Uvaženi, regulatorno telo za elektronske medije, ima svakako centralno mesto u uređivanju medijskog prostora, u našem sistemu, i svakako da ga treba popuniti kvalitetnim kadrovima i tu svakako dostojnost i profesionalizam, su merila po kojima ćemo mi odlučivati i po kojima ćemo mi dati podršku kandidatu.

Osvrnuću se i na strategiju razvoja sistema javnog informisanja koju je donela naša Vlada do 2025. godine, a koja posebno podvlači i podcrtava da se moraju negovati raznolikost medijskog javnog sadržaja, i unapređivanje medijskog pluralizma.

Medijski javni servis Srbije mora svakako osnovati redakcije na jezicima nacionalnih manjina i to je delimično dobro učinjeno, pre svega u Vojvodini, gde su zastupljene sa redakcijama skoro sve nacionalne manjine, dok je u ostalim delovima naše zemlje stanje drugačije, nema redakcije za bosanski jezik i mislim da to što pre treba menjati.

Ne samo to, na RTS danas postoji samo jedna emisija koja se bavi temama nacionalnih manjina, a zove se „Građanin“, to je jako dobra emisija, međutim smatram da je to malo prostora za sve nacionalne manjine, pogotovu za one koje žive van Vojvodine, da prikažu svoje kulturne tradicionalne pozitivnosti i specifičnosti, koje svakako treba da ostali građani naše vide.

Svakako da medijski Javni servis treba da obezbedi više i emisija i drugih sadržaja u kojima će prezentovati naši manjinski narodi, ali u okviru postojećih emisija moramo zastupiti više predstavnika nacionalnih manjina, a izabrati prave teme. Jer, čini mi se da kvalitetnim sadržajima možemo nadomestiti nedostatke koji danas postoje.

Znači, podizanje kvaliteta programa, odnosno sadržajnošću izborom pravih informacija, pravih sagovornika možemo prezentovati jednu raznolikost u manjinskim narodima koji žive na prostorima naše države.

Više pozitivnih priča o doprinosima predstavnika manjinskih naroda našem društvu na svim poljima od kulture, tradicije, pa do sporta je zaista neophodno.

Kada pominjem sport, ja se zalažem da se najelitnija takmičenja svih naših sportova apsolutno prenose na javnom servisu. Sama ta vidljivost smanjiće neregularnosti koje su svakako prisutne i koje su tema unazad jedno značajno vreme.

Vi znate da i pored velikih neregularnosti fudbalski klub "Novi Pazar" na moju i na radost svih mojih sugrađana je uspeo da izbori opstanak među najboljim fudbalskim klubovima naše zemlje i meni se lično čini da je ove godine to bilo najteže, iako je čini mi se Novi Pazar imao tim i igrače koji po kvalitetu prevazilaze brojne timove koji su u vrhu tabele.

Da su prenošene fudbalske utakmice fudbalskog kluba "Novog Pazara" za šta se ja svestrano zalažem i na šta sada pozivam građani ove države bi jasno videlu sa koliko neregularnosti, nepravde su predstavnici moga kluba morali da se bore i da pretrpe, videli bi kako vitešku i časnu sa ogromnim sportskim zalaganjem svaku svoju pobedu, Pazarci moraju dvostruko da zasluže.

Ovo je pobeda svih nas koji se trudimo da fudbalski klub "Novi Pazar" i drugi kolektivi našeg grada budu ne samo oaze lokal patriotizma i multietničnosti već, pre svega fer pleja i zdravog sportskog duha.

S toga, želim da poručim i mrziteljima fudbalskom kluba "Novog Pazara" uopšte Novog Pazara, pre svega onima koji dolaze sa tog prostora da ćemo mi na ovim principima ustrajati i da će još dugo, dugo gledati i fudbalski klub "Novi Pazar" i druge ligaške naše timove u prvoj ligi u najboljim takmičenjima ove države, a nadam se i u međunarodnim takmičenjima.

Svakako da je Novi Pazar i Sandžak uspeo da se tablira kao rasadnik mladih sportista, uspešnih sportista od Adema Ljajića preko Armina Sinančevića, Asmira Kolašinca, Hamada Međedovića, itd. i ja smatram, a verujem da je delite moje mišljenje da takvi ljudi moraju da imaju više mesta na Javnom servisu jer oni svojom životnom borbom, svojim zastupanjem ove države na najbolji mogući način u svetu sporta i ovde i van su najbolji primer kako treba da se ponašaju naša deca i svi mi u odnosu prema sportu i prema svojoj državi.

Hvala vam.

Pozivam se na član 105, da niko na sednici ne može da govori, i član 106. takođe, može da se govori o tački samo dnevnog reda o koji se vodi pretres.

Mi ovde vrlo često, kada nastupaju poslanici ove poslaničke grupe, uglavnom ne slušamo i ne čujemo ništa što se dodiruje za tačku dnevnog reda. Evo, danas smo imali manir da čujemo i vidimo kako nastupa predsednik ove poslaničke grupe, da apsolutno priča o stvarima koje nisu vezane za dnevni red.

Još jedan manir, da se optuže svi oni drugi politički, da kažem, protivnici na najgori način i da se stave u kontekst najgorih kriminalaca i da se praktično kraj iz koga dolaze predstavi na najprljaviji način. To je još jedan manir i nešto što smo upravo čuli, apsolutne neistine o načinu funkcionisanja ove političke stranke i o tome na koji način oni seju strah u Sandžaku, i na koji način su oni uvezani sa kriminalom, najbolje su pokazali rezultati izbora u Novom Pazaru gde su oni duboka opozicija, gde imaju duplo manje glasova od stranke koju predvodi Rasim Ljajić.

Tužno je što se ceo politički angažman ove stranke i upravo govor poslanika ove stranke svodi na blaćenje i lepljenje najružnijih etiketa svojim političkim oponentima, pre svega laži, neistine i poturanja na najgori mogući način.

Ja vas molim, kao predsedavajućeg, da ovakav manir nastupanja više ne dopuštate, jer to unižava, pre svega ovu Skupštinu, ali vređa pre svega i one građane koji su iz Sandžaka i koji na ovakav način moraju da slušaju nastupe ljudi koji dolaze iz tog kraja.

Pozivam se na član 109.

Moram da kažem narodnom poslaniku da je upravo slušao sebe mogao bi da čuje da sam ja upravo rekao sve ono što on potvrđuje. Nema šta da se opovrgava nešto za šta kažemo da je laž. Apsolutne laže koje smo čuli i neistine koje se sada brane nekakvim prijavama je ono što je on vrlo zlonamerno stavio u kontekst moje političke opcije i mog političkog lidera.

Ne mislim da su građani koji su glasali za njega, njega ni ovlastili da laže, iznosi lažne podatke o svojim sugrađanima. Mislim da o tome treba da ta politička opcija povede računa. Niti mislim da su građani koji su glasali za njih glasali da oni na ovakav ružan način i u ovakvom ružnom maniru prenose neko svoje nezadovoljstvo i frustriranost sa terena, odnosno iz Novog Pazara u ovaj visoki dom.

Jednostavno, njih građani Novog Pazara ne žele u vlasti i to pokazuje kontinuirano iz izbora u izbore. Uopšte kao neko ko je u političkom životu jako dugo, ne shvatam zbog čega i dalje oni tvrdo drže taj stav da laganjem, omalovažavanjem, stavljanjem u usta nečega što nije istina drugima, pokušavaju da izbore neki politički rezultat. To nije dobro ni za njih, a ni za građane koji glasaju za sve nas. Nije dobro za građane Novog Pazara, nije dobro za Novi Pazar da se ovako u njihovo ime nastupa. Na kraju, nije dobro ni za Srbiju kao našu zajedničku domovinu.

Molim vas da povedete računa o sadržaju govora, jer sadržaj govora poslanika koji dolaze iz te opcije nikada se ne poklapaju sa tačkama dnevnog reda. Devedeset posto njihovog govora nije vezano za tačku dnevnog reda. Molim vas, vodite računa o tome.

Uvaženi ministre, uvaženi premijeru pokrajinske Vlade, uvaženi gosti, danas je Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici.

Naime, 18. maja 2017. godine, za samo 72 sata ubijeno je sedam žena u porodičnom nasilju u našoj državi. Taj trenutak je bio veliki alarm da naša Vlada ovaj dan proglasi Danom sećanja na žrtve nasilja u porodici, želeći da ukaže na jedan trend, jedan porast nasilja prema ženama u porodici, ne samo kod nas nego u celom svetu. I naravno da smo mi, poslanici SDP, naši funkcioneri, ali i kompletna naša koalicija, inicirala i stala iza ovakvog jednog plana.

Međutim, danas u svetu pored pandemije virusa imamo pandemiju i nasilja u porodici. Nažalost, iako izveštaji MUP-a naše države prikazuju da imamo manji broj prijava, ipak po broju poziva na SOS telefona i po prijavama organizacijama koje se bave zaštitom žena koje su ugrožene ovim nasiljem imamo skoro trostruko povećanje i to je trend koji postoji i u Francuskoj i u Velikoj Britaniji i u drugim zemljama.

Mi smo kao država usvojili tri odlična i izuzetna zakona koji pokušavaju da spreče ovu izuzetno lošu, kataklizmatičnu pojavu u našem društvu, a to su Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o sprečavanju diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ovo sam napravio digresiju da bih ukazao na značaj ovih zakona danas, jer su diskriminacija i neravnopravnost osnovni preduslovi za nasilje koje za njima usledi.

Stoga mislim da su ovi zakoni jako bitni za naše društvo i da ih trebamo podržati, jer nam daju osnovne poluge da sprečimo i nasilje u porodici, ali i da smanjimo rodno zasnovanu diskriminaciju, kao i diskriminaciju po svakom drugom vidu, koja je, nažalost, prisutna u našem društvu.

Prošle nedelje, u petak, u organizaciji Poverenika za rodnu ravnopravnost, imali smo poseban izveštaj o diskriminaciji starijih osoba ovde, slušanje, i ja kao neko koji dolazi iz unutrašnjosti gde je posebna posvećenost prema starijima, bio sam zgranut podatkom da drugi osnov za prijavi Povereniku jeste diskriminacija naših starijih građana. Mi smo društvo koje stari i želim ovim podatkom da vam ukažem na značaj Zakona o diskriminaciji.

Ako su rasizam i antisemitizam bili dominantni oblici diskriminacije u prošlom veku, ejdžizam je dominantniji i mogao bi postati najprisutniji oblik diskriminacije u 21. veku. Ejdžizam su stereotipi, predrasude i diskriminacija zbog godina starosti, a sam termin skovao je jedan lekar, želeći da ukaže na dolazeću plimu diskriminacije prema starijim osobama.

Posebno svi mi koji se danas borimo za vladavinu prava, pravdu, ravnopravnost i očuvanje individualnih sloboda, koje su temelj naše demokratije, imamo obavezu da te temelje učvrstimo i nastavimo dalje u izgradnju naše Srbije kao otvorenog demokratskog i tolerantnog društva koje građanima garantuje ostvarivanje jednakosti pred zakonom, ali ide i korak dalje i stvara uslove za istinske šanse za sve građane i građanke svih generacija, bez obzira na pol, versku, nacionalnu, etičku pripadnost, imovno stanje ili bilo koja druga svojstva.

Na kraju, na arapskom jeziku reč žena se kaže „elmerah“, što je izvedenica iz arapske reči „el mirah“, koja se prevodi kao ogledalo.

Koliko god ljubavi ili mržnje muškarac pokaže prema ženi, toliko će mu ona uzvratiti, nalik ogledalu koje vam pokazuje onakvim kakvim ste i onakvim kakvim zapravo jeste. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, da se vratimo na konkretna slova ova dva jako bitna zakona koji su danas pred nama. Meni je drago što je ministarka, mogu reći, poprilično opširno, ali što kaže naš narod - u sredu, pogodila i rekla sve ono, većinu stvari koje bih rekao i ja.

Evolucija ljudskih prava ima svoj tok i ne završava se ni danas ni ovde, pa je to stvar i sa terminima. Lepo je ministarka rekla da krajem 19. veka ili početkom 20. veka, da ste nekom rekli da žene mogu slobodno da glasaju to bi za njih bilo potpuno neprihvatljivo. To je bila stvar muškaraca. Muškarci su mogli i imali tu slobodu, ali kao što reče jedan kolega, kada bi se vratili malo u antiku videli bi da i tu ni muškarci nisu bili ravnopravni između sebe. Neki su bili robovi, neki su bili robovlasnici i ulaganje, inoviranje, praćenje savremenosti, a sve u cilju podizanja nivo ravnopravnosti između bilo koga, a pogotovo rodne je nešto što je normalan prirodni tok i nešto što je za pohvalu.

Nisam čuo nijednu konkretnu stvar koja bi me ubedila da ne glasam za ova dva zakona, niti sam video nijedan amandman koji, eto, prethodni govornici su izneli da imaju neke zamerke i da bi želeli da imaju bolje slovo ovog zakona, ja nisam video te amandmane, a znamo da je to put da popravljamo ovaj zakon.

U svakom slučaju, želim da kažem da od 2009. godine traje ova, da kažem, naša zakonodavna borba i ne mogu da ne podsetim da je za vreme ministra Rasima Ljajića, dok je bio ministar za rad i socijalnu politiku, usvojen prvi zakon, pošto ste vi nas vratili malo u Vojvodinu nešto moramo i mi da kažemo, da zaista kao socijaldemokrate smo posvećeni ravnopravnosti između polova, ali i ravnopravnosti između svih drugih ljudi. Mislim da smo oštro protiv svakog vida diskriminacije i to ako hoćete ozbiljno da pročitate ove zakone će vam biti jasno. Sam njihov naslov dovoljno govori i opisuje njihovu sadržinu.

U svakom slučaju, ovo jeste mesto gde suprotstavljamo svoja mišljenja i ja lično, ukoliko neko uspe da me ubedi do kraja ovog našeg debatovanja, sam spreman da promenim svoje mišljenje. Srbija danas ima zakonodavni okvir u borbi protiv diskriminacije, ravnopravnosti polova koji je u značajnoj meri usaglašen već sa međunarodnim standardima i ne doživljavam zaista sugestije i, da kažem, savete naših evropskih partnera kao nekakvo uslovljavanje.

Međutim, rodno zasnovana diskriminacija, kao i diskriminacija po drugim osnovama je i dalje prisutna, to sam rekao i malopre i zato je vrlo važno da se pristupi daljem unapređenju propisa i da se na jedan viši stepen podignu principi rodne ravnopravnosti i jednakosti.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti treba da obezbedi ambijent u kome se poštuju, pre svega, različitosti. Uvažavajući sve specifičnosti različite rodne uloge muškaraca i žena jasno je da žene i muškarci jesu različiti, ali ne smeju biti neravnopravni. Naš cilj jeste da gradimo društvo u kome će svi naši građani bez obzira na pol imati jednake šanse da se obrazuju i zapošljavaju, da se poštuju njihova radna prava, a naročito da imaju jednaku zaradu i za rad iste vrednosti, da budu aktivni učesnici u političkom i sindikalnom životu, da učestvuju u organima upravljanja, da imaju isti položaj u oblasti sporta, kulture, pristup uslugama itd. O tome govore ovi zakoni koji su danas pred nama. Apsolutno ni o čemu drugom.

Danas imamo dovoljno statističkih podataka istraživanja da ne možemo a da ne vidimo da muškarci i žene nemaju iste mogućnosti i da su žene u različitim oblastima i dalje u neravnopravnom položaju.

Međutim, ovaj zakon nema za cilj jedino i isključivo unapređenje položaja žena. Poštovanje principa rodne ravnopravnosti doprinosi boljem kvalitetu života i blagostanja za sve i za žene i za muškarce. Vi niste malopre bili prisutni, ja sam rekao jednu stvar šta u stvari i kako se na arapskom kaže žena, da je to i u stvari izvedenica od prevedenih ove reči - ogledalo i da se naša ljubav reflektuje, ogleda, ali i naše ulaganje u žensko i preduzetništvo ideje, inovacije. Mogu da vam kažem po svojem iskustvu u medicini da žene danas nose zdravstveni sistem Srbije i da sam ja najveće svoje znanje prikupio upravo od žena. To je cela istina. Naravno, učio sam i od muškaraca. Daleko od toga.

Međutim, ovaj zakon, kažem, veća rodna ravnopravnost bi imala pozitivne efekte i na ekonomski i socijalni razvoj društva, rast bruto dohotka, povećanje nivoa zaposlenosti i produktivnosti, smanjenje siromaštva.

Prema istraživanju koje je sproveo Evropski institut za rodnu ravnopravnosti proizilazi da bi unapređenje rodne ravnopravnosti do 2050. godine dovelo do povećanja bruto društvenog dohotka po stanovniku u EU za 6,1%, do 9,6% i do otvaranja još 10,5 miliona radnih mesta do 2050. godine. Ovo su konkretne činjenice šta mi se sa svojom ljudskošću dobijamo, šta mi ravnopravnošću dobijamo jer zaista žene su veliki potencijal za naše društvo.

Takođe, ovaj Predlog zakona ne predstavlja pretnju po očuvanje porodice, to nikako, niti porodičnih vrednosti. Veće učešće žena na tržištu rada, ravnomernija podela neplaćenog rada između žena i muškaraca, bolja zaštita zaposlenih žena koje neće odlagati rađanje zbog straha od gubitka posla svakako doprinose planiranju porodice, povećanju nataliteta i u potpunosti su u skladu sa ciljevima naše populacione politike.

Uvođenje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, učenje od najranije uzrasta o međusobnom poštovanju polova, nenasilnom načinu rešavanja konflikata, sprečavanju nasilja stvara temelj za razvoj zdravih porodičnih vrednosti. U cilju postizanja rodne ravnopravnosti važno je obezbediti i proaktivnu ulogu muškarca, odnosno muškaraca jer rodna ravnopravnost ne podrazumeva promene koje će se desiti na štetu muškaraca, već naprotiv promene u korist svih.

Važeći Zakon o ravnopravnosti polova je na snazi od 2009. godine. Njegov zadatak bio je pre svega podizanje nivoa znanja o značaju rodne ravnopravnosti, promovisanje koncepta jednakih mogućnosti. Kažem, u tome smo mi socijaldemokrate odigrali jednu od ključnih rola, a to u tom trenutku je bilo jako teško, ali moram da kažem da je u tom trenutku imalo još mnogo nerešenih problema koje je ova država imala, ali smo mi, odnosno naš lider smeli da se uhvatimo u koštac sa njim.

Možemo se složiti u oceni da ovaj zakon u datom trenutku je ispunio svoja očekivanja, naročito u pojedinim oblastima, a jedna od tih oblasti jeste i učešće žena u političkom životu.

Narodna skupština je dobar primer i spadamo među parlamente sa najvećim brojem žena, 99 od ukupno 250 narodnih poslanika, odnosno 39,6%. U smislu Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, uravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40 do 50% u odnosu na drugi pol i moram da kažem da mi koristimo u zakonu manje zastupljeni pol i na taj način izbegavamo i formulacije slabijeg pola i sve ono što ne bi bilo dobro u konotaciji, koju želimo da kažemo nešto bi mogli da izazovemo.

Dalje, Predlogom zakona se definišu opšte i posebne mere za unapređivanje ravnopravnosti u različitim oblastima, kao što su rad, zapošljavanje, samozapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita, obrazovanje, informaciono-komunikacione tehnologije i druge oblasti. Posebno bih se osvrnuo na oblast rada i zapošljavanja. To je ključna stvar. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz Publikacije – žene i muškarci u Srbiji 2020. godine najveći rodni jaz na tržištu rada kada je reč o zaposlenosti zabeležen je u kategoriji lica između 55 i 64 godine, gde je stopa zaposlenosti žena 40,5%, a stopa zaposlenosti muškaraca 60,8% i to je nešto sa čim se mi moramo suočiti.

Ja sam pominjao, ali o tome ću kasnije, sve ono šta smo mi kao Odbor i šta želimo u saradnji sa vama koji zaista imate jednu dobru inicijaciju da rešavamo, ali ovo je jedno od ključnih pitanja.

U navedenoj publikaciji se navodi, bez obzira na to, da li su zaposleni ili ne, žene u odnosu na muškarce dvostruko više vreme rade u kući. Znači, bez obzira da li su zaposlene ili ne, žene duplo vremena više rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Konstatuje se da se za zaposlene žene rad u kući postaje nešto kao druga smena.

U Predlogu zakona upravo oblast rada i zapošljavanja sadrži niz mera za obezbeđivanje jednakih mogućnosti žena i muškaraca kao i osetljivih društvenih grupa.

Kao naročito osetljive grupe prema kojima se predviđa preduzimanje podsticajnih mera navodi se između ostalih trudnice, porodilje, žrtve nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Starije osobe i osobe sa invaliditetom, kao i pripadnici Romske nacionalne manjine, ali i osobe drugačije seksualne orjentacije i rodnog identiteta.

Neplaćeni rad u kući i na poljoprivrednom imanju se predviđa kao osnov za sticanje zdravstvenog osiguranja, ako lice nije zdravstveno osigurano i po drugom osnovu.

Značajan deo odredbi zakona odnosi se na mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilje nad ženama i nasilja u porodici. Ovim se dalje usaglašavamo sa Instambulskom konvencijom, a polazeći od GREVIO izveštaja. Predviđene su i usluge podrške za žrtve nasilja kao što su psihosocijalna i pravna pomoć, socijalna i zdravstvena zaštita, nacionalni sos telefoni, sigurni smeštaj u prihvatilištima, lekarski i laboratorijski pregledi. Predviđeno je i uvođenje programa za lica koja su izvršila nasilje radi usvajanja nenasilnog modela ponašanja.

Ovi programi za počinioce nasilja sprovode se u zakonom propisanim uslovima i uz osiguranje da žrtve nasilja budu od primarnog značaja.

Konkretne stari sam naveo i mislim da je svaki od ovih jedna činjenica više da vas ubedi da su ovo dobri zakoni koje treba podržati i nikako i ništa drugo osim ovog.

U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije definišu se novi pojmovi, kao što su navođenje na diskriminaciju i segregacija. Ja mislim da je to jako aktuelno, da o tome treba posebno da povedemo računa i svakako se vrši usaglašavanje definicije posredne diskriminacije sa zakonodavstvom koje je u EU, ja nemam ništa protiv toga. Ja mislim da znanje i dobro pravo jesu u EU svakako nisu na Kamčatki ili u Južnoj Americi.

U vezi izbora Poverenika, obzirom da se ovaj zakon bavi time, i kako bi se obezbedio kontinuitet u radu, predviđeno je da Narodna skupština započinje postupak izbora novog Poverenika tri meseca pre isteka mandata Poverenika.

Ovlašćenje za podnošenje pritužbe Povereniku, pored lica koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju, imaju i organizacije ili udruženja koja se bavi zaštitom ljudskih prava pod uslovom utvrđeni ovim zakonom, kao inspekciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Verujte mi, ja sam pročitao ovaj zakon nekoliko puta i nigde nisam video da Poverenik učestvuje u suđenju niti u krivičnom gonjenju, niti u bilo kojoj stavki koju sprovodi naše zakonodavstvo.

I, voleo bih da eto još jednom i vi to pojasnite, ali svakako smatram da je Poverenik izuzetno značajan za naše društvo i to je pokazao kroz sve ove godine otkada postoji, Poverenica u ovom slučaju, pre svega jednom zaista svojom aktivnošću. Upravo ste spomenuli, eto u petak smo imali izveštaj o diskriminaciji starijih osoba. Ja, opet kažem kao neko ko dolazi iz jedne tradicionalne sredine, gde posebnu pažnju vodimo o starijima, sam se iznenadio da se na drugom mestu nalazi po pritužbama upravo to, jer verovatno neki ljudi smatraju, ako su mladi da oni stari ljudi koji su upravo stekli ovo sve što imamo danas, ne zavređuju toliku pažnju kako misle ti mladi ljudi da zavređuju.

To je nešto što je neprihvatljivo za naše društvo i to upravo rešavamo pored svega onoga što ste vi kroz divne primere za slepe ljude, za ljude koji su sa hendikepom koji nemaju pristup ni bolnici zbog nekih stvari koje mi upravo uređujemo ovim zakonima o diskriminaciji. Apsolutno ne vidim ni jedan razlog da se ne usvoji niti jedan, niti drugi zakon. I, stojim na tome da ću promeniti svoje mišljenje ukoliko me neko argumentima ubedi u suprotno.

Prema tome, cilj ovog zakona jeste da unapredimo zakon u pravni okvir u cilju stvaranja društva jednakih šansi. Verujem da ovi zakoni predstavljaju korak napred u razvoju ljudskih i manjinskih prava i stoga je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predložio, mi smo imali sednicu u petak, imali smo između sebe plodnu debatu i predložili smo Narodnoj skupštini da ovaj zakon prihvati, ove predloge, naravno da prihvati zakon u načelu, jer mislimo da su zakoni dobri i da unapređuju naše društvo u pravu ljudskih prava i mislimo, da mi kao socijaldemokrate, obzirom da sad pričam kao predstavnik moje poslaničke grupe, ćemo svakako ove zakone u danu za glasanje podržati.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi zemljaci koji gledate ovu Skupštinu, podsetiću vas da se nalazimo u zadnjoj sedmici svetog meseca Ramazana, kada su muslimani posebno posvećeni molitvi, posebno posvećeni činjenju dobrih dela i solidarnosti.

Međutim, ovaj harmonični, lepi trenutak za sve Muslimane, preseklo je i uzbudile su zaista ružne scene koje dolaze iz Jerusalima, gde se strašan teror i nasilje sprovodi i sprovedeno je nad vernicima u velikom kompleksu, velikom islamskom centru Al-Aksa.

Situacija zaista preti da eskalira. Već je veliki broj poginulih Palestinaca i dece u ovom brutalnom napadu. I ovo je nešto što je osudio ceo kulturni i ceo savremeni svet. Pogledajte izjave i od Putina, od svih drugih velikodostojnika, pa i od Bajdena, osuđuje se nasilje. Osuđuje se sprovođenje političkih, da kažem, ciljeva na nasilan način.

U osnovi je želja da se upotrebom sile i nasilja ostvare politički ciljevi i nametne političko rešenje od strane izraelskih vlasti, a to je okupacija Jerusalima, koji je danas zajednički grad svih onih koji žive tamo, a to su, podsetiću vas, Izraelci i Palestinci. Ali, Palestinci nisu samo muslimani, nego je jako brojna i pravoslavna, da kažem, konfesija, koja je druga po brojnosti i koja takođe godinama unazad trpi zaista velike pritiske i nema mogućnost da ostvari svoja opšta prava, opšte ljudsko pravo na život i na sprovođenje verskih obreda.

Izraelci protivno odluci Saveta bezbednosti UN, kažem, na silu žele da okupiraju ceo Jerusalim i da ga proglase za glavni grad Izraela.

Ja duboko verujem u onu Monteskjeovu tezu da kada se pojavi mnogo zla u jednoj državi ili na zemlji, treba vera i religija je ta koja treba da da mnogo razloga za pomirenje.

Stoga pozivam sve verske zajednice u našoj državi, pozivam sve organizacije koje se bave očuvanjem ljudskih prava u ovoj državi, da osude svako nasilje, pogotovo ovo nasilje nad civilima i ovaj teror koji se sprovodi u Jerusalimu i da apeluju na mir i pravedno rešenje koje je svima na interes.

Mir u Palestini i pravedno rešenje palestinskog pitanja je ključ ne samo stabilnosti Bliskog istoka, već dobrih i kvalitetnih međureligijskih odnosa u celom svetu.

Naravno, želim i da podsetim sve vas da se danas slavi jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u ovoj državi, to je Dan nacionalne zastave, koja je simbol, da kažem, nacionalnog jedinstva Bošnjaka i željom za prosperitetom, ali ono i svedoči, ovaj praznik tradicionalnim, dobrosusedskim odnosima i saradnji Bošnjaka sa drugim nacionalnim zajednicama na ovim prostorima.

Stoga želim da Bošnjacima čestitam ovaj praznik, u želji da doživimo zajedničku prosperitetnu budućnost u ovoj državi zajedno. Hvala.

Uvažena ministarko, uvažene koleginice i kolege, čuli ste da je pre par dana u Engleskoj, u Londonu, na izborima za gradonačelnika ponovo pobedio gospodin Sadik Kan, sin pakistanskih migranata, koji je odrastao u socijalnom stanu. Dobio je 55,2% glasova i ostao tako stari-novi gradonačelnik ove velike metropole. A nije mu bilo lako.

Ovaj uvod napravio sam da vam kažem da je on pobedio sa jednom porukom, sa jednom maksimom, stalnim ponavljanjem – zapošljavanje, zapošljavanje, zapošljavanje. I jednom realnom politikom, kojom je uspeo da očuva radna mesta, da zaposli veliki broj ljudi u Londonu, u trenutku kada je London gubio i kada mu je kovid zadavao zaista snažne udarce.

To jeste i maksima Socijaldemokratske partije. Za nas, zapošljavanje i bilo koji zakon koji se tiče zapošljavanja i svaki trud u zapošljavanju i stvaranju novih radnih mesta, bavljenje radnicima, njihovim pravima i njihovim standardom, na kraju, je krucijalno pitanje.

Pred nama je zakon koji se bavi zapošljavanjem i ja moram da kažem da iako ima male izmene, one su jako bitne, obzirom da definiše strateške dokumente i akcione planove koji ih prate, odnosno određuje dužinu na koliko će oni važiti. Odsad će važiti šest godina, strateški planovi, a akcioni planovi će biti donošeni na tri godine.

Želim da kažem da se ovim zakonom podstiče decentralizacija lokalne samouprave, što me dodatno raduje, obzirom da će i lokalne samouprave praviti svoje planove. U dosadašnjoj praksi Nacionalni akcioni plan zapošljavanja bio je osnov za donošenje lokalnih akcionih planova i zajedno su predstavljali instrumente za planiranje i sprovođenje mera aktivne politike, odnosno unapređenje stanja u oblasti zapošljavanja.

Lokalni akcioni planovi omogućili su da se prepoznaju specifične potrebe teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, koji na svoj način i u skladu sa svojim mogućnostima planiraju mere i aktivnosti za unapređenje stanja na lokalnom tržištu rada, čime se, naglašavam, podstiče decentralizacija lokalne samouprave.

Zbog ovoga, mi ćemo ovaj zakon, kao i ostale zakone, u danu za glasanje podržati zdušno.

Uvažena predsedavajuća, gospodine Pantiću, uvažene koleginice i kolege, u novije vreme pitanje vladavine prava, naročito je aktuelizovano kao jedan od osnovnih političkih kriterijuma u procesima evropskih integracija ili pristupanje EU. To automatsko povezivanje reforme pravosuđa sa evropskim integracijama, po meni je sasvim pogrešno jer se radi o suštinskom interesu svih naših građana da budu zaštićeni pred sudom.

Naravno da uvažavam i poglede sa strane i sugestije koje imaju naši evropski partneri, ali mislim da je jako značajno i za mene i od odsudnog značaja to što o našem pravosuđu i o putu, načinu i smeru u kojem treba da se reformiše naše pravosuđe misle naši građani. Mislim da naše pravosuđe praktično treba da bude okrenuto njima.

Kakav je stav naših građana, uopšte u pravosuđu, šta oni misle o našem pravosuđu, koje su slabosti i koje su vrline našeg pravosuđa prikazano je u polaznom Izveštaju o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu. Prošle nedelje je bilo prikazivanje ovog Izveštaja, koji je rezultat rada 12 organizacije civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju naši građani u pristupu pravdi. Veliki doprinos ovog Izveštaja je to što je, čini mi se, po prvi put stanje u našem pravosuđu posmatrano iz ugla građana, ne sa ptičije perspektive, nego iz ugla korisnika i koji su to pojedinačni problemi sa kojima se naši građani susreću danas.

To je, još jednom kažem, prvi Izveštaj koji polazi iz percepcije građana u pogledu rezultata reformi i pravosuđa, koliko je zapravo pravna pomoć dostupna, koliko su sudovi efikasni i koliko je kaznena politika pravična i to je ono o čemu su odgovarali građani naše države. Zapravo, reč je o sedam osnovnih stavki na koje su oni odgovarali, a to su pravna pomoć, odnosno njena dostupnosti, kako rekoh, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštva, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi i krivici i pristup pravosudnim organima.

Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećaja pravne nesigurnosti, jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i slobodu građana, da nije izložen uticajima i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Ovakav će pristup dati vidljive i opipljive rezultate.

Moram da kažem da su rezultati ovog Izveštaja jako zanimljivi i ukupan rad našeg pravosuđa građani naše države vide i ocenjuju na skali od 1 – 5, ocenom broj 3. Znači da postoji jedno poverenje i da postoji pozitivno mišljenje o radu sudova. Kada kažem tri to znači dobar. Naravno, može da bude mnogo bolji. Ali, različito su ocenjene neke stvari. Građani su najmanje zadovoljni krivičnim procesima i najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi i krivici, dok se mnogo bolje ocenjuje rad notara, npr. sa ocenom 4.

To meni ukazuje da rasterećenje naših sudova i oslobađanje pravosuđa od nekih tema, od nekih aktivnosti koje dodatno opterećuju rad sudija i stvaraju dodatan pritisak na sudove, treba učiniti nekom drugom vrstom postupka ukoliko za to postoji pravna mogućnost.

Smatram da ovaj polazni Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu treba da posluži kao iskrena smernica Vladi Republike Srbije i Ministarstvu pravde, koji mogu da osete puls naših građana, odnosno kako vide dosadašnje rezultate reforme pravosuđa. Jako bitno i podvlačim značaj ovog mišljenja, jer vi znate, pravnici, iako ja nisam pravnik, da i pravni sistem treba da ima odlike i pokupi odlike i tradicije i realnih problema koje imamo na našem terenu. Znači, treba da je mera terena na kome donosi presude i da se odlikuje prema terenu i prema tradiciji, i prama stanovništvu kojima sudi.

Još jednom moram da kažem da vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, proces koji teče gotovo u kontinuitetu protekle dve decenije, u nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene.

Danas razmatramo Predlog odluke o izboru sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju i drago mi je kako znamo da sudovi duži vremenski period se suočavaju sa nedostatkom kadrova i da ima oko 400 upražnjenih sudijskih mesta godišnje, tako da su učestali i predlozi koje imamo ovde u Skupštini jako dobar način da se ova mesta popune.

Danas razmatramo izbor 89 sudija osnovnih sudova i 27 sudija za prekršajne sudove. Povećan broj postupajućih sudija neće otkloniti sve nedostatke, ali svakako će postići ubrzano rešavanje starih predmeta suđenja u razumnom roku, odnosno efikasnijem radu sudova uopšte.

Lično sam zaista stava da ne postoji demokratija i u onom svom najrazvijenijem obliku tamo gde ne postoji razvijeno pravosuđe.

Znate kada je formirana demokratija nije je formirao samo Perikle, znamo njegove stavove. Među osnivačima demokratije je bio i Eshil koji je insistirao da je demokratija stalna i konstantna borba protiv nečega što on zove preterivanje. Mislim da glavna karakteristika u moralu ovih ljudi koje danas biramo treba da bude da to budu ljudi koji su uravnoteženi, ljudi koji imaju svoj lični integritet i naravno jednu vrhunsku profesionalnost koju su dokazali kroz svoj praktičan rad, ali i svoje studije.

Stoga želim da kažem da smo mi radosni da ćemo moći da izaberemo kao socijaldemokrate još jedan broj sudija i da uposlimo praktično te ljude u uspostavljanju pravde u našoj državi. Hvala vam.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je praktično ove nedelje rebalans budžeta i set onih zakona, imamo i danas nekoliko zakona pred nama, koji praktično razrađuju taj rebalans budžeta. Meni je jako drago što smo imali zaista kvalitetne aktivnosti uz jednu zaista veliku želju zalaganja gospodina ministra i njegovih saradnika da na pravi način prezentujemo želju Vlade, da se i privredi i našem stanovništvu izađe u najbolji susret, na najbolji način u ovom zaista teškom vremenu.

Postavljeno je i jedno od glavnih pitanja koje su postavljali oni koji uvek sumnjaju u odluke ove Vlade, jeste zašto sad govorimo o rebalansu budžeta i ovim danas tačkama, i zašto to nismo predvideli u oktobru kada je budžet i pripreman? Meni je drago što ste dali jedno zaista kvalitetno objašnjenje. Ko je mogao da zna kako će da ide ova epidemiološka kriza, ko je mogao da predvidi kako će da ide vakcinacija, koja hvala Bogu ide odlično u našoj zemlji, i ko je mogao da predvidi u tom trenutku kako će da ide i u kojem pravcu će da ide ekonomija i naša i svetska?

Drago mi je da smo, kao i ozbiljne zemlje u Evropi, i mi pristupili rebalansu, eto u aprilu i u Nemačkoj, koja važi za jednu zaista ozbiljnu ekonomiju, u kojoj se ozbiljno promišlja, došlo do sličnog rešenja i Nemci su u svojem parlamentu razgovarali o rebalansu.

U svakom slučaju, dobra je odluka, neposredan praktično povod za donošenje rebalansa ovog budžeta jeste sprovođenje trećeg paketa antikriznih mera i pružanje podrške privredi i građanima čija vrednost se procenjuje na 13,7 milijardi dinara, nepunih 1,2 milijardi evra. Znači, oko 2,4% BDP.

Ukupna pomoć privredi i građanima zajedno sa dva paketa pomoći koje smo imali u prethodnom periodu, biće u vrednosti od oko osam milijardi evra, što je 17,2% BDP. Eto, dovoljne su samo ove cifre da pokažu ozbiljnost i želju Vlade da osluškuje stanje svojih građana i naravno svoje privrede da bi na pravi način uskočila u pomoć u teškom trenutku.

Zbog produženog trajanja epidemije, brojna preduzeća i građani i dalje osećaju negativne efekte posledice po, pa i usvajanje novog paketa mera svakako opravdano. Mere će nesumnjivo imati jako pozitivan uticaj na privrednu aktivnost.

Sa druge strane, postoji jedna ogromna želja Vlade da pomogne svim građanima danas kada je najteže i kada naravno, jako je bitno i drago mi je što ste to i vi podvukli da je neophodno da građani ove države, svi građani ove države osete da iza sebe imaju jaku, odgovornu državu koja brine o svim njenim građanima.

Ono davanje koje neki kritikuju, od 100 evra, zaista je kako vi rekoste, pogodilo u metu pre svega iz psihološkog faktora je pokazalo svim građanima, bez selekcije, zaista je teško odrediti kome dati, kome ne dati novac u ovom izuzetnom teškom trenutku. Drago mi je što jako solidarno i praktično svim građanima smo omogućili da konzumiraju pre svega rekoh, da psihološki damo jednu podršku, a verujte mi da je većini građana koji žive od plate to dosta dobra pomoć.

Ovim zakonom koji je danas pred nama, ovim prvim obezbeđujemo isplatu svim punoletnim građanima još dodatnih 60 evra, dva puta po 30 evra, uz dodatnih 50 evra za naše penzionere. Moram da kažem da sam komparativno gledao u Evropi da li se to dešava, dešava se. Neke evropske zemlje su davale jednokratne pomoći materijalno najugroženijim građanima, penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, korisnicima dečijeg dodatka itd.

Međutim naša Vlada je pokazala najveći nivo solidarnosti opredelivši se za pomoć svim građanima naše zemlje. Država neće imati problem u finansiranju ovog trećeg paketa i to je ono što smo mogli tek sada da predvidimo, obzirom da se paket pomoći privredi i građanima predstavlja, odnosno na njega će otići oko 257 milijardi dinara, a mi na računu imamo 259 milijardi. Obzirom na to, deo će se pokriti jeftinim zaduživanjem na finansijskom tržištu, što je danas u ovom trenutku povoljna radnja.

Ministarstvo vodi računa o svakom dinaru. Nama javni dug u odnosu na BDP i sa ovim rebalansom i sa trećim paketom mera, kao i sa rekordnim investicijama u kapitalne projekte neće preći 60% BDP, što je na nivou mastrihta, u granicama koje su one odredile.

Ako pogledamo druge zemlje u Evropi, videćemo koliko smo u boljem stanju. Na primer nemački dug iznosi 80%, crnogorski preko 100%, zaduženje Francuske, Španije, Grčke, Italije, sve su to zaduženja veća nego što su u našoj zemlji.

Stoga, želim da kažem novčana pomoć svim građanima, odnosno zakon koji je danas pred nama, mi u SDPS u danu za glasanje ćemo svakako podržati. Jednaka briga za sve građane, podrška svim građanima naše zemlje dobra je poruka u ovom teškom trenutku i naravno ono pravilo važi i danas, kada je teško, država treba da popušta kaiš, da iznalazi načine da pomogne i privredi i svojim građanima, a naravno u blagostanju onda se može nadomestiti i nadoknaditi ovo pooštravanje poreza i drugih obaveza koje imaju građani prema državi.

Druga dva zakona koja su danas pred nama definišu kreditnu šemu za likvidnost i obrtna sredstva, ukupne vrednosti od jedne milijarde evra, koja će privatnom sektoru biti plasiran uz garanciju naše države. Oni se suštinskih sastoji od dva dela i to su ona sledeća dva zakona o kojima pričamo. Prva garantna šema ukupne vrednosti od 500 miliona evra predstavlja produžetak stare garantne šeme iz 2020. godine, uz maksimalan iznos koji može da padne na teret države do 120 miliona evra. Proširenjem postojeće šeme nisu menjani uslovi podobnosti, što je jako bitno, što znači da će praktično svi aktivni preduzetnici, mikro, mala preduzeća i srednja moći da apliciraju za ovo.

Druga garantna šema takođe ima ukupnu vrednost od 500 miliona evra. Ona je potpuno nova i jako mi je drago što je namenjena za ugrožene sektore, opet mikro, mala i srednja preduzeća, koja dokažu da imaju pad poslovnih prihoda veći od 20% i to je korektno. Maksimalni deo koji pokriva država je nešto manji od 130 miliona evra. Ova mera u praksi znači da će privredi biti omogućeno da se zaduži za milijardu evra kod banaka, a država daje bankama garanciju da će im u periodu koji sledi pokriti deo troškova, maksimalno 250 miliona evra, ukoliko preduzeća ne budu u mogućnosti da vraćaju kredite. Izdvajanje državnih garancija za zaduživanje preduzeća je zaista dobar alat za postizanje likvidnosti.

Najveći benifit je to što se može sprovesti sa relativno malo budžetskih sredstava u tekućoj godini, a istovremeno se privredi stavlja na raspolaganje veliki iznos kredita, što se u krajnjoj meri pozitivno odražava na privrednu aktivnost.

Ovo je nešto što, naravno, koliko i čujemo danas u raspravi, svi podržavaju. I ko nema neko veliko ekonomsko iskustvo, jasno mu je da je zaista ovo dobra stvar. Sve ozbiljne zemlje su zaista pokušale na ovakav način u Evropi da pomognu svojoj industriji, time što Srbija zaista izdvaja popriličnu svotu novca da bi omogućila našim privrednicima da opstanu u ovom teškom trenutku.

Ideja koja stoji iza budžetski dotacija privredi jeste da se pomogne ugroženom delu privatnog sektora da opstane, da privremeni pad poslovne aktivnosti ne dovede do trajnog i prekomernog gašenja radnih mesta, a ogromne štete za građane posledično i za same javne finansije.

Subvencionisanje minimalne zarade, tome su pribegavale i druge zemlje Evrope i regiona. Podaci iz 2020. godine pokazuju da su ove mere velikim delom zaslužne što su izbegnute turbulencije na tržištu rada i dublji pad privrednih aktivnosti. To je za nas jako bitno. Ilustracije radi, u istočnoevropskim i srednjoevropskim zemljama uspelo se da ovim ovakvim i sličnim merama pad nezaposlenosti u vreme ove zdravstvene krize bude manji od 2%.

Slično se desilo i u Srbiji, ali ukupan broj nezaposlenosti u 2020. godini umanjen je samo za 0,2%, samo za 0,2%, i to isključivo u neformalnom delu privrede, na koji se nije ni odnosila državna pomoć. Znači, zaista su Vlada i Ministarstvo finansija pokazali pravu meru i pravi trenutak i pravi model da pomognu našoj privredi i to najbolje ovaj podatak pokazuje. Zbog toga što su dokazano efikasne, smatramo da ove mere opravdano treba primenjivati i u 2021. godini, obzirom da epidemija i dalje traje.

Preostali iznos budžetskih davanja za privredu usmeren je ka najugroženijim sektorima i njega ocenjujemo kao zaista opravdanim. Bilo je kritika kako smo neselektivni u pomoći i tako dalje. Mislim da nisu bile opravdane i to ja kao socijaldemokrata kažem, što ima posebno, čini mi se, u ideološkom smislu težinu.

Evo, sada selektivno pomažemo, sektorsku pomoć imamo, za hotelijerstvo 350 evra po ležaju, 150 evra po sobi u gradskim motelima, uz dodatnu isplatu minimalca, ugostiteljstvo i turizam sa turističkim vodičima, renta-kar agencijama po dve minimalne zarade će se dati.

Autobuskim prevoznicima, verujte mi, u gradu Novom Pazaru u kojem postoji veliki broj firmi koje se bave transportom, pre svega imamo veliki broj preduzeća koja se bave transportom putnika, ovo je velika stvar. Oni će dobiti 60 evra po autobusu u trajanju od šest meseci, a znamo da je praktično broj ljudi koji su prevoženi pao ispod 50%. Znači, njihova aktivnost je pala ispod pola i ovo za njih jeste pravi način pomoći. To je nešto što mi svakako podržavamo.

Dalje, za samostalne umetnike, znači, mislimo i na one kategorije koje su posebno ugrožene u ovom trenutku, imaćemo po dve minimalne zarade koje će oni dobiti, što je opet za njih svakako ozbiljna pomoć. Ukupan utrošak za pomenute mere dostiže 70 miliona evra, a njih ocenjujemo svakako kao opravdane.

Poslovanje u pomenutim nekoliko grana našlo se pod najvećim negativnim uticajem pandemije. Ilustracije radi, broj noćenja turista u 2020. godini pao je za 5% u odnosu na 2019. godinu, promet u ugostiteljstvu zaista u velikoj meri, a rekoh broj prevezenih putnika je pao za više od 50%. Deo ovog budžeta koji zaslužuje najbolju ocenu svakako jeste ulaganje u infrastrukturu, u saobraćajnu, zdravstvenu i pre svega zaštitu životne sredine. Iako su javne investicije u samoj infrastrukturi bile predviđene i našim budžetom, bile su na zadovoljavajućem nivou, predloženim rebalansom se predivđa njihovo povećanje za još 380 miliona evra i to me zaista raduje. Reč je o dodatnom ulaganju u putnu infrastrukturu, izgradnju novih zdravstvenih kapaciteta i, ono što posebno ohrabruje, povećanju ulaganja u zaštitu životne sredine. To je jako bitno. U ovom trenutku je to dvostruko značajno opravdano. Najpre, ovo su produktivne investicije koje će u ovoj godini pogurati stopu našeg BDP-a, čime bi se Srbija približila privrednom rastu od 6%, što je Vlada i planirala u 2021. godini.

Drugi važan iskorak jeste što se rebalansom budžeta opredeljuje 130 miliona evra za komunalnu infrastrukturu i za zaštitu životne sredine. Meni je drago što će se uložiti, ne samo u glavne gradove, odnosno u glavni grad i velike centre, nego u sve delove naše zemlje. Ni Sandžak nije svakako zaobiđen. Drago mi je što će biti revitalizovana, potpuno obnovljena ili nanovo urađena kanalizacija u tri velika sandžačka grada. U Novom Pazaru će takođe biti centar za pročišćavanje vode, otpadnih voda i to je jako dobra stvar.

Nastavljamo, eto, priča o infrastrukturi je uvek priča o putevima, za nas je Koridor 11 žila kucavica budućeg razvoja ovog kraja i boljeg povezivanja sa drugim delovima naše zemlje.

Naravno, mene kao lekara, pre svega, raduje odnos prema zdravstvenoj infrastrukturi, prema zdravstvenim radnicima, jer nisu za nas bitne samo plate, bitni su uslovi, prostorije u kojima radimo, mogućnosti davanja najnovijih terapija. To nekako nas čini ponosnim na svetskim kongresima. Pa, i ova sama borba je pokazala koliko je naše zdravstvo žilavo i koliko su naše medicinske institucije koje obrazuju naš kadar kvalitetne. Drago mi je što Vlada ima poseban senzibilitet za ove institucije i što će zaista odvojiti pozamašnu svotu novca.

Naravno da me raduje i ulaganje u kliničke centre. To su naši naučno-obrazovni centri. Eto, ja sam se obrazovao i u Kliničkom centru u Nišu, Kliničkom centru Beograd na Dedinju itd. To su sve institucije u koje država ulaže. Pogledajte kako će velelepno izgledati Klinički centar u Beogradu i kakve će imati kapacitete i mogućnosti pružanja najsavremenijih terapija.

Naravno, raduje me što će se rebalansom opredeliti još 50 miliona evra dodatnih. Gradićemo još jednu novu kovid bolnicu. Izuzetno je bitno što država namerava da ulaže još 1,5 milijardi dinara u izgradnju fabrike vakcina, ali i još 1,2 milijardi dinara u projekat unapređenja radionukleidne terapije. Danas kovid pacijenti, pre svega oni koji boluju od tumora, zaista su nekako u drugom planu. Raduje me što država pokazuje zaista senzibilitet, da ćemo u uslovima kada pobedimo ovu pandemiju imati mogućnost da ovim bolesnicima pružimo radiološku terapiju i kvalitetan oporavak zaista jednim osavremenjenim i kvalitetnijim terapijskim pristupom.

Naravno, i grad Novi Pazar je opredelio 300.000 evra za dokumentaciju za izgradnju kliničko bolničkog centra i to je završeno. Mi imamo obećanje od predsednika države kojeg se čvrstom držimo i koje stalno ponavljamo, da će se taj kliničko bolnički centar početi raditi što pre. To je nešto što je zaista preka potreba za taj kraj naše zemlje. To je najbolje pokazalo ovo vreme, gde je Novi Pazar sa svojom bolnicom regionalni centar za kovid lečenje i leči ne samo Sjenicu, Tutin, Novi Pazar, nego i Rašku, Leposavić i zaista pola miliona ljudi je opskrbio i niko nije bio odbijen i svima je pružena prva pomoć u ovom gradu.

U svakom slučaju, podsetiću vas da je pre dva dana Novi Pazar obeležio 560-u svoju godišnjicu, kada je prvi put u dubrovačkim spisima pomenut Novi Pazar, jedna od najstarijih gradova u ovoj državi. Eto, dodelili smo plakete i priznanja i Kliničkom centru u Kragujevcu i Vojnomedicinskoj bolnici u Beogradu, ali i Kliničkom centru u Sarajevu, Tuzli. Neće građani Novog Pazara zaboraviti pomoć, empatiju i želju da pomognu, koju su pružili pre svega lekari ove zemlje i, za nas jako bitne zemlje, Bosne i Hercegovine.

Naravno, zbog aktuelne situacije i grad Novi Pazar je iz svog budžeta izdvojio za sve medicinske radnike po 10.000 dinara, kao pomoć budžeta grada koji je onako, da kažem, dosta fragilan, ali naći ćemo mogućnosti da pokažemo medicinskim radnicima i grad Novi Pazar u svakom trenutku je priskakao bolnici i domu zdravlja u pomoć i zaista mislim da je ovo jako dobra odluka gradonačelnika da se ovakvim jednim gestom pomogne i uvaže medicinski radnici.

Danas u Novom Pazaru vakcinisano je preko 10.000 ljudi, to je brojka koja već ide na 15%, probili smo barijeru i zahvaljujem se svima onima koji su pozitivno uticali da se ljudi vakcinišu, da ljude ne zaluđuju, svim onim političkim aktivnim ljudima, sportistima, intelektualcima, verskim liderima koji su promovisali vakcinaciju kao jedini način i najbolji način borbe. Eto, i reis-I-ulema Islamske zajednice u Srbiji se pre neki dan vakcinisao i na najbolji način ličnim primerom pokazao kako ćemo odbraniti i zdravlje naših stanovnika i našu ekonomiju.

Još jednom, mi socijaldemokratije ćemo zdušno podržati ovaj rebalans i ove zakone i naravno ono što je Vlada učinila u dogovoru sa frilenserima, našla najbolje rešenje, ispoštovala skoro sve njihove zahteve i zaista pokazala da brine o svim građanima ove države na pravi način, imate našu podršku.

Uvaženi prijatelji Bošnjaci, autohtoni stanovnici ove države, dobri građani ove države, sa posebnom pažnjom i posebnim simpatijama gledaju svaki potez približavanja, jačanja međusobnih veza i prijateljstva sa susednom BiH.

Za nas Bošnjake koji živimo u ovoj državi, od presudnog značaja jeste stav i predsednika ove države, i svih predstavnika ove države, mislim na ministre i druge predstavnika, da podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet susedne BiH.

To nije samo politički korektno i samo pravedno, to je i korisno za nas kao zemlju koja se poziva na međunarodno pravo, poštovanjem integriteta i suvereniteta susedne zemlje i susednih zemalja. Mi tražimo da se poštuje suverenitet i teritorijalni i integritet naše države Republike Srbije. To je jako dobra stvar.

Intenzivirane su saradnje između predstavnika Republike BiH i naše države. U martu je naš ministar inostranih poslova bio gost i zaista dao dobre poruke da je za našu zemlju od izuzetne važnost stabilnost susedne BiH i apelovao da se nastavi na dobrosusedskim odnosima i jačanju međusobnih veza.

Ja moram da kažem da odnosi dve zemlje se ne obavljaju i ne postižu samo bilateralnim odnosima, već postoji i ona trilaterala u kojoj učestvuje i Republika Srpska, odnosno učestvuje i Republika Turska. Drago mi je da će od maja ove godine u punom kapacitetu početi da funkcioniše naše zajedničko trgovinsko predstavništvo u Istanbulu, znači zajedničko trgovinsko predstavništvo Republike Srbije i Republike BiH u Republici Turskoj i da ćemo mi pokušati da plasiramo svoju robu na tom zaista ogromnom tržištu. Mi dobro znamo da je saradnja sa Turskom u zadnje vreme zaista postigla neki optimum i da smo prešli jednu milijardu evra saradnje.

Naravno, saradnja Srbije i Bosne naročito je plodna na polju ekonomije i to je jako bitno i to je čini mi se glavni pokretač poboljšavanja dobrosusedskih odnosa.

Mi znamo da je razmena tokom COVID godine iznosila 740.000.000 evra, jeste to pad od 12% ali ako se pogleda ukupna situacija u svetu opet je dobra poruka da je razmena na jednom zaista zavidnom nivou.

Velika stvar zaista jeste mini Šengen. Obe države su imale tu krucijalnu ulogu u usvajanju ovog mini Šengena. Poslovično je dobra saradnja koja je postojala između bivših ministara trgovine gospodina, Mirka Šarovića i gospodina, Rasima Ljajića. Taj jedan kvalitet međusobne saradnje i jedan nivo koji smo prezentovali u svetu zaista je podigao respekt svih proizvoda koje nude ove dve države.

Saradnja tokom pandemije je posebna tema i zaista me raduje da smo spoznali da imamo iste probleme, da smo zajednički prostor u svakom smislu. Moram da se zahvalim lekarima iz Bosne i Hercegovine koji su došli u julu da pomognu u zaista jednoj teškoj situaciji bolesnicima u Novom Pazaru i našim institucijama, naravno, uz svesrdnu pomoć lekara iz naše države. Zaista, bili su od velike pomoći, to je bio zaista veliki gest.

Isto tako, veliki gest jeste i gest našeg predsednika koji je donirao, naravno, bespovratno, besplatno susednoj državi 10.000 vakcina i na taj način još jednom pokazao empatiju i solidarnost sa građanima Republike BiH. To je nešto što treba zaista pohvaliti, jer bez regionalnog pristupa svim problemima, pa i ovom problemu COVID-a nećemo doći do rešenja i do bilo kakvog napretka.

Meni je zaista drago što je Vlada Republike Srbije i to je već pominjano, nekoliko puta potvrdila da podržava otvaranje diplomatsko-konzularnog predstavništva BiH u Novom Pazaru i to je odličan potez. Naime, prošle godine član Predsedništva BiH Šefik Džeferović je prihvatio praktično inicijativu gradonačelnika Novog Pazara Nihata Biševca o otvaranju konzulata. Na ovaj način neće se samo poboljšati odnos između Bošnjaka u dve zemlje, već će ovo predstavljati most bolje i kvalitetnije saradnje između dve zemlje.

Podržaćemo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova. Reč je o 11 putnih međudržavnih mostova koji se nalaze na granici između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine. Za građane Sandžaka sigurno su najznačajniji oni mostovi na Uvcu, ali značajni su za nas i drugi mostovi preko Drine. Svaka veza sa susednom državom je od izuzetnog značaja.

Još jednom želim da pohvalim onu inicijativu kojom smo pokazali, a to je inicijativa malog Šengena, kojom smo pokazali evropskim partnerima da imamo kapacitete i snage da međusobno izbrišemo granice kada je u pitanju ekonomija. Divno je rekla koleginica iz SPS, da na Balkanu postoji plima crtanja granica. Mislim da je došlo vreme da brišemo granice između nas, između ljudi. To je politika koju Socijaldemokratska partija promoviše i na kojoj insistira.

U plimi populizma i političkih sukoba i konflikata u politici, što je danas najlakši vid da postanete politički popularni, moramo biti glasovi politike, pomirenja i saradnje i međusobnog poštovanja i uvažavanja. Napredak balkanskih država može biti samo zajednički, kao i stabilnost, ona može biti samo zajednička.

Istorija ovih prostora nam je pokazala da možemo napredovati svi ili niko. Mi u SDP-u ćemo snažno podržavati povezivanje sa našim susedima, integraciju Balkana u Evropsku uniju, čiji smo geografski, istorijski i pre svega civilizacijski deo. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, narodni poslanici, uvaženi ministre, pred nama je jako značajna tema i, čini mi se, dobro rešenje koje Vlada podnosi, odnosno koje ćemo amandmanom usvojiti, a to je odlaganje predviđenog popisa za 2022. godinu.

Popis stanovništva možemo definisati kao postupak prebrojavanja odnosno evidentiranja stanovništva i to je najznačajniji izvor podataka o stanovništvu. Jasno je da je to jedan dosta zametan i težak posao i da treba biti organizovan na najvišem mogućem nivou.

Obzirom da ovaj prostor, odnosno ova država, ima zaista jednu bogatu tradiciju u popisivanju svojeg stanovništva, obzirom da znamo koliko je popisa bilo i da je prvi popis bio još 1834. godine, sve do danas, zaista, jedan ogroman broj popisa je sproveden na relativno dobar način, što sve ukazuje da su vlasti ovih prostora uvek znale koliki je značaj jednog popisa i koliko je bitno imati sve informacije o svom stanovništvu.

U medicini, čini mi se, najteži postupak i najbitnije ono što treba jedan lekar da savlada jeste dobro uzimanje informacija, odnosno anamneza i najveća je veština postaviti dijagnozu. Čim imate dijagnozu, sigurnu i pravu, onda je lako dati terapiju. Međutim, kvalitet u postavljanju dijagnoze zavisi od informacija. Bitno je da su one proverene, da su one prave i kada jedan lekar ima dobre informacije, on brzo dolazi do prave dijagnoze.

Isto se može tako posmatrati i društvo i tu je popis praktično anamneza društva, jer, videćete da ovim popisom koji će biti mnogo modernizovan, u kojem ćemo uključivati i savremena tehnička sredstva, znači, nosiće monitore odnosno lap topove popisivači, oni će biti posebno edukovani, proći će jednu ozbiljnu školu i biti dobro pripremljeni, nećemo i neće stanovnici odgovoriti samo na pitanje – ko smo, koliko nas je, već će dati i odgovor na pitanje kako živimo, na brojna pitanja, kojima ćemo doći do zaista jedne kvalitetne informacije kako naši stanovnici žive, gde žive, u kolikom broju žive i kako im ova vlada, odnosno buduće vlade mogu pomoći na najbolji način.

Sve ovo kažem i pravim ovu analogiju da bih ukazao na zaista značaj popisa i na to da su na ovim prostorima popisi zaista uvažavani kao značajno oruđe i sprovođeni na vrlo kvalitetan način, rekoh prvi je sproveden 1834. godine, znači već dva stoleća je to kriterijum i po tome se svakako svrstavamo u najrazvijeniji deo EU kada je reč o statistici.

Moram da kažem da pravni prethodnik ovog Zakona o popisu stanovništva i domaćinstva i stanova iz 2011. godine, a da su povezani propisi koji će se odnositi na ovaj Zakon o zaštiti podataka ličnosti, što je jako bitno. Znači, podaci će biti jako zaštićeni. Zatim, Zakon o zvaničnoj statistici i Zakon o informacionoj bezbednosti. Osnovna novina je, kao što sam rekao, da će prilikom popisa stanovništva se koristiti računari, što će u mnogome doprineti boljem i efikasnijem sprovođenju propisa.

Takođe, zahvaljujući ovome nadležni će biti u mogućnosti da ukrste geoprostorne i druge podatke popisa, što je jako značajno. Ovim zakonom je predviđeno i da se prikupi mnogo širi spektar ličnih podataka nego što je bilo u ranijim popisima, pre svega, naravno ime i prezime, datum rođenja, JMBG, adresa, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz kog se osoba doselila, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, bračni status. Jako je bitno da imamo ove podatke u vremenu kada su migracije jako intenzivne i praktično svakodnevni deo naših života.

Takođe, bračni status, da li osoba živi u vanbračnoj zajednici, broj dece, njihove godine, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, mesto rada, način putovanja na posao itd. što je još osim ličnih podataka zakon je precizirao i koji podaci se prikupljaju u domaćinstvima, stanovima i drugim nastanjenim domaćinstvima kao npr. adresa stanovanja, ukupan broj članova domaćinstva, srodnički porodični sastav, osnov korišćenja stana, vrsta stambenog prostora, vrsta energenta koji domaćinstvo koristi i drugi podaci.

Decidno sam želeo da ovo pročitam da bi se građani uverili da su ovo podaci koje valja dati i da su ovo podaci koji će jako koristiti.

Takođe, usled kompleksnosti podataka, načina prikupljanja zakon je predvideo i duže obuke propisivača. Jedna od značajnih novina ovog zakona jeste da predviđa pitanje i o muškom fertilitetu, znači rodno je korektan zakon.

Naime, do sada se prilikom popisa, samo su žene bile pitane koliko dece imaju. Sada bi na to trebalo da odgovaraju muškarci, time će praktično osim o bračnim se izjašnjavati i o vanbračnim potomcima.

Obavljen je i probni popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Uspešno je sproveden od 1. do 30. aprila 2019. godine i to uzorku od 260 potpisanih krugova i 51 opštini. Ja mogu da kažem da je i grad Novi Pazar, odnosno jezgro grada sa svoja dva naselja, Izbicama i Trnavom bio obuhvaćen ovim i da je jako dobro što imamo ove pripremne aktivnosti koje će učiniti da popis koji će biti 2022. godine, najverovatnije, prođe u najboljem redu.

Svedoci ste vremena u kojem živimo. Pandemija ne samo da galopira, već počinje da uzima maha, da imamo zaista dosta poprilično veliki broj smrtnih slučajeva i da treba da budemo posebno obazrivi i posebno da insistiramo na sprovođenju epidemioloških mera i na vakcinisanju i da je dobra poruka odlaganje ovog popisa.

Podsetiću da i zemlje koje sprovode tradicionalan popis, naravno putem intervjua oko nas u Evropi, suočene su sa istim problemom i imajući u vidu i stav Eurostata, da je pandemija u velikoj meri uticala na proizvodnju evropskih statistika, i da su se mnoge zemlje našle u problemu sa sprovođenjem popisa, vidimo da su mnoge zemlje pristupile sličnim rešenjima kojima mi pristupamo danas.

U skladu sa tim, Vlada je podnela predlog Zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, kojim se traži odlaganje, a imamo i ovaj amandman, i naravno želim da kažem da ćemo mi iz SDPS ovo zdušno podržati.

Takođe, svesni smo da odlaganje donosi određene troškove, ali imajući u vidu zdravlje i ljudski život i da on nema cenu, sredstva koja će biti upotrebljena, za dodatne instruktore i popisivače, zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju, smatramo zaista opravdanim. Želim da kao predstavnik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, pre svega ohrabrim i pozovem pripadnike svih manjinskih naroda, da se slobodno i transparentno izjasne o svom nacionalnom i verskom opredeljenju, o svom jeziku i pismu i drugim posebnostima.

To je nešto, i na prošlom popisu zaista postojala je sloboda da se ovo čini, ovaj zakon koji je danas pred nama je jedan jako dobar zakon, okvir koji je usaglašen sa evropskom praksom. Znam da će država sve učiniti da zaista motiviše svoje manjinske narode, kao i većinski narod i tu smo svi na istom zadatku, da se apsolutno popišu i da slobodno iznesu sve svoje posebnosti i to zabeleže i ukažu i još jednom pokažu da je Srbija zemlja demokratskih principa i da zaista manjine su uvažene i imaju osnovna ljudska i manjinska prava na zavidnom nivou.

Republički Zavod za statistiku, uključiće predstavnike koordinacionih i nacionalnih saveta, nacionalnih manjina, u jednu posebnu radnu grupu, koji će pratiti aktivnosti i biti deo upravljačkog popisa. To je još direktan dokaz onoga što sam rekao, da država pokazuje želju i da daje alate, znači, uključiće dva predstavnika nacionalnih manjina, koordinaciono telo nacionalnih manjina je izabralo dva predstavnika. Jedan je Elvir Begović, član bošnjačkog nacionalnog veća, a drugi je Darko Vuković, član hrvatske nacionalne manjine, koji će pratiti i koordinisati popis manjinskih naroda.

Još jedan dobar mehanizam i oni će se potruditi i voditi računa da te popisne ekipe preslikaju procenat stanovništva, u mestima gde su manjine zastupljene u tim popisnim komisijama, odnosno popisnim ekipama budu predstavnici tih manjina.

Naravno, sprovoditi i koordinisati i pratiti kompletan proces popisivanja. Popis 2011. godine, obeležio je bojkot na koji su pozvali neki politički, verski lideri nekih manjinskih zajednica, tako da nam brojke koje danas imamo o broju bošnjaka, albanaca, nisu relevantne.

Za primer ću vam dati da prema broju prijavljenih za prebivalište u gradu Novom Pazaru, ima oko 127 hiljada stanovnika, dok je na popisu imao 100.400 bezmalo, jedna četvrtina stanovnika nije popisana ili da kažem u apsolutnom broju oko 20 – tak hiljada, naravno da je to imalo dalekosežne posledice, na pre svega, dotacije koje država daje i određivanje broja i lekara i bolničkih kreveta i broja policajaca i sudija.

Meni je drago što se tako nešto neće desiti, i to jeste bila jedna loša politička odluka, i koju su trpeli građani, ne samo bošnjačke ili albanske nacionalnosti nego i predstavnici svih naroda koji žive na teritorijama gde je bojkot sprovođen. Neću ocenjivati da li je uspeo ili nije.

U svakom slučaju, želim da kažem još jednu stvar, ja jesam bošnjak i predstavljam interese bošnjaka, ali želim da vam kažem da sam predstavnik i srpski interesovanih ljudi koji su glasali za mene. To je za mene posebna obaveza, ali i zaista, da kažem čast, da sam dobio poverenje građana koji žive u Sandžaku, da zaista zastupam, pre svega njihove interese i da rešavam njihove svakodnevne probleme, pre svega ekonomske i one koje imaju u svakodnevnom životu.

U tom smislu, želim da sledeći popis iskoristimo na valjan način, da zaista se popišemo svi i da damo, još jednom kažem, da dođemo do aktuelnih kvalitetnih podataka, koji će nam u mnogome pomoći da planiramo jednu uspešniju i bolju budućnost.

U tom smislu, moja stranka i predstavnici SDPS, će ovaj predlog Vlade podržati i naravno, mislim i na amandmane. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi prijatelji, nama u SDPS zaista je uvek čast i za nas je poseban trenutak kada se jačaju institucije ovakvih, odnosno kapaciteti ovakvih institucija. To govorim pogotovo kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Interes naše partije koja je socijaldemokratskog opredeljenja jeste pre svega istina, pravičnost, a istina nije onakva kakvu često izlažu mnogi ovde govornici.

Na primer, gradonačelnik Novog Pazara nema nikakvo vlasništvo u televiziji u Novom Pazaru i to možete u svakom trenutku proveriti. Evo, ja vas pozivam da proverite. Gradonačelnik Novog Pazara je bio vlasnik i učestvovao u vlasništvu onda kad nije bio gradonačelnik što čim je stupio na mesto gradonačelnika on se sa te pozicije povukao. To prethodni govornik vrlo dobro zna, jer je već izgubio jedan sudski proces i treba nadoknaditi za iznošenje neistina gradonačelniku Novog Pazara nekih trista hiljada. Ima još jedan spor na koji se prethodni govornik još nije pojavljivao ali sam ubeđen i garantuje da će i taj spor izgubiti.

Znači, nije uopšte sporno da tražimo istinu, da tražimo podatke i to je osnovno evropsko pravo i to je pravo da ojača našu demokratiju ali ne možemo tražiti i praviti istinu onakvu kakva nama odgovara. Na primer ovde se često pozivamo na tu televiziju u Novom Pazaru, netransparentnost i pogledajte na primer Prijepolje. Evo, probajte da utvrdite informacije kako je u prošlom mandatu u opštini Prijepolje u kojoj je vlast činila grupacija, odnosno politička stranka prethodnog govornika, kako je delila medijima novce? Kako to da je delila novce njima bliskim televizijama, praktično ne kažem njegovom televizijom koja u opšte nema emitovanje i signal koji je iz Novog Pazara i nema signal u Prijepolju? Da li je to ta pravda i da li je to ta dostupnost informacija o kojima mi pričamo?

Znači, apsolutno podržavamo ovu instituciju, jačanje njenih kapaciteta, ali da bude jednakih aršina za sve.

Grad Novi Pazar, gospodine Povereniče, evo vama da kažem, je u 2020. godini proglašen za jedan od najtransparentnijih gradova. Praktično, po tom indeksu transparentnosti jedino je Bečej bio transparentniji od grada Novog Pazara. Po tom indeksu, na primer, Bečej ima 83, a Novi Pazar ima 82 poena.

Znači, apsolutno ono što radi aktuelna vlast, u kojoj je SPDS stožer, jeste da se trudi da se prema imovini građana odnosi zaista korektno i to možemo lako proveriti. Proveriti vi naše imovinske karte, proverite sve funkcionere u gradu, a proverite i druge. Znači, lako ćete doći do istine ako je to cilj.

Gradonačelnik Novog Pazara, ja vam garantujem, među građanima Novog Pazara u poređenju sa drugim gradonačelnicima ili predsednicima opština ima najjaču podršku.

Zato ja burno reagujem kada se nekom za koga ja smem glavom da garantujem da je čestit pokuša da mu se da nešto što nije istina i nešto što ne bi trebalo da se čini. Pogotovo mi je neprihvatljivo da o gradu u kojem ste odlučili da živite i koji vas je primio oberučke i u kojem ste bitan faktor iz dana u dan na svakom mestu pričate na najgori mogući način. To je za vas vid političke borbe. Znači, takve stvari su neprihvatljive.

Upravo, prethodni govornik je povredio jednu od informacija o zaštiti ličnosti, neproverenu, neistinitu stvar, amputirao je jednom čoveku koji je igrom slučaja gradonačelnik u Novom Pazaru. I to je nešto što je neprihvatljivo.

No, da se vratim onome što je zapravo naš cilj i naša poruka, a to je da se SDP zaista trudi na svakom mestu da promoviše političku korektnost i da osnaži sve institucije ove države koje su, da kažem, evropska tradicija i evropsko pravo. Brojni su razlozi za jačanje kapaciteta ove institucije.

Pitanje zašto je podatak o ličnosti jedno od najznačajnijih pitanja u pristupanju EU, to je tema. Vi dobro znate, pregovaračkih poglavlja i 23 i 24, to su najbitnija poglavlja, svi dobro znate da se ona prva otvaraju, zadnja zatvaraju, na to su ljudi u EU najosetljiviji i na to i mi treba da smo lično najosetljiviji, jer zaštita pojedinca, njegovih ljudskih prava, manjinskih prava je zaista imperativ.

To mi u ovoj zemlji dobro i činimo, jer, vi dobro znate, imamo i kvalitetan Akcioni plana za Poglavlje 23 koje je revidirano u julu 2020. godine, koji je predvideo jačanje kapaciteta Poverenika.

U Srbiji je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen, podsetiću, još u novembru 2018. godine, sa odloženom primenom od devet meseci, počev od avgusta 2019. godine. Time je Srbija u vrlo kratkom roku od stupanja na snagu Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti u EU iz maja 2019. godine, uvela u svoj pravni sistem visok stepen zaštite ličnih podataka.

Ovim zakonom se korpus zaštite osnovnih prava i sloboda značajno proširuje, ali time i Poverenik dobija nove nadležnosti i zaduženja. Pre svega, on ima ulogu nadzornog organa koji vrši kontrolu nad sprovođenjem ovog zakona.

Naravno, mi trebamo da jačamo ove institucije, ali zna se šta je parlamentarna demokratija, zna se da u parlamentarnim republikanskim sistemima bi parlament trebao da ima odlučujuću ulogu i najbitnija kontrola u ovoj državi treba da bude ovaj parlament, i poslanici koji sede u njemu koji treba da nadziru zakone i svojim integritetom i autoritetom da jačaju i parlament i ovu državu.

Naravno, vi ste kao institucija podređeni, odnosno iznosite svoje, možda je loš izraz podređeni, ali mi smo vaš glavni organ, odnosno, da kažem, oruđe i u jednoj zajedničkoj smo akciji i na zajedničkom putu. Ali, još jednom ponavljam, da je nama interes da ojačamo vaše kapacitete i to, koliko mi se čini, danas i činimo.

Ono što možemo uvideti u Izveštaju Poverenika proizilazi iz samog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jeste da postoji potreba usklađivanja i drugih posebnih zakona koji se odnose na obradu podatka o ličnosti sa novim zakonom. Po tom osnovu se može očekivati da se prošire nadležnosti Poverenika, što mi svesrdno podržavamo.

Postoji i deo nadležnosti Poverenika uveden Zakonom o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. To je za nas jako bitna tema. Ovim zakonom je propisano da Komisija za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta može obrađivati podatke o ličnosti samo po dobijenoj saglasnosti Poverenika.

Iz navedenog jasno proizilazi potreba jačanja kapaciteta Poverenika, čime bi se doprinelo efikasnosti u unapređivanju organizacije rada institucije Poverenika, pre svega u vršenju nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka ličnosti.

Za Narodnu skupštinu je pitanje nadzora nad primenom zakona važno i ključno pitanje. To je ono o čemu sam pričao, jer zakone i donosimo kako bi se njihovom efikasnom primenom i u većoj meri obezbedilo uživanje osnovnih ljudskih prava naših građanima.

Kada je reč o samom Zakonu o zaštiti podatka ličnosti, jasno je da ovaj zakon uvodi niz novina i obaveza, kako privrednim subjektima, tako i državnim organima kada je reč o prikupljanju i obradi ličnih podataka.

Sigurno će trebati dosta vremena da se svi subjekti na koje se zakon primenjuje organizuju i edukuju u vezi njegove primene. U tom smislu je takođe važna uloga Poverenika.

Na osnovu dosadašnjeg rada možemo zaključiti da Poverenik veliku pažnju posvećuju upravo edukaciji, a ne kažnjavanju, zbog kršenja odredbi ovog zakona i to je jako dobra i korektna stvar.

Takođe bih istakao još jednu važnu ulogu Poverenika, a to je da kroz svoje aktivnosti radi na unapređivanju svesti javnosti o značaju zaštite podataka o ličnosti.

To je neophodno jer je reč o pravu koji nije u dovoljnoj meri poznat. U izvesnom smislu to je i razumljivo. Usled tehnološkog napredovanja i razvoja inovacija, sve je učestalije i rasprostranjenije korišćenje različitih baza podataka koje često sadrže i lične podatke. Time su izazovi za zaštitu ovih podataka sve veći.

Svakako da će tehnološki razvoj doprineti ekonomskom rastu i razvoju na unapređenju kvaliteta života svakog pojedinca. Međutim, neophodno je se da se sa druge strane osigura pravo na privatnost svakog građanina i zaštita ličnih podataka je garantovana najvišim aktom ove države, odnosno Ustavom Republike Srbije.

Iako je očigledno da su danas naši građani sve više svesni prava na zaštitu podataka o ličnosti i sa druge strane, da su organi vlasti i privredni subjekti sve više svesni da postoji ograničenje u prikupljanju i obradi ličnih podataka. Ipak je reč o vrlo kompleksnoj oblasti, zato ima još dosta aktivnosti koje treba da preduzmemo kako bismo u potpunosti primenili međunarodne standarde.

Kada govorimo o širokom spektru nadležnosti i zaduženju Poverenika, ne možemo, a da se ne dotaknemo aktuelne situacije vezane za pandemiju Korona virusa. Najviše zloupotreba ličnih podataka ima na internetu, a u vremenu pandemije povećane su komunikacije, upotreba interneta, znači, povećane su komunikacije u toj onlajn sferi za svakodnevne potrebe.

Takođe, veliki broj poslovnih subjekata svoje zaposlene su uputili na rad od kuće, i veliki broj usluga pruža svojim korisnicima elektronskim putem. Time pitanje bezbednosti ličnih podataka dobija novu dimenziju, jer je mogućnost zloupotrebe postala sve veća.

Što se tiče Predloga za Poverenika, odnosno da zamenik Poverenika bude gospođa Sanja Unković, iz njene biografije možemo zaključiti da ona svojim stručnim kvalifikacijama, profesionalnim iskustvom i dugogodišnjim radom u službi poverenika ima sve preduslove da kvalitetno obavlja ovu funkciju.

Na kraju bih želeo da istaknem da verujem da će izbor zamenika Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti omogućiti bolje funkcionisanje organizaciju rada službi Poverenika i doprineti ukupnosti, efikasnosti ovog nezavisnog organa.

Podsetiću da je Poverenik, što se tiče saradnje sa Odborom za ljudska i manjinska prava i sa ovom skupštinom, da je ove nedelje, tačnije 22. marta, dostavio novi godišnji Izveštaj za 2020. godinu. Na tome vam se zahvaljujem, revnosni ste, aktivni.

To je ukupno 16. po redu godišnji izveštaj o radu Poverenika na sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti. Verujem da će se ovaj izveštaj u narednom periodu naći na dnevnom redu Narodne skupštine.

Eto, još jednom, da za ovaj prvi deo zaključim, imate zaista podršku u jačanju vaših kapaciteta. Mi iz Socijaldemokratije ćemo zaista uvek za nešto tako glasati i, naravno, otvoreni smo za saradnju bilo koje vrste.

Hvala vam.

Ko je na istini rekli su građani pre par meseci, gde je taj isti gradonačelnik dobio apsolutnu podršku i osvojio više glasova nego skoro obe opozicione grupe među kojima je i stranka gospodina Zukorlića.

Ne bih o imovinama. Izglasali smo nedavno zakon, pa možda on pregleda sve naše imovinske karte, pa će javnosti postati jasno ko su multimilioneri među političarima, a ko su skromni građani. Nego, ne bih ulazio u to. Ne bih se ni branio, nemam od čega da se branim.

Reći ću da je Novi Pazar divan grad. Svi su dobrodošli u njemu da žive. Ja to nikome ne zameram. To je zloupotreba teza. Ali, zameram da se o gradu priča najgore, da je to jezgro kriminala. Zamislite rečnik – kriminal je izašao iz šahti i preplavio ceo grad. To je rečnik koji smo čuli mi ovde u ovoj Skupštini i to je nešto što nikad neću priznati, jer znam da su moji Pazarci dobri ljudi, divni ljudi, čestiti ljudi i da kriminala ima manje nego u bilo kojem drugom gradu u ovoj državi iste veličine.

U svakom slučaju, mi u SDP-u smo za pravdu i pravičnost i pre ili kasnije ćemo do nje i doći.

Ja nemam od čega da se branim. Meni je žao što prethodni govornik ne spominje kriminal u svojim redovima i ono što se dešavalo u Prijepolju, ja o tome nisam želeo da pričam, i ko je to od funkcionera stranke koju on predstavlja, hapšen, za šta i kako?

Pokušavanje na svaki način da se kriminalizuje gradska vlast u Novom Pazaru je jedan manir koji prethodni govornik stalno čini, na svaki način vršeći pritisak, na svaki način izokrećući stvari apsolutno neistinitim podacima i ono što je danas trend – lažnim informacijama. To je nešto što građani Novog Pazara znaju i neće nikad prihvatiti.

Nastupi o koroni, vakcinaciji, jasno govore sve – na svaki način da se omalovaže i lekari i vlast i sve ono što je na vlasti. Ništa afirmativno da se kaže, ništa o svom programu, nego samo da se na najgori način svoja politička konkurencija oblati i kriminalizuje.

Ali, opet kažem, poslednju reč imaju glasači. Oni su merodavni i oni su već rekli, a to je da žele jednu modernu i časnu vlast, kakva je vlast u Novom Pazaru, kao i gradonačelnik koji je gradonačelnik svih građana u tom gradu…

Nije problem. Istini ne treba toliko vremena.