ovoj zemlji, da budu otvoreni u svojim idejama i da se pronađe nekakav kanal kojim bi svi oni koji poznaju ovu materiju, pa i bivši učesnici u političkom sistemu, iz zdravstvene branše mogli da daju kvalitetne ideje i kvalitetne predloge kojim bi pomakli stanje na bolje.
U svakom slučaju, pred Savetom je zaista ozbiljan posao, obzirom da će ono praviti plan i inicirati reforme koje ovo ministarstvo zaista jednim ozbiljnim tempom pokušava da vuče i pokušava da ostvari u našoj zemlji. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, dragi poslanici, predsednice, želim da kažem da je neosporno da je halal tržište velika izvozna šansa za prehrambenu industriju Srbije. Tržište halal hrane je najbrže rastuće tržište i trenutno vredi oko 650 milijardi dolara godišnje, dok istovremeno je to i danas prepoznato u Srbiji i oko 40 velikih firmi je obezbedilo halal sertifikat.
To su, pre svega „Dijamant“ iz Zrenjanina, „Voda Vujić“, Mlekara iz Subotice, „Paraćinka“ itd. U vreme globalne ekonomske krize, nedopustivo je da određena tržišta, kao što je ovo, ostane ne dostupno. Islamske zemlje uglavnom nemaju dovoljnu količinu hrane i prehrambenih proizvoda i to je zaista velika šansa za prehrambenu industriju Srbije.
Halal, između ostalog svi dobro znate, zabranjuje upotrebu svinjskog mesa, ili prerađevina, odnosno različitih emulgatora koji se koriste na toj bazi, a koriste se u proizvodnji određene hrane, ali zabranjuje upotrebu i alkohola, kao i životinjske krvi, obzirom da je krv ta koja prenosi toksine i mesto kao podloga za razvoj mikroorganizama.
Zahtev koji je halal stavlja pred proizvođače su najstriktniji u predelu industrije mesa i mleka, i životinja mora da bude, naravno pažljivo tretirana, da bude zdrava i živa, a osoba koja će obaviti čin klanja mora bi psihički zdrava i sposobna za tu aktivnost.
Naravno, halal hrana nije ograničena samo na muslimane i njeni najčešći konzumenti danas u svetu jesu ljudi koji nisu islamske veroispovesti i koji prepoznaju šta je kvalitet, šta je zdrav život, čista i bezbedna hrana. Ono što izuzetno raduje i što želim da pohvalim jeste što smo trenutno u proceduri uvođenja halal hrane u vojsci, na šta se čekalo zaista dugo vremena. Time država Srbija pokazuje da uvažava različitosti njenih građana i da poštuje verske posebnosti njenih stanovnika.
Naravno da ovaj trend treba proširiti na sve društvene institucije, pre svega na državne bolnice, studenske menze, na menze kaznenih domova, pa i na ovaj naš ovde skupštinski restoran koji mi koristimo. Za nas, verujuće ljude to je zaista od nemerljive važnosti, kao što postoji segment organske ishrane, u ozbiljnim društvima treba ispoštovati i segment halal ishrane, košer ishrane, organske ishrane, vegetarijanske ishrane itd.
Želim da, stoga uputim sugestiju i ohrabrim Ministarstvo pravde da započeti proces uvođenja halal hrane u vojnim objektima, što pre proširi i na sve druge državne institucije. Rastući kvalitet odnosa sa arapskim svetom, sa Turskom, kao i sve veći broj turista koji posećuju našu zemlju, a koji konzumiraju halal hranu, još jedan je od ozbiljnih argumenata.
Na kraju, poštovanjem halal sertifikata u ovoj zemlji, na najbolji način pokazujemo svima onima kojima želimo da izvozimo halal proizvode, da najozbiljnije sprovodimo pravila u proizvodnji hrane, koje su za njih apsolutno imperativ.

Uvažene kolege narodni poslanici, predsedništvo, uvaženi ministre i gosti, ova Vlada je zaista naišla na mnogobrojne probleme i nasledila i zatekla zaista izrazito zapušten sistem protivgradne zaštite.
Naravno, velika zbrka i diskordinacija nastala je 2011. godine, kada je odlukom tadašnje vlasti premeštena protivgradna odbrana iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda u okrilje MUP-a, odnosno Sektora za vanredne situacije i pokazalo se da je to bio zaista veliki promašaj. To je dovelo do toga da strelce obezbeđuju lokalne samouprave, da radarskim sistemima rukovodi Republički hidrometeorološki zavod, a da rakete za protivgradnu odbranu kupuje MUP Republike Srbije.
Danas je Srbija zemlja sa najmanje efikasnijim sistemom protivgradne odbrane u Evropi. U Evropi efikasnost protivgradne odbrane iznosi oko 50%, a u Srbiji se računa da je negde oko 20%.
Iskustva od ranije pokazuju da šteta izazvana gradom može da bude zaista ozbiljna i velika. Hiljadu evra po hektaru ako pogodi grad kukuruz i do čak 25.000 evra ako grad pogodi jabuke ili slične kulture. Svakako da je to nedopustivo za Republiku Srbiju koja pledira da joj poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja bude osnova u razvoju i izvozu, odnosno bude jedna od centralnih grana za razvoj.
Vreme je da Srbija posle 23 godine dobije jedan ovakav zakon koji je zaista jedan valjan predlog, onda je valjano rešenje kojim se celovito uređuje održivi sistem za suzbijanje od grada na teritoriji cele Republike.
Njegov naročit kvalitet je što precizno razgraničava nadležnosti, kao što smo čuli, između Republike, AP i između lokalnih samouprava i sviđa mi se vaša argumentacija zbog čega je zaista neophodno da i sama Republika, odnosno same pokrajine imaju svoje nadležnosti, ne samo što je to ustavno, nego je to i funkcionalno.
Dobro reče kolega da oblaci, kao ni vode, nemaju svoje granice i mogu da kažem da je prošle godine zahvaljujući dobrim radarskim, odnosno dobrim protivgradnim sistemima u Republici BiH, u Mađarskoj i u okruženju Srbija imala manji pritisak i opet na taj način jednom dobom međunarodnom saradnjom mi bi mogli da poboljšamo svoj status, a ovaj zakon daje uslove za kvalitetnu i valjanu međunarodnu saradnju i na ovom polju.
Zakonom se praktično svi delovi ove službe sada drže u jednoj ruci, čineći sistem odbrane od grada zaista učinkovitim. Takođe se iz republičkog budžeta obezbeđuju stabilni izvori za finansiranje operativnog funkcionisanja i razvoja sistema za protivgradnu odbranu. Mislim da su to dve najvažnije stvari koje ovaj zakon obezbeđuje, znači, koordinisanje iz jednog centra i stabilno finansiranje, što do sada nije bilo slučaj.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se integralni pristup zaštiti od elementarne nepogode od grada i to kombinujući aktivnu, misli se na odbranu, i pasivnu, odnosno osiguranje kao zaštitu.
Zakon posebno svetlo baca na osiguranje useva, čime se motivišu poljoprivredni proizvođači da osiguraju svoju letinu. Po ovom zakonu, društvo za osiguranje je dužno da 10% uplaćene premije za osiguranje odvoji za razvoj od sistema od protivgradne odbrane.
Moram da kažem da sam našao da je u Evropi zaista visok procenat obezbeđivanja letine. Našao sam, na primer, da je u Austriji osigurano preko 92% svih useva, a otprilike u celoj Evropi negde oko 80%. Ako uporedimo, gde je osiguranje oko 10%, videćemo o kakvom se raskoraku radi.
Mi znamo da se osiguranjem ovih šteta smanjuje ekonomski gubitak samih proizvođača i da je to zaista jedan od načina kojima se može smanjiti njihova šteta, a rasteretiti budžet Republike Srbije. Ono što je mnogo bitno jeste da ovaj zakon daje jedan izbalansiran pristup i da on, iako motiviše određene grupe, pre svega su motivisani oni veliki poljoprivredni proizvođači za osiguravanje, ne ostavlja na cedilu manje i siromašnije poljoprivredne proizvođače, obzirom da generalno ojačava sistem odbrane i na taj način smanjuje i njima jedan rizik od šteta, što je jako dobro.
Ovde je kolega Arpad naglasio da je bilo zaista zloupotreba od strane osiguravajućih društava i moram da zamolim predstavnike Vlade da povedu računa o zloupotrebama koje su moguće od strane osiguravajućih društava, kao i uvoznika protivgradnih mreža. Takve stvari država treba prepoznati, sugerisati osiguraniku i oštro sankcionisati.
Ovaj zakon stvara sve uslove za modernizaciju protivgradnog sistema. Protivgradne mreže se danas jako koriste u svetu, a u Srbiji je tek nešto oko više od hiljadu hektara voćnjaka prekriveno ovom protivgradnom mrežom. Treba podsetiti da država subvencioniše postavljanje ovih mreža, kao i samo obezbeđivanje letine sa oko 40% učešća, i to nekoliko godina unazad.
Takođe, zakon daje još neke mogućnosti u delovanju na gradonosne oblake. Pored ostalih, putem aviona, što je zaista praksa u razvijenom svetu i u Evropi. Ja dolazim iz Novog Pazara i iako se računamo i jesmo zaista poljoprivredna oblast, u kojoj je poljoprivreda moguća grana za ozbiljan razvoj, pogotovo tu mislim na Pešter, za nas bi, obzirom da mi nemamo iz proceduralnih razloga ovaj vid protivgradne odbrane, obzirom da smo blizu administrativnoj granici i to je ograničenje za nas, za nas bi zaista ovaj vid bio koristan i omogućio da sprečimo štete, jer su i kod nas gradovi obimni i česti. Imamo mi u regiji Sjenice, koja je stočarsko i poljoprivredno polje, jednu bazu, koja štiti taj deo.
Druga stvar, ova tehnologija je vrlo zanimljiva i praktično protiv grada se iskoristio vazduh unutar samog oblaka, čime se rizik po pilota i posadu smanjio na minimum, a vazdušne struje, čiji pravac stručnjaci dobro poznaju, donose hemikalije koje nosi avion u centar samog oblaka i na taj način prevode kao generator kuglice leda u vodu i smanjuju štete.
Ovaj zakon donosi jednu novu kaznenu politiku i propisane su ozbiljne kazne za sve one koji žele i koji pokušaju da spreče sprovođenje protivgradne odbrane.
Posebno mesto u sistemu pripada pogotovo strelcima, koji će po novom predlogu nešto bolje, ali svakako redovnije biti plaćani i oni će, rekli smo, dobiti oko 20% od prosečne zarade.
Ja bih iskoristio priliku da se zahvalim ministru na jednom konstruktivnom razgovoru i na uvažavanju amandmana. Potvrdiću njegovu zaista iskrenu želju da se apsolutno smanji uticaj politike i da ova država, koja pledira da bude poljoprivredna izvoznica, zaista dobije jedan kvalitetan zakon. Ja sam svedok kvalitetnog razgovora, pogotovo onog kakav smo imali juče.
Želim da na kraju kažem da se sa ovim zakonom stvaraju svi uslovi da se naš zapušteni sistem, koji smo zatekli, što pre obezbedi i primena savremenih naučnih saznanja u oblasti modifikacije vremena i nepristrasna provera operativne efikasnosti sistema. Obzirom da ovaj zakon posebno brine o poljoprivrednom proizvodu i o poljoprivrednom proizvođaču i stavlja proizvođače i seljake u centar, jasno je da ćemo mi iz SDPS ovaj zakon u danu za glasanje podržati.
Reći ću nekoliko reči i o ovom drugom Predlogu zakona o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima. Ova oblast do sada je bila uređena Zakonom o eksplozivnim materijama i zapaljivim tečnostima i gasovima iz davne 1977. godine. Jasno je da je ovo veliki pomak u osiguravanju i sigurnosti na ovom polju.
Mislim da poseban kvalitet ovog zakona čini jedna ozbiljna, javna rasprava, koja je započeta u devetom mesecu prošle godine, u kojoj je učestvovao zaista veliki broj subjekata, proizvođača, privrednika, ali i stručne javnosti. Bilo je brojnih sugestija koje su, kao što sam video, skoro većina njih je usvojena, od toga da se uvodi značaj novog pojma goriva tečnost, ali je revidiran rok za donošenje podzakonskih akata smanjen sa četiri na dve godine.
Osnovni cilj ovog zakona jeste da se uspostavi sistem potpune bezbednosti lica i imovine prilikom rukovanja zapaljivim tečnostima i gasovima, po ugledu na razvijenu međunarodnu praksu Nacionalnim programom Srbije za usvajanje pravnih tekovina EU. Predviđeno je donošenje ovog zakona u okviru poglavlja – Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU.
Međutim, pravo EU ne reguliše posebno ovu oblast, jer se u državama članicama i u drugim razvijenim državama apsolutno uređuje ova oblast.
Mislim da i jedan i drugi zakon i promene u ministarstvima koji ovo prate su izuzetno afirmativne stvari, izuzetno dobro urađeni i uz, videćemo, prihvatanje kvalitetnih amandmana, prave pomake u ovoj oblasti. Stoga, još jednom potvrđujem da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ove predloge.