Uvažene koleginice i kolege, predsedništvo, želim da vas upoznam sa jednim problemom koji ima verovatno većina delova naše države, ali je zaista problem markantan i najnaglašeniji u Sandžaku.
Naime, želim da ukažem na problem koji imaju lica koja zaista jedan dugotrajan i mukotrpan proces prolaze u procesu ostvarivanja prava na dobijanju državljanstva. To je zaista naglašeno u mom kraju i ja bezmalo svake nedelje imam po jedan poziv od ljudi koji ostvaruju sva prava i imaju sve uslove da bi im se taj, praktično, zahtev za državljanstvom i ostvario.
Zvanično sam zatražio od Policije uprave u Novom pazaru da mi da koliko ljudi u zadnjih pet godina, odnosno deset godina je zatražilo ovo odobrenje i došao sam do podatka da je u zadnjih pet godina oko 5.200 lica zatražilo, a da je negde oko 2.730 lica dobilo, praktično, potvrdu i dobilo pozitivan odgovor na zahtev o državljanstvu.
U zadnjih deset godina je taj zahtev podnelo negde oko 7.000 ljudi, a dobilo ga je oko 3.500 ljudi. Znači, oko 3.500 ljudi u Novom Pazaru i okolini nije rešilo svoj status i apsolutno je u jednom statusu čekanja i to čekanje može da bude čak do pet godina.
Moram da naglasim da je to period u kojem ova lica ne mogu da ostvare sva prava, pravo na rad u državnim institucijama, pravo na kompletnu zdravstvenu zaštitu, itd. i to je za njih zaista veliki problem.
Novi Pazar je centar privredni, kulturni, industrijski, bošnjački praktično najveći grad u Republici Srbiji i tu gravitira zaista veliki broj ljudi sa severa Kosova, iz Makedonije, iz Bosne, odnosno sa severa Crne Gore. Naravno da su to mladi ljudi i najveći broj ovih praktično zahteva jeste po zahtevu za ostvarivanje bračnog prava i to su mladi ljudi koji su zasnovali svoje porodice u Novom Pazaru i tu žele da razvijaju svoj biznis i svoje porodice. Mogu da kažem da je reč o perspektivnim, časnim ljudima, uglavnom majkama od kojih društvo na lokalu, a generalno u samoj državi ima velikih zaista velikih dobrih uslova i zaista su bitni za razvoj našeg kompletnog društva.
Druga svakako grupacija jesu ljudi koji su poreklom iz Sandžaka, žive u Turskoj, uglavnom uspešni biznismeni, ljudi koji žele da svoj biznis razgranaju i prošire i na naš kraj, na našu državu. Naravno, ima tu i porodičnih veza i svakako ljubavi prema svojoj matici i svakako trebamo tim ljudima omogućiti da što pre i na što brži i kvalitetniji način dobiju ovo svoje pravo.
Stoga želim da zamolim Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministra Stefanovića da ojača kadrovski i na bilo koji način ovu službu, da ovi ljudi zaista ne čekaju ovako dugo ako imaju sve uslove, jer moram da naglasim da je ovo mesto na kojem može da bude mnogo zloupotreba i to usko grlo može da bude izvor različite korupcije.
Da bi ove insinuacije potpuno izbegli, da bi praktično što kvalitetnije i što brže ovi ljudi došli do svog prava na državljanstvo, molio bih Ministarstvo da ojača ovu strukturu, jer ljudi su glavni resurs svake države, tako da to treba i državi Srbiji imponuje da ovoliko ljudi traži državljanstvo i da ovoliko ljudi želi da živi i da razvija svoj biznis u ovoj državi, pogotovu u trenutku kada ova država ima pad u broju stanovnika i ova država ima jaku migraciju.
Mislim da ove naše ljude treba oberučke prihvatiti i dati im ovo pravo koje im pripada u najkraćem roku. Hvala vam.

Uvažena Skupštino, predsednice Skupštine, predsedništvo, uvaženi ministre i cenjeni gosti, kolege poslanici, da su požari veliki rizik za državu Srbiju pokazalo je vreme iza nas i podsetiću da smo samo 2012. godine imali oko dvadesetak veliki požara, uglavnom šumskih koji su napravili veliku štetu ekonomsku pre svega, oko 50 miliona evra  samo te godine je bilo ekonomske štete.
Godine 2010. je samo u Beogradu bilo 84 požara, mnogo gore od ekonomskih gubitaka koje smo imali u tim požarima jesu gubici mladih ljudskih života koje smo nažalost imali u Novom Sadu i imali smo smrt tri devojke i tri mladića u novosadskoj diskoteci „Kontrast“, a nekoliko godina pre toga u kafiću „Laundž“ smo imali smrt osam ljudi i sve je to nas duboko potreslo, ali na najbolniji način nam predstavilo sve slabosti našeg protivpožarnog sastava, bilo funkcionalno, bilo u zakonodavnom značenju te reči.
Tada smo saznali da u Republici Srbiji ima 3.000 vatrogasaca, da bi po evropskom standardu trebalo da ih negde oko 8.000. Saznali smo da je stanje opreme zaista dosta loše i da imamo dosta nekvalitetne, odnosno dosta stare opreme koliko sam ja došao do podatka. Prosečna starost je bila 24,5 godine te mehanizacije, ali saznali smo i da imamo izuzetno dobre vatrogasce koji u proseku na mesto događaja, na mesto požara stižu za devet minuta, što je relativno dobro, odnosno dobro vreme i što pokazuje da mi imamo kvalitetne vatrogasce, ali da im treba zaista mnogo pomoći iako je to finansijski veliki problem, jer su data vozila jako skupa, koliko sam video da zaista se što bolje funkcioniše i što bolje reaguje u tom trenutku.
Zakonodavnu prazninu vidimo i danas i danas pokušavamo da je saniramo i to je izuzetno dobro i drago mi je što ste vi doneli ovako brzo Predlog ovog zakona.
Koliko sam video da se čak i ovaj zakon iz 2009. godine, koji je stupio na primenu praktično 2010. godine, oslanja na neka podzakonska akta koja su stara, a njih je čak i do tridesetak godina i čuo sam da su neki od pravilnika iz 1983. godine i to je zaista jedna ogromna diskrepanca koju ćemo i danas nadam se usvajanjem ovog zakona pokušati da premostimo, jer zaista napreduje tehnika u gašenju požara i to izuzetno munjevito. Znate i sami da napreduje i tehnika u javljanju požara, napreduju tehnologije uopšte, internet i sve to se danas upotrebljava u svrhu što bolje zaštite od požara.
Ove dopune su nasušne jer obezbeđuju veću sigurnost i bezbednost upravo uspostavljanjem jasnog lanca odgovornosti. Naime, najbitnija sigurno tačka ovde koju nadam se da ćemo svi podržati, jeste to prenošenje obaveza za pribavljanje saglasnosti o sprovedenim merama zaštite od požara sa organa uprave za izdavanje takvih praktično dozvola na investitora, odnosno na vlasnika objekta.
Tu novinu svakako treba uspostaviti kao i ono što je druga bitna stvar koju sam ja uočio, jeste da se praktično bolje izmenjuje oblast organizacije i načina rada vatrogasno-spasilačkih jedinica, što je koliko vidim vitalno, obzirom da vatrogasci danas nisu samo vatrogasci. Danas su vatrogasci pre svega spasioci i njihov dijapazon delovanja se zaista izmenio i proširio i to treba svakako zakonodavno utemeljiti i zakonodavno ozvaničiti.
Neophodan je ozbiljan rad pre svega na mentalitetu naših ljudi i na menjanju naših loših urezanih navika. Ogroman je broj na otvorenim poljima koliko sam ja našao od hiljadu do dve u avgustu, nedeljno imamo požara, gde ljudi jednostavno zapale korov i zapale ga tako. Čak sam čuo da zapale korov koji kasnije ne mogu da regulišu, ostave ga i odu na piće.
Ovim zakonom postoji mogućnost kažnjavanja, ona je postojala i u prošlom obliku, ali mislim da je 10.000 dinara premalo i da treba zaista sankcionisati ozbiljnije ovakve postupke, s obzirom da je uočeno da mogu da ugroze čak i ljudske živote ukoliko su požari u blizini značajnih saobraćajnica.
Za promenu loših navika bitna je i edukacija i meni je drago što se kroz edukaciju ponovo vraćamo sa edukacije, jer je postojao jedan zjap od nekih tridesetak godina gde naša deca nisu učila na koji način mogu da se praktično zaštite i na koji način da spreče i da izađu iz požara i drugih nepogoda. Stoga zaista podržavam dopunu koju uvodimo ovim novim članom 6a kojim se predviđa edukacija dece i učenika u oblasti zaštite od požara.
Međutim, mislim da bi bilo izuzetno bitno i korisno sačiniti i nekakve porodične priručnike kakvi su postojali pre, da oni sadrže nekakva osnovna pravila kako da se ljudi sačuvaju u zemljotresu, prilikom poplave, od požara i ta bazična pravila trebalo bi da ima svaka kuća u našoj Republici.
Požari nisu poštedeli ni kraj iz kojeg ja dolazim, a to je Sandžak, ja sam iz Novog Pazara. Međutim, na sreću nismo imali gubitak ljudskih života, ali zaista dosta je oštećen eko sistem. Imali smo mnogo požara šumskih. Ja ću podsetiti da je 2013. godine, izgorela jedna fabrika, odnosno dva pogona za nas izuzetno bitne fabrike „Tahirović“ i oko 100 ljudi je ostalo bez posla. Znači, požari imaju i veliku ekonomsku štetu i vidite da direktno mogu da oštete radnike.
Takođe, u samom centru grada iste godine izgoreo je jedan objekat Smailbegovića han, ja sam nažalost prisustvovao i gledao to i zaista se pokazala jedna nefunkcionalnost. Vatrogasci su stigli na vreme, jako brzo za četiri - pet minuta. Međutim, veoma su teško, praktično nisu mogli da saniraju požar. Srećom je uz pomoć lokalnih institucija, lokalne su se cisterne pridružile, pa nisu dozvolili da se proširi požar.
Ono što je tada apelovao gradonačelnik Novog Pazara dr Meho Mahmutović i ja želim da apelujem da se vatrogasna odbrana prilagodi terenu u kojem deluje. Mislim da kamioni trebaju budu manji, prilagođeni manjim ulicama, koji imaju svoje kapacitete u vodenoj rezervi, jer smo te noći zaista videli značajnu ne funkcionalnost, reći ću ne funkcionalnost, i dotrajalost date opreme.
U Novom Pazaru postoji odred od 35 vatrogasaca koji su zaista dobro obučeni i da je veoma neophodno prilagoditi, opet kažem, vatrogasni odgovor samom terenu, jer Novi Pazar čine veoma uske ulice, to je grad sa orijentalnim tipom gradnje, tako da se veoma brzo i veoma lako može proširiti svaki požar i napraviti zaista veliki problem.
Ono što je dobro i što želim da pohvalim jeste i nešto je rad MUP-a i lokalne milicije, ali u zadnjih šest meseci, jeste što mi u Novom Pazaru imamo negativnu stopu kriminala i želim da pohvalim i samog gospodina ministra. Ušli smo u rešavanje krucijalnog problema za Bošnjake na terenu, zastupljenosti i u policijskim institucijama i mi smo u toku godine imali zaposleno 87 pripadnika u ovim službama, od čega su dve trećine Bošnjaci, što je izuzetno bitno i što je izuzetno dobra poruka.
Nažalost, od ovih 35 ljudi u vatrogasnoj službi samo četiri su Bošnjaci. Želim da zamolim ministra i Ministarstvo da imaju u vidu ovo i da dalje u ovom praktičnom smislu uđe u ovaj problem koji je dosad zaista dobro rešavao i ovo ministarstvo je jedino ministarstvo, nažalost, koje treba pohvaliti na tom polju i ja želim da se lično zahvalim ministru i da ga podržim i da se ovo menja na pravi način u interesu Republike Srbije, u interesu sigurnosti građana u tom delu Srbije i u interesu jednostavno svih nas.
U tom smislu, želim da kažem da će moja poslanička grupa SDPS podržati naravno ovaj zakon. On je inovativan, dobar, rekoh da je vrlo bitan i iz razloga što neki od predloga donose i daju ljudi, odnosno roditelji nastradalih u samim požarima, što njemu daje posebnu vrednost, a ovi ljudi pokazuju zaista vrhunsku humanost želeći da se zaista tužni trenuci i nesreće na taj način više nikome ne dogode u ovoj državi. Hvala.

Uvažena predsednice, uvažene kolege poslanici, zastupnici interesa građana Srbije, zamoljen sam od strane grupe intelektualaca i književnika iz Novog Pazara da podsetim na jedan tragičan događaj u kome je život izgubio jedan divan čovek, koji je zadužio kompletnu kulturnu javnost ove države. Reč je o Huseinu Derdemezu, učitelju koji je ceo svoj radni vek proveo obrazujući se, ali i prenoseći znanje u jednom seoskom mestu, u jednom selu u opštini Sjenica, koje se zove Bare.
On je upamćen kao neko ko je ne samo učitelj, već ko je sakupio, kako oni kažu, najveći broj narodnih umotvorina, anegdota, lepih priča sa terena u zadnjih 100 godina.
Moram da kažem da je to čovek koji je zadužio kraj i posebno je obeležio i zadužio bošnjački kulturni etos, ali zadužio je i srpsku tradiciju. Moram da vam kažem da se, zahvaljujući njemu, danas čitaju, danas postoje i danas se zna za neke od najlepših pripovesti o Svetom Savi, koji je, znate i sami, živeo i koji je rođen na tom terenu.
Ono što je izuzetno bitno jeste da, pored tog grandioznog učinka na zajedničkom kulturnom biću i zajedničkoj kulturnoj ostavštini, on nije ostao neplodan. Napisao je nekoliko zbirki pripovedaka i pesama izuzetno velikog kvaliteta i lepote. Nažalost, moram da kažem da je on 2011. godine, u tragičnoj pljački svoga doma, teško povređen i da gubi život i da do dan danas nije nađen pljačkaš i ubica.
O vrednosti njegovog rada i njegovog značaja za kulturu ove države govori i činjenica da danas na državnom univerzitetu u Novom Pazaru dva rada, dve doktorske studije su posvećene i rade se na temu njegovog doprinosa i njegovog književnog i stvaralačkog prikupljačkog korpusa.
Želim da stoga upitam Ministarstvo unutrašnjih poslova dokle je stigla ova istraga i da zamolim ministra Stefanovića, u čiju iskrenost i sposobnost duboko verujem, da se lično angažuje da se ovaj slučaj što pre razreši.
Ljudi koji su zadužili ovu zemlju i sve nas ne smeju ostati zaboravljeni. Nepravde načinjene ovim ljudima imaju posebnu težinu i posebno gorak ukus ostavljaju u našim ustima. Davno je rečeno da se oči žrtava neće zatvoriti dok se ne ostvari pravda.

Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, uvaženi roditelji bez čije humanosti ne bi dobili ovakav zakon kakav imamo danas.

Zaista je činjenica da retke bolesti dece nisu toliko retke koliko mi danas na njih mislimo. Na to nam ukazuje podatak da se u Srbiji pretpostavlja da od ovih bolesti boluje oko pola miliona ljudi, odnosno građana, ali činjenica je da je u svetu oko 350 miliona ljudi koji boluju od ovih bolesti pokazuje njihovu rasprostranjenost i direktno nam sugeriše na značaj i delovanje u njihovom lečenju.

Reč je zaista o jednoj veoma heterogenoj grupi oboljenja. Neke su otkrivene veoma davno kao što je recimo nasledna malokrvnost otkrivena još u antičkom svetu u oblasti Mediterana i koja se i naziva talasemija, nastalo od kovanice dve grčke reči talasi, što znači more i anemija što znači malokrvnost.

Druge su dobile nazive po organima i tkivima koji su zahvaćeni, neke po simptomima, a neke po naučnicima koji su ih otkrili. Oko 80% su genetski uslovljene, mada postoje i retke infektivne kao i retke autoimuine bolesti, ali postoje kao što smo malo pre čuli retki kanceri koji se mogu podvesti pod ovu grupu.

Prvi simptomi se javljaju već na rođenju i u ranom detinjstvu kod skoro polovine obolelih. U 75% obolelih su deca, a 35% umire do treće godine. Ono što je porazno je jeste da 40% obolelih dobije pogrešnu dijagnozu. Najčešća posledica ovih oboljenja je trajni invaliditet.

Skorašnji veliki pomak u medicini i farmakologiji, pre svega na polju etiopatogeneze je shvatanje retkih bolesti i uvođenje i definisanje novih terapijskih ishema i lekova koji mogu u velikoj meri popraviti kvalitet i očekivanu dužinu života ovih pacijenata. Postavljaju novi zahtev pred nas medicinske radnike, ali i na kompletnu zajednicu u celini ne bi li se ovim pacijentima pružila nova šansa.

Od izuzetne važnosti je po meni debata koja se upravo vodila u našoj javnosti zadnjih meseci i koja je verujem doprinela podizanju svesti o retkim bolestima. Kao što znamo osnovan je Fond za lečenje retkih bolesti, sačinjena je i Nacionalna strategija za lečenje retkih bolesti što je od izuzetne važnosti.

Pred nama je danas Predlog zakona koji je društveno koristan i važan i koji je nastavak ovog kontinuma u borbi za kvalitetniju i dostupniju zdravstvenu uslugu u našoj državi. Pred nama je jedan od zakona gde predlagač nije u prvom planu koliko je imperativ da svi jednoglasno stanemo iza ovakvog današnjeg zakonskog rešenja.

Činjenica je da jedna verzija ovog zakona već bila predložena da se stavi na dnevni red po hitnom postupku, kao što je i činjenica da taj predlog nije prošao analizu resornog odbora i da većina poslanika, a pogotovo nas lekara nije imala pravovremenu mogućnost da da doprinos kroz odgovarajuća skupštinska tela. Današnji predlog to ispravlja i ubeđen sam da će svi poslanici glasati za njegovo usvajanje.

Rešenja koja ovaj zakon nudi moraju biti deo šire reforme našeg zdravstvenog sistema koju Ministarstvo zdravlja upravo sprovodi. Ne smemo ostati na nivou parcijalnih ad hok rešenja, jer moramo se složiti svi da briga za zdravlje obolelih na nivou društva treba podjednako da se odnosi na sve pacijente bez obzira da li su njihove dijagnoze retke ili ne.

Zato je bilo neophodno određeno vreme za pravnu pripremu i usaglašavanje sa drugim zakonima iz ove oblasti. Današnji Predlog zakona je celishodan i posebno dopunjuje Zakon o pravima pacijenata koji u tom pogledu nije dovoljan, jer ne sadrži odredbe o posebnim zdravstvenim uslugama.

Ovaj zakon definiše pravo da oboleli od retkih bolesti pre svega znaju od čega boluju, da odlučuju o sebi, da pomognu sebi i da se pitaju o svemu, a da im zdravstveni sistem stvori primerene uslove i pruži šansu za njihovo izlečenje. Zakon posebno tretira prediktivnu dijagnostiku, odnosno genetičko savetovanje, kao i prenatalnu, postnatalnu dijagnostiku, te ciljanu dijagnostiku kod dece i kod odraslih. To je po meni centar problema.

Moramo se prevashodno osloniti na naše kapacitete. Ono što sam danas čuo na odboru i ono što čujem i sada od predlagača jeste da će se formirati i da to ovaj zakon ustanovljava tercijalni centri u kliničkim centrima koji će se specijalno baviti ovim stanjima i to je od velikog značaja. Stavlja naše kapacitete u funkciju rešavanja ovih problema, što je izuzetno bitno ne samo iz pogleda medicinskog pristupa, već i zato što jača našu obrazovnu komponentu i mogućnosti da pratimo, usavršavamo, učimo nove metodologije u laboratorijskim istraživanjima, što je osnov i baza naših naučnoistraživačkih centara.

Rekao sam da moramo prevashodno da se oslonimo na naše kapacitete. Klinički centar Srbije mora da razvija svoju laboratoriju radi dijagnostike. Na Klinici za endokrinologiju postoji laboratorija za molekularnu genetiku i od 1996. godine radi genetski skrining za različite deformacije genoma.

Kada se postavi genetska dijagnoza bolesti u prilici ste da radite genetsku dijagnozu i pretrage u porodici da predvidite da li će neko dete da oboli u okviru te porodice. To otvara mogućnost prenatalne dijagnostike kojom možete za vreme trudnoće utvrditi ili isključiti postojanje neke genetske bolesti. Ako uzmete da jedan čovek ima 25.000 gena, a da postoji između pet i osam hiljada genetskih bolesti, onda vam je jasno da ova jedna ili dve ili tri istraživačke jedinice su više nego nedovoljne. Ona se svakako mora osnažiti, ali je neophodno osnovati još nekoliko sličnih punktova koji će se baviti genetičkim skriningom retkih, ali i čestih oboljenja.

Ne postoji realniji put nego ulaganje u svoje istraživačke kapacitete i sopstvene ljudske resurse. Slanje biološkog materijala u inostranstvo, odnosno upućivanje pacijenata sa sumnjom na retku bolest na lečenje u inostranstvo može biti samo privremeno rešenje i može biti predviđeno, kao što sam čuo od predlagača da će i biti predloženo za specijalne slučajeve kojima se zaista ne može u našim uslovima, pregalaštvom naših stručnjaka postaviti dijagnoza.

Takođe, ono što je dobro kod ovog zakona jeste što se njime naglašava značaj ulaganja u sopstvene dijagnostičke potencijale. Danas sam čuo ono što sam i znao, a to je da u našoj javnosti, pa i u stručnoj preovlađuje pogrešno mišljenje da su ove procedure ekstremno skupe. Većina laboratorijskih pretraga nije skupa i koliko sam čuo one koje su najbitnije ne prelaze granicu od 500 do 2.000 evra i mi svakako to moramo učiniti dostupnim i pokriti to budžetskim sredstvima. Ipak, ove cene bi bile jeftinije u našim laboratorijama i drago mi je što ovaj zakon i predlagač ovog zakona je mislio na to i prevashodno dao prednost razvijanju naših sopstvenih potencijala.

Od velikog značaja je formiranje jednog zajedničkog registra obolelih od retkih bolesti na čemu sam čuo da se u Institutu za javno zdravlje „Batut“ radi i okončanje tog zadatka je izuzetno važno za sagledavanje kako obimnosti problema, tako i planiranje rešenja tog problema.

Ono što je odlično u ovom zakonu jeste član 44, kojim se predlaže obaveza Komisije za retke bolesti Ministarstva zdravlja da podrži rad Centra za kliničku genetiku i retke bolesti i da se uspostavi registar retkih bolesti u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona.

Postoji u delu koji se odnosi na odgovornost za štetu, koji usled dijagnoze može da pretrpi pacijent, dosta nepreciznosti, koje bi mogle da budu zloupotrebljene. Ali, na resornom Odboru za zdravstvo smo dobili i čuli obrazloženje da će amandmanima Vlade i amandmanima biti preciznije uređena ova problematika, što će preduprediti mogućnost da lekari nepravedno budu optuženi za ono što nisu učinili, a što se, što je tužno, dešavalo nekoliko puta.

Prenatalna dijagnostika je, po meni, izuzetno bitna i, kao što rekoh, to je najbolji vid kontrole i praćenja i smanjenja mogućnosti za nastanak ovih oboljenja. Stoga, naravno, mnogo je bitno edukovati i zdravstveni kadar da prepozna ova stanja i da uputi pacijenta na prenatalnu dijagnostiku. Ali, moram da kažem da je to izuzetno težak zadatak. Sam postupak je izuzetno težak i tome treba posvetiti posebnu pažnju.

Svakako da je i negovateljima ove dece neophodna šira podrška, ali i zakonske olakšice, pogotovo u okviru prava za negu deteta. Po sadašnjem Zakonu, roditelj bolesnog deteta ima pravo na odsustvo sa posla samo do detetove pete godine. U slučajevima kasnijeg nastanka ili progresije bolesti dece koja imaju više od pet godina, roditelji ostaju bez posla i mogućnosti da brinu o deci.

Takođe, ima manjkavosti Zakon o socijalnoj zaštiti i Pravilnik o telesnom oštećenju. Nisu odgovarajući i ne obuhvataju definiciju minimaliteta nekih od slučajeva koji se javljaju kod obolelih sa retkim bolestima. Primera radi, osobe sa buloznom epidermolizom često ostaju invalidi zbog prirode bolesti, ali ih Pravilnik ne računa za invalide, samo zbog toga što nemaju oštećenje mišićnog ili koštanog tkiva, a oni u svakom slučaju jesu invalidi rada i treba im zaista pružiti kompletnu podršku i pažnju.

Ove nelogičnosti se svakako moraju otkloniti i na njima verujem da ćemo raditi i da ćemo ih brzo otkloniti, kao parlament i kao odgovorni ljudi.

Ministarstvo zdravlja, a pre svega ministar, pokazuju veliki trud i napor da se zdravstveni sistem što pre reformiše i osnaži, što je prvi i osnovni zadatak svih nas, pogotovo lekara koji su u ovom sazivu poslanici.

Postoji i odlična komunikacija, koliko sam video, između resornog odbora i Ministarstva, što omogućava zaista kvalitetan uticaj poslanika odnosno članova tog Odbora, odnosno lekara na delovanje odnosno aktivnosti samog Ministarstva u kreiranju reforme u koju ulazimo i koja nam predstoji. To je nešto čime se treba pohvaliti.

Trebaju se pohvaliti i pojedinačni poslanici, kao na primer doktora, mog profesora, Milisavljevića, koji je zaista pokazao da je pre svega lekar, a manje političar, i to je za nas veliki ponos. Verujem da je predlog današnjeg zakona deo ozbiljnog plana i sveobuhvatnije reforme zdravstvenog sistema.

Obzirom da mi kao Socijaldemokrate zaista težimo da svi ljudi, svi građani u našoj državi imaju dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, a da centralno mesto ovog zakona jeste dostupnost dijagnoze, mi ćemo stoga zdušno podržati ovaj zakon i glasaćemo za njega u Danu za glasanje. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo, ministre, kolege i koleginice poslanici, donošenju ovog zakona prethodila je jedna živa, ozbiljna i sveobuhvatna javna debata koja je trajala nekoliko godina unazad. Posebno želim da istaknem aktivnost u okviru Projekta zaštite uzbunjivača koje je počelo od jula 2012. godine i koju je sproveo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. To je podrazumevalo zaista puno okruglih stolova i tribina u desetak važnih gradova Srbije na kojima su ostvareni susreti novinara, predstavnika pravosuđa, predstavnika civilnog sektora, pa i uzbunjivača.
I ovaj projekat konferencije, kao i brojna sučeljavanja na medijima na ovu temu, javna slušanja, te naša današnja diskusija, pa i samo usvajanje zakona, za koji verujem da ćemo usvojiti jednoglasno, moraju poslati veoma jasnu poruku, da uzbunjivači nisu potkazivači, već ljudi vredni svakog poštovanja i da je otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, zloupotrebi javnog ovlašćenja, kao i otkrivanju informacija radi sprečavanja po život, zdravlje, bezbednost i životnu sredinu, kao i štete velikih razmera, časna i odgovorna stvar i da je vredna svake pohvale.
Iako je zaštita uzbunjivača kao pravna koncepcija prilično nova, samo uzbunjivanje nije. To je pravo ljudsko postupanje i časno ljudsko delanje, podizanje glasa, da bi se drugi upozorili na opasnost i rizik i mnogo religijska filozofska i moralna učenja, koriste ovu priču o pojedinstvu koji govori o istini, ne bi li upozorio na zloupotrebe, neznanje i štete koje mogu da uslede iz istog.
Iskustvo potvrđuje stav da su uzbunjivači vrlo često korisniji od policije. Stoga na prvi pogled deluje dopadljivo i predlog da se uvede mehanizam nagrađivanja koji u nekim državama, pre svega SAD postoji i koji su se tamo pokazali kao veoma uspešni. Međutim, dosadašnja praksa pokazala je da je finansijska naknada izuzetno osetljiva i da kao takva na našem prostoru, sa našim kulturnim miljeom, verovatno zaslužuje ozbiljno preispitivanje i stoga je jasno zašto je nismo i zašto predlagač nije uvrstio u ovaj zakon.
Kod nas postoji ozbiljna bojazan da bi možda isplivali cinkaroši, doušnici, plaćenici i da bi nešto tako moglo obezvrediti ovaj zaista vredan i kvalitetan Predlog zakona.
Danas samo četiri zemlje EU imaju pravne okvire za zaštitu uzbunjivača koje se smatraju naprednim, a to su Luksemburg, Rumunija, Slovenija i Ujedinjeno kraljevstvo.
No, jačanje prava uzbunjivača je trend koji se trenutno sprovodi u brojnim državama EU. Duga priprema ovog zakona, kao i učešće najeminentnijih stručnjaka iz ove oblasti, ali i usvojena iskustva drugih, omogući će da Srbija dobije jedan od najprogresivnijih zakona u ovoj oblasti.
Ohrabriti uzbunjivače, zaštititi njihov identitet i sprečiti odmazdu protiv njih, tri su ugaona kamena koja sačinjavaju i koja čine ovaj zakon.
Delotvorna zaštita uzbunjivača podstiče ljude da se suprotstave korupciji u svojoj okolini i prijave povrede koje nadležni organi, drugim mehanizmima ne bi mogli otkriti.
Podsećam da su neke od najvećih korupcijskih afera u Srbiji, prijavili upravo uzbunjivači, ali umesto da budu zaštićeni, te osobe su bile izložene odmazdi.
Neke od njih su ostale bez posla, neki nisu otpušteni, ali im se preti i bivaju šikanirani.
Neki od njih su čak i krivično gonjeni i to je najočitiji dokaz da zaštita koja je pružala uzbunjivačima Agencija za borbu protiv korupcije, nije dovoljan. Zakonom koji donosimo, oni koji prijavljuju korupciju, zaštitu od eventualne odmazde, ostvarivaće na sudu i to u postupku koji je dosta različit od redovnog postupka pred sudom.
Rokovi su apsolutno hitni i ono što je najbitnije, da se teret dokazivanja prebacuje na poslodavca. Predviđeno je da uzbunjivač može da traži privremenu meru u roku od osam dana od izrečen sudske zaštite, bez posledica da ponovo bude vraćen na svoje radno mesto.
Zaštita će biti pružana kako licima u privatnom, tako licima u javnom sektoru. Anonimnost uzbunjivača je takođe ovim zakonom zagarantovana, što je jedan od osnovnih principa koji se moraju ispoštovati.
Korupciju i povredu javnog interesa građani mogu prijavljivati Zaštitniku građana tamo gde rade, tužilaštvu, kao i Agenciji za borbu protiv korupcije.
Naravno da zakon predviđa i novčane kazne, od 50 do 500 hiljada za poslodavce, ukoliko uzbunjivača ili povezano lice sa njim ne zaštite od štetne radnje i ne preduzme mere da se one obustave i ne ostvare njene posledice.
Ono što želim takođe da naglasim i što je takođe veoma bitno, jeste i druga strana medalje. Jako je dobro što se ovim zakonom štiti i poslodavac od moguće zloupotrebe prava uzbunjivanja i to je ono što valja pohvaliti. Time se prevenira mogućnost da uzbunjivači postanu ucenjivači i to je poseban kvalitet ovog zajedničkog predloga.
Korupcija duboko prožima sve sfere našeg života, od korupcije koja građane najviše boli, a to je korupcija u zdravstvu i korupcija u školstvu, do zloupotreba u radu sudstva i policije. Nepotizam i zapošljavanje preko veze su najvidljiviji deo ovog lanca.
Posebno su korupcijom pogođena manja mesta i sredine koje su daleko od očiju javnosti. Sandžak, kao granična regija ali i mesto sudaranja različitih uticaja, je posebno osetljiv, vulnerabilan, za sve vidove korupcije. Ja sam već nekoliko puta sa ovog časnog mesta govorio o korupciji i o zloupotrebama koje su se dešavale i koje i dan-danas postoje u regiji odakle ja dolazim. Podsetiću da je i gospodin ministar iz mog kraja. Stoga mislim da ćemo se ozbiljno pozabaviti tim pitanjima i stati u kraj, što je i bila naša glavna poruka u kampanji, ali i u celokupnom našem delovanju, lošim, retrogradnim i korupcijskim stvarima i krađi koja se dešava i koja se dešavala na terenu.
Ovde sam pominjao korupciju i zloupotrebe u novopazarskoj šumskoj upravi, na šta je upravo ukazao jedan od zaposlenih koji je nakon toga ostao neraspoređen po novoj sistematizaciji o radu. Eto tako je nagrađen od upravnika na čije je zloupotrebe ukazivao. Šumar je kažnjen, šume se i dalje pustoše, a zloupotrebe nastavljaju.
Ovim zakonom ovakvim ljudima, koji su željni da popravljaju stanje na terenu, koji su željni da ispravljaju i zaustavljaju krađe na terenu, omogućićemo da dobiju i javnu podršku, ali i da se spreči mogućnost njihovog kažnjavanja i da se ovakvi slučajevi, na koje sam ja već i ukazivao, više nikada ne dese.
Zato mislim da korupcija predstavlja najvažniji problem koji ova država trenutno ima. Problem koji je toliki da nije samo prepreka reformama, nego preti da uruši ukupnu strukturu države.
Mislim da je jasno da se ne može reformisati obrazovanje, ako ne rešite problem korupcije. Ali, ne možete reformisati ni pravosuđe, a mi smo u aktivnom procesu reforme pravosuđa i to će biti najaktivnija i najteža karika i problem koji moramo rešiti u procesu pristupanja evropskoj porodici naroda.
Moram da kažem da se to poslovično zna da je u Sandžaku u pravosuđu bilo mnogo korupcije. U toj regiji ima mnogo korupcije i u drugim organima koji reprezentuju i predstavljaju državu i da je to jedan od bitnijih problema, pored onog najbitnijeg problema za građane odakle ja dolazim, a to je ravnomerna zastupljenost Bošnjaka u svim institucijama, pogotovo, ministre, u pravosuđu, tužilaštvima.
Mi se zalažemo da ljudi sa lokala, bez obzira na nacionalnu pripadnost, a moraju se zadovoljiti ovi osnovni evropski i principi naše države, budu reprezenti i da se posebno mora voditi računa o njihovom ugledu. To moraju biti časni i pošteni ljudi, koji iza sebe imaju ozbiljne karijere.
Verujem da ovu rekonstrukciju pravosuđa nećete, u šta sam zaista ubeđen, propustiti, a i mi s vama, da ove zatečene i loše stvari u pravosuđu, u mojem kraju, ne ostanu nerešene. Ubeđen sam, verujući i poznajući vas lično, vas i vašu ambiciju i vašu želju za radom, da ćemo mi dobiti mnogo bolje pravosuđe, kojim će se ponositi svi građani Sandžaka i svi građani ove države. Jer, upravo predsednici sudova, sudije i predstavnici u tužilaštvu su Republika Srbija u svim njenim delovima. Od njihovog autoriteta zavisi kakav će biti autoritet ove države.
Ja vas molim da se ozbiljno pozabavite ovim pitanjem. Mi stojimo na usluzi, kao koalicioni partneri i kao ozbiljni i pošteni ljudi, da ove stvari rešavamo na pravi način. Mi volimo ovu državu i želimo da bude efikasna na svim njenim nivoima.
Političke partije su, nažalost, bile jednim delom rasadnici korupcije i mislim da se s tim mora prekinuti, veoma oštro i veoma jasno. Koliko smo kao društvo ogrezli u korupciji a kao pojedinci zastrašeni da korupciju prijavimo najbolje ilustruje primer jednog gradonačelnika na jugu Srbije koji nije smeo da prijavi podređenog zbog koalicionog sporazuma.
Bili bismo na ogromnom dobitku da preokrenemo stvar, da prijavljivanje korupcije postane način života, da neprijavljivanje bude isto što i saučesništvo i da ako vidimo a ćutimo, znači da smo prihvatili zakon mafije.
Stoga, naša iskrena želja da usvojimo ovaj zakon, je najbolji dokaz da je ova vladajuća koalicija odlučila da se ozbiljno sudari i sukobi sa svim oblicima korupcije, na dobrobit građana Srbije. Mi u SDP smo svesni da korupcija posebno razara i pogađa ljude koji žive od svog rada, te da bi se omogućilo ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanja stanovništva, korupcija mora biti iskorenjena u svim njenim vidovima.
Sa verom da je usvajanje ovog zakona veliki korak u sprečavanju korupcije, mi ćemo u Danu za glasanje ovaj zakon svesrdno podržati. Hvala.

Uvažena predsednice, uvaženi ministre, uvažene kolege, ja bih se pridružio kolegama koji su stava da treba ovaj amandman odbiti. Obzirom da sam se javio malo pre, hteo sam da kažem da ovo na šta je ukazao gospodin dr Milisavljević, zaista nisam čuo da ni u jednom evropskom nadzornom ili upravnom odboru postoji 21 član i da finansijski gubitak iznosi čak, ulaganja u te ljude, oko 100 hiljada evra godišnje.
U ovom jednom našem procesu u kojem smo mi krenuli da zatežemo sve šavove države, a po kojima ističu nepotrebni novci, mislim da je ovo dobar. Mislim da će sedam ljudi, ozbiljnih ljudi, moći da nadzoriše i prati rad ove institucije i upravo zbog toga smatram da ovakav amandman treba odbiti.

Uvažene koleginice i kolege, ja sam u uvodnom izlaganju kao ovlašćeni ispred svoje poslaničke grupe rekao da je zaista poseban kvalitet ono što donosi ovaj zakon, a to je upravo ova mogućnost da ljudi koji pokažu vanredan kvalitet na samom ispitu i ovladaju, ne samo znanjem, već i veštinama, a znam da polaganje pravosudnog ispita je dugotrajno i ozbiljno, i da se tu zaista može uvideti svi kvalitet koje jedan pripravnik ima, da je to pomak i da je zaista pozitivna stvar.
Mislim da tu smo otišli malo uširoko i da treba odbiti ovakav amandman koji dolazi od opozicije koju naravno treba uvažavati. Ja sam čak želeo da amandmanom ubacim i to da praktično se uzme i srednja ocena i dužina studiranja sa osnovnih studija, međutim neke kolege iz moje poslaničke grupe, ali i druge kolege su me ubedile da je zaista taj pripravnički staž mesto gde se pokazuju i sva znanja koja čovek u toku studija stekne i da se praktično na tom mestu ovi ljudi usavršavaju i pokazuju svoje kapacitete.
S toga, mislim da je ovo zaista svetla tačka i možda najbitniji deo ovog zakona koji usvajamo i da treba svakako podržati ovako nešto i kažem, ne prihvatiti ovakav amandman koji dolazi od opozicije u čiju iskrenost ja ne sumnjam da imaju iskrene želje u poboljšanju, ali mislim da ovde nisu upravu. Hvala vam.

Javljam se za diskusiju kao ovlašćeni ispred grupe. Malo sam poranio.

Uvažene kolege, uvaženo predsedništvo, pred nama su danas dva zakona iz oblasti pravosuđa koja predstavljaju još jedan od značajnih koraka u reformi našeg pravosudnog sistema i usklađivanje sa evropskom praksom i evropskim preporukama. Svedoci smo da je proces evropskih integracija veoma komplikovan i opsežan i da je neophodno da se vrlo temeljno pristupi reformama svih segmenata našeg društva.
Iskustvo drugih zemalja koji i pouka koju daje EU i kojoj je izvukla iz procesa pregovora sa drugim državama, nalažu da u poglavlju 23-24 koja se bave pravosudnim i osnovnim pravima, odnosno pravdom, slobodom i bezbednošću i u okviru toga borbom protiv korupcije, prva otvaraju i poslednja zatvaraju.
Izmene o Zakonu o sudijama predlaže da se izbegne diskriminacija sudija u odnosu na ostale građane Srbije, po osnovi starosti, jer starosna granica za penzionere koja važi za sve građane ne važi i za sudije. Važećim zakonskim rešenjima ušli smo u jednu nelogičnost ona je sledeća. Sudije koje su na vreme i pre roka završili fakultet i odmah zatim zasnovali radni odnos, sa napunjenim 40 godina radnog staža podležu penzionisanju, dok one sudije koje su duže studirale i pravili pauze, ostaju u pravosudnom sistemu Srbije do 65 godine starosti, bez obzira na to da li će imati 40 godina staža.
To je jedan od glavnih razloga zašto treba podržati ovaj predlog zakona. Razlog više jeste i činjenica da su nedavno Ustavnom sudu Srbije, Vrhovni kasacioni sud, kao i Društvo sudija zatražilo ocenu ustavnosti ovog zakona, jer smatraju da je propisivanje staža osiguranja kao osnov za prestanak sudske funkcije i razlog za penzionisanje suprotan Ustavu i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Predlog zakona o javnim tužiocima prati izmene Predloga zakona o sudijama i propisuje iste odredbe. Imajući u vidu da su javni tužioci bili u istovetnoj situaciji ovaj predlog donosi još jednu izmenu koja se odnosi na tužilačke pripravnike. Smatram da je ta izmena dobra, jer se položaj sudijskih i tužilačkih pripravnika sada izjednačava i omogućava da onaj tužilački pripravnik koji je položio pravosudni ispit sa najvišom ocenom odmah stičem i pravo da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme u tužilaštvu. Na ovaj način se mladi pripravnici koji su u procesu učenja motivišu te im se određuje nagrada za kvalitetno stečeno znanje kao i ovladavanje neophodnim veštinama.
Kako je u regionu? Zakonodavstvo susednih država i pojedinih evropskih država ne sadrže odredbu sličnu onoj u Zakonu o sudijama koja propisuje da sudije po sili zakona odlaze u penziju kada napune 40 godina radnog staža. Tako je u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Makedoniji i tu sudije mogu da rade dok ne navrše 65 godina života. Zanimljivo je da je Mađarska pokušala da izmeni svoje zakone i snizi starosnu granicu sudija, tužioca i notara za odlazak u penziju sa 70 na 62 godine. Međutim, Evropski sud pravde je doneo odluku da Mađarska na ovakav način je povredila svoje obaveze koje proističu iz direktive EU.
Jasno je da ovoj Vladi nije samo cilj članstvo u EU, već jasna i vrlo ozbiljna namera da reformiše kompletan državni sistem. Prema tome, pregovori sa EU moraju svima nama predstavljati pokretačku snagu unutrašnjih reformi koje su građanima neophodne. Reforme u pravosuđu sprovode se zbog građana kako bi živeli u modernoj i uređenoj državi. Moramo težiti reformisanom pravosuđu u kome će procesi trajati kraće, a pravda biti dostupnija građanima.
Želim da kažem da je država 2013. godine usvajanjem dva akciona plana za reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije zaista ustanovila kvalitetan ambijent za rad sudija i tužilaštava i za borbu protiv korupcije.
U okviru šire priče o reformi pravosuđa koja traje, trajaće još dugo, želim da skrenem pažnju na aktuelni problem neravnomerne zastupljenosti Bošnjaka u sastavu sudskih i tužilačkih organa u Novom Pazaru, ali i u drugim gradovima Sandžaka gde Bošnjaci tradicionalno žive u većem broju.
Moram da podsetim da Ustav Republike Srbije, tačnije član 77. u stavu 1. garantujem pripadnicima nacionalnih manjina da učestvuju i upravljaju u javnim poslovima. Takođe, član 46. stav 2. Zakona o sudijama koji se odnosi na ovo o čemu danas razgovaramo je propisao da se pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupnosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne i pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine. Isto to je potvrđeno i u članu 82. u stavu 5. Zakona o javnom tužilaštvu gde je propisano da pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca takođe se vodi računa o zastupljenosti nacionalnog stanovništva, odnosno manjina to jest pripadnika nacionalnih manjina. Ovo potvrđuju i konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope.
Nažalost, mi i na terenu, pre svega u Novom Pazaru imamo jednu poražavajuću sliku i nešto što nije dobro za ukupnu sliku niti Srbije niti ove Vlade. Naime, u Osnovnom sudu u Novom Pazaru u čijem sastavu je sudska jedinica u Tutinu od predviđenih 26 sudija uposleno je 20, a samo je od njih osam Bošnjaka. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru broji sedam nosilaca, od toga je tri bošnjačke nacionalnosti. Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru broji šest nosilaca javno-tužilačke funkcije od kojih je samo dvoje bošnjačke nacionalnosti. Podsetiću da na teritoriji nad kojom imaju ingerenciju ove sudske i tužilačke ustanove živi oko 160.000 stanovnika od čega je oko 80% bošnjačke nacionalnosti.
Imajući u vidu podatke koje sam izneo želim da pozovem ministarstvo, a i Vladu da u okviru svojih nadležnosti iskoristimo ovu reformu pravosuđa i otklonimo ovaj dugogodišnji nedostatak.
Verujem da će ministarstvo na čijem čelu je ministar koji dolazi baš iz mojih krajeva i koji verujem da prepoznaje ovu neuralgičnu tačku, neuralgično pitanje i koji prepoznaje koliki značaj ona ima prepoznaćete značaj i važnost i koliko je ona bitna za formiranje poverenja ne samo Bošnjaka već i svih građana Sandžaka u republičkim institucijama.
Javno tužilaštvo i sudije su ogledalo jedne države. Moram da kažem da na dosadašnji rad tužilaštva u Novom Pazaru u najmanju ruku imamo skromno mišljenje i moram da sugerišem da se što pre pristupi strukturnim i personalnim promenama. Nije samo problem u nacionalnoj zastupljenosti, već i u neznanju, nekompetentnosti, ali i o korupciji.
S toga treba posebnu pažnju posvetiti ukupnom autoritetu i integritetu imenovanih lica na ovim funkcijama. Oni su država Srbija i u Novom Pazaru, i u Somboru, i u Nišu, i u Preševu, i u svim drugim delovima naše zajedničke države. Treba insistirati na sposobnim, časnim, uglednim, porodičnim ljudima iz lokalnih sredina, jer oni najbolje poznaju mentalitet i ambijent sredine u kojima žive i gde su rođeni. To se posebno odnosi na tužilaštvo. Iskustvo je pokazalo da najbolje rezultate u radu tužilaštva, pogotovo u multietničkim sredinama imaju ljudi iz tih mesta, tako je i u Novom Pazaru.
Ono što svakako raduje je zaista iskrena želja ministra pravde da uđe u ozbiljnu reformu pravosuđa iako mu na tome stoje brojne prepreke, ne osnovna štrajkovi, pa i napadi na ličnom nivou. Mi zaista cenimo njegovu želju i rešenost i podržavamo ovu Vladu u tome da se izbore za pravedniji i bolji pravni sistem i vladavinu prava koja je svakako najneophodniji uslov za bilo kakav ozbiljniji razvoj naše države. Najčvršća veza koja povezuje SDP i SNS je svakako bespoštedna borba protiv korupcije i lopovluka koji našu državu doveo do granice opstanka. Pošten odnos prema svojim građanima kao i posebna briga prema najsiromašnijem delu našeg društva, izgradnja pravne države i vladavine prava je naš zajednički imperativ. Podela odgovornosti i obaveza je najbolji put u ostvarivanju našeg zajedničkog cilja, razvijenije, pravednije i prosperitetnije Srbije. Hvala vam.

Uvažene kolege i koleginice, ovim amandmanom je predviđeno, ili predviđa se 160 miliona dinara povećanih sredstava za Kancelariju za manjinska prava u delu namenjenom za finansiranje nacionalnih saveta. To je nešto sa čim  bi svi mi pristali i nešto što svi mi želimo da pojačamo i finansijsku stabilnost nacionalnih saveta. Međutim, nailazimo na problem koji imamo u realnosti, a to je da nemamo kvalitetnu kontrolu trošenja i imamo izuzetno loše iskustvo sa trošenjem samih sredstava koja se prebacuju nacionalnim većima.
Tako da, ovakav amandman bez iskazane strukture trošenja sredstava ne može da se podrži. Moram da podsetim da smo imali zbog nekvalitetnog trošenja, da ne kažem zloupotreba, slučaj dva Saveta, da im je praktično blokiran račun u njihovom radu.
Ono što je važno reći jeste da smo mi i kroz amandmane pokušali da funkcionisanje i troškove Saveta suzimo. Moram da vas podsetim da smo predložili jedan amandman u kome smo želeli da, ako se utvrde zloupotrebe u finansijskom upravljanju kod svih Saveta, mi smo želeli da se u tom trenutku prekida mandat tog saveta. Takođe smo želeli da 70% sredstava koja se prebace Savetima ide na projekte, odnosno projektno finansiranje.
Želim da zaključim da, obzirom na stanje na terenu, mogućnosti zloupotreba koje su postojale i koje mogu da postoje, da i na ovakav način predloga je vrlo jasno zbog čega je odbijen jedan ovakav amandman, što nije naravno smanjena želja da država pojačano dotira i pojačano pomaže Nacionalne savete.
Ono što je bitno da kažem kao predstavnik bošnjačke nacionalne manjine, verujem i kao i svi građani ove države, i manjine zaista razumeju stanje u kojem se ova država nalazi i zaista smatraju da je ovaj akt iznuđen i opravdan i da je ovo samo početak boljeg života svih građana Srbije. Manjine ne žele nikakvu povoljnost, ne žele da budu pozitivno diskriminisane na taj način, već želimo da se svi delovi ove zemlje ravnomerno razvijaju, da svi članovi nacionalnih manjina učestvuju u kvalitetnom razvoju ove države i želimo na terenu, ono što ova Vlada zaista i pokušava da učini, da podignemo nivo života u svim delovima naše zemlje i svim građanima naše zemlje. S toga mislim da je opravdano što je Vlada ovakav amandman odbila.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege, ovim pitanjem želim da ukažem na izuzetno narušen ekosistem u regiji Novog Pazara i okolini, što se pre svega odnosi na potpuno veliki gubitak šumskih površina. Požari su uzeli svoj danak, te je tako 2011. godine izgorela centralna borova šuma u gradu Novom Pazaru.

Godine 2007. je u požaru u okolini grada takođe izgorelo oko 60 hektara šume, takođe borove. Šumski požari su se ponavljali još nekoliko puta u ovom kraju u okolini Prijepolja, Nove Varoši i Priboja, ali i u blizini Đurđevih stupova.

Daleko gora stvar od ovih prirodnih stihija bila je i ostala krađa i ilegalna seča, koja je opustošila šume i u ovim krajevima naše zemlje. Nedavno je bilo mnogo priča o šumskoj mafiji koja je opustošila jug Srbije. Brojne novine su pisale o zloupotrebama i o krađama, u kojima su učestvovali zaposleni u šumskim gazdinstvima, koji su pustošili šume, kao i o raznim načinima pljačke šumskih gazdinstava, a kao jedan od najčešćih navodi se preklasiranje trupaca. To je nekažnjeno pljačkanje države Srbije.

Postoje indicije i stalni prigovori građana da se slične stvari čine i u novopazarskim šumama, uz brojne zloupotrebe onih koji bi trebalo ove šume da čuvaju. Brojne su optužbe na rad, ali i tvrdnje o navodnoj zloupotrebi u koju su umešani rukovodioci novopazarske šumske uprave. Neodgovorno raspolaganje, pa i trgovanje parcelama u vlasništvu „Srbijašuma“, gubitak ogromnog broja šumskih površina, koji se meri u hektarima zadnjih godina, kao i iskrena želja da do novih pošumljavanja što pre dođe, mi nalaže da pitam ministra poljoprivrede – da li je upoznat sa katastrofalnim stanjem šuma u okolini Novog Pazara? Da li je išta učinjeno u zanavljanju izgorelih i poharanih šuma u ovom delu zemlje, te da ga pozovem da uputi republičkog inspektora za šumarstvo kako bi izvršio vanrednu kontrolu u šumskoj upravi Novog Pazara i svim šumskim upravama u ovom delu naše zemlje?

Gradska vlast u Novom Pazaru, kao i SDP, koji čini okosnicu vlasti u dva najveća grada u Sandžaku, čini sve za ovo dugo vreme da oplemeni, obogati i promeni ambijent u kojem žive građani u gradovima Sandžaka, pre svega u Novom Pazaru i Prijepolju.

Mogu da kažem da smo mi posadili nekoliko stotina različitih stabala, samo 400 iz donacije koju smo dobili od Republike Turske, ali i ogroman broj stabala u samom centru grada, uz dve naše najveće reke i na taj način dali poruku da zaista želimo da obogatimo različitim vrstama flore naš grad. Naravno, da sadimo i cveće i da Novi Pazar, kao i Prijepolje, zadobijaju jedan novi oblik.

Na kraju, želim da naglasim da ćemo mi to i dalje nastaviti da činimo. Želim da pozovem, pre svega, „Srbijašume“ da ozbiljnije uđu u proces zanavljanja šumskih sistema u svim ugroženim regijama i da savesnije raspolažu ovim neizmernim blagom svih građana naše Republike. Hvala.

Uvaženi kolege poslanici, gospodine ministre zaista raduje informacija da ste lično vi sa početkom ovog mandata bili inicijator ove odluke. Odluka vrlo bitna za reći ću nas mlade lekare, iako sam ja već na specijalizaciji, ali znam koliko to znači mladim ljudima, mladim lekarima i našoj branši uopšte. Naravno, ovo vidim kao početak jedne ozbiljne reforme u koju sam siguran da ćete ući, jer je ona zaista neophodna, a problema ima u izobilju.
Takođe, raduje me što sam na Odboru za zdravlje, skupštinskom odboru čuo od uvaženog profesora Vekića da se priprema i ozbiljna reforma i promene u nivou primarne zdravstvene zaštite i da će se primarna zdravstvena zaštita, odnosno opšta praksa rasteretiti ogromnog administrativnog pritiska. Jasno je da je ključ dobre zdravstvene zaštite i dobrog zdravstvenog odgovora u stvari kvalitetna, primarna zdravstvena zaštita, a ja vam mogu reći pošto sam dugo radio kao lekar opšte prakse da bi mi imali i oko 50 pregleda dnevno od toga većina je bila administrativne prirode. Tako da taj domen i taj sektor, odnosno uređenje tog sektora zaista može da dovede do poboljšanja zdravstvene zaštite, da razguši praktično onaj čep koji imamo u sekundarnoj i tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti i da dovede do boljitka zdravstvenog odgovora.
Ono što treba reći jeste da pored domova zdravlja, centralno mesto u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju i zavodi za javno zdravlje. Moram vas podsetiti da sam prošlog meseca vam uputio pitanje i nekoliko sugestija, ne znam da li je došlo inače pitanje do vas, o neminovnosti i obavezi formiranja Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru.
Vi znate da je u januaru 2012. godine Vlada donela odluku da formira jedan ovakav zavod za Opštinu Tutin i Novi Pazar, da je grad 2009. godine ušao u ozbiljne procedure pripreme, da je urađen elaborat, grad je dao na upotrebu i određene prostorije koje su jako povoljne, koje imaju poseban ulaz, pa sam u tom pitanju dao i sugestiju da se predvidi u sledećem budžetu i svota po predračunu od pet miliona dinara za rehabilitaciju i pripremu tog prostora obzirom da je tu boravila vojska za vreme NATO bombardovanja.
U svakom slučaju, želim da vam naglasim i vi to sigurno znate, obzirom da sam video u vašoj biografiji da se bavite i epidemiologijom pored ostalog, da je to krucijalno pitanje za bolje organizovanje zdravstvene zaštite u regionu Sandžaka, odnosno Novog Pazara i Tutina. Mi nemamo kvalitetne statističke podatke, nemamo kvalitetan skrining tako da značaj ove institucije zaista je ogroman za nas. S toga želim da vam uputim zaista poziv da ovu instituciju što pre osnujemo u Novom Pazaru.
Moram da kažem, da smo valjda prošle godine imali ponudu, imali program od Češke razvojne agencije od 100 hiljada evra koja bi obezbedila kompletnu laboratoriju. Znači, pare nisu problem. Mi u tom trenutku to nismo mogli uraditi baš iz razloga što nismo imali formiran taj institut.
Na kraju moram da kažem da u gradu Novom Pazaru ima dosta kvalitetnih, strukovnih kadrova, imamo i nešto opreme od prošlog Higijenskog zavoda i mislim zaista sa malim ulaganjem da možemo da uvođenjem ove institucije napravimo ozbiljne pomake u gradu što se tiče zdravstvene zaštite.
S druge strane, vi znate da grad Novi Pazar nema svoju angio salu, odnosno naša bolnica i mi smo pre nekih šest meseci imali posetu na naš poziv gospodina Miljka Ristića, kao direktora kliničkog centra i ušli smo u nekakve konsultacije. Pozvali smo direktora bolnice i interniste i radiologe, kardiologe koji se inače bave tom problematikom i došli smo zaista do zaključka da je apsolutno neophodno tu instituciju planirati, kadrove početi obučavati i svakako da uz angio salu ne možemo ne formirati kardio-hirušku salu, to je opšti zaključak strukovni bio u tom trenutku.
Mislim da ćemo kod vas naići na jedno razumevanje. Nadam se stalnom kontaktu i mogućnosti da ovaj naš plan i ovo je već nešto što smo mi najavili rešimo i poboljšamo zaista zdravstveni odgovor i zdravstvenu uslugu u Sandžaku.
Moram da kažem što je očigledno da jedino grad Novi Pazar nije obezbeđen sa ona dva zlatna sata dolaska do prve angio sale i to je zaista strašna stvar, da ne kažem čak i protiv ustavna. Znači, jedino grad Novi Pazar ne može da stigne do angio sale u Kragujevcu. To ne može da se desi. Svi drugi delovi Srbije imaju to i s toga mislim da moramo ući u jedno planiranje, u strateško planiranje toga i da praktično realizujemo ove planove i ovu našu zadaću.
Naravno, da je izuzetno važno ono danas što radimo, ne treba dozvoliti da mladi ljudi čekaju ni sekunde, ni jednog dana da nešto novo nauče, pogotovo ne u medicini i nije razumljiv ni dosad ovaj institut čekanja od dve godine koji zaista ne postoji nigde na zapadu. U zapadnim ozbiljnim medicinskim ustanovama to ne postoji i s toga zaista podržavam i pozdravljam ovu odluku i ovu promenu ovog člana.
Takođe, uključivanje privatnog sektora u kojem zaista verujem da postoji ozbiljan potencijal i u opremi i u ljudstvu, mi možemo i na ovaj način, davanjem ovih, kako mi kažemo, volonterskih specijalizacija zaista podupreti i tu granu i u punoj funkciji je staviti da služi zdravstvenoj zaštiti u našoj državi.
Rekoh da sam na specijalizaciji i da zaista naš program mogu da kažem da je relativno kvalitetan, da zahvaljujući entuzijazmu pojedinih profesora zaista puno toga učimo, ali mora se puno poraditi i na toj obrazovnoj strukturi, pogotovo na specijalizacijama i dati više prostora veštinama nego znanju teorijskom.
Ne sme se dozvoliti da jedan svršeni internista ne zna da uradi ultra zvuk i ne sme se dozvoliti da se naknadno i preko specijalizacije koja se plaća, lekari moraju dodatno plaćati tu mogućnost da praktično uče ultrazvuk koja je danas prva metoda u dijagnostici ozbiljnih akutnih stanja.
Mislim da ćete imati puno posla, znam da ste vi mlad čovek i znam da, iz vaše biografije vidim da zaista ćete se potruditi da možemo računati na ozbiljne pomake.
Takođe, imamo ozbiljnog problema i u edukaciji lekara. Sami edukativni procesi koje mi praktično, koji se sprovode i koje mi pohađamo u smislu kontinuirane medicinske edukacije, mislim da nemaju značajnu težinu i mislim da strukovno ne povećavaju naše znanje.
Ono što je moj predlog, a i predlog većine profesora jeste omogućiti nama iz manjih sredina, nama koji želimo da vladamo svim informacijama, da određeni period i u toku svog rada i po svršenju specijalizacije imamo od nekoliko nedelja u tercijalnim ustanovama, da se upoznamo sa stanjem sa profesorima i ljudima kojima mi inače i šaljemo te pacijente i mislim da je to mnogo bolji način poboljšavanja našeg znanja i veština da praktično pružamo bolju uslugu, nego ovaj način koji imamo sada i koji je, mogu reći, u kojem ima dosta praznog hoda, mi slušamo i skupljamo praktično bodove, slušamo neke stvari kojima se možda nikada nećemo baviti ili nemaju apsolutno veze sa našom praksom.
Moram da kažem da bi, prevashodno vi kao ministar, trebali da poduprete jednu pozitivnu kampanju o imidžu lekara. Korupcije ima, ali verujte mi da je to mnogo mali deo u odnosu na kvalitetne, ozbiljne altruistrički nastrojene lekare, koji zaista celokupan svoj život posvećuju humanom pozivu i pružanju zaista pomoći, uz, mogu sigurno da kažem, jednu skromnu nadoknadu kojom mogu da pokriju neke svoje osnovne troškove.
Mislim da u ovom društvu nama, pre svega, treba više toga, pozitivnih primera pozitivnih lekara nego kritike, obzirom da je zaista mnogo više dobrih, uljudnih, kvalitetnih kadrova nego onih koji zloupotrebljavaju svoje ovlašćenje i svoj rad.
Plan ove Vlade, a i SDP-a u okviru nje, jeste da se bavi krucijalno bitnim i vitalnim pitanjima ljudi, građana, najosnovnijim stvarima koje mogu da se reše. Utezanjem ovog sistema kakvog imamo, reformama onim kojim možemo da izvršimo na ovaj način, bez upotrebe velikih dodatnih troškova, zaista je to taj put kojim mi moramo ići, kojim moramo pružati uslugu.
Mislim da osnivanjem ove institucije u Novom Pazaru i planiranjem i razvijanjem angio sale, kardiohiruške sale i drugih grana, ova Vlada i vi kao ministar direktno šaljete poruku da mislite i pružate pomoć građanima kako Sandžaka, tako i celokupne naše države. Mislim da vi to upravo na pravi način i radite.
Socijaldemokratska partija će podržati ovu odluku. Socijaldemokratska partija u stalnoj konsultaciji s narodom će podržati svaku pozitivnu reformu. Socijaldemokratska partija i mi ljudi koji dolazimo iz Sandžaka se nećemo lagati naše glasače nekim nebuloznim i nedohvatljivim temama, tipa autonomije, ali ćemo svakako rešavati krucijalna pitanja koja pogađaju naš narod i koja mi možemo rešiti. Stoga vas pozivam da nam na tom putu zaista izađete u susret i pomognete.

Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, uredbom Vlade Republike Srbije iz januara 2012. godine o planu mreža zdravstvenih ustanova uvršteno je osnivanje i Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru koji bi obuhvatao teritorije grada Novog Pazara i opštine Tutina.
Gradske vlasti su još 2009. godine ušle u proces pripreme osnivanja ove institucije i osnovali su petočlanu grupu od članova predstavnika grada i lokalnog doma zdravlja i izradili su jedan zaista kvalitetan elaborat, odnosno analizu opravdanosti osnivanja ovog zavoda. Na taj elaborat bio je izuzetno zadovoljan, zadovoljni su bili predstavnici iz Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut i on je dobio pozitivnu ocenu.
Grad je nakon donošenja odluke otišao i korak dalje i pronašao je i dao je na dodelu određeni prostor koji je izuzetno povoljan koji se nalazi na samom ulazu u grad koji je deo, praktično, doma zdravlja, koji ima poseban ulaz i vrlo je adekvatan za privođenje nameni, odnosno za vršenje aktivnosti koje se vrše u samom zavodu za zdravlje. Sam prostor je nešto malo oštećen, tako da je predračunom predviđeno da je potrebno oko pet miliona dinara za njegovu, da kažem, reanimaciju, adaptaciju i stavljanje u samu upotrebu.
Moram da kažem da imam informaciju da 2013. godine je praktično ova suma bila opredeljena u budžetu i da je i taj budžet to predvideo, međutim, nije došlo do plasiranja tih sredstava na šta je imao zamerku i sam revizor.
Želim da, s toga predložim Vladi da ova sredstva koja su neophodna za adaptiranje ove ustanove predvidi u predstojećem rebalansu budžeta i želim da upitam ministra zdravlja, kada će ova preko potrebna ustanova građanima Novog Pazara i Tutina biti osnovana?
Kao predstavnik lokalne samouprave želim da naglasim da lokalna samouprava grada Novog Pazara će dati podršku bilo kakve vrste da u gradu Novom Pazaru postoje zaista veliki broj kvalitetnih i stručnih kadrova, da posedujemo i nešto opreme od bivšeg higijenskog zavoda, da se svakodnevno javljaju ljudi, odnosno oni koji bi hteli, donatori, da pomognu finansijski osnivanje i funkcionisanje ove ustanove.
Kao primer, želim da naglasim da je prošle godine Češka razvojna agencija ponudila finansiranje programa u vrednosti od 100 hiljada dolara kojim bi se u potpunosti opremila laboratorija koja je centralni deo i koja je najskuplji deo ovog higijenskog zavoda, odnosno ove zdravstvene ustanove koja se želi osnovati.
Želim da zaključim i vrlo je jasno da ovakvim osnivanjem ovakvih centara učinićemo mnogo toga na kvalitetnoj organizaciji zdravstvene zaštite, na preventivi, na higijeni, a za to, kao što sam naveo, su neophodne mala, zaista mala, odnosno skromna sredstva.
Verujem da je nesumnjivo da su ovakvi projekti ono što je kurs i imperativ ove Vlade, projekti koji malim sredstvima i boljom organizacijom i štednjom dovode do značajnog poboljšanja zdravstvenih usluga, zato i pozivam Vladu, odnosno ministra zdravlja da moje argumente podrži.
Značaj ove ustanove za podizanje zdravstvene zaštite i kvaliteta zdravstvene usluge je veoma veliki. Vi znate da, odnosno elaboratom smo predvideli da praktično ova ustanova ima pet svojih značajnih jedinica koja će se baviti promocijom zdravlja, analizom, planiranjem, organizacijom zdravstvene zaštite, informatikom, biostatistikom itd.
Obzirom da je deo Sandžaka koji pokriva ova oblast endemsko područje za brojne bolesti za sarkoidozu, tuberkulozu, za brojne neoplazme, pre svega karcinome bronhija i karcinome debelog creva, endemsko područje sa visokom stopom incidence, dijabeta i koronarnih bolesti smatram da će preventivom koji nudi ova institucija doprineti na poboljšanju. Hvala.

Uvaženi poslanici, uvažena ministarko, sve ovo što smo do sada čuli, zaista raduje. Pogotovo vaše objašnjenje da će javnim pozivom najverovatnije biti angažovane naše firme i da će i to pokrenuti našu industriju.
Mi znamo da se u Srbiji 87% transporta vrši drumskim putem, a 80% ukupnog transporta se vrši drumskim putem. Sva ova tri zajma su izuzetno povoljna i mogu reći da će se na pravi način upotrebiti.
Nas u kraju odakle ja dolazim, a to je Novi Pazar, posebno raduje što ste vi preuzeli ovu odgovornost, jer mi široko otvorenih očiju gledamo da li će moći da se reši rak rana i problem našeg kraja, a to je slaba povezanost Sandžaka s ostalim delovima Srbije, slaba povezanost i slaba putna mreža u regiji odakle ja dolazim, koja zaista koči razvoj ovog kraja.
Sve ovo što su rekli prethodnici, zaista je nešto što znamo i svi znamo koliki je značaj kvalitetnih puteva. Mi imamo sniženje smrtnih slučajeva, smanjen broj u odnosu na prethodne godine, međutim, putevi odakle ja dolazim su takođe izuzetno opasni.
U Novom Pazaru i kraju odakle ja dolazim živi veliki broj ljudi koji se bavi auto-prevozom koji voze u Crnu Goru i ostale delove Srbije i regiona i praktično vrše transport roba. Bojim se da ako se nešto ne učini na poboljšanju infrastrukture u toj regiji, da će ti ljudi zaista biti i dodatno ugroženi i smanjiće se razvoj.
Novi Pazar sa Srbijom je vezan jedino Ibarskom magistralom. Ono što ja mogu ovde pohvalno da kažem, a video sam u ovom pregledu da ste vi planirali obnovu nekoliko pravaca, sve su to pravci po Ibarskoj magistrali – Novi Pazar-Ribarići, Raška-Novi Pazar. Izuzetno me raduje što će biti obnovljeno 37 km Ivanjica-Sjenica, što je zaista put koji je ruiniran, kao i put Prijepolje-Sjenica, regija preko Aljinovića.
Međutim, uvažena moja ministarko, put od Novog Pazara do Sjenice, put od Novog Pazara do Tutina je u zaista strašnom stanju i mi moramo na svaki način pokušati da to uradimo. Zato vam i postavljam pitanje – je li ovo konačna verzija ovog što smo mi dobili ili će se to još menjati? Jer, vi znate da smo mi u prošlosti imali tri puta započinjanje revitalizacije tog puta od Novog Pazara do Sjenice? Najgora je deonica od Novog Pazara do Bijelih Voda, što je praktično izuzetno serpentinasta zona i izuzetno nesigurna zona. Za nas je izuzetno bitno vezivanje Novog Pazara sa Sjenicom, kao i ovaj put koji ste vi najavili – Prijepolje-Sjenica.
Imamo mi takođe u Novom Pazaru još mnogo problema. Vi znate da imamo zaobilaznicu koja je otvarana nekoliko puta, urađeno je nekoliko kilometara. Mi smo izvršili eksproprijaciju oko tri kilometara i sve je spremno da se ta zaobilaznica odradi. Još jedna zaobilaznica oko manastira Sopoćani, gde smo mi hteli da izađemo u susret ljudima koji tamo žive i bivstvuju, da se praktično izbegne buka i prohodnost kroz tu regiju, a to je izuzetno bitna regija za celu ovu državu i kulturološki, istorijski i na svaki način.
Želim da kažem da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ove zajmove, jer oni duboko zalaze u mogućnost razvoja naše zemlje, ali vas posebno molim da posebnu pažnju obratite na ovaj kraj gde su putevi zaista ruinirani. Mi želimo da se bolje uvežemo sa Srbijom. Vi znate da je Novi Pazar univerzitetski centar, da puno ljudi dolazi i gravitira. Iz Novog Pazara svaki dan kreću konvoji ka Srbiji i u drugim pravcima.
Molim vas da, ako je ikako moguće, regiju odnosno put ka Tutinu i ka Sjenici revitalizujemo i omogućimo da Pešter, koja je druga žitnica i koja može da bude druga žitnica ove države, približimo drugim delovima Srbije. Sada se opredeljujemo i ova Vlada ide pravim putem, opredeljuje se poljoprivredi, opredeljuje se stočarstvu.
Mi moramo na svaki način napraviti da ti ljudi mogu da budu bolje uvezani, jer jedina stvar koju ljudi iz mog kraja traže jeste bolja infrastruktura da bi mi pokrenuli privredu, a vi znate u mom kraju koliko žive vredni i sposobni ljudi, bave se i malom privredom, mikropreduzećima, za bilo koji bolji razvoj nama je neophodna bolja infrastruktura.
Mi se radujemo što ste vi ministar, što ste se prihvatili ovog posla, jer smo videli da ste zaista energični, da znate da radite posao na pravi način i zbog toga želim dodatno da obratite pažnju na ovaj kraj i na mogućnost razvoja ovog kraja kao i cele Srbije. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi poslanici, uvaženi ministre, hteo bih pre svega da se zahvalim i gospodinu ministru na izuzetno kvalitetnom obrazloženju. Eto, nešto smo danas naučili iz ekonomije. Videli smo i saglasni smo svi da je današnji zajam koji usvajamo pozitivna stvar i da je retkost u današnje vreme. Međutim, naučili smo i neke druge stvari, a nešto smo i znali. Znali smo da je dirham stabilna valuta, jedna od najstabilnijih na ovom svetu, u poslovnom svetu. Znali smo da Srbija ima zaista puno i šerijatskih pravnika, što je bogatstvo ove zemlje.
Ono što želim da kažem i posebno podvučem jeste ozbiljnost ovog ulagačkog fonda i ove grupacije, odnosno ove države. Naime, gospodin profesor dr Vladimir Marinković je i naveo da oni pod ovim uslovima retko daju kredite i daju samo onda kada mogu da oplode svoj kapital i kada vide ozbiljnost određene države u ovom polju. Stoga, mogu da navedem i negativan primer. Naime, ovaj fond nije odobrio kredit od 50 miliona evra crnogorskoj grupi privrednika…