Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, sa predlogom da se taj član briše, iz više razloga.
Prvo, predložena izmena i dopuna tog zakona u članu 3. izjednačava prava nosioca Partizanske spomenice 1941. i Ravnogorske spomenice 41. Dakle, u prethodnom članu se ustanovljava, u ovom članu se izjednačavaju ta prava.
Želim da podsetim, Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i članova porodice, srpski zakon, da tako kažem, jeste socijalni zakon i govori o uslovima pod kojima se mogu koristiti prava boraca. Zakon o osnovama pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, koji je donet na saveznom nivou, a primenjuje se u Srbiji, govori o pravima boraca.
Iz tog razloga i prava boraca spadaju u socijalna prava, iz prava boraca proističu uslovi, a i jedan i drugi zakon proističu iz prava borca koja proističu iz učešća u borbi protiv okupatora. Nosioci Partizanske spomenice 1941. godine su oni koji su se borili protiv okupatora, da bi neko imao ravnogorsku spomenicu mora prvo da se utvrdi istorijski da su se borili protiv okupatora.
Treći put ponavljam, navedeno je u obrazloženju kao dokaz osam velikih okupatorskih ofanziva, tražim da se navede koje su to borbe bile, zato što, ponavljam, za nas dileme nema. Istorijska istina je utvrđena. Onaj ko je dovodi u pitanje može da vrši ispravku na način kako to dolikuje, istoričari to da rade, instituti za istoriju, istorijska odeljenja Akademije nauka, pa neka oni pogledaju da li to nije tačno.
Ako nije tačno, šta je tačno, pa tek onda mogu da dođu na red socijalni zakoni. Ovo kažem iz razloga, jer se ovde vidi suština. Suština je da se izjednače dva pokreta, narodnooslobodilački pokret i ravnogorski pokret. Skupština to može da uradi na silu, brojem glasova, ali to neće biti istorijski potkovano, neće biti istorijska istina, a to znači da će i Skupština jednog dana doći pred sud istorije. Nikoga nismo provocirali i tražili smo samo dokaze i ništa više.
Upozorili smo, neće ovaj zakon, ova izmena zakona, neće zatvoriti vrata mržnji i podeli u Srbiji. Naprotiv, otvoriće ih. Mi nemamo s tim nikakve veze. Mi ovo tražili nismo, ovu raspravu tražili nismo, ovaj zakon tražili nismo. Ovaj zakon će samo da otvori nove mržnje, nove podele koje Srbiji nisu potrebne, a Srbija je umorna od podela.
Izdeliše nas na demokrate i antidemokrate, na evropski orijentisane i antievropski orijentisane, na to da li su vojnici na Topčideru ubijeni ili nisu ubijeni. Svaki dan toliko podela ima da ih treba zatvarati, a ne otvarati. Ovim se otvaraju te podele. Nema potrebe mene niko da miri ni sa kim, ni sa kim u svađi nisam, u sukobu nisam, a one od pre 60 godina pomiriti ne možemo.
Ono što možemo, to je da donosimo zakone u interesu građana i da poštujemo istoriju. Ako je neko dovodi u pitanje, postoji način kako se istorijske činjenice mogu ponovo uzeti u obzir, pretresati i ispravljati. Ovako se samo revidira istorija, ovako se samo stvaraju nove mržnje, nove podele, a mi smo protiv toga, striktno poštujemo deklaraciju Skupštine Srbije iz 1998. godine, a koju smo jednoglasno usvojili u Skupštini Srbije, da sve podele ostavljamo istoriji, okrećemo se jedinstvu, okrećemo se budućnosti Srbije. Iz tih razloga smo tražili da se ovaj član briše. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS dr Žarko Obradović i ja smo podneli amandman na član 15. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica.
Predlažem da se član 15. zakona briše iz sledećih razloga. Prvo, ako malo bolje pogledamo i ovaj član i suštinu svih promena, može se videti, i promena ovog člana potvrđuje, da je Predlog zakona po sadržaju i nameri u suštini revizija istorije, jer ide se dotle da se prava iz zakona odnose i na osuđene pravosnažnim presudama suda.
Član 35. osnovnog zakona koji se menja glasi: "Prava predviđena ovim zakon nemaju borci NOR-a osuđeni pravosnažnom sudskom presudom zbog učestvovanja na strani okupatora i njegovih pomagača... (i da ne oduzimam vreme dalje). Učesnik ranijih ratova koji je za vreme narodnooslobodilačkog rata učestvovao u neprijateljskim formacijama ne može ostvariti pravo po ovom zakonu, kao ni članovi porodice ovih lica. Lice kome su na osnovu amnestije i pomilovanja ukinute pravne posledice osude, može ostvariti pravo po ovom zakonu najranije od prvog dana narednog meseca posle donošenja akata o amnestiji ili pomilovanju. Prava po ovom zakonu ne mogu ostvariti ni članovi porodica umrlih boraca NOR-a i učesnika ranijih ratova koja su sama učestvovala u neprijateljskim formacijama.”
Sve se to briše, a umesto toga stoji: "Sva prava predviđena ovim zakonom (kako predlagač traži) odnose se na sve pripadnike NOR-a, bez obzira da li su osuđeni pravosnažnim sudskim presudama da su učestvovali u borbama protiv partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske i Jugoslovenske armije”, i doduše preskočeno borbama na strani okupatora.
Zar je i ovo sporno? Zar da i oni koji su osuđeni pravosnažnim presudama koriste ova prava? Zar ovo nije, pored revizije istorije, i revizija svih sudskih odluka od 1944. godine do danas? Zar nije ispravnije da se pokrene postupak, da se ponište ili preinače, ako ima argumenata za to, sve presude Vrhovnog suda, vojnog vrhovnog suda, pa na osnovu toga da se izvrši rehabilitacija, pa tek onda ovi socijalni zakoni koji se predlažu. Zar nije providno da se preko socijalnog zakona te revizije vrše.
Još jedno pitanje. Šta se događa sa članom 74. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, iz kog izviru prava boraca, a i smetnje za sticanje i korišćenje prava, koji se inače ne menja Predlogom ovog zakona, a gde stoji jasna odredba tačka 3 – lica osuđena pravosnažnom sudskom presudom zbog učestvovanja u ratu na strani okupatora ili njegovih pomagača, kao i lica osuđena pravosnažnom sudskom presudom za ratne zločine ne mogu ostvarivati ova prava.
Koji će se zakon tu primenjivati? U stvari, upozoravam još jednom Skupštinu da postoje nepremostivi ustavni, zakonski i sudski problemi, koji se prethodno moraju razrešiti, da bi se morale poništiti sve presude svih sudova od 1944. godine do danas, pa tek tada došli na socijalni zakon. I ovo govori da nije bila suština da se ostvare socijalna prava svakom onom ko ima pravo po zakonu o osnovnim pravima boraca. Suština je da se izvrši revizija i istorije i svih sudskih odluka. Iz tih razloga mi smo predložili da se ovaj član zakona briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS dr Žarko Obradović i ja podneli smo amandman na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica. Predlažemo da se član 24. briše iz sledećih razloga.
Prvo, članom 24. predloženog zakona menja se član 65. osnovnog Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica. Inače to je jedan član koji govori o prelaznim i završnim odredbama. Govori da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe zakoni, pa se nabrajaju koji.
Predlogom za promenu zakona briše se taj član, a dodaje se novi stav, rokovi za ostvarivanje prava pripadnika Ravnogorskog pokreta, odnosno Jugoslovenske vojske u otadžbini i članova njihovih porodica počinju teći od dana primene ovog zakona. Na stranu to da li brisanjem ovih odredbi može da znači da onda oni prethodni članovi važe ili ne.
Suština je u sledećem. Mi smo protiv i ovog člana, kao što smo i protiv ovog zakona. Ako smo protiv ostvarivanja prava za pripadnike ravnogorskog pokreta na ovaj način utvrđenog, onda smo i protiv rokova za ostvarivanje tog prava. Mi smo to ponavljali i danas, i opet ponavljamo, u ovom zakonu koji je socijalni i koji govori o uslovima za ostvarivanje prava boraca, status borca je regulisan drugim zakonom, a i za jedno i za drugo važi odredba Zakona o osnovnim pravima boraca i da su se borili protiv okupatora.
Sve vreme smo na tome insistirali i da nam se to pokaže. Očigledno da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca u stvari i po sadržini i po namerama predstavlja reviziju istorije, jer je u direktnoj suprotnosti sa istorijskom istinom koja je utvrđena.
Ovih dana smo vam iznosili argumente, činjenice, podatke iz izvora ne ideoloških bukvara, kako to stoji u obrazloženju, već iz stranih izvora, engleskih, američkih, a nabrojali smo sve to, i Čerčila, Ruzvelta, kralja itd. Od domaćih izvora samo smo koristili onaj koji je Vuk Drašković 1974. godine u feljtonu "Poslednja četnička zavera" govorio. Sve to sa ciljem da pokažemo da je istorijska istina utvrđena.
Ako neko sumnja u istorijsku istinu, onda država to radi na drugi način, odredi komisiju koja će zajedno sa istorijskim institutima i istorijskim odeljenjem akademije nauka, sa istoričarima pregledati sve arhive i utvrditi da li nešto zaista nije istina, i ako nije, šta je istina, da li je nekome naneta nepravda, a ako jeste, šta je i kakva je nepravda naneta. Tek onda stupa na scenu Skupština sa svojim nadležnostima.
Dotle, u Srbiji toliko ima problema, teškoća i neizvesnosti da Skupština ima mnogo toga šta da radi. U drugom delu mi smo vam iznosili argumente da sudske odluke ostavimo sudstvu. Svakako, sumnja u sudske odluke, pravnosnažne, daje mogućnost da se preispitaju, ponište i preinače, i da se na osnovu toga izvrši rehabilitacija, pa onda daju sva prava, socijalna i sva druga prava za koje postoje potrebe. To je pravi put.
Ovako, još jednom vas upozoravamo i na ustavne, i zakonske i sudske smetnje za donošenje ovog zakona. Sasvim na kraju, Skupština može da usvoji ovaj zakon, može da izjednači prava pripadnika oslobodilačkog i ravnogorskog pokreta na silu, ali istoriju promeniti ne može. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 45. Predloga zakona o porezu na dohodak građana, a koji u članu 45. određuje oporezivanje drugih prihoda građana, gde se bliže opredeljuju prihodi koji su predmet oporezivanja po ovom osnovu.
U osnovnom tekstu Zakona o porezu na dohodak građana, između ostalog, stajalo je – da se ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju prihodi koje ostvari član učeničke, omladinske ili studentske zadruge. U predlogu izmena i dopuna ovog zakona predviđeno je da se tu zadrži samo deo zakona koji se odnosi na lice do navršenih 26 godina života, ako je na redovnom školovanju.
Podneo sam amandman kojim predlažem da se u članu 45, kojim se menja postojeći član 85. u stavu 1. tačka 2), promeni i da glasi: "2) prihodi po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima zaključenim preko omladinske ili studentske zadruge, u skladu sa propisima o radu i propisima o zadrugama". U istom članu u stavu 5. brišu se reči "do navršenim 26 godina života, ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje".
Da podsetim, pravilima omladinskog zadrugarstva i Zakonom o radu, član 97, regulisano je da se privremeni i povremeni poslovi mogu obavljati preko omladinske zadruge, a da to čine lica od 15 do 30 godina, koja su na redovnom školovanju, studenti ili nezaposleni mladi do 30 godina.
Nema opravdanja da se nezaposleni mladi od 15 do 30 godina života stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na njihove vršnjake koji su na školovanju, pogotovo što je jasno da je materijalni položaj mladih nezaposlenih teži po pravilu od materijalnog položaja studenata ili učenika.
Ispada, kada se pogledaju odredbe ovog zakona, da je pogoršan poreski status samo nezaposlenim mladim ljudima. Naravno, tako ispada. Mi ne želimo da ne verujemo da je to tako, da su oni nezaposleni mladi zadrugari kažnjeni, a oni su dovoljno kažnjeni svojom sudbinom, što ne mogu da se školuju, niti da se zaposle.
Očekujemo da predlagač da pozitivan odgovor, odnosno da se zadrži postojeće rešenje u osnovnom zakonu, kako je to do sada bilo predviđeno i da se ne pravi nikakva razlika među mladima, koji jesu ili koji nisu na školovanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, odnos prema životnoj sredini pomalo liči na odnos prema zdravlju. Kao što zdravlje cenimo tek kad ga izgubimo, tako i životnu sredinu tek kad se degradira. Upravo zbog toga, preka je potreba i krajnje je vreme da se u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, u odnosu na postojeće stanje, a posebno u odnosu na praksu, učini neophodan korak napred.
Set ovih zakona sa kojima je izašla Vlada pred Skupštinu Srbije je taj prvi ali veliki korak napred. Socijalisti će podržati predloge sva četiri zakona, naravno i rešenja predložena u njima, uopšte gledano, a o pojedinostima će biti reči kada dođe na dnevni red rasprava o amandmanima.
Ipak, istaći ću samo neka pitanja koja su navedena u zakonu, bez namere da napravim možda pravi izbor. Želim da se zadržim na tri pitanja.
Prvo, predlogom zakona utvrđene su obaveze korisnika prirodnog resursa, odnosno dobra, da u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine. Ko degradira životnu sredinu, dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu. Dakle, princip – korisnik plaća.
Takođe, želim da se zadržim na još jednom, a to je odgovornost za zagađivanje životne sredine. Propisane su obaveze pravnih i fizičkih lica i odgovornost za zagađivanje. Zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu, po načelu objektivne odgovornosti. Za zagađivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim, ali i nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje životne sredine. Zagađivač je dužan da nadoknadi troškove za ugrožavanje i rizik po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete životnoj sredini i prostoru.
Vrlo kratko, imajući u vidu stanje životne sredine želim posebno da istaknem i način izveštavanja o ugroženosti životne sredine. Onako kako je to u članu 76. i 77. Zakona predviđeno da Vlada jedanput u dve godine podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine, ja predlažem, imajući u vidu stanje u kome je naša životna sredina, da ne čekamo dve godine da dobijemo stanje ugroženosti životne sredine u Srbiji. Ilustrovaću to samo sa par primera, kada je u pitanju Beograd, koji je ekološki veoma ugrožen, a ilustrovaću to na primerima jednog dela Beograda, odnosno njegovih opština.
Kada je u pitanju zagađivanje vazduha u opštinama Lazarevac i Obrenovac i opet, pre svega, termoenergetskog kompleksa "Nikola Tesla" u Obrenovcu i Velikim Crljenima, područje opštine Lazarevac i delimično Ub i Lajkovac poseduju značajne energetske potencijale na bazi kojih su razvijani veliki površinski kopovi za eksploataciju uglja i snažan termoenergetski sistem TE "Nikola Tesla" A, B i Veliki Crljeni. Oni su postali značajan činilac degradacije životne sredine. Svakodnevno se izlučuju velike količine gasova, pepela, prašine i otpadnih voda koje zagađuju vazduh, zemljište, podzemne i površinske vode.
Sagorevanjem uglja u TE u Obrenovcu i Velikim Crljenima, stvaraju se ogromne količine pepela koji delom izlazi kroz dimnjak, dok se preostale količine odlažu na deponije. Deponije se ne tretiraju na odgovarajući način tako da se pri nepovoljnom pravcu vetra, a uvek je na tom području za nekog nepovoljan pravac vetra, celo područje zasipa velikim količinama pepela koji sadrže i teške metale.
Ugrožena su čitava naselja: opština Obrenovac, Grabovac, Dren, Skela, opštine Lazarevac, Veliki Crljeni, Stepojevac, Leskovac, Sokolovo, Junkovac, Vreoci i dr. Kada se to dogodi pune su kuće pepela i šljake. Bašte, njive sve je zatrovano.
Ilustrovaću to jednim primerom. Pri sagorevanju, samo u Termoelektrani A i B, a mislim da ministar bolje zna te podatke od mene, ali pri sagorevanju 90.000 tona uglja dnevno, kroz dimnjak izađe 219 tona raznih čestica, a 17.000 tona pepela i šljake odlaže se na deponije koje su, uzgred rečeno, ogromne - 400 i 600 hektara, a ne manje kasetne itd.
Drugi primer "Vreoci", sa problemom jalovišta, nastao je posle prerade uglja koji se pali pa se ne zna šta je gore – da li jalovište ili gasovi kada se to zapali. Zatim, fekalne vode, ugljena prašina, otpadne vode, a to područje je inače proglašeno crnom tačkom ekologije u Srbiji. Nije to sve i nije samo to. Primer iz nadležnosti opština, opet u tom području, opet u Obrenovcu, skoro u gradu smetlište, ozbiljna deponija smeća na koju se godišnje deponuje 39.000 do 40.000 kubika otpada i smeća koje je postalo, umesto nekada poznatog svratišta ptica selica, leglo glodara i ekološka bomba, ne samo za Obrenovac već i Beograd.
Kažu da je opština dobila 10 miliona za to, potrošila 32 miliona, a nije uradila ništa. Trebalo bi to proveriti. Inače, ne verujem ni da sadašnji sastav skupštine opštine, odnosno vlast ko vrši u Obrenovcu da će moći nešto da uradi, jer je konstituisana po principu kriznih štabova iz 2000. godine.
Ako se svemu tome dodaju nedostaci prigradske vode u opštinama, a njih je sedam, da ne govorim o kanalizaciji. Nje nema ni u centru Beograda, pa je ovo Dedinje koje je tako poznato, na kome ne živi samo Karić sa svojom imperijom, već i ljudi starosedeoci, nema kanalizaciju. Ni centar Beograda na petsto metara od centra Zeleno brdo nema kanalizaciju. Ako imamo još u vidu da je Sava postala prirodna kanalizacija u koju se još od "Zorke" Šabac izbacuje kiselina, otpadi razni, termoelektrana "Prva iskra" Barič, sve po sistemu, odneće to negde nekome drugom reka Sava.
Kada sve to ima u vidu, a nabrojao sam samo neke primere, može se videti stepen ugroženosti životne sredine i zdravlja i prava ljudi na tim područjima na zdravu životnu sredinu i zdrav život. Radi se o ogromnom delu Beograda. Nije Beograd samo centar i nije Beograd samo centralna ulica koja se po pet puta popravlja, ni podzemne garaže, ni nepotrebne petlje, Beograd je i ovo što je ugroženo.
Nisam navodio slične primere za opštine Surčin, Zemun, Palilula, Čukarica, Grocka, pa nisam naveo ni za prevoz opasnih materija i nekako se uvek dogodi u centru Beograda da one naprave incident itd.
Ti ljudi na tim područjima, kao i svim drugim, sa pravom zahtevaju od države da ih zaštiti predviđenim načelima, posebno zagađivač plaća, a država da omogući sprovođenje ovog zakona do kraja.
Smatram da je donošenje ovog seta zakona prvi, ali važan korak. Očekujem i tražim nove korake, brze i odlučne, da se zakon striktno sprovede, da se predviđeni period usklađivanja sa ovim zakonom ne potroši pa da se u tom periodu ne preduzimaju nikakve mere. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-a na sednici juče popodne iznela je svoj stav i primedbe na oba predložena zakona.

Ključna primedba poslaničke grupe SPS-a je to što se ova dva zakona donose pre zakona o radu ili pre njegovih izmena i dopuna. To nije dobro. Prvo je trebalo doneti zakon o radu, pa tek onda ova dva zakona ili makar istovremeno, u paketu, na jednoj sednici. Nikakvih šteta ne bi bilo ako bi ova dva zakona sačekali zakon o radu i ako bi oni bili posle zakona o radu, jer i jedan i drugi za sada imaju dovoljno stvorenih mogućnosti, i kroz ekonomsko-socijalni savet a i kroz jedan loš zakon o radu koji ipak daje mogućnost za mirno rešavanje sporova.

Ključna primedba je ta.

S obzirom na to da smo nešto više govorili o Predlogu zakona o socijalnom savetu, malo ću se zadržati na zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova. Iskoristiti priliku da iznesem još nekoliko zapažanja i upozorenja predlagaču, odnosno da zatražim odgovore od predlagača zakona.

U skladu sa politikom SPS-a mirno rešavanje bilo kog spora, u bilo kojoj delatnosti, u bilo kojoj oblasti, zaslužuje podršku. Mirno rešavanje radnog spora, kao sistem kome se teži, koji treba afirmisati, takođe. Mi se sa tim slažemo.

Ono gde se ne slažemo i na šta želim da upozorim predlagača, to je, da donošenje ovog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova ne sme da liči na sredstvo za umirivanje nezadovoljnih radnika! Ne sme da neefikasno rešavanje sporova učini još neefikasnijim.! Ne sme da odloži izmene zakona o radu!

Već u razlozima za donošenje zakona stoji – "veoma često dolazi do sporova koje socijalni partneri ne uspevaju da reše sporazumom, odnosno mirnim metodama, već pribegavaju metodama kolektivne akcije - štrajkovima". I, odmah ide upozorenje – štrajk ne sme da se sprečava. Stav je da treba eliminisati uzroke koji dovode do štrajka. Znamo i slažemo se da društvenih reformi nema bez socijalnog mira, ali nema ni društvenih reformi, ni socijalnog mira bez socijalne pravde i na to upozoravamo predlagača.

Drugo, takođe, stoji da su brojni sporovi u ostvarivanju individualnih prava, individualni radni sporovi u ostvarivanju pojedinačnih prava radnika, to je tačno i sa tim se slažemo. Pogledajte razloge za donošenje zakona. Ko je tu uvek oštećen? Uvek je oštećen radnik, jer on dobija otkaz ugovora o radu.

Nažalost, zaposleni ne otpušta poslodavca. O njegovom zahtevu za zaštitu prava se vode sporovi u dugom periodu. Ovo obrazloženje da i poslodavac ima interesa da bude što kraći spor - nisam baš siguran da je tako, jer i kada se posle višegodišnjeg spora konačno donese odluka, kada poslodavac mora da isplati naknadu, poslodavac lako daje tuđe pare i ne snosi za to nikakvu odgovornost.

Sve ovo sam napomenuo iz razloga da se vidi da je zaposleni veoma zainteresovan za rešavanje spora, naravno, za mirno rešavanje spora. Ali, da li je poslodavac zainteresovan ako mu Zakon o radu daje ogromno ovlašćenje? Kakav je interes poslodavca? Kojim mehanizmom se može poslodavac privoleti na mirno rešavanje radnih sporova ako to nije u njegovom interesu, ako ima ogromno ovlašćenje? Tu je suština problema, što upućuje na jednu opasnost, na šta upozoravamo predlagače zakona. Nemojmo da ovaj zakon i dalje, produžavanjem tih rokova i radnji, pomaže poslodavcu.

Takođe, u razlozima za donošenje zakona stoji da je jedan od osnovnih razloga navedenog stanja, o kome sam malopre pričao, činjenica da u Republici Srbiji ne postoji institucionalizovana služba koja bi pružanjem usluga mirnog rešavanja radnih sporova pomogla da se nađe rešenje. Ne sporim da je i to, ali mislim da ni to nije razlog.

Osnovni razlog je u ogromnim pravima poslodavca, koja mu je dao Zakon o radu, dok se sa druge strane nalazi drugorazredna uloga obespravljenih radnika.

Kada se pogleda cilj donošenja zakona, predlagač zakona je naveo četiri cilja. Oni sami po sebi nisu sporni. Ali, da li su paralelno sa tim obezbeđeni i uslovi za ostvarivanje tih ciljeva? Za postupak i praksu mirnog rešavanja sporova mora da postoji odgovarajući stepen demokratije, ali prave, u društvu gde se svi subjekti društvenog događanja poštuju i prema njima se sa uvažavanjem postupa.

U ovoj oblasti u Srbiji to nije slučaj. U Srbiji je autokratija i teror jačeg nad slabijim. To se naročito odnosi na položaj poslodavca i zaposlenog, poslodavca kao svemoćnog, a zaposlenog kao potpuno obespravljenog, svedenog na nivo brojke.

Međutim, odnos poslodavca i zaposlenog reguliše se u osnovnom zakonu, u Zakonu o radu. Znači, da bi se stvorili uslovi za mirno rešavanje sporova, moraju se definisati i poštovati prava zaposlenih, da ih ne nabrajam sve: pravo na rad, radno vreme, zarade, naknade, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, na pomoć porodici koja je socijalno ugrožena, na zaštitu žene, majke i deteta itd. Podsećam, to su sve prava koja su dolaskom DOS-a, 2000. godine ukinuta, sa obrazloženjem da su to "relikti prošlosti".

I tada je vlast uporno ubeđivala radnike nudivši jednu jurišnu privatizaciju koja je opljačkala preduzeća, ubeđujući radnike da će svi biti kapitalisti a da niko neće biti radnik. Takođe, paralelno sa tim, izmene Zakona o radu koje su onemogućavale protest radnika protiv takve privatizacije, koje su ga obespravile, ubeđujući opet radnike da će svi biti poslodavci, a niko neće biti radnik.

Kada kasnije budemo pričali o sindikatima, setite se, u to vreme je predsednik jednog od sindikata, koga nazivaju reprezentativnim, ne znam da li je tako, bio ministar rada, koji je reprezentativno doneo takav zakon!

Dakle, da bi se stvorili uslovi za mirno rešavanje sporova, obaveza je da se izmeni Zakon o radnim odnosima, koji mora jasno da definiše prava zaposlenih i poslodavaca, koji može da uredi odnose i predvidi sankcije za nepoštovanje istih. Time se obezbeđuje i nepristrasnost i brzo reagovanje.

Drugo, treba vratiti paket socijalnih zakona koji radnika uvažava kao stručnjaka i partnera. Oni treba da obezbede uslove da radnik živi dostojanstveno, nezavisno, sa punim poštovanjem prava iz zakona, ali i da sam radnik doživi takav odnos.

Treće, treba vratiti položaj sindikata, koji je izgubljen i omalovažen, zbog odnosa sindikata prilikom donošenja ova dva zakona.

Jedno pitanje za predlagača – da li Ministarstvo ima pouzdane podatke koji su, u stvari, reprezentativni sindikati i koja su reprezentativna udruženja poslodavaca?

Četvrto, kolektivni ugovori – ko danas mari za kolektivni ugovor i kakav uticaj on ima na položaj radnika?! Država danas sama donosi odluku o privatizaciji preduzeća, utvrđuje uslove prodaje i cenu. Socijalni program, ukoliko se i potpiše, novi poslodavac ga ne poštuje. Do sada je najčešće prvi uslov za transformaciju preduzeća bio otpuštanje radnika, uz često minimalnu naknadu.

Rezultat takve politike je oko milion nezaposlenih radnika, a 300 hiljada novih nezaposlenih radnika, što je ugrozilo njihovu egzistenciju, kao i egzistenciju njihovih porodica. To su važna i krucijalna pitanja radnika. Rešavanjem tih pitanja stvoriće se uslovi za mirno rešavanje radnih sporova.

Dakle, mirno rešavanje radnih sporova kao sistem kome se teži, zaslužuje podršku, ali pre svega da se stvore uslovi da on može zaživeti, a oni se mogu stvoriti samo donošenjem zakona o radu, odnosno izmenama ovog postojećeg "katastrofalnog" Zakona o radu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti na izborima za Skupštinu Grada Beograda održanim 19. septembra 2004. godine.
Socijalistička partija Srbije će podržati obrazovanje tog odbora u želji da se sazna istina, da javnost sazna istinu danas o izborima.
Verujem da će to postati praksa u Srbiji, u Skupštini Srbije koja vrši kontrolnu funkciju, da se na još mnogim primerima ovakvi odbori obrazuju i da se već jednom može u Srbiji saznati istina o svim drugim događajima.
Socijalistička partija Srbije ima razlog više da to traži, jer je mnogo puta paušalno optuživana, a uvek su ti koji su je optuživali bežali od utvrđivanja istine, jer su znali da će istina koja će biti utvrđena u stvari SPS ostaviti van toga.
Socijalistička partija Srbije u ovom trenutku na lokalnim izborima nije vršila vlast u Beogradu i ne vrši je već osam godina. Nije bila u prilici da imenuje organe za sprovođenje izbora, izborne komisije, biračke odbore itd. Dakle, nije umešana ni u jednu radnju koja se pominje ovde. Ona je učestvovala samo kao učesnik u izbornom postupku preko svojih predstavnika u biračkom odboru i naravno sa svojim listama.
Kada već kažem da SPS nije umešana, nama je stalo da se stavi do znanja da u Beogradu vlast vrši Demokratska stranka; nisam spreman da optužim izbornu komisiju za nepravilnosti i povrede zakona dok se ne utvrdi, i to je princip za koji se SPS uvek zalagala.
Nama je stalo da se utvrdi istina o lokalnim izborima i iz razloga što će ta istina koja bude bila utvrđena daleko bolje osvetliti događanja iz 1996. godine. Želim da kažem da ovde ima onih koji su bili akteri i tada, a i sada su. Iz tih razloga mislimo da je dobro što se formira ovaj anketni odbor.
Šta mislimo da nije dobro? Nije dobro što je u navođenju nepravilnosti, koje su bile povod da se podnese zahtev za formiranje anketnog odbora, uzet samo deo izbornog postupka, i to od nedelje 19. septembra u 20,00 časova do utvrđivanja rezultata izbora. Mislim da to nije dobro i potpuno delim mišljenje prethodnika da će naš predstavnik u anketnom odboru zahtevati da se sve razmotri, utvrde činjenice za ceo izborni postupak.
Da li je ispoštovana izborna procedura? Želim da vas podsetim da je predsednik Glavnog odbora SPS Ivica Dačić povodom toga podneo jednu krivičnu prijavu. Da li je ispoštovana izborna volja na sam dan glasanja? Da li se posle glasanja pokušava prekrojiti izborna volja ili postoji nepoštovanje izborne volje? U tom smislu mi ćemo tražiti da se sva ta pitanja rasvetle.
Takođe, želim da stavim do znanja da je nama u razmatranju i utvrđivanju svih činjenica najbitnije da dođemo do toga da li je izborna volja građana došla do izražaja i da li je ispoštovana, i to na tri načina. Prvo, da li je u toku izborne kampanje, dakle pre dana izbora, bilo uticaja ili pritisaka na birače da im se formira izborna volja. Navešću samo jedan primer.
Šta je sa agencijama i analitičarima za formiranje javnog mnjenja, namerno sam upotrebio tu reč, koji dan uoči izborne ćutnje daju svoje rezultate gde jednoj stranci daju 18, a drugoj jedan, naravno sa ciljem da se jednom delu biračkog tela da podstrek, a drugi da se pokoleba. To je uticaj na izbornu volju birača.
Šta se događa na sam dan izbora, odnosno prilikom utvrđivanja rezultata izbora? Da li rezultati koji su utvrđeni odražavaju izbornu volju građana ili su, ako je bilo nepravilnosti, a mislim da to tek treba da se utvrdi, rezultat zakona koji je ostao nedorečen do kraja? Koliko su činjene greške i ko ih je činio, imenom i prezimenom, i koliko su uticale na izbor, da li su uticale na izbornu volju građana?
Treće, dovođenje u pitanje izborne volje građana koja je iskazana 19. septembra. Svedoci smo da se posle toga došlo, i te kako, do primera koji mogu to da potkrepe. Upotrebiću samo dva. Kao primer pokušaja prekrajanja izborne volje navešću primer Žitišta, Bele Palanke. Naravno, na ponovnom glasanju opet je kandidat SPS-a pobedio, ali navodim kao primer pokušaj da se prekroji izborna volja građana. Nisam siguran da će se ovo u Novom Sadu završiti na ovakav način ili će se terati do jednog momenta dok se ne promeni odnos snaga u gradu. Ne znam da li je slučajno, ali opet u tim opštinama vrši vlast Demokratska stranka.
Konačno, dovođenje u pitanje izborne volje građana nekonstituisanjem skupština opština, i to sa raznim razlozima, a imamo i neke originalne, izmišljene ovih dana. Ja ću uzeti primer samo dve opštine, da ne govorim o Beogradu, jer u Beogradu je trenutno jedina vlast gospodin Bogdanović, već mesec i kusur dana, druge nema, ali uzeću primer Zemuna i Surčina.
U Surčinu, novoosnovanoj opštini koju je DS dok je vršila vlast u Skupštini grada osnovala, a nije omogućila čak ni prostorije gde da sede, gde da budu, misleći valjda da će sto godina biti na vlasti, došli su u situaciju da jednostavno opstruiraju konstituisanje te skupštine. Mi nismo nosioci te vlasti. Pričam o poštovanju izborne volje građana. Da li se to nekome sviđa ili ne sviđa, to je drugo pitanje.
Šta se sada događa? Statutom grada je jasno rečeno da je obaveza Zemuna da obavi sve poslove do konstituisanja opštine Surčin (opet su i tu na vlasti bile demokrate); to se ne čini, jer Zemunci kažu, odnosno predsednik opštine kaže da čeka nalog Beograda, a Beograd kaže da to treba da uradi Zemun. U svakom slučaju, skupština opštine nije konstituisana.
Naravno, rokovi protiču, i sve tako, ali smo čuli najnoviji, originalni razlog.
Predsednik opštine Zemun Vladan Janićijević (on koji više nije) kaže – tek kada mi budu doneli (oni koji jesu) potpisane koalicione sporazume ja ću sazvati skupštinu. Da nije tužno, bilo bi smešno.
U svakom slučaju, govorim ko sprečava konstituisanje skupštine. Ista priča je i u opštini Zemun.
To su sve pitanja koja i te kako treba da budu predmet razgovora na anketnom odboru sa ciljem, onim konačnim, dakle, da se utvrde činjenice i da se Skupštini Srbije predlože mere kako da se to u budućnosti više ne događa. Žao mi je, SPS nije ni na koji način učestvovala ni u organima, ni u bilo kojim radnjama kako bismo mogli da budemo vezani za sve to. Hvala lepo.

Dame i gospodo, amandman na član 171. je podneo u ime poslaničke grupe SPS Dragan Jovanović. Suština amandmana je potpuno ista kao i kod člana 170.

Razlog zbog kojeg sam izašao je sledeći. Prvo, želimo da iskažemo našu odlučnost u zahtevu, da sistem kao što je energetski bude vertikalno organizovan.

Drugo, moram da priznam da mi začuđujuće izgleda da se ministar potpuno slaže da je taj sistem najbolje organizovan sistem, a istovremeno ne prihvata amandman.

Želim sledeće da kažem - u članu 171. je predviđeno da vlada aktom o osnivanju energetskog subjekta utvrdi načela organizacije. Mi kažemo - zašto zakonom nije moguće dati smernicu? Zašto zakonom nije moguće obavezati vladu da kad bude utvrđivala načela, da tada vodi računa da se oni zasnivaju na principima jedinstvenosti, celovitosti i vertikalno organizovanog preduzeća. Ništa više.

Neka vlada uradi, preneto je u nadležnost vladi, ali neka se poštuju ova načela. To je ono što tražimo i mislimo da je to jedno od ključnih primedbi naših, na zakonu o energetici, pored onih pitanja uglja, svojine, nacionalnog bogatstva, zaštite životne sredine, jer lepo je proizvoditi struju, ali treba voditi računa i o ogromnom broju ljudi koji žive na tom području,a sad ne mogu da žive od pepela. Uzeću samo primer Lazarevca, Obrenovca, čitavih naselja, i time se treba pozabaviti, ali se vraćam na ovo pitanje.

Gospodine ministre, u javnosti je ovih dana prisutna vaša izjava da vi u stvari, i u vašem obrazloženju kažete da je to kako će vlada da uradi, da su to vertikalno povezana preduzeća. Izuzeli ste jedino prenos. Doduše, nisam saglasan sa vašim obrazloženjem, da prenos obuhvata samo 1500 radnika, to nije nešto, nije to suština. Suština je funkcija prenosa, a ipak vi to najbolje znate i stručnjaci, računajući i našeg stručnjaka, šta znači prenos i zbog čega je on bitan.

Ako je to već tako i ako vi izjavljujete u štampi da će oni tako biti organizovani, zašto se to ne napiše u zakonu? To što vi pričate, kao što reče moj kolega prethodnik - mi vama verujemo, da će vlada poštovati obećanja, ali to ne priča zakon, to priča ministar, mi mu verujemo i verujemo ovoj vladi. Ima nešto što ne verujemo, ali moram da kažem, ne verujem da će Kori da se vrati, ali ako se ne daj bože vrati, ima zakonski osnov da može da organizuje preduzeće na način na koji hoće.

Na kraju, želimo još jednom predlagaču da damo šansu i mogućnost da prihvatanjem ovog amandmana koji ne remeti suštinu zakona, u stvari daje samo jedno ograničenje vladi, da uradi onako kako ova vlada i obećava da će uraditi u tom smislu. Predlažem da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ova istovetnost teksta je slučajnost. Suština ovog amandmana u stvari je obrazloženje za amandman na član 6. i na član 35. Izabrao sam da se javim jednom iz racionalnih razloga, da obrazložim amandman na član 16, a odnosi se i na sledeća dva amandmana.

Članom 16. Predloga zakona o obaveznom doprinosu za socijalno osiguranje predviđeno je da osnovica doprinosa za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, kao i za poslodavce, jeste ugovorena naknada po tom osnovu.

Najčešće angažovani na privremenim i povremenim poslovima su studenti, mladi nezaposleni ljudi preko omladinskih i studentskih zadruga. Njima svakako treba omogućiti da što više, što duže i u što većem broju budu angažovani na privremenim i povremenim poslovima.

Ali za obavljanje privremenih i povremenih poslova, zbog nepredvidljivosti dužine i obima trajanja, ne može se unapred ugovoriti naknada, već samo osnov za obračun po jedinici mere.

Ugovoreno ne znači da je ostvareno, a samo ostvarena i isplaćena naknada može da se prati i može da bude osnov za obračun doprinosa. Ugovoreno može biti veće, ali i manje od stvarno isplaćenog. Zbog toga da ne bi bilo zloupotreba treba precizno navesti da je osnovica za plaćanje doprinosa isplaćena naknada.

Opet u cilju racionalnijeg rada nedostaje mi stav predlagača o ovom amandmanu, jer da znam da je predlagač prihvatio ovaj amandman ne bih trošio vaše vreme ovde. Ako nije, onda imam pitanje, kako to da Ministarstvo, da bi otklonilo posledice neadekvatnog pojma "ugovorena naknada", daje mišljenje broj 140–03–41–444, pod kojim se pod pojmom "ugovorena naknada" smatra isplaćena naknada za rad.

Ako je to tako tražimo da se to stavi u zakon, ništa više, i da iza toga ne dajemo posebna mišljenja. Dakle, suština amandmana jeste samo u jednoj reči, da se reč "ugovorena" zameni rečima "isplaćena naknada". Kao što mnogo reči može da znači malo, jedna reč može da znači mnogo. Predlažem da se ovaj amandman usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa ministar nije tu, a razlog zbog čega sam izašao da se obratim je obrazloženjem, koje smo dobili od Vlade, zbog čega se ne prihvata ovaj amandman. Pa kaže – jer se iz nadležnosti centara zavoda vidi nadležnost zavoda.
To bi isto bilo kao kad bi brojali noge, pa izbrojali koliko ima ovaca. Želeo sam to da skrenem pažnju gospođi ministarki. Inače, nama je u interesu da se izmene i dopune zakona usvoje i iz tih razloga povlačimo ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS će glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Izmene i dopune Zakona su neizbežne, jer se njima zaustavlja štetan proces produbljivanja krize u školstvu, destabilizovanja sistema, sa nesagledivim posledicama i po učenike i društvo.
Ako od hitnog postupka postoji hitniji, onda bi ovaj zakon trebalo izmeniti po tom hitnijem postupku. I dok smo s jedne strane imali zahteve pedagoške javnosti i institucija, koje su i te kako merodavne da daju svoje mišljenje o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, od koga zavisi budućnost naših generacija i zemlje, tražili promene, s druge strane smo imali situaciju da o reformi obrazovanja pozitivne ocene daju samo oni koji su u njenom kreiranju učestvovali.
Radi se o reformi bez valjane metodologije, reformi bez državnih opredeljenja u obrazovanju, u suštini usmerenoj na snižavanje kvaliteta obrazovanja učenika, iako je najavljivana po meri dece. Radi se o zakonu koji je represivan, sa naglašenim normativizmom, koji sputava stvaralaštvo stručnjaka, ograničava slobode, uvodi rekordan broj kontrola, što najbolje pedagoške radnike može oterati iz škola. Radi se o zakonu sa veoma jakom centralizacijom rukovođenja ove delatnosti i povećanom obespravljenošću pedagoških radnika. I njega je trebalo promeniti odmah.
I dok je u školama, među pedagoškim radnicima i roditeljima, vladala neinformisanost, zbunjenost, zabrinutost i neizvesnost, do ignorisanja i obavljanja poslova po starom, s druge strane saznadosmo pre neki dan da se događalo nešto drugo: u isto vreme, dok su mnogi stručni ljudi bili potisnuti u stranu, zaposleno je novih 230 ljudi u Ministarstvu prosvete. Isplaćivani su enormni honorari, kažu po 50.000 evra. Za prevoz ugovora nisu bila dovoljna kola, morao je kombi i šta ćemo još saznati kao posledicu te reforme. Srbija ima pravo da sazna koliko je sredstava utrošeno, iz kojih izvora, na šta je sve utrošeno i tražimo da Ministarstvo te podatke saopšti javnosti.
Predlog izmena i dopuna Zakona ćemo podržati i zbog onoga što se nalazi u obrazloženju ovog zakona, a to je što obrazovanje prilagođava i vremenu u kome živimo, i uslovima u kojima se nalazi naša zemlja i svi mi, što ga usklađuje sa potrebama društva, što istovremeno, a ne kao što je to bilo ranije, poštujemo tradicionalne vrednosti našeg obrazovnog sistema i potrebe usaglašavanja sa evropskim i školstvom razvijenih zemalja, što omogućava sistematičan, racionalan pristup promenama.
Mi smatramo da je ovo samo delimična izmena jednog lošeg zakona. Verovatno da je to sada moglo samo toliko. Zato se zalažemo da izmene i dopune budu deo ukupne reforme, koja treba da se naučno projektuje, da se oslanja na pedagošku nauku, ali i na pedagošku praksu, koja treba da bude zaista po meri dece Srbije, ali i po meri ekonomije Srbije. Ona mora biti utemeljena i na analizi materijalne situacije obrazovanja, kadrovske situacije obrazovanja, organizacije i nastave i drugih oblika rada sa učenicima, kao i sa rezultatima.
A imamo mnogo razloga da se ponosimo rezultatima, mnogi naši učenici su osvajali olimpijske, svetske medalje iz mnogih predmeta, kao i rezultatima u ostvarivanju ciljeva i zadataka i obrazovanja. Ali, sve to na osnovu državnog opredeljenja u obrazovanju i na osnovu u Skupštini prethodno donete državne strategije u obrazovanju i vaspitanju. Iz nje tek treba sve ostalo da izvedemo.
Mi se zalažemo da se takva državna strategija donese. Da se u ovoj delatnosti obezbedi konsenzus, jer je obrazovanje i vaspitanje toliko značajna delatnost da njen razvoj ne sme da zavisi od toga ko je na vlasti, niti da ono trpi stranački uticaj. Zato smatramo da na tom pitanju treba da se postigne konsenzus, usvoji državna strategija, pa tek onda projekti, pa reforma. Na taj način bi se izbegli i stranački pristup i ne bi kako koja vlada dođe pravila neke svoje reforme itd.
Osvrnuo bih se i na nekoliko pitanja iz zakona, samo na ona gde imamo nešto da dodamo, a ono što smo podržali ne bih ponavljao. Prvo na šta želimo da ukažemo, ali i da podržimo, jeste formiranje nacionalnog prosvetnog saveta, jednog koji zamenjuje tri. I, ne samo zato što zamenjuje tri, nego zato što je to nacionalni savet koga bira Skupština a ne Vlada, i zato što je to nacionalni savet koji je samostalno telo koje donosi, da ne nabrajam šta sve, a ne predlaže ministru. I, naravno, podržavamo što je on reprezentativan, ali upozoravamo na to da moramo voditi računa do kraja njegovog konstituisanja da on mora da bude i kompetentan.
Bez uvrede, autoritet ne znači kompetentnost. Nemojte da isključimo ljude iz prakse, ljude koji poznaju problematiku obrazovanja i vaspitanja, koji znaju taj posao i koji su spremni na inovacije, na reforme u toj oblasti. U vezi sa tim mi smo podneli amandman i o tome ćemo detaljnije pričati.
Kada je u pitanju Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, mi želimo da podržimo ovaj način organizovanja rada u ovoj oblasti, ali želimo i da upozorimo – ne mislimo da je dobro da u delu koji govori o zavodu ne stoji delatnost zavoda, a detaljno stoje delatnosti centra. Želim da upozorim da ne smatramo dobrim da se ti centri, koji se ukidaju, bilo ih je sedam, prenesu, uslovno da kažem, u zavod, pa da ih opet bude sedam i opet da bude isto.
Pošto vreme ističe, kratko samo – želim da podržim ovu promenu vezanu za izbor direktora škole. Mi smo u praksi imali veoma loših situacija. Na primer, u Obrenovcu, u Tehničkoj školi "Buda Davidović", sad se više ne zove tako, jer ti borci iz antifašističkog rata više nisu u modi, izabran je direktor od strane školskog odbora na predlog nastavničkog veća. Nastavničko veće je izabralo školski odbor. To je dato na saglasnost ministru. Ministar je ćutao, direktor nije izabran. E, sad, ministar može da ćuti, direktor će biti izabran, a može da odbije samo u dva slučaja – ako nije u skladu sa zakonom i ako su poremećeni odnosi.
Želim da upozorim, uz poršku svemu ovome, kod pripremnog obrazovanja na kratak rok od dve godine, da se izvrše sve materijalne i kadrovske pripreme, i na opasnost koja sledi u vezi sa tim. Ministarstvo je moglo da se upusti malo hrabrije u deo zakona koji govori o ocenjivanju.
Vratite brojčane ocene. Još niko nije uspeo da nađe bolji sistem od brojčanog. Kad ga budemo našli, onda ćemo ga primeniti. Ako ništa drugo, isključite opisivanje iz drugog razreda.
Isto tako, i kod udžbenika treba voditi računa da se udžbenici nalaze kao na pijaci, ima ih mnogo. Treba ih svesti na – jedan obavezni, a ne ovako gomila.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da iznesem još neki argument za podršku ovom amandmanu, čije smo obrazloženje malopre čuli. Naime, naravno da je najbolje i biće najbolje kada ne bude porez na oružje na ovaj način kako se sada oporezuje i biće najbolje kada Vlada bude sprovela planirane mere i aktivnosti u cilju smanjenja fiskalnih dažbina.
Želim da dovedem u pitanje član 9. zakona o kome je reč iz još jednog razloga. U obrazloženju stoji: "Imajući u vidu društvenu opasnost od oružja, za oružje koje se zadržava u sistemu oporezivanja predlaže se povećanje visine poreza, čime se i na ovaj način destimuliše njegovo držanje, odnosno nošenje".
Svako oružje je opasno, ono koje je oporezovano i ono koje nije. Drugo, kada bi to bio razlog bilo bi nelogičnosti. Mogli ste da primetite da povećanje za oružje za koje je izdat oružani list, za držanje oružja za ličnu bezbednost, a to je najveći broj ljudi u Srbiji, na njih se odnosi, iznosi 122%, iz čega se može izvesti zaključak da je ono najopasnije, jer je predviđena stopa najdestimulativnija.
Takođe, ako bismo išli tom logikom dalje, ispada da ko ima dozvolu za držanje automatske puške poseduje manje opasno oružje, jer je povećanje samo 66%, a onaj ko drži poluautomatsku pušku to je čak i stimulativno, jer je povećanje 33%. Da li to znači da su poluautomatske puške manje opasno oružje od pištolja? Ako bi primenili taj argument. Očigledno da se nije do kraja vodilo računa o tome.
Ovde je očigledno i nije sporno da najveći broj njih drži oružje za ličnu bezbednost i jednostavno najveći priliv u budžetu je od tih para i to je pravi razlog, a ne destimulativno dejstvo ovog zakona. To je legitiman razlog, da se kaže da eto trebaju te pare. Zbog toga je predloženo realno rešenje. Neka se prethodna cifra uveća za rast cena na malo, ali svima, a ne samo kod oružja za ličnu bezbednost. Iz tih razloga pozivam poslanike, a pozivam i ministra, da podrže ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od obaveze države da brine o svim svojim državljanima, u ovom slučaju državljanima koji se nalaze u pritvoru u Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu, bez obzira da li su tamo otišli dobrovoljno, da li su privedeni, da li su prvo uhapšeni u akciji "Sablja", pa onda za njih naručili optužnicu, pa sproveli ili pak kidnapovali, protivustavno isporučili, kao što je to slučaj sa Slobodanom Miloševićem.

Predlogom ovog zakona država pokazuje nameru da počne svoju obavezu da izvršava. Dobro je što za to postoji široko jedinstvo i interesantno je i važno saopštiti da Srbija to jedinstvo pokazuje na više primera. I ovog puta je pokazano da je ovo državni interes, i jeste državni interes, i SPS se od konstituisanja Skupštine, pa i sada, uvek pridruživala onima koji državni interes stavljaju iznad partijskog, za razliku od nekih stranaka koje su i danas pokazale da im je partija važnija od države.

Imajući u vidu da se naši državljani nalaze u pritvoru van zemlje, da su troškovi enormni, predložio sam u ime poslaničke grupe SPS amandman na član 5. kojim se dodaje nov stav 2. koji glasi – optuženi ima pravo na isplatu paušalne naknade u visini jedne prosečne mesečne zarade po svakom svedoku, u slučaju obezbeđenja i pružanja dokaza preko svedoka odbrane. Iznos paušalne naknade iz stava 1. ovog člana isplaćuje se mesečno optuženom, odnosno članu njegove porodice koga on ovlasti.

Najveći troškovi koje porodica optuženog ima odnose se na troškove angažovanja branioca, na troškove prikupljanja izjava svedoka odbrane. Ti troškovi ne obuhvataju samo troškove predviđene članom 6. Predloga zakona, već i mnoge druge.

Primera radi, potrebno je svedocima odbrane pokriti troškove prevoza do mesta u kome daju ikaz pravno kvalifikovanom licu koje pruža stručnu pomoć odbrani, zatim eventualne troškove smeštaja u tom mestu, ukoliko je potrebno da u svrhu davanja iskaza boravi nekoliko dana u mestu u kome ga daje. Zatim, troškove daktilografskih i prevodilačkih usluga.

Izjave se moraju prevesti na engleski ili francuski jezik, kao zvanične jezike suda, kao i troškove putovanja svedoka u Hag, radi prethodnog razgovora sa optuženim i dogovora u vezi sa svedočenjem pred Međunarodnim sudom, budući da sam sud snosi troškove boravka svedoka samo kada dođe da svedoči, ali ne i troškove za pripreme svedočenja.

Ti troškovi, kada je reč o svedocima iz Srbije i Crne Gore, daleko su veći od predviđenog iznosa koji smo predložili ovim amandmanom, a naročito su veći kada se radi o stranim svedocima. Osim toga, potrebno je obezbediti značajna sredstva za izradu ekspertiza odbrane koje su u procesima pred Međunarodnim krivičnim sudom potrebne i gde je neophodno ekspertima odbrane isplatiti troškove i honorar za njihovu izradu. Budući da se, po pravilu, kao eksperti pozivaju naučnici, stručnjaci specifičnih profila i slično, troškovi predviđeni za ovu svrhu bi bar delimično pokrili troškove ekspertiza, naročito kada je reč o inostranim ekspertima.

Usvajanjem ovog amandmana, država bi suštinski iskazala svoju nameru da brine o svojim građanima, da pruža pomoć svojim građanima koji su tamo i iskazala svoj interes za odbranu optuženih pred Haškim tribunalom.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPS je podržala formiranje manjinske vlade na čijem čelu je DSS i poslanička grupa SPS će glasati za izbor te vlade. SPS je uložila svojih 300.000 glasova, bez obzira na sve razlike koje postoje među strankama, sa ciljem da se zaustavi agonija Srbije, da se institucije konstituišu, da počnu da rade.
A s druge strane imali smo u vidu da je Srbija toliko željna da se politička situacija stabilizuje, da se zaustave pljačke, kriminal, korupcija, da Srbija počne da se gradi i razvija, a ljudi rade i žive od svog rada, da prestane umanjivanje socijalnih prava.
S jedne strane, to je bio razlog da SPS pruži podršku formiranju manjinske vlade, a s druge strane iz ekspozea mandatara za sastav vlade smo se uverili da program koji je ponuđen daje monog prostora da se ostvari program SPS. Bez obzira što to nekom para uši, ponoviću: SPS ne interesuje učešće u vladi, niti perosnalna rešenja, interesuje nas program i rezultat rada vlade.
Verujem da oni koji su navikli da govore jezikom političke trgovine i apanaža to neće razumeti, ali njima nije ni manenjeno. SPS je u prethodne tri godine doživela jednu stravičnu torturu od prethodnog režima. Činili su sve da je satru. Nisu je ni uplašili. Ni sada neće nas pokolebati ni medijska kampanja koja se vodi protiv SPS-a samo zato što daje svoj doprinos stabilizaciji političkih prilika u Srbiji, stvaranju mogućnosti da Srbija počne da radi, da žive ljudi od svog rada i da žive bolje. Neće nas pokolebati ni pretnje pojedinih stranaka kako ćemo ostati bez birača. Neće nas pokolebati ni grdnja onih koji će biti u toj vladi, a ona ne može da se formira bez naših glasova.
Dakle, pružićemo podršku ovoj manjinskoj vladi. Još nešto, SPS je bila odgovorna partija i biće pouzdan podržavalac te vlade sve dotle dok se program realizuje onako kako je ovde izneto. Zadržaću se samo na nekoliko pitanja koja su značajna za SPS. Radi se o pitanjima koja su navedena u ekspozeu mandatara za sastav vlade, koja će rešavati ova vlada, a od kojih će građani živeti bolje.
Prvo, u ekspozeu mandatar se kratko osvrnuo na sadaše stanje u ekonomiji, mislim čak prekratko. Tačno je, ali mnogo toga više ima, tačno je da DOS ili režim nije pokrenuo privredu, nego je doveo u kolaps, da nije otvorio nova radna mesta, nego zatvorio stotine hiljada. Da nije povećao standard, već doveo na ivicu bede građane Srbije. Građani to vide i znaju, i ne može se sakriti nikakvim marketinškim kampanjama, naručenim anketama i dirigovanim medijima.
Očekujem od vlade Srbije, kao što smo se malopre založili, da se sve afere rasvetle do kraja. Očekujem da vrlo brzo saopšte Srbiji stvarni presek stanja u ekonomiji Srbije.
Takođe sugerišem da ova vlada ni po čemu, pa ni po tome, ne počne da liči na prethodnu, da ne potroši svoj mandat pričajući o prošlosti, jer su time krili crnu sadašnjost, a budućnost nisu znali da profiliraju.
Prema tome, kada se to završi, kada se objave ti podaci, neka se vlada više ne vraća u prošlost, neka se okrene budućnosti i neka sprovidi ove programske ciljeve koje je navela.
Ima osnova u ekspozeu mandatara za sastav nove vlade da još jednom potvrdimo zbog čega je SPS podržala manjinsku vladu. Iz programa koji je pred nama jasno je da je osnovna namera ove vlade da Srbiju vrati na posao, da pokrene privredu, poveća proizvodnju, obezbedi zapošljavanje i bolji život ljudi. To je razlog zbog čega dajemo podršku manjinskoj vladi.
Drugo, kada je u pitanju privatizacija, iz ekspozea se vidi namera vlade da se suoči sa tim problemom i da preispita sve one privatizacije koje nisu u skladu sa zakonom urađene ili su nepravilno urađene. Srbija ima pravo da zna ko je sve i pod kakvim uslovima kupio najbolja preduzeća u Srbiji. Srbija ima pravo da zna koje su sve privatizacije izvršene, a nisu zasnovane na zakonu.
Srbija ima pravo da zna kako se sprovode ugovori prilikom privatizacije, ti novi vlasnici, šta je sa proizvodnjom, šta je sa obavezom prema radnicima i novom investiranju. Očekujemo od vlade da će sprovoditi takvu privatizaciju čiji će rezultat biti povećanje proizvodnje, ne smanjenje; revitalizacija, a ne propadanje; da pare ostanu firmi, da se firma razvija, da se otvaraju nova radna mesta.
Treće pitanje - u delu ekspozea koji govori o socijalnoj politici, želimo da podržimo nameru vlade da pokrene zaključivanje socijalnog ugovora između reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca i države. I ne samo to, očekujemo od ove vlade da vrati dostojanstvo rada i radnika, ono koje je prethodni ministar prethodne vlade uništio.
Prethodni ministar za rad i zapošljavanje je bio poznat po tome što se založio za jedan katastrofalan Zakon o radu, bez obzira što je i na daljinski način donet, koji je u stvari uništio dostojanstvo rada i radnika, a za posledicu je imao ogroman broj nezaposlenih, nekoliko stotina hiljada. Očekujemo da nova vlada i radnicima i sindikatima vrati snagu kolektivnih ugovora.
Na kraju, u prethodne tri godine DOS-ovog režima došlo je do ugrožavanja velikog broja socijalnih prava u Srbiji. Od deteta kada se rodi, umanjena su mu prava; kada stasa za školu, uvedene su enormne školarine; kada stasa da se zaposli, da radi, nema gde da radi, a i oni koji rade, a njih je stotine hiljada, otpušteni su; kada dođu u period kada treba zasluženu penziju da koristi, i tu su prava umanjena do kraja. Očekujemo od vlade da spreči dalju eroziju tih prava.
Sasvim na kraju, želim da podržim namere vlade da se suoči sa problemom legalizacije građevinskih objekata. S obzirom da dolazim iz Beograda, taj problem je tu veoma izražen. Prethodna vlast je legalizaciju građevinskih objekata doživela kao šansu da se opljačka narod, počev od enormnih taksi za prijavljivanje, preko nabavljanja brda papira, uz ogromne cene, da bi na kraju dobili odgovor da ne može da se legalizuje.
Podržavamo i tražimo od te vlade da preispita taj proces, da stimulativnim merama podstakne legalizaciju, da ona bude jeftina i da bude socijalno pravedna.
Želim ovoj vladi da uspe. Kada kažem da uspe, mislim na realizaciju programa i na rešavanje problema sa kojima se građani Srbije suočavaju, i to tako što će građani to da osete, a ne kao prethodna vlada, marketinškim nastupima da ubeđuje građane kako odlično žive, samo što ni to ne znaju. Dakle, da uspe u realizaciji ovog programa i rešavanju tih problema.
Kada mislim da uspe, ne mislim da se poredi sa prethodnom vladom, jer to je najlakše. Svaka je bolja od one prethodne. Zato, u očekivanju uspešnosti vlade u realizaciji tog programa SPS je uložila svojih 300.000 glasova, stavljajući opšti iznad partijskog interesa, uverena da će biti na narednim izborima višestruko uvećan.