Ako sam dobro razumeo ovo, a ispravite me, to znači da je moguće da su otac i majka Hrvati i da kaže maloletnom detetu - on je Srbin. Moguće je po vama ono što ste rekli da roditelji daju izjavu da im je dete državljanin Srbije, a da su oni Hrvati, ako sam razumeo dobro, ako nisam, ispravite me. Ponoviću, jednostavno postoji zakonsko rešenje za one koji su mlađi od 18 godina.

Poštovani predsedavajući, cenjeni narodni poslanici, pred nama je zakon koji je po svojoj suštini tehnički, ali samo po suštini. On ima poseban značaj, zato što reguliše putnu ispravu ili, jednostavnije rečeno, prvi put će Srbija dobiti svoj pasoš.
Ovaj zakon je nužan sled novog ustava i novog zakona o državljanstvu. Inače, putne isprave, odnosno tehnička zaštita putnih isprava ili pouzdanost putnih isprava je jedan od bitnih uslova, ili preduslova, za približavanje beloj Šengen vizi. Pored svih drugih uslova, kao što je pravna regulativa, harmonizacija zakonodavstva, readmisija, politička i ekonomska stabilnost, i tehnička zaštita putne isprave je jedan od preduslova.
Razlozi za donošenje zakona.
Ovim zakonom se vrši usklađivanje postojeće regulative o putnim ispravama, dosadašnji zakon o putnim ispravama jugoslovenskih državljana, iz 1966. godine, sa novim ustavom, zakonom i međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Pravo na putnu ispravu bazirano je na državljanstvu i na ustavnom načelu da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Srbiji, da napusti Srbiju i da se u nju vrati.
To pravo zakonom može biti ograničeno samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti i odbrane Republike Srbije.
Upravo zato se ovaj zakon bavi pitanjima tehničkog karaktera, znači, izdavanjem putnih isprava domaćim državljanima od strane nadležnih organa.
Donošenjem novog zakona, dobićemo putne isprave, kao što sam rekao, sa državnim obeležjima Republike Srbije. Ostvaruju se uslovi za uvođenje novog obrasca putnih isprava, koji garantuje, pre svega, pouzdanost, nepovredivost ličnih podataka sadržanih u dokumentu, sprečavanje eventualne zloupotrebe dokumenata i obezbeđuje brzu i jednostavnu identifikaciju pojedinca.
Novim putnim ispravama, koje će biti donete na osnovu novog zakona, stvaraju se uslovi za lakše putovanje naših državljana u inostranstvo, bez određenih obaveza, s obzirom na to da su prihvaćene svetske preporuke i standardi u pogledu bezbednosti putnih isprava. To je, isto tako, od nemalog značaja i u borbi protiv međunarodnog kriminala, koji, takođe, ne poznaje granice.
Donošenje ovog zakona je u skladu sa Akcionim planom harmonizacije propisa sa propisima Evrope, Evropske unije, i jednom od preporuka predviđenih za zemlje koje su obuhvaćene procesom pridruživanja i uključivanja u evropske integracije.
Vrlo kratko bih nešto rekao, samo o nekim suštinskim delovima zakona.
Smanjuje se broj putnih isprava, ukida se zajednički pasoš, kao i mogućnost upisa deteta u pasoš jednog od roditelja. To znači da će svako ko putuje u inostranstvo imati lični pasoš. Ukidaju se izlazne vize, a izlazna viza je potrebna samo radi unošenja u brodarsku ili pomorsku knjižicu, čime ove isprave poprimaju karakter i mogu da služe kao putne isprave, što do sada nije bio slučaj.
Zbog jedinstvene procedure i tehnologije, pasoš će se izrađivati samo u zemlji.
Državljani Republike Srbije u dijaspori, zahtev za izdavanje pasoša će moći da podnesu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva. Jednostavnije će biti izdavanje putnih isprava. Dokazi koji će se podnositi, podnosiće se samo prilikom prvog zahteva, a građanin koji poseduje novu ličnu kartu, podnosiće samo zahtev.
Predviđa se i jedna novina, a to je zaštita prava na putnu ispravu. Zaštita će se obezbeđivati u upravnom postupku i biće dvostepena, ali ne u okviru istog organa.
Rokovi važenja putne isprave se smanjuju sa deset na pet godina, a razlog ovome su brze tehnološke promene u oblasti automatskog očitavanja podataka. Predviđa se da izdavanje novih pasoša, odnosno novih putnih isprava, počne od početka primene zakona, tj. šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a to znači da će se svi pasoši zameniti do 31. decembra 2008. godine.
Ukratko, o ovom zakonu toliko. Sigurno ste svi pročitali Predlog zakona i sada očekujemo raspravu. Hvala.

Što se tiče završne reči o prethodnom zakonu, zahvaljujem na iscrpnim izlaganjima. Usvojiću amandmane, određene amandmane SRS-a, Saveza vojvođanskih Mađara i Demokratske stranke.
Što se tiče samog pasoša, teško je, verujte mi, da se svakom da, da bude jeftin i da se brzo uradi, ali potrudićemo se da, ipak, nešto od toga ispunimo.
Sada o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Ove izmene su potpuna implementacija odredaba Evropske konvencije o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, a posebno na fudbalskim utakmicama. Stanje javnog reda i mira u vezi sa sportskim priredbama prati se stalno od usvajanja ovog zakona, od 2003. godine, tako da smo mogli da vidimo šta su nedostaci, kako ga treba dopuniti i definisati pojave koje su prisutne na sportskim utakmicama.
Znači, uočen je nastanak novih i modifikovanje postojećih oblika protivpravnog ponašanja koji su ostali van domašaja zakona, i to, naročito, okupljanje navijača mnogo pre početka sportske priredbe, prenošenje nasilja na okolinu sportskog objekta, nasilničko ponašanje i pri odlasku sa sportske priredbe, a neretko su igrači i službena lica izvršioci kaznenih dela. Takođe, evidentiran je i porast nedoličnog ponašanja i nasilja nad navijačima, neretko praćeni smrtnim posledicama, teškim telesnim povredama, nanošenjem ogromne materijalne štete i narušavanjem javnog reda i mira.
Pored toga, u sudskoj praksi su prisutna različita tumačenja određenih pojmova kao što su - sportski objekat, gledalište, kao i stav da je neophodno dokazivati nameru prilikom izvršenja krivičnog dela. Često puta nameru je nemoguće dokazati.
Sve to nameće potrebu da se ovim predlogom zakona uvedu nove obaveze i odgovornosti sportskih klubova i njihovih igrača, službenih lica, redarske službe, novo ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova, pooštre pravne kvalifikacije kaznenih radnji, kao i stroža kaznena politika, propisivanjem dužeg trajanja krivičnih sankcija i maksimalnim određivanjem novčanih kazni za prekršaje.
Predložene mere se ne odnose samo na navijače, već i na sve učesnike na sportskim priredbama, kako bi se pojačala generalna prevencija koju bi ovaj zakon trebalo da ostvari i time doprinese opštoj bezbednosti.
Samo kratko, o nekim novinama koje su prisutne u ovom zakonu. Menja se vreme održavanja sportske priredbe, sa 90 minuta, povećava se na 120 minuta pre njenog početka.
Uvodi se pojam gledališta, to je uređen prostor na sportskom objektu namenjen za smeštaj gledalaca, znači tribine, odnosno prostor uz sportski teren namenjen za gledaoce, ako objekt nema tribine. Dodaje se pojam pratećeg prostora, sanitarni, garderobni, spremišni prostor, kao deo sportskog objekta.
Druga grupa novina je ona koja povećava dužnosti i obaveze svih učesnika sportskih priredbi, i to sportskih saveza, sportskih društava, klubova i službenih lica. Dodaju se obaveze redarskoj službi, obaveze organizatora, takođe, i obaveza gostujućeg sportskog kluba.
Daju se neka ovlašćenja MUP-u, da može da naloži grupama navijača kretanje određenim pravcima, da može da spreči dolazak na sportsku priredbu, ukoliko je grupa sklona nasilničkom ponašanju, a može i da se zabrani održavanje sportske priredbe ako se ne postupi po nalozima MUP-a.
Jedna od novina je i zabrana ne samo prodaje, već i konzumiranja alkohola, i to na određenoj, potpuno definisanoj udaljenosti, što do sada nije bio slučaj u postojećem zakonu. Krivične odredbe se pooštravaju i kažnjava se svaki neovlašćeni ulazak na sportski teren. Mnoge prekršajne odredbe postaju krivične odredbe, i to o ulasku, oštećenju sportskih objekata na kojima se odvija sportska priredba, opreme i drugo. Krivične sankcije se povećavaju, a povećavanjem kazne na pet godina zatvora omogućava se pritvor svih.
To je ukratko to o novom zakonu. Tvrdim da su ove izmene i dopune Zakona rađene tako što se sve ono što se dešavalo od 2003. do današnjeg dana pomno pratilo. Analizirali su se propusti do sada i, jednostavno, MUP je davao određene predloge, zajedno sa drugim ministarstvima, da proširi krug odgovornih lica.

Mislim da su oni koji su imali primedbe na ovu poslednju rečenicu - ko svojim ponašanjem i svojim parolama izaziva versku mržnju ili netrpeljivost, u pravu.
Dosta je to široko postavljeno i ja se s tim slažem. Ovo ili treba skloniti, ili precizirati. Mislim da bi matični odbor trebalo da to uradi, da vidimo da li se sklanja i sve drugo ili samo ovaj drugi deo, ali treba precizirati. Slažem se s tim da same parole, samo izvikivanje oređenih parola ne može da ima za posledicu, odnosno sankciju, ovoliku kaznu, ukoliko neka velika posledica ne proistekne iz toga.
Videćemo i daćemo predlog. Možda matični odbor treba da predloži dopunu ovog člana, tako što će da precizira posledice.

Nema ni mržnje, ni ljubavi, jednostavno, ima sagledavanja nekih nedostataka.
Čudi me, gospodine Batiću, suviše ste romantični kada sve stavljate u kategoriju ljubavi i mržnje. Jednostavno, bez obzira na to šta je ko predložio, nijedan propis nije savršen i ja sam samo intervenisao u pogledu jedne rečenice, nisam rekao da ceo zakon ne valja. U pravu su oni, ponavljam još jedanput, koji su primetili da je ova odredba dosta široka.

Pre svega, kao ministar i kao starešina, neću dozvoliti nikome da govori neistinu, da mu je slobodan pristup medijima a da radi u policiji.
Neću dozvoliti nikome da ne radi svoj posao a da se bavi, na određen način, sindikalnim organizovanjem, i da to nije u funkciji i na korist policiji.
Sve ste vi to lepo rekli i pročitali, samo niste dve stvari. Taj što je to napisao - gde je bio na školovanju i ko ga je instruirao? Da li ga je instruirala određena grupa ljudi iz Hrvatske?
Pitajte ga šta je radio u Nemačkoj i od koga je dobijao savete kada je tamo išao. Kada budete dobili odgovore na ta pitanja o tom čoveku, onda možemo o tome da razgovaramo.

Odgovorio sam prošli put kada sam bio, i to u jednoj rečenici, a to je da MUP neće dozvoliti da se naruši mir i spokojnost građana. Budite sigurni da ćemo u tome biti odlučni.

Ovo je i pisano uz konsultaciju stručne javnosti i tužilaca okružnog suda.
Samo da dam jedan statistički pregled za period januar 2006 - jul 2007. godine. U ovom periodu, ukupno je bilo 305 težih slučaja narušavanja javnog reda, povređeno je 198 građana, 27 je zadobilo teške telesne povrede, a 171 lake, dok je 107 policijskih službenika zadobilo teške telesne povrede. Oštećeno je 36 prevoznih sredstava i 15 objekata.
Zbog učinjenih krivičnih dela iz člana 20. Zakona koji menjamo, podneto je ukupno 346 krivičnih prijava, od čega je do sada protiv osam lica pokrenuta istraga, a protiv sedam lica podignuta optužnica ili optužni predlog, dok odbačenih prijava nije bilo.
Zbog učinjenih prekršaja predviđenih ovim zakonom, ukupno su podneta 392 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od čega je do sada doneto 17 postupajućih presuda, a četiri prijave su odbačene. Ukupno su izrečene četiri zaštitne mere zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Gospodine poslaniče, molio bih da ono što je u vezi sa vašim saznanjima, ako su tačna, o licima koja uzimaju novac i rade državljanstva dostavite Ministarstvu unutrašnjih poslova, a takođe da dostavite i konkretne podatke u vezi sa ovim poslednjim slučajem koji ste naveli. Verujte, ja ću energično postupiti po vašim podacima. Ja ih očekujem.

Poštovani predsedniče, cenjeni narodni poslanici, pred vama je izmena i dopuna Zakona o državljanstvu Republike Srbije, zapravo zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije. Ovim zakonom vrši se usklađivanje u oblasti državljanstva sa promenama koje su nastale posle istupanja Crne Gore iz državne zajednice i sa novim ustavom Republike Srbije.
Važeći zakon donet je u skladu sa Ustavnom poveljom, po kojoj je državljanin države članice bio istovremeno i državljanin Srbije i Crne Gore. Zapravo, radilo se o složenom državljanstvu, koje više ne postoji, posle referenduma. Posledica ovih promena je da su dotadašnji domaći državljani, crnogorski državljani koji su ostali da žive na teritoriji Srbije postali nedržavljani.
Donošenjem ovog zakona, preuredilo bi se državljanstvo Republike Srbije, saglasno Ustavu Republike Srbije, i omogućilo crnogorskim državljanima sa prijavljenim prebivalištem na teritoriji Srbije na dan 3. juna 2006. godine sticanje državljanstva Srbije bez traženja otpusta iz crnogorskog državljanstva. Time bi Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice, ispunila svoju međunarodno-pravnu obavezu, što predstavlja i njen interes, i omogućila velikom broju građana, oko 250 hiljada, da stekne državljanstvo pod olakšavajućim uslovima. Na ovaj način se obezbeđuje jednakost svih građana koji žive u Srbiji.
Konkretne novine u zakonu su sledeće: svuda se predlaže brisanje određenih odredaba kao neadekvatnih, s obzirom na prestanak državne zajednice i na to da je crnogorsko državljanstvo sada dobilo tretman državljanstva strane države.
Odredbama od 4. do 13. vrši se usklađivanje sa međunarodnim subjektivitetom Srbije, a svuda se reči: "Srbija i Crna Gora", zamenjuju rečima: "Republika Srbija".
Na ovaj način, ovim zakonom, omogućava se crnogorskim državljanima koji nisu imali prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije da mogu biti primljeni u državljanstvo pod istim uslovima koje predviđa važeći zakon. Znači, nije uslovljeno prestankom ranijeg državljanstva, jer se, članom 23. ovog zakona, omogućava i svima drugima da steknu državljanstvo.
Na kraju, predloženom odredbom člana 16. omogućava se crnogorskim državljanima sa prebivalištem, sa prijavljenim prebivalištem u Srbiji na dan nastupanja pravnog sledbeništva od strane Srbije, znači, 3. juna 2006. godine, sticanje državljanstva Republike Srbije pod olakšanim uslovima, tj. pod istim uslovima koji su u važećem zakonu već predviđeni za državljane drugih republika bivše SFRJ.
Naravno, predloženi su i neki amandmani od strane određenih političkih partija. Ja ću ih sigurno sagledati, pa ćemo u toku rasprave u pojedinostima odlučiti koje ćemo amandmane usvojiti. Sigurno je da je ovaj predlog zakona došao malo ranije; nismo hteli da intervenišemo na njemu, prepustili smo, zapravo, političkim strankama da, amandmanima, daju svoje predloge, pa da posle, u skladu s tim, doradimo zakon. Znači, unapred vam govorim da će zakon biti dorađen, i to sigurno u pogledu člana 23.
Zahvaljujem na pažnji.

Bio sam odsutan 45 minuta zato što sam imao konsultacije i razgovore.
Ne bih se složio s onima koji govore da ovde imamo problem oko identifikacije Srba. Mi imamo problema oko eventualne asimilacije i ovaj zakon služi za to da Srbi van svoje države, Srbije, ne budu asimilovani.
S druge strane, on služi i za to da da određene pogodnosti onima koji ne mogu da uživaju sve pogodnosti koje Srbija može svojim državljanima da da, da se leče u Srbiji, da se Srbija o njima brine i da im pruži svu zaštitu.
Amandmani koje je Vlada Republike Srbije podnela na ovaj zakon su u skladu i prate Ustav, član 13, gde se kaže da Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu i da Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom.
Znači, naša je obaveza da donesemo ovakav zakon.
Čuo sam ovde određene priče i prosto mi je krivo što sam ministar, što nisam poslanik. I te kako bih umeo da odgovorim, dosta argumentovano, svima onima koji su ovaj zakon nazivali politikantskim.
Uzmite hrvatski zakon i pročitajte kako Hrvati štite sami sebe.
Oni nemaju stida i ne ustručavaju se da daju državljanstvo svakom onom ko se izjasni da je Hrvat, ko zna jezik, čak idu tako daleko da koriste latinično pismo, a mi ovde skoro da smo podeljeni.
Nismo podeljeni, neću da kažem, većina Parlamenta, i opozicije i pozicije, zna suštinske vrednosti i posledice ovog zakona.
Ono što će sigurno biti u amandmanima, neke poslaničke grupe ih pominju, ali ne završavaju potpuno svoje amandmane, zato što neke druge članove ne brišu, u amandmanima Vlade Republike Srbije, mi ćemo ispoštovati član 13. Ustava i, kao matična država, obezbedićemo povoljniji položaj pripadnicima srpskog naroda, tj. Srbi van države Srbije imaće pravo da budu primljeni u državljanstvo po olakšanim okolnostima. To znači da nećemo tražiti otpust iz državljanstva zemlje koje imaju i, drugo, zaštitićemo podatke o dobijanju državljanstva, odnosno moći će da ih uzme samo onaj ko i traži državljanstvo. Mislim da na ovakav način celovito štitimo naš nacionalni i državni interes.

Poštovani predsedniče, cenjeni narodni poslanici, danas je pred vama Konvencija o policijskoj saradnji, koja bi trebalo da se ratifikuje.
Pre nego što kažem nešto o suštini same Konvencije, kazao bih nekoliko reči kako je ona nastala.
Projekat izrade ove konvencije započet je sredinom 2005. godine, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, 22. juna u Beču. Tu su prisustvovale Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija i tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora. Inicijator ove konvencije je Republika Austrija, koja je tada trenutno predsedavala Evropskom unijom.
Ono što je suština, ovo je prva konvencija koja na jedan ozbiljan način reguliše međusobnu policijsku saradnju i određuje kako zemlje u regionu mogu da sarađuju.
Osnovni motiv za zaključivanje ove konvencije o saradnji policije jugoistočne Evrope je uspostavljanje pravnog okvira saradnje po određenim pitanjima iz delokruga nadležnih policijskih organa.
Implementacija ove konvencije treba da doprinese daljem jačanju i proširenju policijske saradnje sa zemljama u regionu, kao i daljem unapređenju regionalne bezbednosti i predstavlja značajni korak u smislu približavanja Evropskoj uniji.
Takođe, Konvencija daje jak pravni osnov za zajednički rad zemalja potpisnica na poslovima suzbijanja svih oblika kriminala.
Znači, njom se uređuju oblasti saradnje i razmene policijskih informacija, razmena oficira za vezu, zaštita svedoka, zajednička obuka, prelazak na tuđu teritoriju u toku gonjenja učinioca krivičnih dela, prekogranična prismotra, kontrolisana isporuka, razmena podataka, saradnja u oblasti bezbednosti granica i formiranje mešovitih graničnih patrola.
Konvencija, u suštini, reguliše sve ono što se zove operativna saradnja dveju ili više policija u ovom regionu. Istovremeno, Konvencija treba da obezbedi i usklađivanje prekogranične saradnje policije u regionu, koristeći odredbe Šengen konvencije. Konvencija će se sprovoditi u skladu sa odredbama nacionalnih zakonodavstava, s tim što je za primenu određenih članova Konvencije, kao što je gonjenje na tuđoj teritoriji i sprovođenje prismotre na tuđoj teritoriji, potrebno zaključiti dodatne sporazume o sprovođenju, odnosno bilateralne sporazume između zemalja, kojima bi se ova pitanja regulisala. Konvencija je otvorena za sve zemlje koje žele da joj pristupe, a isto tako, svako se može povući iz ove konvencije u bilo koje vreme, uz pismeno obaveštenje.
Znači, time ću da završim, suština Konvencije je tesna operativna saradnja policija i ima za cilj da, kao što se organizovani kriminal internacionalizuje i postaje transnacionalan, tako i saradnja između policija bude otvorena, kako bi on mogao da se spreči.

Ovako, nema nijednog stranca u Ministarstvu unutrašnjih poslova, druga stvar, znaćemo sve što se bude  dešavalo i ako se ova konvencija bude primenjivala.
Razumem zabrinutost nekih poslanika, ali moram da kažem nešto što je istorijska činjenica.
Kada smo bili najzatvoreniji kao zemlja, bili smo najpodobniji za manipulaciju i vršljanje.
To govore poslednjih 15-20 godina. Niko nam nije ovu konvenciju dao, nikome ništa nije dato i ne moramo da je potpišemo ni sa jednom zemljom.
Ovde se puno puta govorilo – Albanija, Albanija, Albanija! Nećemo je potpisati sa Albanijom, ako to nama ne bude interes.
Nećemo potpisati ni sa jednom zemljom u konvenciji jugoistočne Evrope, ako jedino to Srbiji isključivo ne bude u interesu.
Prema tome, ova konvencija je samo saglasnost. Nije dogovor između nas i bilo koje druge zemlje.
Zahvaljujem se poslaniku SRS, mislim da je rekao da je privrednik, što je obratio pažnju na član 30, gde se kaže i gde postoji jedan suspenzivni član – da sve ono što ugrozi bezbednost naše zemlje i druge interese će voditi ka suspendovanju ove konvencije.
Hteo bih da naglasim, kao građanin Srbije i patriota, kako hoćete, da neću nikada dozvoliti kao ministar unutrašnjih poslova da kriminal bude jači od države. To me je i rukovodilo kada sam pristupio i potpisao ovu konvenciju.
Druga stvar, poštovani poslanici, državnost ili suverenost jedne zemlje može na razne načine da se urniše, ali budite sigurni da je u ovom momentu najjači faktor koji će uništiti suverenitet zemlje kriminal.
Jugoistočna Evropa je poprište i raskršće ozbiljnog kriminala koji pogađa i Evropsku uniju. Ali hajde da nas ne interesuje Evropska unija i ona sigurno ima interes, kada diktira određena rešenja, hajde da se pozabavimo sami sobom.
Hajde da se pozabavimo malim državama, koje su navedene ovde, a koje su određeni poslanici dali kao argument, da ponize potpis Srbije ili da umanje potpis Srbije na ovu konvenciju.
Te male države su transmisija transnacionalnog kriminala i organizovanog kriminala koja urniše prvenstveno i Srbiju.
Normalno, u članovima 1, 34. i 42. postoje dovoljno zaštitni mehanizmi, da ne može da se zloupotrebi ono što smo mi predvideli.
Kao što reče jedan poslanik, kriminal nije na jednom mestu i nije u jednom oboru, ni u jednom loncu, kriminalci ne poznaju granice, čak i ako ne znaju jezik između sebe, kriminal je vrlo rasprostranjen i vrlo brz.
Zato je ova konvencija samo jedan minimum onoga što, ako hoćemo, a i ne moramo, da potpišemo sa drugim zemljama da bismo razmenjivali podatke, da bismo to sprečili.
Ja moram da kažem sada jednu vrlo iskrenu stvar, a to je, ako ćemo iskreno, najviše mi imamo razloga da potpišemo ovu konvenciju i najviše razloga ide u prilog Srbiji da potpiše ovu konvenciju, jer zahvaljujući radu Ministarstva unutrašnjih poslova skoro svi bitni kriminalci su pobegli iz Srbije i u rasejanju su.
Ako nešto treba da deluje, i ako treba da delujemo ofanzivno, onda nama ova konvencija najviše odgovara. Naravno, uvek postoji zabrinutost i da li će se zloupotrebiti nešto ili ne.
Međutim, svi oni koji su govorili o određenim službama moram da kažem da se ovde radi o policijskoj saradnji, a ne o saradnji tajnih službi. Još jedanput, poštovani poslanici i opozicije i vladajuće koalicije, ja vam se zahvaljujem.
Kada budemo potpisivali sporazume sigurno ćemo da gledamo sve ono što je sa vaše strane rečeno, što ima smisla i što je potpuno realno da se ugradi u te bilateralne odnose. Ja vam se još jednom zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni narodni poslanici, mislim da je i Vojno-bezbednosna agencija izašla sa svojim saopštenjem.
Negde oko 10,30 pre podne, pretresom su određene procesne radnje, po naredbi istražnog sudije i tužioca za ratne zločine, a u vezi s optuženima za ratne zločine.
Te radnje su obavljali organi vojne bezbednosti, a u pitanju je bio objekat Vojske u Deligradskoj ulici. Mislim da je to završeno i očekujem od nadležnih vojnih organa da daju saopštenje.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, cenjeni narodni poslanici, nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o policiji postalo je neophodno da Policijska akademija i Viša škola unutrašnjih poslova usklade status, režim rada, organizaciju i režim studija sa novim zakonima.

Kako je Policijska akademija osnovana Zakonom o policijskoj akademiji, tek njegovim stavljanjem van snage biće omogućeno da stupi na snagu Odluka Vlade o osnivanju Kriminalističko-policijske akademije, saglasno članu 40. Zakona o visokom obrazovanju. Razlozi za spajanje dve do sada postojeće ustanove visokog policijskog obrazovanja su u težnji da se uspostavi racionalniji, jeftiniji i održivi sistem obrazovanja za potrebe policije.

Takođe, predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi 10. septembra 2006. godine, prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju, Viša škola unutrašnjih poslova prestala sa radom.

Kako je prestanak važenja Zakona o policijskoj akademiji uslov za blagovremeno stvaranje uslova za upis studenata na Kriminalističko-policijsku akademiju za školsku 2006/2007. godinu, predlažemo ili predložili smo, a vi ste usvojili, da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od njegovog objavljivanja po usvajanju. Da se ne bi izgubila godina, potrebno je da se ovaj zakon stavi van snage.