MILENA ĆORILIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena 1944. godine. Živi u Šabcu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista u penziji.

Predsednica Gradskog udruženja penzionera u Šabcu. Članica Predsedništva PUPS-a.

Za mesto narodne poslanice izabrana je na izborima 2014. godine, a nakon izbora 2016. godine potvrđen joj je mandat.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 7 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 16 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 18 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, paket zakona iz oblasti javnih finansija o kome se danas raspravlja predstavlja istovremeno potvrdu uspešnog vođenja ekonomske politike u prethodnih nekoliko godina, ali to je svakako instrument za dalje uspešno poslovanje. Objektivni statistički pokazatelji od kvartalnog rasta BDP do stope mesečne inflacije daju nam sliku jedne relativno stabilne ekonomije koja beleži kontinuirani rast. Ostvareni rezultati pružaju osnovu za naplatu poreskih obaveza i samim tim povećanje budžetskih prihoda.

S toga se stvorila mogućnost da se najvećem broju zaposlenih koji su direktno korisnici budžetskih sredstava, odnosno zaposleni u javnim službama izvrši povećanje zarada u rasponu od 8% do 15% počevši od zarada za novembar ove godine. Posebno značajno povećanje zarada planirano je u oblasti zdravstvene zaštite. Medicinske sestre i tehničari dobiće povećanje od 15%. Planirano povećanje koje se odnosi na medicinske sestre i tehničare je svakako opravdano imajući u vidu značaj ovog kadra u ostvarivanju zdravstvene zaštite.

Pored značaja ovog kadra u sistemu zdravstva treba imati u vidu i traženost ovog zanimanja u državama zapadne Evrope ko je zainteresovanima mogu da ponude daleko primamljivije zarade, to svakako stvara problem našem zdravstvenom sistemu. U oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja osim poboljšanja standarda zaposlenih trebalo bi razmisliti i o drugim mogućnostima kako bi se ti radnici ovde zadržali. Svakako treba nastaviti sa tendencijom stvaranja što boljih uslova u pružanju zdravstvenih usluga u domovima zdravlja, ambulantama i kliničkim centrima. U vezi sa tim treba da se podsetimo da je država ulagala značajne napore kako u izgradnji zdravstvenih objekata, na primer kliničkih centara tako i u njihovom opremanju.

Takođe, je bitno naglasiti to da se ovaj rebalans budžeta ne odnosi samo na povećanje iznosa zarada kod budžetskih korisnika. Vodilo se računa i nađena je mogućnost da se opredele i dodatna sredstva za unapređenje pojedinih socijalnih funkcija države. Može se primetiti da su nešto veća sredstva izdvojena na pojedinim pozicijama unutar Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada koja se odnose na budžetske fondove za potrebe lečenja u inostranstvu i za ustanove socijalne zaštite. Očigledno stabilna ekonomija pružila je uslove za realizaciju socijalne politike.

Što se tiče pitanja penzija, koje su u centru interesovanja partije kojoj pripadam mišljenja sam da je dobro što se vode široki diskusije u vezi budućeg modela usklađivanja rasta penzija. Trenutno se vodi javna rasprava na nivou udruženja penzionera i stručne javnosti o utvrđivanju modela usklađivanja penzija. Po završetku rasprave i utvrđivanja modela, odnosno usvajanja za usklađivanje penzija mora se nastojati da se u narednoj godini, 2020. dosledno primeni zakon.

Ono što je svakako dobar signal je izvesno dalje smanjenje koje se uočava kod stavke namenjene transferu Ministarstva finansija prema fondu penzijskog i invalidskog osiguranja za isplatu nedostajućih sredstava za penzije. Svakako, na transfer sredstava iz budžeta u fond penzijskog invalidskog osiguranja uticalo je i pozitivno kretanje naplate doprinosa za penzije i penzijsko invalidsko osiguranje.

Učešće budžeta u isplati penzija pre nekoliko godina iznosilo je 48,2%, a danas je do 27,9%. Takođe, učešće isplaćenih penzija u BDP je ispod 11%, odnosno 10,2% što je i bila strategija.

Svakako su ovo pokazatelji jačanja stabilnosti Republičkog fonda PIO. Najavljena isplata jednokratne pomoći, od 5.000 dinara, za sve korisnike penzije, odnosno, za preko milion i 700 hiljada penzionera je dobra, a posebno za najugroženije, odnosno za penzionere sa najnižim penzijama.

Očekujemo da će Predlogom budžeta i finansijskog plana Republičkog fonda PIO za narednu godinu biti obezbeđena sredstva za povećanje visine primanja korisnika penzija.

Od ostalih rešenja, koja su ponuđena na usvajanje, smatram da je važno ono koje je sadržano u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na dodatu vrednost.

Ovim Predlogom zakona povoljnije se uređuje plaćanje PDV na robu koja se za lične potrebe otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu, odnosno omogućeno je da se za takvu robu traži povraćaj PDV sa šest na 12 meseci od momenta otpremanja.

Ovo je logično rešenje, s obzirom da smo svi svedoci da u našu državu dolaze sve više stranih turista i da ih svakako treba još više motivisati da ovde kupuju robu. To je ekonomski višestruko korisnije, nego povraćaj dažbina na robu koja je povezana sa upravnim procedurama i formalnostima.

S obzirom da poslanička grupa PUPS nema previše vremena za diskusiju, a kako bih omogućila da i poštovani poslanik, gospodin Momo Čolaković, diskutuje želim da kažem da će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih predloženih zakona na današnjoj sednici. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici.

Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva trebalo bi da postigne nekoliko važnih ciljeva.

Najznačajnije je obezbeđivanje jedinstvene centralizovane baze podataka, odnosno tačnih i ažurnih podataka o stanovništvu Republike Srbije.

Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva, jedan je od temelja na kojima bi trebalo da se bazira proces stvaranja i kreiranja elektronske uprave. To svakako nije moguće sa postojećim zakonskim propisima u ovoj oblasti koji su stari više godina. Objedinjavanjem podataka na savremeniji način, dobija se mogućnost boljeg uvida u strukturu stanovništva.

Naravno time i mogućnost da se više pažnja obrati na određene pojave i kretanja unutar društva.

U primeni ovog zakona građani bi dobili mogućnost da potrebe vezane za ostvarivanje određenih prava, daleko brže i lakše, realizuju da uz manje troškove i gubitak vremena obezbede potrebnu dokumentaciju. Troškovi bi se smanjili, potpuno bi se eliminisao gubitak vremena vezan za prikupljanje raznih podataka prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava, izvršavanja obaveza građana.

Primera radi od izuzetnog značaja su podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Tu bi sigurno trebalo uložiti dodatan napor u smislu konkretnog povezivanja i ukrštanja sa podacima Poreske uprave ili evidencijama iz matičnih knjiga. Posebno treba poštovati dogovoreno u vezi ovih aktivnosti. Tada bi imali lako raspoložive sve podatke za odlučivanje o ostvarivanju prava iz oblasti penzijskog invalidskog osiguranja i odluke bi se mogle donositi daleko u kraćem roku i sa većom pravnom sigurnošću.

Potencijalni korisnici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne bi morali da troše više vremena i lično obezbeđuju ogroman broj dokaza o ostvarivanju svojih prava.

Predlog zakona predviđa objedinjavanje nekoliko postojećih registara koje vode različiti državni organi iz domena svojih nadležnosti. U članu 10. Predloga zakona navedeni su sve izvorne službene evidencije i podaci koje će obrađivati. Mislim da je njihov broj sveden na pravu meru, meru koja je potrebna za ostvarivanje najvažnijih prava i dužnosti građanina što je dobro.

Svakako najkrupnije pitanje koje se postavlja u vezi sa regulisanjem jedne ovakve materije jeste pitanje zaštite podataka o ličnosti.

Činjenica je da skup značajnog broja osetljivih podataka, o ličnosti na jednom mestu stvara mogućnost da zloupotrebu različitih vrsta ili mogućnosti da do tih podataka dođu neovlašćena lica. Ali, članom 15. ovog Predloga zakona predviđeno je ko ima uvid u podatke Centralnog registra stanovništva što je dobro.

Kako se za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, može reći da predstavlja dobru osnovu možemo se nadati da će različite potencijalne nepravilnosti u vezi sa primenom ovog zakona biti svedena na minimum.

Na tome se svakako mora raditi kako u smislu informacionom tako i fizičke zaštite. Takođe se mora uložiti trud u proveru i obuku kadrova koje će biti ovlašćeni za rukovanje i pristup tim podacima. Na tome bi se moralo insistirati prilikom usvajanja podzakonskih akata.

Drugo, mislim da bi trebalo obratiti pažnju prilikom primene ovog zakona na kvalitet podataka, koji se već nalazi u pojedinim registrima, a koji će postati deo budućeg centralnog registra stanovništva.

Naročitu pažnju treba posvetiti podacima iz jedinstvene evidencije nepokretnosti katastra poreske uprave, jer tu često ima slučajeva da postoji nesaglasnost i između tih podataka i pravog stanja na terenu, odnosno podaci koji se tamo nalaze pojedinim slučajevima stari su čak i po više decenija.

Neće biti dobro, ako se takvi podaci ne ažuriraju, a i dalje budu ukrštani sa onim iz drugih registara.

U članu 16. predviđeni su rokovi za brisanje podataka u Centralnom registru, od deset i pet godina u pojedinim slučajevima, mislim da se sama ideja o uspostavljanju ovakvog registra, kosi sa bilo kakvim brisanjem podataka, sem ako se radi o ispravljanju eventualnih grešaka.

Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje dati svoju podršku ovom zakonu i kao i svim zakonima koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala lepo.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ne želim da oduzimam previše vremena u raspravi koja se odnosi na ovu oblast koja teško da može izazvati velike ideološke razlike između poslanika.

Mislim da nema nikog ko bi iz istih razloga mogao da se protivi usvajanju ovih nekoliko međunarodnih sporazuma koji se odnose na zaštitu životne sredine. Ako se zaista želi da ta zaštita ima stvarnog efekta, za nju ne postoje političke državne granice, već naprotiv, na njoj zajednički i koordinisano moraju raditi više država na koje se ta konkretna problematika odnosi.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, one se po svojoj formi vrlo kratko i odnose na zahtev da se poštuju uslovi za zaštitu životne sredine. Ukoliko se koriste podsticajna sredstva iz evropskih IPARD fondova i iskoristi mogućnost da se sredstva iz budžetskog tzv. zelenog fonda koriste za sufinansiranje određenih projekata za zaštitu životne sredine, mogu se očekivati dobri rezultati.

Predloženim odredbama u predloženom zakonu o izmenama i dopunama o zaštiti životne sredine suštinski se nema šta zameriti. NJihovim usvajanjem omogućiće se lakše i brže realizovanje tih projekata iz oblasti zaštite životne sredine.

Mislim da nam je upravo to i neophodno. Činjenica je da na našim prostorima postoji dosta ekoloških problema koji ne samo da ugrožavaju biljni i životinjski svet, već neposredno i naše građane.

Podsetimo se da smo bili neprijatno iznenađeni kada smo pre izvesnog vremena iz medija saznali informacije o zakopanim skrivenim buradima sa opasnim materijama.

Svakako treba pohvaliti napore koje je Ministarstvo za zaštitu životne sredine uložilo da se ti problemi otkriju i preduzmu sve mere za njihovo saniranje, ali to je, nažalost, samo vrh ledenog brega, jer postoje daleko opasniji problemi koji su čak svima i vidljivi.

Primera radi, gotovo mnogi su upoznati sa slučajem bivše Hemijske industrije „Viskoza“ u Loznici. Ja ne želim da ovde ulazim u raspravu ko je odgovoran zašto je taj nekadašnji gigant sa 12.000 zaposlenih vremenom totalno propao, niti je to tema današnje diskusije. Ono što je meni, a verujem i svim građanima tog kraja, potpuno neshvatljivo je to da se o tim napuštenim postrojenjima ne vodi dovoljno računa. Utisak je, i pored evidencije šta se sve tamo od opasnih materija još nalazi, da je sve to izloženo pomalo nebrizi i zubu vremena.

U nekoliko navrata su se iz ovog ili onog razloga u toj bivšoj fabrici dešavale različite nezgode, jer su bili ugroženi ljudski životi. Samo pukom srećom i efikasnim reagovanjem protivpožarne policije, nisu prerasle u prave ekološke katastrofe, što ne znači da tako nešto nije moguće u budućnosti.

Istina je da je grad Loznica odgovorno, savesno i blagovremeno reagovao na sve situacije u vezi sa otklanjanjem opasnog materijala i izveštavao sve odgovorne institucije, posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ali, nije u pitanju samo Loznica, jer mi imamo još takvih velikih problema sa zapuštenim ili potpuno napuštenim hemijskim fabrikama i njihovim delovima od Šapca do Prahova i od Pančeva do Kruševca.

Generacija penzionera je svojevremeno stvorila mnoge fabrike u hemijskoj i drugim industrijama, kojih danas, nažalost, nema. Molimo mlađe generacije, radno sposobne, da učine napor i saniraju, odnosno uklone ostatke tih fabrika, kako se ne bi ugrozila životna sredina i da izgrade nove.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna otvara se mogućnost da se novčana sredstva efikasnije troše u zaštiti životne sredine.

Apelovala bih kako na ministarstvo, tako i na lokalnu zajednicu, da zajedničkim snagama počnu da rade na rešavanju ovih problema. Zapravo, tamo gde to do sada nije učinjeno, treba da se naprave konkretni planovi i projekti za saniranje potencijalnih ekoloških bombi. U tom smislu, treba da se obezbede sredstva na nivou lokala i Republike za njihovu realizaciju.

Naše građane ne interesuje ko je za to nadležan, da li je to Republika, grad, privredno društvo ili stečajne sudije i upravnici, već samo žele za sebe i svoje potomke zdravu životnu sredinu.

Mislim da su ovo veoma važna pitanja na kojima se mora kontinuirano raditi.

Poslanička grupa PUPS, kao što je već rekla koleginica, će svakako u danu za glasanje podržati usvajanje ovih zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Šabac, 06.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 57000.00 RSD 01.05.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -