Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, vi znate da je prošlu nedelju obeležila kampanja, prošlu nedelju kompletnu, za nacionalne savete nacionalnih manjina i za Bošnjačko nacionalno veće, u kojoj smo videli da je jedna stranka, koja se predstavlja kao nacionalistička i čisto srpska, vršila kampanju za, prije svega gospodin Šešelj, njegovog brata blizanca u Sandžaku, gospodina Zukorlića i videli smo kako je to i prošlo.

Nažalost, gospodin Šešelj je doprineo glavnoj radikalizaciji ponovo u Sandžaku. Doprineo je da ponovo ojačaju nacionalističke stranke i on je glavni krivac, kao što je uvek i bio za ne samo duhovni pad Srbije, već i za jednu fašizaciju društva iza koje jednim golim nacionalizmom ostaje spržena zemlja, najviše na uštrb srpskog naroda, a bogami i drugih manjinskih naroda.

(Narodni poslanik Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)

Saslušaj nešto pametno.

Ja, pre svega, hoću ministra policije, koji je ovde pominjan nekoliko puta, da zamolim da se ispitaju indicije i izveštaji brojnih elektronskim medija da je gospodin Šešelj uzeo 50.000 evra, pa je dobio i 50.000 eura puta odgovor od ministra za lobiranje za jednu političku opciju, za favorizovanje gospodina Zukorlića.

Što kaže moj narod, kao da ih je ista majka rodila.

(Vojislav Šešelj: Kad smo braća Srbi.)

Jako je bitno da se ispita, jer to nije prvi put da se nešto čuje za gospodina Šešelja.

On ovde neosnovano, sa mnogo laži, uvreda, nastupa prema raznim drugim personama, pa i prema drugim ministrima Vlade, prevashodno i prema ministru zdravlja, o kojem imam izuzetno visoko mišljenje.

Sve je to motivisano uzimanjem novca i, praktično, žao mi je što se delovanje jedne strane svelo na to da njen lider uzima ogromne svote para i predstavlja jednu političku starletu i politički naplaćuje lično, a meni je zaista žao jer sam poznavao mnogo, puno radikala i nadam se da i danas postoje u toj stranci časni radikali, koji ne podržavaju ovo, u šta se Radikalna stranka pretvara, u ličnu prćiju jednog čoveka.

To je jedna obična lična prćija gospodina Šešelja, koji je koristi u zadnjim otkucajima ove stranke za njegovo lično bogaćenje. On je svestan da nema nikakvu političku budućnost.

Međutim, ono što je najvažnije i treba da čuje gospodin Šešelj, a vama se odnosi pitanje, gospođice Majo Gojković, a to je da od vas tražim eksplicitno da u što kraćem roku sazovete Administrativni odbor, jer znate dobro da, po članu 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, u stavu 3. se javno i decidno kaže da osoba koja je osuđivana, a u ovom slučaju je reč o ratnom zločincu, na kaznu dužu od šest meseci, apsolutno i treba oduzeti mandat i konstatovati.

Ja vam dajem određen vremenski rok od nekoliko dana da sazovete ovo, a onda ćemo svim svojim snagama, parlamentarnom demokratijom, ličnim vezama, pismima, a verujte mi da i većina manjinskih partija u ovoj državi će nam dati podršku, pisati svim relevantnim institucijama i izvršiti apsolutan pritisak da jedna osoba koja je osuđena za zločin protiv čovečnosti i dužu kaznu od deset godina ne sedi u ovom parlamentu. To je porazno i to je poruka manjinama da nisu sigurne i izuzetno je sigurno to što je …

(Vojislav Šešelj: Jel si ti shvatio to?)

… NJegovi nastupi su doveli do fašizacije i rasta nacionalizma u ovoj državi.

Ne postoji parlament u Evropi u kojoj sedi osoba osuđena za ratne zločine. To je jedino Srbija.

Što se tiče SDP i SDPS, mi imamo iste politike. Apsolutno osuđujemo izlive nacionalizma bilo od koga da dolaze, napade na državu i njenog predsednika i imamo iste stavove i ovde i u Sandžaku.

Mi smo barijera i Šešelju i svima onima koji baštine nacionalizam i koji žele da ovu zemlju ponovo uvedu u nestabilnost. Stoga,moram da ponovim da mi u Sandžaku u nekoliko gradova smo u koaliciji sa SDA, kao što smo bili na korist građanima i želimo da umirimo situaciju i tamo, a bili smo i bićemo i sa svim drugima, kao što smo bili i sa radikalima i u Novom Pazaru i u Prijepolju. Mi smo čak imali korektne odnose koje mogu pohvaliti… (Isključen mikrofon.)

Po amandmanu, ja sam ovlašćeni.
Naravno, mislim da ne treba apsolutno prihvatiti ovaj amandman jer je notorna glupost, mi imamo svoju državu i ne trebaju nam ničije vojske na njenoj teritoriji. Zalažemo se za neutralnost u ovom trenutku i za jačanje njenih kako policijskih, tako i vojnih struktura, tako i drugih struktura koje treba da pomažu samim građanima.
Jasno je da je ovo jedna obična zloupotreba. Prethodna govornica apsolutno nije pričala, povezivala je neke nepovezive stvari, naravno, uglavnom neistine. Malopre sam pitao, ministru sam uputio pitanje da treba ispitati zbog čega ovi ljudi ovo pričaju, jer smo sigurni da su, kao i za većinu drugih ministara, dobili novčanu nadoknadu. Brojni mediji su objavili da su uzeli 50.000 eura za napad ovaj, a verujem da i za napad i za gospodina Lončara i za ministarku Mihajlović i za mnoge druge ljude stoje određene svote novca.
U svakom slučaju, mi smo prodržavna stranka, osuđujemo svaki nacionalizam, osudili smo izjave koje ste čuli nedavno u Novom Pazaru gde su pojedinci napali državu, zaista nepristojno, neprimereno i nepotrebno i tako ćemo suđivati izlive nacionalizma koji dolaze i sa ove strane od strane Šešeljevih pojedinih poslanika koji bi trebalo da povedu računa i da se jave, pošto imamo informacije da se Vjerica Radeta ne javlja na telefonske pozive banaka kojima duguje ozbiljne svote novca, pa bi trebalo malo da povede računa o svom integritetu, a ona je, vi dobro znate, poznata kao neko ko širi mržnju, tako da, jedan neprikladan govor. Mi ćemo se svojim političkim delovanjima zaista suprotstavljati ovim stavovima, ovim neistinama koje su na štetu Republike Srbije u ovom trenutku, mislim jako odsutnom trenutku kada država treba da pokaže snagu, integritet i naročito snagu svoje policije i svih drugih struktura.
Stoga ovaj amandman treba odbiti apsolutno.

Stav 106.

(Vjerica Radeta: Koji član?)

Član 106.

Gospodo, ja sam interventni kardiolog, nisam baš izverziran za pravo, ali sam izverziran za istinu, pa ću vam reći neke stvari koje su ovde malopre zloupotrebljene.

Socijaldemokratska partija, stranka Rasima LJajića, nije učestvovala sa svojom listom na izborima za nacionalna veća, jer da smo učestvovali, mi bi pobedili, gospodo. Mi smo u zadnje dve nedelje podržali jednu listu koja se bavila onim što mi zastupamo i što sam branio dok sam branio sam Zakon o nacionalnim manjinama, a to je da postoje određene ingerencije i da profesionalci treba da preuzmu to veće, da se bave jezikom, kulturom, tradicijom, informisanjem i mi smo praktično podržali zakon da bi depolitizovali samo nacionalno veće. U tom smislu smo podržali jednu listu, listu „Vakat je“, i to u zadnje dve nedelje, koja je osvojila osam mandata i apsolutno nemamo ingerenciju nad njom.

Mi smo i naš predsednik je osudio izjave gospodina Ugljanina. Mislimo da su neprimerene, neprihvatljive i da je saradnja sa Republikom Srbijom, odnosno njenim organima, presudna za razvoj Sandžaka jer želimo naprednu Srbiju i napredni Sandžak. Ne znam što to vama smeta da mi stavljate u usta neke neistine. Apsolutno, gospođo, stalno se trudite da iznosite laži i neistine. To nije korektno i nije fer. Apsolutno se mi zalažemo za napredak ove države i ja sam jasno pitao da li postoje insinuacije da je vaš lider uzeo ogromne svote novca, ne samo ovaj put, nego se na to svelo funkcionisanje SRS, koja je na žalost nekada bila respektabilna stranka, sa uvaženim pojedincima koje sam ja poštovao, i danas ima pojedinaca. Moram da naglasim da smo mi u nekim gradovima u Sandžaku jako dobro sarađivali, i u Prijepolju bili u vlasti sa SRS.

Uvaženi predsedavajući, vi ste bili na dobrom putu kada ste prethodnu govornicu upozorili na tačku 106.

Ona zaista nema pravo da licitira sa moralom jednog čoveka koji je dobro poznat Srbiji, a dobro je poznat i prethodni govornik, odnosno govornica Srbiji po svojim amoralnim nastupima i tvitovima kojima je uzburnjila celu javnost na celom Balkanu.

Za njenu informaciju, grad Novi Pazar i Skupština grada Novog Pazara je donela odluku i mi smo uredili i dodelili ime platou u Novom Pazaru po pokojnoj Hatidži Mehmedović. Ima ona još koga ko stoji iza nje.

Gospođo, ako je vas Zukorlić malopre zvao na sastanak, vas dve, i tamo vam podelio zadatke na koji način da mu pomognete…

(Vjerica Radeta: Jel si ti normalan? Da li sam ja izlazila odavde?)

... Vi to nemojte da radite, jer kršite zakone ove države.

(Nataša Sp. Jovanović: Balvane, sedi dole!)

Gospođo, vi remetite tišinu za izbore za nacionalna veća i na najgori način zloupotrebljavate zakone ove države.

Vi treba da budete sankcionisani za govor mržnje i sve ono što širite u ovoj državi i da vam ne padne na pamet da pomenete časno ime Rasima LJajića koji radi za ovu zemlju i za mir i zalaže se za sve ono protiv čega smo mi.

Ja vas molim da dostojanstveno nastavite da vodite ovu Skupštinu i da kažnjavate izlive mržnje, a mi, Bošnjaci, nećemo dozvolite da se na našu čast udara na ovakav način i ovako.

Ako je Zukorlić vas malopre pozvao i častio kafom i podelio vam zadatke, to dovoljno govori o crno-zelenoj koaliciji koja će mu doneti mnogo lošega u Sandžaku na predstojećim izborima.

Uvaženi predsedavajući, ne znam po kojem osnovu ste dali reč prethodnoj govornici. Apsolutno je, nakon govora Dušice, ne znam koji je način … Vi ste povredili član 104. Ja sam bio vrlo jasan. Ovde je zloupotrebljena nekoliko puta ova govornica. Za jednog časnog čoveka, koji je podigao sve ono čega se dotakao, koji je faktor stabilnosti i mira, koji je najuvaženija ličnost i nekoliko puta proglašavan za najevropljanina, koji je bošnjački Konrad Adenauer, dopustiti da se na ovakav način, bez ikakvog dokaza, govori je nešto što vređa sve manjine u ovoj državi, a naročito Bošnjake.

Vi znate da se ovde trenutno apsolutno zloupotrebljava izborna tišina za nacionalna veća, da mi od sinoć, od 12 do nedelje u 12, ne smemo učestvovati u izborima, odnosno lobirati za bilo koju grupu. Ovo je direktno lobiranje Šešeljeve stranke, odnosno njegovih predstavnika za Muamera Zukorlića, i to smo imali celu kampanju, i to će proći i dovesti Zukorlića u katastrofalnu situaciju u Sandžaku, jer je sada obelodanjeno. Znate kako mi kažemo – sa onim si na čijoj si veri. Znači, to je hadis božijeg poslanika. Mi na pravi način želimo da unapredimo ovu državu, ali ova država mora da časne ljude uzme u odbranu, pa sutra će mene oni da optuže tako i kakve ličnosti. Iza nas postoje ozbiljne karijere, ozbiljne porodice. Ovo je prevršilo svaku meru i molim vas da vi reagujete, jer se unosi nemir među Bošnjake i među sve druge manjine. Na kakav način mi ovde raspravljamo, dozvoljava se jednoj poslanici koja je poznata po širenju mržnje da se direktno suprotstavlja Ustavu ove države. Molim vas da se strogo držite Poslovnika i da ne dozvoljavate govor mržnje i paušalne odredbe ovakvih poslanika.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre, ministarko, uvaženi gosti, poplava koja se dogodila u Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zapamćene zadnjih 120 godina, i koja je ugrozila više od 1,6 miliona ljudi, ili 22% stanovništva naše države, koja je pogodila 38 opština i koja je nanela materijalnu štetu od skoro 1,7 milijardi evra ili 4% BDP-a, ipak je, iako je donela mnogo lošeg, pomerila našu svest o katastrofama na bolje.

Sudar sa ogromnom opasnošću, čini mi se, nam je razbistrio pogled i jasno smo videli da je preventiva i pripremljenost nešto što je imperativ, da možemo lako izgubiti ne samo materijalno, nego i životno, najbitnije, svoj život, život svojih najmilijih. I, nažalost, desilo se da i u toj katastrofalnoj poplavi oko 30 osoba izgubi praktično život.

Zbog toga današnje izlaganje i započinjem komentarom Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i drago mi je da je podcrtana prevencija u ovom zakonu kao nešto što je izuzetno bitno.

Podsetiću i vas i sebe na izuzetno bitnu činjenicu da i jedan dinar uložen u prevenciju je jednak sedam dinara uloženih u otklanjanje posledica nepogoda, u ovom slučaju je to bila poplava.

Stoga je izuzetno dobro što se novim zakonom menja ono, odnosno počinjemo da ozbiljnije razmišljamo o preventivi i, čini mi se, eliminišemo onu našu svest koja nije samo po ovom pitanju, nego i po drugim pitanjima, da potpuno ne razmišljamo o nekim stvarima koje nam se ne dešavaju, a kada izbiju, onda smo unezvereni i ne znamo kako i kojim redom delovanja da reagujemo.

Drago mi je što je podsticaj za donošenje ovog zakona bila i Svetska konferencija u Sendaju, u Japanu, koja je dala osnovne impute, osnovna pravila i pravce u kojima treba menjati, promeniti i izmeniti ovaj zakon.

Ovaj zakon je jako dobar i nama nasušno neophodan. Obzirom da smo u procesu pregovaranja sa EU i da približavamo svoje zakone evropskim, izuzetno raduje podatak da 95% evropskih propisa po ovom pitanju smo uklopili u ovaj zakon i da smo praktično zadovoljili sve evropske standarde po ovom zakonu. A, podsećam, kao član Odbora za evropske integracije, da je Poglavlje 27 nešto što treba i otvoriti i zatvoriti i nešto što ćemo mi usvajanjem ovog zakona dočekati vrlo pripremljeno.

Cilj ovog zakona jeste da smanji rizik od katastrofa i obezbedi pravovremeno reagovanje na vanredne situacije. No, čini mi se da je najbitnija stvar ovog zakona to što sa posebnom pažnjom gleda na lokalnu samoupravu, na njene ingerencije i podiže njen značaj, jer same nepogode se dešavaju na lokalima i kako ćemo reagovati na lokalu je najbitnija stvar, da li ćemo tu sanirati katastrofu ili će se ona proširiti.

To smo i videli, da se poplava 2014. godine prelila iz okruženja, iz Republike BiH na nas i da smo kao region bili pogođeni i primorani na zajedničko delovanje.

Upravo ovim zakonom se poboljšava međunarodna saradnja. Utanačeno je na koji način i kojim redom treba reagovati i to je dobra karakteristika ovog zakona.

Ono što se meni zaista sviđa i čime se daje veća ingerencija lokalnim samoupravama jeste i jedna novina koja se donosi u članu 50. po ovom zakonu, a to do sada nije bilo pravilo, a to je da lokalne samouprave mogu osnivati profesionalne vatrogasne jedinice. To dosadašnjim zakonom nije bilo moguće. I, naravno da to sve može da se desi pod dozvolom i planom koji potpiše resorni ministar, u ovom slučaju ministar Stefanović.

Podsećam vas da smo mi u Novom Pazaru imali zaista loša iskustva sa požarima, sa stihijama vatre i vi znate da smo pre nekoliko dana ili pre nekoliko nedelja imali jedan poguban požar, na koji naša vatrogasna jedinica nije optimalno reagovala i to je uzrokovalo i ljudske gubitke. Nažalost, tri osobe su nastradale. Povodom toga, ja sam vam uputio apel i molbu da ojačate vatrogasnu jedinicu u Novom Pazaru, i u ljudima i u opremi. Meni je drago što ste meni i pismeno odgovorili, ali vidim i u najavi je da ojačamo same kapacitete u vozilima. Očigledno je da je tu jedan od glavnih problema.

I, što ste već najavili, da će u okviru određenog vremena ova vatrogasna jedinica dobiti dva vozila, jedno je već iz donacije Velsa, koje je specifičnih karakteristika i odgovara specifičnim karakteristikama grada Novog Pazara, koji ima uske ulice i kojem trebaju ta prva probojna vozila specifičnih karakteristika. Na tome vam se zahvaljujem.

Naravno, moram da pohvalim nesebično delovanje građana koji su po milioniti put pokazali na koji način se brani svoj grad i na koji način se reaguje prema komšijama, bez obzira ko su i kolika je opasnost koja ugrožava.

Želim da kažem da se grad Novi Pazar zaista borio sa različitim stihijama i on je zaista primer dobrog reagovanja ili vrhunskog reagovanja u vanrednim situacijama, kako on, tako i njegov krizni štab.

Mi smo imali i pre problema sa poplavama i, vidite, i sa ovim vatrenim stihijama i već smo uspeli da jednim kvalitetnim planom, izgradnjom 12 brana antierozivnih, da se izborimo sa bujičnim poplavama koje su ugrožavale grad u nekoliko slučajeva. Ukoritilo se uz pomoć grada, uz pomoć pomoći Svetske banke i „Srbijavoda“ oko 1,6 kilometara reke Raške u industrijskoj zoni. Vrednost toga je bila 2,2 miliona evra.

(Vjerica Radeta: Evra?)

Ja vas molim da mi omogućite da govorim. Ovde je stvarno nemoguće govoriti zbog dobacivanja ovih ljudi koji ne znaju za pristojnost i za obraz. Ako možete da mi omogućite da govorim, ili da se pokupim i idem. Evo, celo vreme mi dobacuju, prete, psuju, nema smisla. Ovo nema smisla. Mene strah od njih nije, od njihovih laži, od njihovih nepristojnih stvari.

Ja vrlo uljudno diskutujem o zakonima.

Molim predsednika i predsedavajućeg da mi omogući tišinu, da obrazložim zakon u njegovim detaljima.

Uvaženi građani Republike Srbije, upravo sam želeo i da vam pokažem kako se ponašaju ozbiljni i odgovorni ljudi, univerzitetski obrazovani na državnim fakultetima sa najboljim prosecima i koji su dokazani u svojim strukama, u svojim poslovima i kakvu želju imaju iskrenu da menjaju ovu zemlju, da daju doprinos i zakonima koje donosi policija i zakonima koje donosi pravosuđe, jednim prodržavnim stavom, uljudnim stavom, uljudnim argumentima, nikako ne potvarama, nikako ne iznošenjem neistina i nikako u trenutku kada je to zakonom zabranjeno u uslovima izbora za nacionalna veća, u ovom slučaju za Bošnjake.

Mislim da je ovo prevršilo svaku meru, i mislim da to i građani ove države treba da kazne na prvim sledećim izborima.

Govorim o zakonu koji je jako dobar, i to je zakon o takođe, dobrovoljnim vatrogasnim društvima. Mi smo donošenjem Zakona o zaštiti o požarima debatovali i pripremili mogućnost za jedan novi ovakav zakon, to je evropska praksa. Mi kao socijaldemokrate podržavamo sve evropske vrednosti i motor smo u evropskim integracijama ove države.

Još jednom želim da kažem da ćemo mi podržati sve ove afirmativne i pozitivne zakone, biti brana svakom nacionalizmu i primitivizmu, i sada i u budućnosti, biti brana svemu onom lošem, koje nažalost, neki pokušavaju, optužujući časne i poštene ljude, da prikažu zarad svojih ličnih interesa, finansijskih, političkih, bilo kakvih, mi ćemo biti brana takvim stvarima.

Socijaldemokratska partija Srbije je uvek baštinila ove vrednosti, vrednosti antifašizma, vrednosti bratstva i zajedničkog suživota naroda i naravno, zalažemo se za iznošenje svih pojedinosti koje imate, o svim ministrima, ali bogami, kažite nešto i o ovim poslanicima, i o nekim drugim ljudima koji zaista treba da se posrame šta stoji iza njih.

Znači, ja pozivam ministra da slobodno objavi sve što ima o svim ljudima koji su na političkoj sceni, a Boga mi, i onima koji izigravaju ovde opoziciju, a prečesto nisu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, u subotu se desila, čuli ste i verovatno videli, jedna stravična nesreća koja je pogodila grad Novi Pazar, jedan požar koji je nažalost, juče se videlo, odnela tri mlada života.

Ovaj nesretan događaj obeležilo je, pre svega neblagovremena i neadekvatna reakcija vatrogasaca jedinice iz Novog Pazara, pre svega uzrokovana nedostatkom opreme za gašenje požara, kao i za pomoć ugroženima u tim situacijama.

Sa druge strane, ovaj događaj obeležilo je herojstvo, solidarnost komšija Novopazaraca, Srba i Bošnjaka koji su se zaista u velikom broju stvorili tu i koji su uspeli da vrlo teško, uz pomoć javnih preduzeća grada Novog Pazara i pomoći koja je stigla iz grada Raške, lokalizuju požar, zaustave požar i zaustave katastrofu, jer je požar pretio da ugrozi kompletnu zgradu i da izgori jedan veliki kompleks zgrada u Novom Pazaru.

Stoga želim ovom prilikom da se zahvalim svim građanima Novog Pazara na zaista jednom herojskom činu i solidarnosti koja krasi građane Novog Pazara. Štab za vanredne situacije grada Novog Pazara odbio je da usvoji izveštaj vatrogasno spasilačke jedinice, obzirom da se nije poklapao sa izjavama građana i ljudi iz javnih preduzeća koji su bili na licu mesta, uz konstatovanje da je naša jedinica nedovoljno opremljena i da se mora sve učiniti da se ona što pre kvalitetno opremi kvalitetnom opremom za gašenje požara i spašavanje. U svakom slučaju, konstatovano je da je moglo jako bolje da se reaguje i da je moglo da se zaista pre i kvalitetnije sanira ova nesreća.

Ovom požaru u Novom Pazaru prethodilo je još nekoliko požara koji su mene podstakli da 2015. godine, kada smo usvajali tzv. Tamarin zakon ili Zakon o zaštiti od požara, koji je bio afirmativan i dobar zakon, zaista sugerišem ministru i da ga pozovem da bolje opremi i u tom trenutku vatrogasno spasilačku jedinicu u Novom Pazaru, i da u njoj uposli još ljudi. Naravno, insistirao sam da to budu građani Novog Pazara obzirom da zaista ima malo ljudi koji su iz Pazara i koji su bošnjačke nacionalnosti u samoj jedinici. Obzirom da sami građani Novog Pazara bolje poznaju infrastrukturu zgrada i dodatno su motivisani da razvijaju ovu jedinicu, njeno angažovanje i njeno delovanje.

Međutim, pored obećanja koja smo dobili, zaista do sada nije učinjeno ništa na tome, i koristim ovu priliku da još jednom apelujem na MUP i Sektor sa vanredne situacije, u čijoj je ingerenciji, isključivoj ingerenciji je ova vatrogasna jedinica u Novom Pazaru, da što pre ojača infrastrukturu ove vatrogasne jedinice, da je ojača u opremi, ojača u ljudima, da dodatno obuči ove ljude i da uposli što više ljudi, onoliko koliko zaslužuje grad od 130 hiljada stanovnika sa specifičnom infrastrukturom, uskim ulicama, naravno po mogućstvu da to budu građani iz Novog Pazara, još jednom kažem, koji su u prednosti u pružanju pomoći, jer bolje poznaju infrastrukturu i na kraju dodatno su motivisani da pruže pomoć, jer brane svoj grad.

Podsetiću još jednom da ni jedna lokalna samouprava nije nadležna za ovakve vatrogasne jedinice, ali moram da pohvalim i lokalnu zajednicu koja je sa gradonačelnikom bila odmah na licu mesta, gde su direktori javnih preduzeća učestvovali u samom gašenju požara kao i veliki broj građana kojima se ovog puta zahvaljujem.

Naravno, znam da u državi ima problema, ali još jednom ponavljam da nam je zaštita ljudi i njihova imovina uvek na prvom mestu i stoga pozivam na brzu reakciju.

Uvažene koleginice i kolege, meni je jako drago da čujem tako pozitivne tonove o ovom izuzetnom zakonu koji, kako reče malopre kolega, jeste pre svega jedan humanistički preokret, da kažem, i humanistički pristup i pokazuje, zaista, humanost celokupnog našeg društva, ali i jedno određenje Vlade sa ovim ministrom da zaista imamo zakone iz oblasti zdravstva koji su na nivou najrazvijenih medicinskih usluga evropskih država.

U svakom slučaju, humanost je nešto što je centralna crta i poruka usvajanja ovog zakona. Naravno da briga za zdravstveni sistem Srbije ovog ministarstva je očigledna,i ovog ministra, ja ga želim ovom prilikom pohvaliti, koji i pored puno svojih aktivnosti, eto, ja sam ga jutros sreo u Kliničkom centru gde zajedno trenutno obavljamo neke aktivnosti, da radi svoj posao, znači stiže da se bavi strukom, stiže da se bavi ravnomernim razvojem zdravstvenog sistema u Srbiji, ne samo velikih kliničkih centara, eto, najbolji prikaz jeste i Novi Pazar i druge manje celine, i stiže da se bavi pacijentima. Podsećam da smo dali u dva poslednja mandata najviše specijalizacija, najviše subspecijalizacija, radi se na kadru, radi se na podizanju celokupne zdravstvene zaštite u ovoj državi i to sigurno jeste i velika zasluga i samog ministra.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministre i članovi kabineta, uvaženi gosti, uvaženi građani Republike Srbije, naravno da želim da dam na početku osvrt na ove medicinske zakone. Obzirom da dolazim iz medicinske branše želim da naglasim zaista značaj, vrednost i trenutak za donošenje ovakvih zakona.

Pre svega, zakoni koji su danas pred nama i koji smatram da će biti usvojeni jednoglasno, su signal da je naše društvo spremno da pokaže najviši nivo humanosti, ali je to istovremeno i poruka građanima Republike Srbije da država nastoji da osnaži ovaj izuzetno važan institut – institut presađivanja organa kao standardnu terapijsku proceduru.

Gospodo, transplantacija je terapijska opcija. To zapamtite uvek da znate i uvek pođite od toga, koja je predviđena za najteže bolesnike, po pravilu mlade ljude kojima se na taj način produžava život ili kojima se na taj način omogućava nastavak života. Gospodo, to su uglavnom mladi ljudi, uglavnom sa urođenim bolestima, ni krivi ni dužni i koji jedino na ovaj način mogu dobiti šansu.

Meni je žao, ali ono što sam čuo malopre, mislim da nije na pravom putu i daću argumentaciju za neke argumente koje smo malopre čuli. Naime, mislim da je prethodni zakon bio veoma loš, da praktično nije uvažio jedan mentalitet stanovništva, kompletnog balkanskog i da je upravo pretpostavljena saglasnost donorstva bilo nešto što je bilo apsolutno pogrešno i što je dovelo Srbiju da bude zadnja na listi donorstva u EU.

To je nešto što je ugrozilo i verujem sprečilo izlečenje velikog broja mladih ljudi i pacijenata. Mnogo je predrasuda i nedoumica koje prate transplantaciju. Polemike traju zadnjih 50 godina, od kada je uvedeno kao terapijski princip transplantacija solidnih organa. One se javljaju i u svetu, naročito kod nas. Mislim i sigurno da je najbolji kvalitet ovog zakona upravo uvođenje modela pretpostavljene saglasnosti, a ukidanje tzv. informisane saglasnosti, tzv. donatorskih kartica koje su donele porazni rezultat u našoj zemlji.

Broj davalaca na milion stanovnika trenutno u Srbiji iznosi pet. Misli se na kadaverske donacije, znači situacije u kojima se desila moždana smrt, dok je to u zemljama koje primenjuju ovaj drugi sistem koji želimo danas da instaliramo u naš zakon, jeste 35, čak 40%, u zemljama u okruženju kao što su Hrvatska, Španija, itd, što je izuzetno loša stvar.

Znate da smo zadnjih godina u stalnoj kampanji, da skoro svaki drugi dnevnik RTS, znači najgledanija emisija koju trenutno ima donosi priču o donorstvu i da i dalje ne daje rezultate. Nije mi jasno da čujem nekog da bude protiv ovakvog vida koji je dao toliko dobrih rezultata u Evropi, pa i Hrvatska je imala iste probleme dok nije uvela ovaj sistem. I zemlje EU su imale, pa su danas lideri na tom polju. Apsolutno ne postoji nikakva argumentacija, osim ako ne priđete frojdovski da iz vaše podsvesti izlaze neke stvari koje ne bi trebale da budu argument. U svakom slučaju, u Srbiji svake godine umre 30 bolesnika čekaju organ za transplantaciju.

Kardiolog sam, znam i često imam slučajeve ljudi koji čekaju transplantaciju srca za koje je to jedina intervencija koja može spasiti život. Jedno takvo iskustvo, jedan razgovor sa jednim takvim pacijentom bi vam bio dovoljan da bez ikakvog razmišljanja, gledajući samo rezultate okolnih država, podržite jedan ovakav zakon. Reći ću vam da npr. 2010. godine smo imali 100 transplantacija. Kod nas se uglavnom izvode transplantacije sa živih ljudi, veoma malo sa kadavera, ono što upravo želimo da menjamo ovim zakonom, ali da naš Klinički centar Srbije 90% svih svojih transplantacija vrši sa kadavera.

Našta nas to navodi, navodi nas na zaključak da su naši lekari, naši timovi apsolutno spremni. Verujem u egalu da su čak u nekim oblastima napredniji nego većina lekara koji vrše transplantacije u okruženju. Ako znamo da 2.000 ljudi trenutno u Srbiji čeka transplantaciju, jasno nam je zašto ovo zakonsko rešenje treba usvojiti. Na primer 2015. godine je bilo samo 15 donora i uspeli smo da obavimo 32 transplantacije bubrega, sedam transplantacija jetre, pet srca. Na žalost, 2016. godine zbog razloga o kojima danas pričamo, izvršena je samo jedna transplantacija srca. To je nešto što će ovaj zakon promeniti i želim zaista da kažem da najkvalitetniji deo ovog zakona jeste upravo prelazak na pretpostavljenu saglasnost donorstva, odnosno na to da smo svi donori, osim ako se ne opredelimo drugačije. Ne vidim humanije stvari i potrebnije stvari u ovom društvu od jednog takvog altruizma, jedne takve solidarnosti i jedne takve podrške.

Sa druge strane, neće biti nikakvih manipulacija. Mislim da nemate i ne treba niko da ima dilemu u Srbiji, jer i dalje se zadržava institut da porodica može i nakon smrti da zabrani transplantaciju i ne ukida se ni jedno pravo koje je postojalo u prošlom zakonu, jednostavno mi ljudi smo takvi po prirodi, nismo ažurni i ako neko verovatno ima i želju, on se ne prijavi i ne postane donor i zauzet svojim poslovima, zauzet stvarima nekim drugim koje su mu u tom trenutku važne, ne postane donor. Ovo je način i mehanizam da proširimo kapacitet donorstva i da ga podignemo na najveći nivo.

Malopre sam takođe čuo jednu stvar koju ne želim da prihvatim, a to je da se zamera ministru da bude domaćin u svojoj kući. Izvinite molim vas, ako tražite odgovornost, onda dajte i nadležnosti. Ako prvo kritikujemo ministra, mislim da je najprirodnije da on odgovara za sve što se radi u njegovom ministarstvu. Ne vidim ništa prirodnije nego da ministar bude informisan o svim stvarima koje se dešavaju, o svim grupama, pa i neka potpisuje sve obične dokumente koje donose ili o kojima odlučuju drugi, to je meni dovoljno da znam da on kontroliše sve stvari.

Na kraju, taj liderski i predsednički sistem se pokazao kao najbolji model i upravo mislim da je to model kojem se pridavanjem odgovornosti i nadležnosti može smanjiti i korupcija, jer ako je fokus i kontrola na jednom čoveku, a mi kontrolišemo svi tog jednog čoveka, mislim da se smanjuje mogućnost korupcije i zloupotrebe koja bi se mogla desiti.

Cilj donošenja ovog jako dobrog zakona jeste pre svega povećanje kadaveričnih i broja uspešno obavljenih transplantacija i presađivanja ljudskih organa. Rekoh da su u svetu najčešće transplantacije sa kadavera i da je to nešto što treba pohvaliti.

Još jednom da se vratim na onu brojku, 2.000 ljudi trenutno u Srbiji čeka transplantaciju i 30 ljudi uglavnom mladih, svake godine umre. Gospodo, to je sasvim dovoljan podatak da nas preokrene da nešto menjamo, a podsetiću vas da je ovaj zakon apsolutno usklađen sa zakonima EU i sa zdravstvenim sistemima većine evropskih zemalja koje su postigle najveći uspeh u polju transplantacije.

Moramo vrlo brzo podići broj transplantacija sa pet na deset, jer je to jedan od osnovnih i više, jer je to prvi preduslov da uđemo „Eurotransplant“ i da učestvujemo u međunarodnoj saradnji, razmeni iskustava, ali i razmeni pacijenata. Danas se čeka na transplantacije rožnjače, oko 1.000 ljudi, na transplantaciju bubrega 1.000 ljudi, transplantaciju srca čeka zaista veliki broj ljudi, transplantaciju jetre čeka veliki broj ljudi, uglavnom su to urođene bolesti i to je nešto što moramo menjati. Najteže je izvesti transplantaciju jetre, to ministar dobro zna, jer je to njegova oblast. To su najduže intervencije, najzahtevnije, ali na tom polju sam ubeđen da imamo najbolje stručnjake i u Nišu i u Beogradu i da smo u vrhu evropskih transplantera jetre po iskustvo i operativnoj sposobnosti.

Na žalost transplantacije srca su takođe teške, ali se najčešće dešava odbacivanje kalema, ali po dugotrajnosti, moram da kažem da su transplantacije bubrega nešto što najduže traje. Imao sam iskustva u Kliničkom centru da imam pacijentkinju koja 25 godina ima transplantiran bubreg, živi potpuno uredno, jednim normalnim životom.

Podsećam na podatke, koje je navela i koleginica, da su zaista ogromne svote novca koje se izdvajaju za ove bolesnike i da ćemo transplantacijom olakšati zdravstvenom sistemu da bude konkurentniji i da smanjimo troškove koje imaju svi građani Srbije.

Vi znate da jedna intervencija košta, ako se u privatnoj režiji transplantacija izvodi, a imam i takvih pacijenata koji dolaze na održavanje u naš klinički sistem, u naš zdravstveni sistem, a platili su transplantaciju u Indiji, Rusiji, Kini, itd, da obično transplantacija jetre košta od 130 do 150 hiljada evra. Znači da se radi o velikim svotama, i da mi u našem zdravstvenom sistemu samo povećavanjem broja donatora možemo zaista mnogim našim građanima izaći u susret. Mi se borimo protiv bele kuge konkretnim predlozima, a mislim da je i ovo način da sačuvamo svoje stanovništvo i da rešimo njihove zdravstvene probleme.

Predlog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva, na precizan način sa druge strane definiše zdravstvene ustanove koje mogu podneti zahtev za obavljanje delatnosti iz oblasti ćelija i tkiva i koje mogu biti banke i uključujući sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

I jedan i drugi zakon na veoma kvalitetan način prave podelu onih institucija koje će biti donori, tzv. donosrskih bolnica i proširuju njihov odsek sa 14, čini mi se, institucija donori mogu biti sve one bolnice, sve one ustanove koje imaju jedinicu intentzivne nege. Znači, skoro cela Srbija može biti pokrivena i može donirati organe. To je način da proširimo kapacitete donorstva u Srbiji.

Takođe, određuje se da tercijalne ustanove, onih naših pet značajnih tercijalnih ustanova, kliničkih centara i dalje budu transplantacioni centri. Jasno su raspodeljene uloge i mislim da je bilo kakva zloupotreba nemoguća.

Čuli smo malopre da ministar kaže 20 do 30 ljudi. Mislim da manje od 100 ljudi ne može da učestvuje u jednom transplantacionom aktu, jer se tu javljaju koordinatori, pa se povezuju informatičari, pa pravne službe, pa se čitaju razni kodovi, pa se alarmiraju ljudi koji uzimaju organe, pa se pripremaju ekipe koje će da vrše transplantaciju, pa one koji će da vrše transport, pa su potrebni specijalni uslovi za transport, jer je brzina tu jako bitna, i mislim da stotinak ljudi koji obuhvataju ove procese je najbolji garant da ne može doći do nikakve zloupotrebe.

Na kraju, ne znam da li ste videli, ali u zakonu decidno piše da ukoliko lekar primeti da postoje možda nekakve zle namere, odnosno nekakva mogućnost da je plaćen taj organ, da on u svakom trenutku može da obustavi datu proceduru. Znači, kod nas je transplantacija besplatna, potpuno solidarna, uvodimo jedinstven informacioni sistem u kojem će sve biti jasno i transparentno po medicinskim indikacijama, po potrebnosti i drugim stvarima, apsolutno humano i na način koji je apsolutno transparentan.

Stoga, moram da kažem da bi bio razočaran ako ne bi imali apsolutnu podršku ovom zakonu, kao lekar, jer mislim da su ovi zakoni antipolitički, da u njima nema nikakve politike, da su strogo profesionalni i da ih treba podržati, svaki razuman čovek kojem se pridaje bilo kakva odgovornost u ovoj državi.

Treći zakon o kojem govorimo o psihoaktivnim supstancama je takođe, trenutno za nas jako bitan, idemo u korak sa vremenom. Naglasiću i podsetiću da su priređivači ovog zakona imali konsultanta iz evropskih institucija, za kojeg kažu da je bio jako učinkovit i da je pomogao da ovaj zakon bude jako savremen i jako delotvoran.

Verovatno da je najznačajnije to što uvodimo centar za monitoring droga, jer svakim danom sve više supstanci biva korišćeno kao droga, sa sve težim ishodom i sve težim lošim efektima po zdravlje ljudi koji konzumiraju.

Taj sistem za rano upozoravanje je krucijalan i drago mi je što ga ustanovljavamo, iako znam da centri za monitoring su u nekom vidu postojali i do sada, ali ovaj način zakonodavnog okvira je verovatno i najbolji i treba nastaviti. Jer, nesaznavanjem da određena supstanca može biti izuzetno toksična droga, njena pojava na određenom terenu i sam monitoring uopšte, nije nama kraj, nego je to informacija koja će nam zaista pomoći da predvidimo šta se može desiti i da na vreme upozorimo na moguće posledice, jer će ovaj sistem biti u vezi, ne samo sa medicinskim institucijama, već i sa policijom, pravosuđem i da će oni međusobno razmenjivati informacije sve u cilju smanjenja psihoaktivnih supstanci, odnosno njihove zloupotrebe na terenu.

Služba za prenos i analizu zaplenjenih psihoaktivnih supstanci će kao pozitivni efekat imati efikasniju kontrolu zloupotrebe i pomoći u krivičnim istragama, pa čak i van teritorije Republike Srbije. Obezbeđivanje uslova za uzrokovanje i skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci imaće pozitivan efekat na povećanu bezbednost, kao zaštitu zdravlja i životne sredine od posledica štetnog dejstva psihoaktivnih supstanci.

U svakom smislu zaključujem, ovi zakonu su jako dobri i mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smo posebno motivisani da što pre stupe na snagu i u danu za glasanje ćemo im dati apsolutnu podršku. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, gospodine ministre, gosti, strateški plan Republike Srbije jeste integracija u Evropu i ujednačavanje našeg zakonodavstva sa Evropom.

Manjinske zajednice koje žive u našoj Republici su motor evropskih integracija i mi to na svakom mestu ističemo, kao što ističemo i da je Srbija deo evropskog kulturno-političkog i civilizacijskog prostora. Verujem da su današnje izmene i dopune predloženih zakona korak u tom pravcu. Vraćanje nedvosmislenog značaja mesnim zajednicama, kao i jasno definisanje uloge i nadležnosti mesnih zajednica koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi je nešto što ćemo mi, kao stranka opredeljena za ravnomerni regionalni razvoj i za ravnomerni razvoj svake lokalne samouprave, podržati.

Izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama donosi jednu jako dobru mogućnost upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih. Ovaj podatak do sada nije mogao biti unet u matične knjige što je i definisano Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Polazeći od potrebe za usklađivanjem među zakonima koji regulišu prava pripadnika nacionalnih manjina, unošenje podataka o nacionalnoj pripadnosti u sve javne evidencije i registre, po principu dobrovoljnosti, predstavlja najznačajniju novinu u delu u matičnim knjigama rođenih.

Set zakona koji se odnosi na stečena i zagarantovana prava nacionalnih manjina kojim se nadam da ćemo ih i dalje unaprediti, bio je u fokusu nacionalnih manjina, njihovih političkih predstavnika u prethodnih godinu dana. Predlaganju izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina prethodila je zaista jedna intenzivna javna rasprava i nekoliko okruglih stolova u Novom Sadu, Novom Pazaru, Beogradu, Petrovcu na Mlavi, to je nešto što je jako dobro i što treba pohvaliti. Prisustvovao sam jednom od ovih sastanaka i bilo je zaista konstruktivno i imalo se šta čuti.

Razvoj zakonodavstva vezan za ovu temu i oblast zaštite i prava nacionalnih manjina je nešto što je kod nas konstantno u zadnje dve dekade. Imalo je nekakvog blagog zastoja od 2010. godine, pre svega u zakonu koji nije dobro definisao način formiranja kao izbor formiranja nacionalnih saveta, tako da su neki nacionalni saveti ušli u samu krizu. Mi smo, naime, 2014. godine usvojili i izmenili praktično taj zakon kojim smo samo omogućili da se promenom tog izbornog sistema za nacionalne savete omoguće izbori za nacionalne savete i to smo učinili vrlo efikasno. Međutim, i tada je rečeno da je to privremeno rešenje i da ovaj zakon zaista treba modernizovati i uskladiti sa evropskim načelima i drago mi je što to danas činimo.

Jedan od ključnih problema koji se u primeni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina jeste njegova neusaglašenost sa drugim zakonima. Odredbe drugih zakona su u velikoj meri suspendovale i onemogućivale primenu zakona i odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer su veoma često svojim odredbama na potpuno drugačiji način rešavala istovetna pitanja. Na taj način, čini mi se, da smo imali problem da se određena prava koja su bila zagarantovana ovim zakonom, nisu vršila. Stoga su današnje izmene i dopune jako bitne i dolaze na vreme, obzirom da će se vrlo brzo i ući u pripremu za izbore za nacionalne savete.

Predlog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima donosi neka dobra rešenja koja će čini mi se doprineti boljem i efikasnijem radu saveta nacionalnih manjina. Mislim da poseban kvalitet jeste insistiranje na javnosti, potenciranje javnosti u radu saveta nacionalnih manjina i u tom smislu u članu 14. dodaje se potpuno novi član 8a kojim se izričito predviđa da je rad nacionalnih saveta javan i da se sve odluke koje se donesu moraju objaviti na medijima u roku od deset dana u odnosu na datum njihovog donošenja, što mislim da je jako dobro. To donosi veću vidljivost samih odluka saveta, ali i bolju transparentnost i praćenje praktično rada svakog saveta.

Ovim predlogom se preciznije uređuje i materija korišćenja sredstava koja su stečena zakonom i to je čini mi se bilo jako manjkavo u prethodnom zakonu i određuju se procenti koji su gornja granica za plate i primanja zaposlenih, a određuje se i drugi deo koji je neophodan za određene druge u stvari suštinske zadatke koje obavljaju sami saveti nacionalnih manjina u oblastima u kojima su po zakonima ovlašćeni.

U izradi ovog zakona, mi smo čuli, razvila se žučna rasprava pre svega na ono što je i preporučio Savet Evrope, odnosno njegov savetodavni komitet, a to je problem politizacije nacionalnih saveta, što je nešto što je bilo evidentno. Naravno da je član 7a izazvao a i dalje izaziva žučne polemike i čini mi se to sa razlogom. U svakom slučaju politizacija različitih saveta, različitih nacionalnih manjina je bilo i to se mora svesti na najmanju moguću meru. Međutim, čini mi se da i u tome treba imati mere i čini mi se da ovim našim predloženim rešenjima smo malo više zagazili u nešto što nije opravdano.

Slažem se da politički aktivna lica, odnosno članovi stranaka izvršnih odbora, predsednici itd. mogu, ne moraju biti predsednici ili članovi izvršnog veća, međutim jako je diskutabilno to što izabrana lica, mislim na odbornike i poslanike, ne mogu biti izabrani u izvršni odbor i ne mogu biti predsednici, odnosno najbitnije da ne mogu biti u izvršnim odborima. Mislim da odbornicima to se ne sme osporavati. Odbornici mogu biti čak i nestranačke ličnosti i mislim da je njihovo poznavanje, odnosno učešće u zakonodavnim telima nešto što je prednost i nešto što će olakšati, ubrzati, poboljšati njihovo učešće u izvršnom odboru u samim nacionalnim savetima.

U svakom slučaju, mislim da je smer u kome je ovaj predlog zakona dao rešenja dobar i mislim da malim amandmanskim korekcijama on može biti jako kvalitetan i prihvatljiv.

Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima daje jednu kvalitetnu mogućnost odborima za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, da može da izabere stručnjake koji poseduju odgovarajuće znanje, iskustvo u oblasti za koje se odbori obrazuju. To je dobra stvar. Ovaj zakon će i dalje omogućavati stručnim licima da u okviru stručnih odbora, ne političkim licima, licima koja nisu članovi veća da daju pun doprinos i podignu efikasnost funkcionisanja ovih odbora i samih veća. Dobra stvar je što je i ovim zakonom jasno precizirana ovlašćenja i dužnosti predsednika nacionalnih saveta u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih tela.

Što se tiče Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, jako je dobro što se u članu 4. uvodi jasna pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina u pogledu zapošljavanja.

Mnogo puta u ovom domu sam govorio o neravnomernoj zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu Republike Srbije i drago mi je što ovo zakonsko rešenje unosi pozitivnu diskriminaciju kao želju da se ovaj problem reši.

Vi znate da manjine, pogotovo one koje nisu u Pokrajini Vojvodini, su zaista slabo zastupljene u državnom aparatu i raduje ovakvo opredeljenje jednog ovakvog sistemski značajnog zakona. To vidimo kao želju i težnju da se reši problem neravnomerne zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu.

Takođe ispisivanje toponima na jezicima, omogućavanje nacionalnim manjinama, odnosno lokalnim samoupravama u kojima nacionalnih manjina ima iznad 15%, da imenuju ulice, trgove, naseljena mesta i druge toponime, predstavlja značajan pomak i značajno mesto u ovom zakonu i to treba pohvaliti.

Informisanje kao jedna od zagarantovanih i prava nacionalnih manjina nažalost u praksi se gotovo ne ostvaruje, što se naročito odnosi na nacionalne manjine koje žive van AP Vojvodine. RTS do danas nije oformio redakciju na jezicima o nacionalnim manjinama, niti proizvodi medijske sadržaje koji promovišu kulturni identitet nacionalnih manjina.

Možda bi bilo svrsishodno ovim zakonom preispitati obavezu javnom medijskom servisu RTS da u što kraćem roku oformi redakciju na manjinskim jezicima, kao i da neodložno počne sa emitovanjem sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, kojima se čuva i promoviše kulturni identitet nacionalnih manjina.

Podsećam da je nekad RTS imao ove redakcije koje su imale dnevnike na jezicima nacionalnih manjina. Ne može se nazvati programom za nacionalne manjine jedna emisija kolažnog tipa u trajanju od 50 minuta koja se emituje jednom nedeljno.

Mi ćemo svakako pokušati da amandmanima poboljšamo kvalitet navedenih predloga. U svakom slučaju, želim da zaključim da su predloženi zakoni neki u manjoj, neki u većoj veri napraviti pomak u zaštiti i u konzumiranju prava nacionalnih manjina, ali i poboljšati, čini mi se, život svim građanima naše zemlje.

Uvažene koleginice i kolege, poslednjih dana građani i javnost u Prijepolju digli su se na noge, o čemu izveštavaju brojni mediji, zbog nepravde koju trpi njihov sugrađanin, vrhunski sportski radnik, gospodin Adis Micanović.

Naime, ovaj odbojkaški trener sa internacionalnom karijerom, već osam godina štrajkuje glađu, osam dana izvinjavam se, pogođen posledicama da trpi zbog toga što je progovorio o kriminalu i korupciji određenih struktura u vlasti grada Prijepolja.

Odbojkaški klub koji ovaj čovek vodi je visoko uspešan i proglašavam dva puta za najbolji kolektiv sportski u Prijepolju 2015. i 2017. godine. Pobednik je „MOS igara“, 2015. godine u Rogatici, 2017. godine u Pljevljima. Klub ima formirane sve selekcije, starosne, grupe, potpuno sve je obezbedio. Klub broji više od 100 učlanjenih devojaka, s obzirom da je to ženski odbojkaški klub.

U prošloj godini ovom klubu je dodeljeno nešto više od milion dinara za godišnji budžet. Ove godine međutim njemu je predviđeno 50.000. Zbog čega gospodo? Zbog toga što je ovaj čestiti čovek prijavio krađu funkcionera, nekih funkcionera vladajuće koalicije u Prijepolju. Micanović je prijavio tužilaštvu dva lokalna političara koja su mu tražila da četvrtinu iznosa ovog budžeta, odnosno 250.000 dinara uplati na račun njima bliskih osoba. Na račun ženine tetke jednog od funkcionera, na račun ženine tetke gospodina Samira Tandira, visokog funkcionera stranke Pravde i pomirenja.

Poreska uprava je podnela prijavu protiv tetkine firme, preko koje se krao i prao budžetski novac. Dalje se navodi da je krajem prošle godine izvršeno više malverzacija kojim je opštinski budžet oštećen za više od sedam miliona dinara, poslujući sa ovom firmom. Postoji i više prijava dostavljenih lokalnom tužilaštvu o brojnim sličnim proneverama.

Gospodo, u Prijepolju je fakturisano da novogodišnji paketići koji koštaju 800 dinara, koštaju 3000 dinara. Samo novogodišnja čestitka u opštini Prijepolje košta 50.000 dinara. Svaka kafana, svaki restoran ima halal sertifikat u toj opštini, koji je platila opština Prijepolje, što je nečuveno itd.

Postoji osnovana sumnja u postojanje organizovanih kriminalnih radnji u ovoj opštini i stoga pitam ministarku pravde – da li je nadležno tužilaštvo preduzelo radnje po ovim tužbama, kojih ima na desetine i ako nije, apelujem da se što pre postupi u skladu sa zakonom i sa očuvanjem Republike Srbije i njenog integriteta u tom gradu.

Istovremeno, predlažem da se kompletno moje pitanje prosledi predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, koji godinama insistira na nultoj toleranciji protiv korupcije. Gospodo SDPS je apsolutno privržena bezuslovnoj borbi protiv korupcije i kriminala i staćemo uvek iza ovakvih pojedinaca koji se bore protiv ove pošasti koja razara naše društvo.

Kako ne podržati nekog ko posle osam dana gladovanja i nekoliko meseci pritiska i golgote koju podnosi njegova porodica i on sam, gde se preti njegovoj mladoj deci koja su jako uspešni studenti, kako ne podržati jednog čoveka koji kaže – neću da se pomirim da živim u državi u kojoj budeš kažnjen, ako prijaviš kriminal. Zar to nije moto svih nas ovde, zar svi mi ne podržavamo ovakav stav? Zar svi mi ne zagovaramo ovakav stav? Zar se svi mi ne borimo za časniju i napredniju državu Srbiju?

Stoga, želim da ovog čoveka s obzirom da sutra počinje sveti Ramazan, sveti mesec islamski, da pozovem da sačuva svoje zdravlje koje je po izveštaju lekara ugroženo, da prekine post, da ovde postoji država, da će ova država reagovati da smo mi primili njegovu poruku.

Želim istovremeno da svim građanima islamske veroispovesti čestitam budući praznik posta Ramazan uz poruku da ga u berićetu isposte i da očuvaju velike imperative ove vere, borbu za pravdu, dobročinstvo i dobrosusedske odnose sa svojim drugim sugrađanima koji žive u ovoj državi. Hvala.

Uvažena ministarka i uvažene kolege narodni poslanici, pred nama su jako važni zakoni. Sam institut i sama Evropska unija je nastala na boljem povezivanju i boljoj saradnji najrazvijenijih država Evrope. NJihova želja da se putevima bolje uvežu i da svoje industrije bolje uvežu je dovela do Evrope kakvu imamo. Drago mi je što vi prenosite taj trend kod nas. Puno toga se radi u Srbiji, razvija se Koridor 10, planirani Koridor 11 će proći preko Sandžaka i proći će preko Peštera. To je velika stvar i za Srbe i za Bošnjake koji žive u tom kraju i najbitnije je da ćemo se uvezati sa centralnom Srbijom i pokušati da zajedno prezentujemo naše proizvode svim stranim tržištima. To je cilj i to je politika ove Vlade.

Jako raduju memorandumi koje ste potpisali sa turskom firmom. Jeste stanje puteva loše u Sandžaku. Bilo je stanje puteva i u Novom Pazaru katastrofalno, ali moja politička partija koju predvodi Rasim LJajić je uspela da za samo par godina izgradi 400 novih ulica u Novom Pazaru, a ove godine za informaciju nekima koji još nisu čuli, nakon 11 godina započinje, upravo vašim novcem, 200 miliona dinara ste odvojili, nastavak građenja odnosno izgradnje zaobilaznice oko Novom Pazara i to je nešto što treba pohvaliti. Vaše ministarstvo dobro radi sa onim što ima i vaše ministarstvo zaista daje impuls i da kažem jedan vetar u leđa svim građanima Sandžaka koji žele dobrobit ovoj državi

Ono što je planirano, a to je izgradnja i povezivanje sa Bosnom, u kojoj žive i Bošnjaci i Srbi, ono što je planirano sa revitalizacijom puteva koji su u očajnom stanju i što će se vrlo brzo ostvariti, zahvaljujući kvalitetnoj politici upravo, a to je brzi put Sjenica – Tutin, koji je pomenut i gde su dolazile i o kojem su razgovarale određene turske firme i članovi, njihovi predstavnici u ministarstvima saobraćaja, ono što se planira u revitalizaciji puteva Aljenovića - Sjenica – Novi Pazar, Novi Pazar – Tutin, najbitnija stvar za građene Sandžaka i tog dela Srbije, pa kako god hoćete da ga zove.

Dobro me razumete na čistom bosanskom i to je naša prednost. Naša je prednost što želimo za razliku od drugih, da se bavimo izgradnjom i unapređenjem ove zemlje, a ne da dogovorenim konfliktima, izmišljenim temama, zamajavamo ljude. Krajnji je trenutak da poguramo ovu zemlju napred u ime građana koji su glasali za nas i to je nešto što ova Vlada čini.

Podsetiću, najveći i to je rekao predsednik ove države, javno se zahvalio, najveći korak i najveća veza i najbolja karika u povezivanju ove zemlje sa Turskom su bili Bošnjaci. Zaista mi je drago što je predsednik Vučić pohvalio uticaj i delovanje gospodina Rasima LJajića. Ja se zahvaljujem i vama, jer ste i vi puno uradili i to je nešto što sa dobro kreiranom politikom Vlade i sa dobro kreiranom politikom koju predvodi gospodin Vučić, sa svojim kabinetom i sa svojom Vladom, što je na interesu svih građana i što treba svi građani da podrže.

U tom smislu SDP će podržati sve vaše predložene zakone i radujemo se svakom kilometru novog puta. Hvala vam još jednom.