Gospodine predsedniče, previše smo korektni u ovoj Narodnoj skupštini, jer najmanje što se može reći jeste da je nepošteno da se na različit način odnosimo prema različitim poslanicima. Mislim da nema smisla što ministar nije prisutan i da je ovo što pričamo očigledno samo da vreme što pre prođe, da ne možemo da polemišemo ni sa kim. Zar nije bio dovoljan razlog da ako se već još neko javi da govori u prilog jednom amandmanu o razlozima zbog kojih treba da se prihvati, da dođe ministar i da se suprotstavi tome ako stvarno misli tako, ili ne. Ovo što sada pričam očigledno ću pričati zarad javnosti.
Znači, na dnevnom redu je Predlog zakona o glavnom gradu, koji je u članu 7. predvideo da se statutom grada Beograda bliže uređuje način obrazovanja i ukidanja gradskih opština, promena njihovih područja, organi i način izbora organa gradske opštine, kao i međusobni odnos organa grada i organa gradske opštine. Na prvi pogled, jedna obična rečenica, ništa posebno, ali kada se vratimo na član 6. vidimo da je Beograd ovlašćen da odredi statutom hoće li da obrazuje opštinu, koliko opština da obrazuje, kada će da je ukine i pri tom nikakvih ograničenja nema. Takođe, Beograd je nadležan da, opet statutom, odredi poslove iz nadležnosti grada Beograda koje vrše gradske opštine, a da nikakvih kriterijuma nema u zakonu. Ne treba zakon da reguliše sve, ali podsećam javnost, Zakon o lokalnoj samoupravi daje velika ovlašćenja gradovima i opštinama iz svoje nadležnosti.
Kada je Beograd u pitanju, ta ovlašćenja su još veća i odnose se na: zaštitu voda, priobalja, organizovanje i finansiranje vodoprivrednih delatnosti na vodnom području, izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i upravljanje opštinskim i nekategorisanim putevima, ulicama, kao i državnim putevima, osim autoputa, komunalnu policiju, vatrogasnu policiju i mogućnost osnivanja televizijskih i radio-stanica, novina i drugih sredstava javnog informisanja.
Pre nego što se vratim na obrazloženje amandmana poslaničke grupe SPS, meni fali ministar ovde da ga pitam zašto i svi drugi gradovi nemaju pravo da osnuju televizijske i radio-stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja? Zašto opštine to pravo nemaju?
Podsećam da je poslanička grupa SPS podnela Predlog zakona o izmenama Zakona o radiodifuziji. To je odbijeno. Kakva je sada situacija? Sada imamo situaciju da samo Beograd može da osnuje televizijske i radio-stanice i novine, i opštine gde su nacionalne manjine. Zašto gradovi ne mogu da imaju? Zašto Rajkov Čačak ne može da ima? Da ne nabrajam dalje. Nema ministra. Evo ga ulazi, sada će on da odgovori.
Naravno, kada se govori o Beogradu ne mogu da ne kažem bar jednu rečenicu o Studiju B; to je gradski javni servis i, naravno, apsolutno režimska televizija, što je i logično jer Skupština grada finansira Studio B sa oko tri miliona evra. Od toga milion i po evra da piše samo hvalospeve o gradskoj vlasti i milion i po evra da ne dozvoli da opozicija uopšte bude prisutna na Studiju B. Tako su pola - pola, otprilike, raspoređena sredstva.
Dakle, kada se pogledaju nadležnosti i ovlašćenja Beograda, koja su izuzetno velika, Beograd i treba da ima ta ovlašćenja, sredstva ogromna... Da li znate da Beograd ima budžet od milijardu evra? Da li vam je poznato da gradonačelnik ima džeparac od milijardu dinara, to je ona čuvena tekuća budžetska rezerva koja je u nadležnosti samo gradonačelnika, i čitav niz drugih veoma važnih nadležnosti.
Šta je bila naša reakcija? Vidim i u prethodna dva amandmana pokušaj poslanika Željka Ivanjija da bar delimično ovo razgrne, kako bih rekao, da se bar neka pravila utvrde. Ovako kako je ovde napisano znači da Beograd može da organizuje 10 ili 50 opština, nema kriterijuma. Ovako kako je ovde napisano Beograd će da organizuje rukovodstvo kako bude odgovaralo onom ko je na vlasti.
Imamo primer Opštine Surčin. Svaka čast Opštini Surčin, i treba da postoji politički organizovana opština, 30 i nešto hiljada birača, ali imamo primere: Dunavski venac, preko obale Dunava, 150.000 ljudi godinama traži, ali ne mogu da dobiju jer im ne odgovara politika; podavalsko područje, Ripanj i sve ono ostalo; Žarkovo, Železnik itd. Dakle, postoji čitav niz onih koji ispunjavaju kriterijume, ali ne mogu da dođu do izražaja politički da bi se ta opština osamostalila.
Dakle, ponavljam još jednom šta je suština – neka grad osniva opštine, ali neka postoji neki kriterijum. U Zakonu o lokalnoj samoupravi je rečeno šta sve jedna opština može da bude. Zašto ovde bar jedan nije naveden? Da ne bismo komplikovali, mi samo tražimo da se jedna reč doda u tom članu – da se statutom grada uređuju, pored načina, i neki kriterijumi, da se zna da to važi za više izbornih mandata, a ne samo za onaj mandat kada je neko na vlasti.
Šta je još karakteristika Beograda? Problem nerazrađenog odnosa grad - gradska opština, kada su u pitanju nadležnosti.
Imate primer u zakonu o teritorijalnoj organizaciji: status grada ima svaka opština koja ima preko 100.000 stanovnika, a i manje od 100.000 ako je ekonomski, kulturni, geografski centar itd., ali svakako svaka opština sa preko 100.000 stanovnika.
Kakvu situaciju imamo u Beogradu? Imamo Opštinu Novi Beograd koja ima preko 300.000 stanovnika, a ima nadležnosti mesne zajednice, da ne karikiram. Mi ničim ovde nismo u ovom zakonu rekli – OK, neka Beograd sam uredi, ali mora da poštuje neka pravila. Mi imamo ceo deo grada, Novi Beograd, Zemun, koji je sa leve strane Save, pola miliona ljudi; to su dve mesne zajednice, po nadležnosti. Pa, zar je stvarno teško razraditi nekoliko osnovnih elemenata i reći ko može i kako može, koje uslove treba da ispunjava da bi bio opština.
Dakle, i Zemun i Novi Beograd mogu da budu posebni gradovi, u skladu sa zakonom o teritorijalnoj organizaciji, i još 10 takvih opština u Beogradu. Naravno da treba voditi računa i o tome da je Beograd jedinstveni grad. Uzmite Obrenovac – potpuno jedna celina, grad, za koji se ne zna koje nadležnosti može da ima. Da ne nabrajam više, toliko toga ima. Čak su Novi Beograd i Zemun jedna posebna celina, ne mislim ništa ružno, odvojeni od Beograda. Kako odvojeni? Pa, ne može niko da pređe u Beograd preko ova dva mosta koja imamo, niti može obrnuto da se radi. U Beogradu se samo crtaju mostovi na kartama, na skicama itd., ali se nijedan ne pravi. Čujem sada da se pravi pontonski most. Ima nacrtan most na Adi koji vredi 150 miliona evra, taman tri, koliko treba Beogradu; četrdeset miliona treba za jedan most, dva na Savi, jedan na Dunavu, kojima bi se povezale obale. Imamo nacrtano sve to, ali nemamo, građani Beograda ne mogu da pređu ovamo, stari deo grada, i obrnuto.
Da se vratim na ovu priču. Nije prihvatljivo da se zakonom da ovlašćenje da statutom uredi sve, a da mu se bar neke ograničavajuće stvari ne kažu, i sa stanovišta veličine i sa stanovišta nadležnosti itd. Upozoravam, statut grada Beograda ovde je ovlašćen da odredi koje će organe gradska opština da ima, a to znači da može da kaže – nećemo skupštinu opštine, nećemo predsednika opštine, nećemo opštinsko veće, znači, hoćemo da se formiraju saveti koje će izabrati zborovi građana, recimo. To je tako dato ovlašćenje statuta da nikakvih ograničavajućih faktora nema. Zar stvarno to može da reši ove probleme koji postoje u gradu Beogradu?
Gospodine ministre, malopre niste bili prisutni. Veoma smo dugo raspravljali o članu 41. Predloga zakona o lokalnim izborima. Neki su se pridružili tome, smatrajući da je pošteniji srazmerni sistem u raspodeli mandata, Nimajerov, nego ovaj što je predložen. Niste nam objasnili, evo sad vam pružam šansu, obrazloženje koje ste dali, koje nema veze s tim amandmanom.
Evo, sad pitam šta je smetnja, šta je problem da ne može da se usvoji jedna izmena gde se kaže – statut, u redu, neka ga reši, ali treba da postoje neki kriterijumi.
Na kraju, još jedno pitanje. U Zakonu o lokalnoj samoupravi piše da predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za opštine, gradove, dakle, za jedinice lokalne samouprave. Pitam vas, ko će da raspiše izbore za gradske opštine u Beogradu? Pominje se da će izbori biti za 120 dana, čini mi se, najmanje, 180 najviše, ali će, kako sam razumeo predsednika Dulića, biti raspisani sutra, prekosutra, ne znam kad, uglavnom biće raspisani. Pitam, ko će da raspiše izbore za Novi Beograd, za Zemun, za Čukaricu, za Palilulu i da ne nabrajam svih 17 opština u gradu Beogradu.
Dakle, ipak je to premalo regulisano za jedan prevelik grad kao što je Beograd. Iz tih razloga smatramo da, naravno dajući ovlašćenje Beogradu da uredi sopstvenu teritoriju i sve ostalo, mora da ima i neke ograničavajuće faktore, neke uslove, neke kriterijume, kako kad je u pitanju osnivanje gradskih opština, tako i kad je u pitanju nadležnost tih gradskih opština. Hvala lepo.