MILENA ĆORILIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena 1944. godine. Živi u Šabcu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista u penziji.

Predsednica Gradskog udruženja penzionera u Šabcu. Članica Predsedništva PUPS-a.

Za mesto narodne poslanice izabrana je na izborima 2014. godine, a nakon izbora 2016. godine potvrđen joj je mandat.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 2 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 3 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO sadrži nekoliko bitnih izmena koje predstavljaju značajan napredak u daljoj reformi penzijskog sistema.

Reforma PIO je bila neophodna radi stvaranja dugoročne ekonomske održivosti penzijskog sistema. Penzija ne sme biti socijalna, već ekonomska kategorija.

Izmene i dopune Zakona o PIO sada, a i ranije, predstavljaju rezultat višegodišnjeg ekonomskog kretanja i primene odlučni, ali nepopularnih, teških mera, naročito u oblasti fiskalne i monetarne politike. To je uslovilo da se sistem PIO već više decenija nalazi u stanju u kome nije moguće obezbediti pravnu sigurnosti i zadovoljavajući socijalni položaj sadašnjih i budućih korisnika prava iz PIO.

Zbog delovanja raznih nepovoljnih ekonomskih i demografskih kretanja u cilju da se sistem sačuva od urušavanja i bankrotstva preduzimane su određene mere da se krene sa postepenom stabilizacijom i stalnim ojačavanjem sistema. Cilj je bio poboljšanje položaja korisnika prava iz PIO.

Preduzimane su mere reforme od podizanja starosne granice za odlazak u penziju, pooštravanja uslova za odlazak u invalidsku i sticanje prava na porodičnu penziju i usklađivanje rasta penzija prema ekonomskim mogućnostima.

Penzioneri kao korisnici prava podržali su navedene mere penzijskog sistema. Sa pravom možemo reći da smo značajno doprineli kada se 2014. godine krenula sa izlaskom iz fiskalne krize u kojoj je naša država bila. To se i moglo očekivati od nas najstarijih koji smo gradili i izgradili ovu zemlju. Otuda je i bilo normalno da mi shvatimo da treba da učinimo napor za boljitak i napredak ove zemlje. Penzije su smanjene za 0,22, odnosno 22% i 0,25, odnosno 25% i taj teret podnelo je oko 700 hiljada penzionera od preko milion i 700 hiljada penzionera.

Svakako da je među predloženim izmenama i dopunama ovog Predloga zakona najbitnija ona sadržana u članu 23. koji se odnosi na obavezu usklađivanja iznosa penzije prema tzv. švajcarskoj formuli. Ovakvo predloženo zakonsko rešenje važećih odredbi zakona predstavlja značajnu promenu koja bi trebala da bude znatno povoljnija od sada važećih odredbi zakona.

Naime, novi predlog omogućuju da se penzije usklađuju sa kretanjem prosečne zarade i rasta potrošačkih cena.

Imajući u vidu da su penzije ekonomska kategorija, a ne socijalna to znači da moraju biti izvor pristojnog života u starosti. Smatramo da je ovo rešenje daleko pravednije po penzionere sadašnje i buduće.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije kao jedna od svojih glavnih poruka kojim se rukovodi u svom delovanju je uvek isticala da se usklađivanje penzija vezuje za kretanje rasta prosečnih zarada u Republici Srbiji.

Primenom tzv. švajcarske formule očekujemo da će penzije rasti preko 5% godišnje, što bi trebalo da dovede do realnog rasta ličnog standarda i kvaliteta života korisnika prava iz PIO.

Duboko verujem da će Vlada voditi brigu o preko milion i 700 hiljada penzionera, starih ljudi i da neće dozvoliti da položaj penzionera bude ugrožen ukoliko dođe do nekih nepovoljnih kretanja prilikom primene švajcarske formule u usklađivanju penzija.

Moram da podsetim da smo u sistemu PIO imali usklađivanje penzija, naglašavam po nekoj švajcarskoj formuli. Posle 2000. godine po tadašnjoj formuli penzije su naglo opadale. Prognoza takvog kretanja bila je da bi 2010. godine prosečna penzija u odnosu na prosečnu zaradu iznosila samo 29% to nas je navelo da smo 2005. godine formirali Partiju ujedinjenih penzionera Srbije.

Pored ove ključne izmene, predloženi zakon sadrži i još nekoliko važnih promena koje se odnose pre svega na proširenje prava potencijalnih korisnika u članovima koji regulišu pravo na porodičnu penziju. Predviđeno je da će to pravo moći da ostvaruju i vanbračni partneri preminulog nosioca osiguranja. Ovakvo rešenje se obrazlaže potrebom da se ove odredbe usklade sa ustavnom odredbom o izjednačavanju braka i vanbračnih zajednica.

Svakako da je ovako izjednačavanje u ovom domenu bilo neophodno imajući u vidu da su vanbračne zajednice odavno naša realnost koja je prepoznata i u drugim pravnim oblastima.

Međutim, sa druge strane mora se imati u vidu da ovakva rešenja mogu da idu na ruku nesavesnih pojedinaca. Zarad zloupotrebe sticanja prava na porodičnu penziju do sada nisu prezali čak ni od težih rešenja, moralnih i zakonskih odredaba kroz sklapanje fiktivnih, pa i ništavnih brakova. NJih neće sprečiti novi strožiji zahtev kojim se kao uslov postavlja tri, umesto dosadašnje dve godine zajedničkog života. Zato bi sudski organi ubuduće morali da obrate veću pažnju i traže čvršće dokaze kada se u vanparničnom postupku budu pojavljivali zahtevi koji se odnose na slučajeve povezane sa ostvarivanjem prava na porodičnu penziju.

U članu 7. predviđeno je proširenje definicije invalidnosti i da na slučajeve kada policijski službenik izgubi u potpunosti radnu sposobnost za profesionalno vršenje policijskih poslova.

Takođe, u članu 15. je proširen krug osiguranika kod kojih se ostvareni staž računa sa uvećanim trajanjem i na sudije i na tužioce koji postupaju u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina. Smatram opravdanim predviđene odredbe iz član 7. i 15. imajući u vidu prirodu njihovog posla i njihov broj osiguranika.

Na kraju, dozvolićete mi da samo na kratko izađem iz materije kojom se bave predložene izmene i dopune i da se osvrnem na jedan važan problem koji je vezan za rad Republičkog fonda PIO.

Poznata mi je priroda poslova, vezana za utvrđivanje prava iz ove oblasti, to je složen i naporan posao, koji iziskuje puno vremena i posvećenost za svaki konkretan slučaj.

Imajući u vidu koliki je broj predmeta ja moram da skrenem pažnju da je postojeći broj zaposlenih u filijalama Republičkog fonda mali. Razlog je odlazak u penziju i zabrana novih zapošljavanja tako da dolazi do nivoa koji može ugroziti još kvalitetniji rad zaposlenih u ovom fondu. Zato bi bilo dobro da Vlada u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu odobri zapošljavanje kadrova koji nose, ja bih rekla proizvodnju, odnosno stručnih saradnika na donošenju rešenja, utvrđivanju staža u matičnoj službi i isplati penzija kao osnovne delatnosti Fonda.

Poslanička grupa PUPS-a će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala lepo.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu sa pratećim finansijskim planovima organizacija i za obavezno socijalno osiguranje, predstavljaju jedan od najvažnijih dokumenata, kao takav i pred Vladu i pred nas narodne poslanike, stavlja dodatnu obavezu da se takvi akti dobro pripreme i temeljito razmotre.

U Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, dati su detaljni podaci prihoda i rashoda u budžetu Srbije. Iz podataka se može videti da je u odnosu na prethodni budžet, planiran smanjeni deficit preko tri milijarde dinara.

U Predlogu budžeta za 2020. godinu, planiran je rast prihoda od naplate poreza, a istovremeno, planirano je smanjenje raznih neporeskih prihoda, kao što su vanredni prihodi.

S obzirom da se u proteklih nekoliko godina u budžetu Republike Srbije, zahvaljujući poslovanju dobrog domaćina, ostvarivao suficit, možemo očekivati da će i ovaj planirani deficit prerasti u suficit.

Očekujem da će većina kolega govoriti o raznim pojedinačnim delovima budžeta za 2020. godinu, pa bih ja svoju pažnju posvetila nekim pitanjima iz oblasti socijalnog osiguranja.

Prema finansijskom planu Republičkog fonda PIO za 2020. godinu, predviđeno je povećanje ukupnih prihoda i rashoda za 28 milijardi više u odnosu na ono što je planirano rebalansom za 2019. godinu.

Prilikom planiranja prihoda i rashoda, imalo se u vidu ekonomska moć zemlje i potreba daljeg jačanja njene ekonomske stabilnosti. U finansijskom planu za 2020. godinu, predviđeno je povećanje prihoda od naplate socijalnih doprinosa na zarade od preko 513 milijardi dinara. To je jedan od signala dobrog oporavka privrede i njenu očekivanu dalju stabilnost.

Na drugoj strani, to je svakako omogućilo planiranje smanjenja transfernih sredstava od strane Ministarstva finansija za 16 milijardi dinara, nedavno usvojenim rebalansom finansijskog plana Republičkog fonda PIO, transfer sredstava za 2019. godinu je manji za oko sedam milijardi.

To ukazuje da se ulažu značajni napori u smislu budžetske uštede i jačanje ekonomske stabilnosti Republičkog fonda PIO. Posebno je značajno ako se ima u vidu da se nepopularna mera smanjenja penzija više ne primenjuje.

Učešće budžeta u isplati penzija pre nekoliko godina iznosilo je 48,2%. Poslednjih sedam godina taj transfer sredstava se smanjuje i planirano je da u 2020. godini iznosi 22,7%.

Suprotno od toga učešće socijalnih doprinosa proteklih godina imalo je tendenciju rasta, pa je realno planirati da to učešće u 2020. godini iznosi 73,71%.

Svakako je pozitivno što je ovim finansijskim planom predviđeno povećanje sredstava koja su opredeljena za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Pri tome se imalo u vidu da predstoji izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Među predloženim izmenama i dopunama tog zakona najbitnija je ona koja se odnosi na obavezu usklađivanja iznos penzija prema tzv. švajcarskoj formuli. Primenom ove formule, usklađivanju visine penzija, očekuje se da će penzija rasti preko 5%.

U okviru prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja predviđeno je i povećanje sredstava za društveni standard. Smatram to dobrim, jer je u 2019. godini besplatno korišćenje banjskih lečilišta iz sredstava Republičkog fonda PIO ostvarilo preko 13.500 penzionera.

Pored ovih sredstava iz Republičkog fonda PIO doprinos boljem standardu najstarijih sugrađana, a njih je preko 1.700.000 mogu dati i lokalne samouprave. One bi svojim planovima za narednu godinu trebale da predvide i sredstva za pomoć najstarijoj populaciji. Službe u Republičkom fondu PIO i pored mere zabrane stalnog zapošljavanja funkcionišu zahvaljujući dobroj organizaciji rada.

Republički fond PIO je u punoj meri posvećen osnovnoj delatnosti, isplati penzija, donošenju rešenja po zahtevu, utvrđivanju staža osiguranja. O zadovoljavajućoj efikasnosti Fonda govori i ostvarenih preko 90% u rešavanju zahteva u prvostepenom postupku u zakonskom roku od 60 dana.

Finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje planira se povećanje prihoda i rashoda. Istovremeno, predviđa se na osnovu dosadašnjeg kretanja i rast socijalnih doprinosa. Suprotno od toga planirano je smanjivanje za 34,01% u odnosu na plan za 2019. godinu dotacija i transfera iz budžeta. Planirano je povećanje sredstava za primarnu zdravstvenu zaštitu.

U finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje planirano je smanjenje i ukupnih prihoda i rashoda. U okviru rashoda planirano je smanjenje sredstava za ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti za oko dve milijarde. To znači da se očekuje da nezaposlenost i dalje opada.

Iz datih finansijskih planova, iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja možemo zaključiti da se planiraju značajne uštede sredstava iz budžeta. Ona se mogu koristiti u druge socijalne namene.

Tu bih posebno istakla da predviđena povećanja u Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu rada koja se odnose na uređivanje i poboljšanje rada zdravstvenih ustanova, odnosno, na isplatu raznih vrsta socijalne pomoći, što znači da su predviđene uštede prema socijalnim fondovima u značajnoj meri zadržane u okvirima socijalne politike.

Stoga će poslanička grupa PUPS dati svoju podršku za usvajanje ovog budžeta i ostalih pratećih dokumenata. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, paket zakona iz oblasti javnih finansija o kome se danas raspravlja predstavlja istovremeno potvrdu uspešnog vođenja ekonomske politike u prethodnih nekoliko godina, ali to je svakako instrument za dalje uspešno poslovanje. Objektivni statistički pokazatelji od kvartalnog rasta BDP do stope mesečne inflacije daju nam sliku jedne relativno stabilne ekonomije koja beleži kontinuirani rast. Ostvareni rezultati pružaju osnovu za naplatu poreskih obaveza i samim tim povećanje budžetskih prihoda.

S toga se stvorila mogućnost da se najvećem broju zaposlenih koji su direktno korisnici budžetskih sredstava, odnosno zaposleni u javnim službama izvrši povećanje zarada u rasponu od 8% do 15% počevši od zarada za novembar ove godine. Posebno značajno povećanje zarada planirano je u oblasti zdravstvene zaštite. Medicinske sestre i tehničari dobiće povećanje od 15%. Planirano povećanje koje se odnosi na medicinske sestre i tehničare je svakako opravdano imajući u vidu značaj ovog kadra u ostvarivanju zdravstvene zaštite.

Pored značaja ovog kadra u sistemu zdravstva treba imati u vidu i traženost ovog zanimanja u državama zapadne Evrope ko je zainteresovanima mogu da ponude daleko primamljivije zarade, to svakako stvara problem našem zdravstvenom sistemu. U oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja osim poboljšanja standarda zaposlenih trebalo bi razmisliti i o drugim mogućnostima kako bi se ti radnici ovde zadržali. Svakako treba nastaviti sa tendencijom stvaranja što boljih uslova u pružanju zdravstvenih usluga u domovima zdravlja, ambulantama i kliničkim centrima. U vezi sa tim treba da se podsetimo da je država ulagala značajne napore kako u izgradnji zdravstvenih objekata, na primer kliničkih centara tako i u njihovom opremanju.

Takođe, je bitno naglasiti to da se ovaj rebalans budžeta ne odnosi samo na povećanje iznosa zarada kod budžetskih korisnika. Vodilo se računa i nađena je mogućnost da se opredele i dodatna sredstva za unapređenje pojedinih socijalnih funkcija države. Može se primetiti da su nešto veća sredstva izdvojena na pojedinim pozicijama unutar Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada koja se odnose na budžetske fondove za potrebe lečenja u inostranstvu i za ustanove socijalne zaštite. Očigledno stabilna ekonomija pružila je uslove za realizaciju socijalne politike.

Što se tiče pitanja penzija, koje su u centru interesovanja partije kojoj pripadam mišljenja sam da je dobro što se vode široki diskusije u vezi budućeg modela usklađivanja rasta penzija. Trenutno se vodi javna rasprava na nivou udruženja penzionera i stručne javnosti o utvrđivanju modela usklađivanja penzija. Po završetku rasprave i utvrđivanja modela, odnosno usvajanja za usklađivanje penzija mora se nastojati da se u narednoj godini, 2020. dosledno primeni zakon.

Ono što je svakako dobar signal je izvesno dalje smanjenje koje se uočava kod stavke namenjene transferu Ministarstva finansija prema fondu penzijskog i invalidskog osiguranja za isplatu nedostajućih sredstava za penzije. Svakako, na transfer sredstava iz budžeta u fond penzijskog invalidskog osiguranja uticalo je i pozitivno kretanje naplate doprinosa za penzije i penzijsko invalidsko osiguranje.

Učešće budžeta u isplati penzija pre nekoliko godina iznosilo je 48,2%, a danas je do 27,9%. Takođe, učešće isplaćenih penzija u BDP je ispod 11%, odnosno 10,2% što je i bila strategija.

Svakako su ovo pokazatelji jačanja stabilnosti Republičkog fonda PIO. Najavljena isplata jednokratne pomoći, od 5.000 dinara, za sve korisnike penzije, odnosno, za preko milion i 700 hiljada penzionera je dobra, a posebno za najugroženije, odnosno za penzionere sa najnižim penzijama.

Očekujemo da će Predlogom budžeta i finansijskog plana Republičkog fonda PIO za narednu godinu biti obezbeđena sredstva za povećanje visine primanja korisnika penzija.

Od ostalih rešenja, koja su ponuđena na usvajanje, smatram da je važno ono koje je sadržano u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na dodatu vrednost.

Ovim Predlogom zakona povoljnije se uređuje plaćanje PDV na robu koja se za lične potrebe otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu, odnosno omogućeno je da se za takvu robu traži povraćaj PDV sa šest na 12 meseci od momenta otpremanja.

Ovo je logično rešenje, s obzirom da smo svi svedoci da u našu državu dolaze sve više stranih turista i da ih svakako treba još više motivisati da ovde kupuju robu. To je ekonomski višestruko korisnije, nego povraćaj dažbina na robu koja je povezana sa upravnim procedurama i formalnostima.

S obzirom da poslanička grupa PUPS nema previše vremena za diskusiju, a kako bih omogućila da i poštovani poslanik, gospodin Momo Čolaković, diskutuje želim da kažem da će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih predloženih zakona na današnjoj sednici. Hvala.

Imovinska karta

(Šabac, 06.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 57000.00 RSD 01.05.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -