U najkraćem roku.

Gospodine predsedavajući, cenjeni narodni poslanici, pred vama su tri predloga zakona kojima se ratifikuju sporazumi. Prvi je Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza ili Sporazuma o viznim olakšicama, kako se naziva.

Do postizanja potpune liberalizacije viznog režima države članice Evropske unije i Evropska komisija su u decembru 2005. godine sklopile dogovor da pristupe postupku olakšavanja trenutnog, postojećeg stanja, odnosno viznog režima sa svakom od država zapadnog Balkana. Tada, u decembru 2005. godine, otvoreni su pregovori oko viznih olakšica. Pregovori sa Republikom Srbijom i Evropskom unijom započeli su 30. novembra 2006. godine. Održane su četiri pregovaračke runde i brojni sastanci, a Sporazum je zaključen 18. septembra ove godine u Briselu.

Ovi pregovori, kao i sam Sporazum o viznim olakšcima predstavljaju, zapravo, međukorak ka potpunom ukidanju viza za naše građane koji putuju u zemlje Evropske unije. Reći ću vrlo kratko o onome šta sadrži Sporazum. Sporazum o olakšicama odnosi se na određene kategorije građana, na dužinu trajanja vize, na cenu vize i na pojednostavljivanje i ubrzavanje procedure za određene kategorije stanovnika.

Pre svega, on se odnosi na poslovne ljude, advokate, lekare, novinare, naučnike, studente, učenike, umetnike, sportiste, profesionalne vozače, državne službenike, predstavnike verskih i nevladinih organizacija i druge kategorije koje su pobrojane u Sporazumu.

Za sve ove navedene kategorije broj dokumenata koja će morati da prilože da bi se viza dobila znatno je smanjen i svodi se na onaj broj dokumenata kojima se dokazuje samo status da je neko pripadnik ove kategorije. Pored kategorije ljudi, građana Srbije, koji su obuhvaćeni viznim olakšicama postoje i određene životne situacije koje same po sebi imaju određenu težinu da bi se dobila vizna olakšica.

To su situacije kada je u pitanju lečenje, posete vojnim i civilnim grobljima, prisustvo sahranama, posećivanje rođaka i kada su u pitanju turistička putovanja, ukoliko se realizuju preko priznatih turističkih agencija.

Takođe, ovaj sporazum omogućava mogućnost izdavanja i dužih viza, takozvane ''multiple'' vize. U slučaju kada se poštuje rok iz prethodno dobijene vize, sledeća viza se može dobiti, odnosno dobija se na duži rok, pa čak i do pet godina. Cena vize ostaje ista, zadržava se na sadašnjem nivou, a to je 35 evra, a uključuju se i besplatne vize za penzionere i decu mlađu od šest godina. Rok za izdavanje viza biće 10 dana, a u naročito hitnim slučajevima tri dana. U tom smislu, potvrđivanje ovog sporazuma dovešće Srbiju korak bliže ka potpunom ukidanju vize za naše građane koji putuju u zemlje Evropske unije.

Što se tiče drugog sporazuma, a naglašavam da su i prvi i drugi sporazum jedinstveno, odnosno istovremeno potpisani i jedan drugog uslovljavaju, to je sporazum o readmisiji, odnosno pun naziv je – Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave u tim državama.

Razlozi za donošenje ovog predloga, odnosno usvajanja ovog zakona su sledeći – činjenica da se ratifikuje ovaj sporazum pokazuje da je Srbija spremna i otvorena da sa svim otvorenim zainteresovanim zemljama zaključi međudržavne sporazume po readmisiji.

Potpisivanje ovog sporazuma sa Evropskom unijom i njegovo puno sprovođenje je jedan od najbitnijih preduslova, kao što sam rekao, i za prethodni Sporazum, da se uključimo na belu šengensku listu. Takođe, i on je put ka liberalizaciji viznog režima i on je bio u direktnoj vezi sa potpisivanjem ovog prvog sporazuma, odnosno davanjem olakšica.

Zaključivanje ovog sporazuma stvara neophodne normativne pretpostavke za punu saradnju Republike Srbije sa Evropskom zajednicom na planu organizovanog, recipročnog i institucionalizovanog povratka lica koja se nalaze u neregularnoj situaciji na teritoriji zemalja Evropske unije.

Takođe, Sporazumom se precizno definiše postupak readmisije i to, vrsta podataka koja su potrebna da neko podnese zahtev za readmisiju, dokazi kojima se utvrđuje državljanstvo nekog lica, odnosno da je državljanin Republike Srbije, rokovi u kojima se podnosi readmisija, troškovi i zaštitni instrumenti kojima se država Srbija štiti od određene vrste readmisije.

Upravo, ako je lice iz treće zemlje, da pojasnim ovo, a boravi u nekoj zemlji Evropske unije, moraće da se dokaže da je greškom države Srbije ono otišlo sa njene teritorije i došlo na teritoriju Evropske unije, odnosno države članice.

Proces vraćanja državljana Republike Srbije obavlja se uz puno poštovanje najviših evropskih standarda iz oblasti zaštite ljudskih prava i slobode građana.

Sprovođenje Sporazume o readmisiji omogućava neposrednu saradnju, pre svega, naših i inostranih policijskih organa što dovodi do raznih informacija i saznanja o licima u proveri podataka po zamolnicama za vraćanje lica, doći će se i do bezbednosnih informacija koje se odnose na otkrivanje lica koja se krivično gone u Republici Srbiji, a nedostupna su zbog boravka u inostranstvu.

Nema bojazni da će od usvajanja ovog sporazuma, odnosno ukoliko Skupština usvoji ovaj sporazum doći do velikog priliva lica, odnosno zahteva za readmisiju i baš je ovaj sporazum tako koncipiran da ne dođe do toga.

Inače, od 2003. godine pa do sada u Srbiju je vraćeno oko 17.900 lica.

Što se tiče trećeg zakona – zakona o readmisiji koji je potpisan, odnosno ratifikaciji Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Francuske, sa pratećim Protokolom, on je potpisan i usaglašen u Parizu 25. aprila 2006. godine, a nakon potpisivanja Sporazuma i protokola, prestala je da postoji državna zajednica i ovo postaje naša obaveza. Osim što postaje naša obaveza, ovaj sporazum sa protokolom predstavlja i jednu vrstu razrade ovog okvirnog sporazuma o readmisiji.

Imajući u vidu sve ovo što je izneto, mislim da su se stekli uslovi da Narodna skupština usvoji ova tri predloga zakona. Zahvaljujem.

Naravno, poslanici mogu da govore i uže i šire, ali samo radi preciziranja stvari, ovde su se čule do sada, verovatno i tokom današnjeg dana, one primedbe, dati su oni amandmani koji se odnose na postojeći Zakon, koji je donet 2003. godine.
Međutim, čini mi se da amandmani i diskusija treba da budu samo na ono što je pred vama, a to je Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona. Znači on može amandmanski da se menja i da se amandmanski interveniše.
Međutim, ono što je bilo doneto 2003. godine ovim povodom ne može da se briše. Pazite, jednostavno sam u situaciji da sam predmet opozicionog napada za onaj Zakon koji nisam ni donosio 2003. godine i čija rešenja nisam predvideo.
Normalno, ja bih vas zamolio povodom ovog amandman, jer nijednom rečju nije bilo konstatacije u vezi ovih izmena koje mi donosimo zakonom. To treba da bude predmet diskusije, o reči kao što je pojam ''gledalište'', proširivanje pojma ''gledalište'' i drugo. Vi prebacujete i govorite o stavu 3. Zakona iz 2003. godine. Međutim, pred nama su izmene i dopune Zakona i na njih treba reagovati. Hvala.

Samo da kažem da su u pravu gospodin Jovanović i gospođa Nataša.

Potpuno je ispravna konstatacija poslanika Batića da u našem fudbalu dominira kriminal. Velika količina novca, velika količina moći, povezanost organizovanog kriminala sa tim strukturama sigurno je donela posledice kao što su ubistva koja su navedena. Naravno, vi znate da nije lako otkriti takva ubistva koja su ciljana, organizovana i, verovatno, izvršioci se ne nalaze ni u Srbiji.
Međutim, MUP temeljno radi i temeljno proučava i prikuplja činjenice u vezi svih ubistava. Znači, i svih ovih ubistava koja ste vi pomenuli.
Naravno, rešenje, opet ponavljam, nije lako, ali sigurno će u jednom momentu biti ne samo prioritetan zadatak nego će se stvoriti uslovi da se zadre i uđe i u ovu vrstu organizovanog kriminala koju ste vi pomenuli. Opet ponavljam, to nimalo nije lako, jer se radi o velikim količinama novca, o jednom društvenom sloju koji je dosta zatvoren i o vrlo velikim interesima. To je odgovor na prvo pitanje.
Odgovor na drugo pitanje je van MUP. Ono što MUP sada radi je da pomaže u spoljnom obezbeđenju zatvora u Bačvanskoj. Ne znam, procesno ili po Zakonu o izdržavanju kazni da li bi trebalo, kada je neko već osuđen pravosnažno, da ode na izdržavanje te kazne, bez obzira što ima druge predmete koji su u krivičnom postupku, ali tu treba procenti.
Isto tako, ne znam ni koji je zatvor bezbedniji. Da li je ovaj u Bačvanskoj? Koliko znam nije baš bezbedan u celosti, ili je bezbedan ovaj u Požarevcu, odnosno specijalno odeljenje tog zatvora, koji je. U svakom slučaju, adresa je Ministarstvo pravde i ona organizaciona jedinica koja se bavi izvršavanjem zavodskih sankcija.

Hoću da kažem da se prihvata amandman Odbora za odbranu i bezbednost na član 3. stav 2. Samo konstatacija što se tiče većih dimenzija, svedoci smo da se donose zastave dimenzija 70 h 50 metara, 50 h 30 metara, tako da ispod tih zastava policija ne može da kontroliše šta se dešava.
Takođe, kada se unose ovolike količine materijala, tekstila, unutar tih zastava mogu da se sakriju i baklje, i motke i sve ono što može da se upotrebi u neredima.
Naravno, usvojili smo da, pored ovih obeležja kluba, bude i zastava i zastave će se moći unositi.

Vama je odgovoreno 18. juna 2007. godine, odnosno odgovor je krenuo od MUP-a i dali smo podatak da su policijski službenici MUP-a Opštinskom javnom tužiocu u Novom Sadu, protiv vlasnika i odgovornog lica preduzeća "Trizon-grup" Beograd, Trifunović Zorana i samostalnog referenta za izvoz Papulin Borislava, podneli dve krivične prijave. Postavili ste pitanje i odgovorio sam.

Kao što je rečeno, ovo pravo člana porodice priznaju međunarodne konvencije o diplomatskim i konzularnim odnosima.
Verujte, nisam saučesnik ni u čemu, pogotovo što je vreme potvrdilo ovu normu, a Zakon o putnim ispravama do sada se menjao osam puta pa ću vam reći: godine 1996. ganc nov, ali ova odredba postoji u važećem zakonu i doneta je 1996. godine; znači, 1996. godine je donet, 1996. je menjan, 1998. je menjan, 1999. je menjan, 2001. je menjan, 2002. dva puta i 2003.
Znači, osam puta je menjan ovaj zakon i niko nije takao u ovo pravo. Prema tome, čim je ova norma preživela osam promena, kroz različite političke etape, mislim da je ona korisna, neće se sigurno zloupotrebljavati i pomaže da oni koji stvarno imaju državnog posla mogu lakše i brže da taj posao obave.

Samo da razjasnimo stvari. Postoje biometrijski podaci, a to su oni podaci koji se stavljaju na čip, to je otisak, fotografija i potpis.
Što se tiče govornika koji je govorio da u putnu ispravu stavljamo čip, moram da kažem da je isto i Božidar Delić iz SRS predvideo svojim amandmanom da se u pasoš ugrađuje čip. Međutim, to nije predmet ovog amandmana i ja prihvatam ovaj amandman, umesto pet godina da traje 10 godina. Hvala.

Šta je čip? Čip je samo mesto za memoriju gde se upisuju, personalizuju podaci. Čip može da se očitava direktno, kada se stavi u jednu mašinu, u čitač koji čita sa čipa podatke. U amandmanu generala Delića predviđa se druga vrsta čipa, predviđa se nešto što mi nismo predvideli, a to je pametna isprava. To znači, najsavremeniji pasoš koji ima uređaj unutra, koji ima svoje napajanje, koji ima antenu u koricama i jednostavno emituje podatke na daljinu i specijalnim čitačima se čita. To je vrlo skup dokument u tehničkom i tehnološkom smislu. Mi ga nismo predvideli.
Predvideli smo samo čip kao memoriju, koja će se direktno očitavati; direktnim stavljanjem u određenu mašinu mogu se očitati ova tri podatka, a to su fotografija, potpis i otisak.

Zakon o upotrebi zastave, himne i grba propisuje gde se stavlja grb, to kao prvo.
Što se tiče odgovora na to pitanje da li neko stoji iza napada ili ne, odgovor je - ne.

Samo da otklonim jednu bojazan koju je moj prethodnik izneo, a to je da će svako, znači pripadnik drugog naroda ili etničke zajednice, moći da dobije državljanstvo i tako se stvori opasnost da određene kriminalne grupe ili kriminalni pojedinci dobiju državljanstvo Republike Srbije.
Sigurno oni koji se bave kriminalom i koji su sa druge strane zakona neće dobiti državljanstvo, odnosno diskreciono pravo Ministarstva unutrašnjih poslova je da oceni šta je od interesa za Republiku Srbiju i da na taj način da državljanstvo. Sigurno ove provere koje se tiču života, delatnosti ili dosijea nekih ljudi koji bi uzeli državljanstvo Republike Srbije, samo da bi ovde obavljali određene poslove ili nešto izbegli, biće sprečene.

Ove izmene i dopune su pisane ne u odnosu na Crnogorce nego u odnosu na sve Srbe bez obzira gde žive. To je prva stvar. Druga stvar, vašim amandmanom vi ukidate prebivalište kao uslov sticanja državljanstva. Na to imaju pravo svi državljani bivše SFRJ u članu 52, osim Crnogoraca koji su bili u državnoj zajednici i koji nisu tretirani pod ovom normom.
Ovim se omogućava da i oni, ne samo oni koji su državljani bivših republika SFRJ, nego i Crnogorci, lakše dobiju državljanstvo na osnovu prebivališta. Njih ima 250 hiljada.
Kao drugo, stoji vaš amandman, ali vi vašim amandmanom i uopšte svim amandmanima ne idete do kraja, regulišete samo jedan deo, a ne dirate član 23. i zbog toga su poslanici DSS uložili amandman koji član 23. menja. Zapravo, vi dajete obrazloženje i dajete amandman na član 52, a ne dirate član 23, koji je mnogo širok i koji to daje i pripadnicima srpskog naroda i drugih naroda, znači, Hrvata, Slovenaca, Bosanaca, Bošnjaka i pripadnicima etničkih zajednica sa teritorije Republike Srpske koji nemaju prebivalište. To ne dirate.
Jednostavno, ovim amandmanom koji je Vlada usvojila i predložio sam kao dobar, član 23. se ipak sužava i definiše se. Neću da kažem da vaš amandman se ne sadrži u članu 23, on se sadrži, ali nije celokupna materija zaokružena.
Druga stvar, vi predviđate u vašem amandmanu da se potpiše izjava da se smatra pripadnikom srpskog naroda. Do sada se to obavljalo, ali se obavlja u MUP-u gde stoji obrazac jedan i na drugoj strani obrasca onaj ko traži državljanstvo mora da se izjasni na okolnost da je pripadnik naroda, mora da kaže po čemu je on pripadnik naroda. I ne samo izjava, već se vrše i provere da je on pripadnik srpskog naroda.
U svakom slučaju, svi amandmani koji su predloženi sa ciljem da regulišu ovu oblast ipak su dobri, moram da kažem da je i vaš dobar, ali ne idete do kraja. Niste jednostavno regulisali sve, nego jednim delom sužavate, a u članu 23. na koji niste reagovali, ostavljate široko pravo državljanstva i pri tome vašim amandmanom se ne daje pravo državljanstva na osnovu prebivališta, odnosno jedino crnogorskim državljanima, koji na to nemaju pravo po vašim izmenama i dopunama.

Ovde se čitalo obrazloženje celog zakona, a dao sam obrazloženje samo člana 23. stav 1. Kada sam pomenuo sve Srbe, to se odnosilo na stav 1. člana 23, odnosno stav 1. amandmana koji je Petković podneo. Prethodnik je govorio i čitao obrazloženje celog zakona.
Što se tiče dece, moram da kažem da decom upravljaju roditelji ukoliko su maloletna, a ako su oba bračna druga, odnosno oba roditelja stekla državljanstvo i državljani su, steći će to i dete koje je mlađe od 18 godina.
Što se tiče poslovne sposobnosti, znate potrebna je želja i slobodno iskazana volja. Dakle, ako je neko bolestan mentalno, pa ima lucide intervala, to su oni intervali gde vam naizgled liči da je pametan, odnosno da je normalan, onda mu se to neće važiti zato što to nije slobodna volja. Eto, jednostavno zbog toga. Naravno, ako je staralac, onda staralac može da se izjasni.

Jedna ispravka. Gospođice Jovanović, rođen sam 7. septembra 1960. godine u Beogradu u Železničkoj bolnici i iz bolnice sam donet u Kursulinu 22.
Nikoga nismo hteli da nagradimo. Imaju pravo svi. Ono što smo doneli, a to je vrlo jasno i glasno rečeno, da pripadnik srpskog naroda, koji nema prebivalište na teritoriji Srbije, ima pravo da bude primljen u srpsko državljanstvo, ako ima 18 godina, da ne traži otpust i da o tome nikome ne polaže račune. U drugom stavu dali smo i drugima pravo, koji nisu pripadnici srpskog naroda, ali to pravo mogu da iskoriste samo u roku od dve godine po povlašćenim okolnostima, a Srbi mogu doveka.