Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, SPS smatra da su danas na dnevnom redu dva zakona od veoma velike važnosti za građane Srbije.
Već dugo vremena privatizacija i sve ono što prati privatizaciju je predmet rasprava, sporenja, tužbi, nezadovoljstava ogromnih itd. Zato smatramo da je ovo veoma važno pitanje.
Nažalost, ova dva pitanja, odnosno ova dva zakona, zakon o izmenama zakona o privatizaciji i zakon o pravu na podelu besplatnih akcija, nalaze se u senci ovih aktuelnih zbivanja juče i danas, a to je da ova vladajuća većina činom raspisivanja izbora je pokazala neodgovornost za vođenje ove države, u trenucima kada se država nalazi u jednoj teškoj situaciji i pred jednim velikim ispitom da učini sve, da pozove sve građane, sve partije, da se svi okupimo oko jednog jedinstvenog zadatka, a to je da učinimo sve da Kosovo sačuvamo i da ono ostane u sastavu Republike Srbije.
Vladajuća većina to pitanje je podredila partijskim interesima, čak nisu mogli ni da se dogovore, pa makar jedinstveno da raspišu izbore za predsednika Srbije, već su se i tu, po ko zna koji put, podelili i, naravno, trošak će snositi Srbija, građani Srbije.
Mi smo slušali danas polemike ovde jednog dela vladajuće koalicije sa drugim delom vladajuće koalicije. I jedni i drugi su se zaklinjali u Ustav, u Ustavni zakon. Pitam ih, da li je stvarno tako, da li znaju da po Ustavnom zakonu do 31. decembra treba da se raspišu izbori za lokalnu samoupravu. Danima smo upozoravali u ovoj skupštini na stanje u pojedinim opštinama u Srbiji, u pojedinim velikim gradovima, gde je ukinuta izborna volja građana, nabrajali te opštine. Zar i to nije značajno pitanje i ustavna obaveza?
Kada to kažem, imam u vidu da je Ustavni zakon obavezao da se do kraja godine, a ima još svega dve nedelje, donesu četiri zakona koji regulišu tu oblast.
Postavljam pitanje kada će se to doneti, ako imamo u vidu koliko tačaka ima dnevni red ove sednice, da imamo u vidu da će valjda jednom doći na dnevni red ono što zahtevamo danima, a to je izveštaj o toku pregovora Kosova i Metohije, kada će ti zakoni doći na dnevni red, i nije li i to ustavna obaveza koja mora da se ispoštuje ili je jednostavno preovladao partijski interes da se, kako kada kome odgovara, održi jedan deo izbora, a drugi deo izbora nije bitan.
Kada su u pitanju ova dva zakona, gospodine Đeliću, želim, pre nego što pređem na njih, samo da vam kažem sledeće, a to je, jeste vi ovde danas ova dva predloga zakona predstavili kao predizbornu kampanju ili početak, sasvim je svejedno, ali obećavam vam da će poslanici SPS u narednim danima, a podneli su preko 30 amandmana na oba zakona, dati vam priliku da odgovorite i na mnoga pitanja koja su značajna za građane Srbije iz ove oblasti.
Ono što želim ukratko samo da kažem, drago mi je da je Vlada prihvatila amandman SPS na član 23 zakona o pravu na dodelu besplatnih akcija. Doduše, vi rekoste, to je Vlada uložila amandman. Mi nismo sujetni kao što je Vlada sujetna, nama je sasvim svejedno, nama je bitno da takve odredbe u članu 23, a kasnije ću se vratiti na to, više nema.
Inače, nije ni Vlada to uradila zato što je nešto tako želela, jer je ponudila sasvim drugačije rešenje. Ovo je jednostavno iznuđen potez od strane Samostalnih sindikata Srbije, mi smo ih podržali u tome i mi ih podržavamo stalno u tome da učine sve i da dođu do izražaja u zaštiti radnika u svim procesima, pa i u procesu privatizacije. Kada bude bilo rasprave o amandmanima, mi ćemo detaljno o svakom od njih govoriti.
Ono što želim da kažem, imajući u vidu da je ovo načelna rasprava, ove godine navršava se 10 godina otkako je počeo proces svojinske transformacije u Srbiji.
Godine 1997, donošenjem Zakona o svojinskoj transformaciji, 2001. godine donošenjem Zakona o privatizaciji, izmenama 2003. godine i 2005. godine.
Dakle, posle 10 godina sprovođenja tog procesa privatizacije, jedna stvar je sigurna, građani su imali ogromna očekivanja od ovog procesa. Znali su da su u postupku svojinske transformacije u pitanju ogromna bogatstva koja su oni godinama sticali, imali su velika očekivanja da će to na najpravedniji način da se uradi i da će od te privatizacije svi imati vajde.
Kratko samo da podsetim, Zakon o svojinskoj transformaciji 1997. godine imao je za koncept da 60% akcija podeli besplatno svima zaposlenima, svim bivšim zaposlenima, svim penzionerima, svim nezaposlenim, svima zaposlenima u drugim preduzećima, poljoprivrednicima registrovanim i neregistrovanim i da ne nabrajam dalje. Smatrajući da je pošteno da oni koji su stvarali dobra godinama, da oni najviše imaju prava i da dobiju povratno od te privatizacije.
Godine 2001. je promenjen koncept, kada je donet Zakon o privatizaciji i koji je imao drugačiji način privatizacije, a malopre smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina Đelića da pokušava i sada da, kako bih rekao, objasni, kao da je on na dnevnom redu, da je to dobar metod.
Neću govoriti o tome, jer je prošlo dosta godina, ali želim nešto drugo da kažem. Želim da kažem, u odnosu na one sjajne izrečene, od strane gospodina Đelića reči u odnosu na ovu privatizaciju, želim da kažem da ogroman broj građana Srbije ne misli tako.
Ogroman broj građana Srbije je razočaran ovakvim načinom privatizacije. Privatizacija, niti je dokazala da je efikasna ni ekonomski, ni razvojno, da bismo mogli još detaljnije o tome da pričamo, bilo bi dobro da ukrstimo argumente.
Zato pitanje, gospodine Đeliću, koliko preduzeća je privatizovano, koliki su efekti te privatizacije, za šta su utrošeni ili gde se troše ti efekti i onda bi mogli detaljnije o tome da razgovaramo. Jedna stvar je sigurna - nije socijalno pravedna.
Nije socijalno pravedna iz prostog razloga što je ostavila ogroman broj ljudi nezaposlen, ostavio ih je bez posla i kako može da bude privatizacija uspešna, ako umesto da povećava broj zaposlenih, povećava stopu nezaposlenosti do najveće u Evropi.
Da ne dužim dalje, jedna je stvar sigurna da građani tako misle, a mi se potpuno slažemo s njima, oni smatraju da se privatizacija svela mahom na rasprodaju uspešnih i potencijalno profitabilnih preduzeća, a da su ostale, i sami ste rekli, one neatraktivne firme, a i koje su privatizovane uglavnom su završile u stečaju. Ukoliko su dobile novog vlasnika, on bi otpuštao radnike, proglašavao je bankrot itd.
Teško je ubediti građane Srbije, u uslovima u kojima žive, kako je to uspešno. Ako se, naravno, to posmatra statistički, prosek jeste dobar, ali ako se malo razgrne vidi se da se u stvari jedna mala grupa ljudi enormno obogatila na račun ovoga i ogroman broj stanovnika postao još siromašniji.
Gospodine Đeliću, molim da komentarišete podatke Unicefa. Rekli ste da je siromaštvo prepolovljeno. Rekli ste da je ono sada na nivou 490 hiljada. Unicef je izbacio podatak, pokrenuo je akciju za pomoć - da je samo 400 hiljada dece ispod granice siromaštva. Ako tome dodamo ogroman broj nezaposlenih, ako dodamo preko 700 hiljada penzionera, koji su na ivici preživljavanja i da ne nabrajam dalje, ključno pitanje upravo jeste u tome šta je sa 60 posto nedovoljno materijalno obezbeđenih koji žive u konstantnoj neizvesnosti, koji ne znaju da li će sutra ostati bez posla, nemaju ušteđevinu, prilično su zaduženi itd.
Da ne dužim, građani tako misle, uvereni su tako i mi smatramo da su u pravu. Ovo je neuspela reforma i nijedna reforma neće uspeti ako nije socijalno pravedna. SPS jeste za reforme i podržaće svaku, ali koja je socijalno pravedna.
Samo ukratko komentarisaću ove predloge zakona koji su ovde na dnevnom redu, imajući u vidu, ponavljam, da imamo preko 30 amandmana. Iskoristiću ovu priliku da nabrojim bezbroj primera za svaki amandman, po nekoliko primera, koji traže odgovor, a nema ga. Napomenuću samo neke.
Ne znam ko više nije pričao o Sartidu, od građana do Saveta za korupciju, vašeg saveta koji ste formirali. Građani su i dan-danas ostali bez odgovora šta je s tim. Da ne pričam o Centromarketu, da ne pričam o Fabrici šećera "Dimitrije Tucović", gde se već godinama vodi na način da dođe u stečaj, da se rasproda imovina, koja je inače ogromna i koja pokriva sve.
Da ne nabrajam dalje, "Magnohrom", gde se umesto proizvodnje seku vagoni i da ne nabrajam dalje. Sasvim na kraju, kontrola privatizacije je bila loša, imala je instrumente Agencije za privatizaciju i Ministarstvo.
Molim vas, kada je u pitanju privatizacija i jedni i drugi imaju imperijalno ovlašćenje, a nisu iskoristili to pravo.
Tamo je nabrojano nekih sedam-osam razloga za raskid ugovora. Tražim odgovor na pitanje - koliko je ugovora raskinuto po tim stavkama, koliko je raskinuto zato što nije investirano, koliko je raskinuto i da li uopšte ima neki ugovor raskinut zbog toga što nije zaštita zaposlenih sprovedena u skladu sa ugovorom o privatizaciji itd.
Kada su u pitanju prava na besplatne akcije, želim da napomenem samo nekoliko reči. Pravo na besplatne akcije nije pravo kojim raspolaže gospodin Đelić, pa će on dati građanima Srbije to. To je obaveza ove države, koja je proistekla iz odredaba Zakona o privatizaciji 2001. godine. Tamo je stajalo da će se privatizacija završiti za četiri godine, a posle toga besplatne akcije će se podeliti građanima Srbije, svima.
Naravno, sledeće 2003. godine, opet za četiri godine kraj, i sada imamo Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji koji ponovo pomera rok za 2009, a ne 2008. godinu. Kraj 2008. je nešto drugo, da je objavio tender.
To mu izgleda kao ono za EU. Vlasti DOS-a su 2000. godine rekle da za sedam godina smo u EU, pa 2003. opet za sedam godina, pa 2005. opet za sedam godina, evo i sada - opet za sedam godina. Sasvim na kraju, kada su u pitanju besplatne akcije - to je pravo koje su građani dobili. Ovde je problem - da li je ovako zamišljena besplatna podela akcija pravedna, da li je pravična? Ne dovodim u pitanje da tako nije stajalo u zakonu, ali da li je pravično ako isto dobija i onaj koji nije počeo da radi i onaj ko je proveo 40 godina radnog veka? Ali, o. k, ko neće podržati nešto da građanin dobije.
Imam samo jedno konkretno pitanje, gospodine Đeliću. Ovim zakonom se suspenduje član 9a Zakona o javnim preduzećima. Da vas podsetim, član 9a Zakona o javnim preduzećima kaže - da se do 30 posto mogu preneti akcije bez naknade, 15 posto za besplatne akcije građanima, a do 15 posto zaposlenima u javnim preduzećima. Zašto do 15 posto? Zato što su to velika sredstva.
Ali tamo stoji, gospodine Đeliću, još jedna odredba. Ono što ostane do tih 15 posto preneće se u Privatizacioni registar. Vi kažete u zakonu da se 15 posto deli, a šta je sa ovim drugim, ostatkom od 15 posto koji se nalaze u Privatizacionom registru. Da li su za toliko uskraćeni građani Srbije da ih dobiju.
Kada su u pitanju zaposleni u javnim preduzećima, želim da ponovim, onakav predlog kako je Vlada dala da mogu da biraju, da li će dobiti akcije u visini od 200 evra ili novčanu naknadu. Mi smo, podržavajući sindikat, uložili amandman da treba da dobiju akcije, a ne novčanu naknadu. Sindikat je tu bio u pravu.
Sada vidim da je Vlada to prihvatila i to je dobro. Zašto? Radnici javnih preduzeća nisu samo direktori koji imaju pet, šest, sedam hiljada evra platu, nego ogroman broj ljudi koji radi i te kako požrtvovano svoj posao za ne tako velike pare. Oni ne treba da budu privilegovani, ali ne treba da budu ni diskriminisani. Ako svi zaposleni imaju pravo na 200 evra akcija, onda i oni imaju pravo.
Sasvim na kraju, gospodine Đeliću, taj član 9a je usvojen 2005. godine na zahtev SPS. Tada je SPS podržavala Vladu u Skupštini i jeste tada blokirala donošenje zakona iz dva razloga. Prvi razlog je bio da se isto tako omogući podela tih akcija u ovoj visini o kojoj sam govorio, a drugi razlog, gospodine Đeliću, za koji od vas tražim decidan odgovor - koliki procenat će biti prodaje javnih preduzeća. Tada smo upozorili vladu Vojislava Koštunice - ako Vlada bude prodala više od 50 posto vlasništva nad javnim preduzećima, odmah ćemo povući podršku i pašće Vlada.
I sad vas upozoravamo, nikada nećemo pristati na to da Vlada ne ostane većinski vlasnik u javnim preduzećima. Dakle, da ne ostane vlasnik 51% akcija u preduzeću. Molim vas da date vrlo direktan odgovor, imajući u vidu da ovde u zakonu stoji da će istovremeno sa donošenjem ovog zakona Vlada usvojiti ili utvrditi i koncept prema javnim preduzećima.
Malopre smo čuli od vas da ćete izaći sa strategijom, a za neka javna preduzeća i sa posebnim zakonom. Želim još jednom jasno da vam kažem, SPS nikada neće prihvatiti, nikada neće pristati, učiniće sve, do pozivanja građana i sindikata na proteste i bojkot, ako se Vlada opredeli da privatizuje više od 51% akcija javnih preduzeća. O detaljima govorićemo kada budu amandmani, kada bude bila rasprava o amandmanima, imaćemo dosta toga da kažemo i dosta prilika da damo gospodinu Đeliću da pruži konkretnih odgovora na sva ta pitanja. Hvala lepo.