Dame i gospodo narodni poslanici, evo posle 12 časova rada moramo sačuvati mentalni sklop i dogovarati o vrlo bitnim stvarima.
Mislim da je ovo što je napravljeno od strane ministra finansija, sa aspekta opozicije, vrlo dobro. Prihvaćen je amandman, što govori o opravdanosti amandmana koji je uputila opozicija.
Moram ukazati na zakonsko-pravnu regulativu člana 4. i probleme koji mogu nastati i sa aspekta pravne regulative, a i sa aspekta finansijske osnove, jer iza svega ovoga stoje i određeni finansijski podaci koji će biti rezultat pravne regulative i pravnog osnova koji će proisteći iz ovakvog stava ministra finansija i Vlade posle prihvatanja ovih amandmana.
U Predlogu zakona o budžetu u članu 4. stav 5. odredba kaže: izuzetno od člana 61. zakona o privatizaciji Službeni glasnik itd, budžetu AP Vojvodine pripada 90%, a budžetu Republike Srbije 10% od prodaje NIS AD.
Moram pročitati odredbu člana 61. i onda ćemo uporediti to sa odredbom člana 4. Predloga zakona o budžetu. Član 61. kaže, sredstva iz člana 41b. stav 2. ovog zakona raspoređuju se na sledeći način: 10% sredstava uplaćuje se republičkom fondu nadležnom za penzijsko osiguranje, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede Republike Srbije.
Da vidimo šta kaže član 41b. Zakona o privatizaciji kaže: "Sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije. Sredstva iz stava 1. ovog člana, posle izmirenja troškova prodaju u postupku privatizacije i posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji, odnosno imovine (provizije), kao i prvenstvenog namirenja poverilaca subjekta privatizacije u kojima je provedeno restrukturiranje, uplaćuje se na uplatni račun Republike Srbije.'' Odlično, u budžet. Onog trenutka kada je ušlo u budžet, a mora ući u budžet, ali šta će vam onda odredba člana 4. stav 5.
Zakon o budžetu, to može bilo koji pravnik koji se bavio ozbiljnije ovom problematikom, hvala bogu u ministarstvu kod vas i u Vladi, reći će vam da ne može biti materijalno-pravni propis na temelju koga se stvaraju određene obaveze. To su neki drugi materijalni propisi.
Nadalje, ono što je bitno sa aspekta potrošnje sredstava, znači, ako Pokrajini dodelimo 85% prema prihvaćenom predlogu, 85% sredstava prema odredbi člana 61. stav 3, ako se sredstva subjekta privatizacije nalaze na teritoriji AP, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede AP Vojvodine.
Problem nastaje onog trenutka kada predvidite ova sredstva u budžetu, nemate materijalni osnov, budžet ne može biti materijalni osnov, onda ste izazvali probleme kako kršite odredbe Zakona o privatizaciji bespotrebno. Znači, sredstva su ušla u budžet. Vi ih delite kao što delite sva ostala sredstva.
Morate se uokviriti u ustavnu odredbu koja vas obavezuje da 7% sredstava izdvojite u budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine. Kada sredstva dođu u budžet AP Vojvodine, ne vodi se računa, to vam odgovorno kažem, a to bi vaša kontrola trebalo da napravi, posebna budžetska inspekcija, ne vodi se računa o zakonskoj obavezi Zakona o privatizaciji, koja kaže da se 50% sredstava izdvoji sa finansiranja i restrukturiranja i razvoja privrede.
Posebno je za Vojvodinu bitno ulaganje u poljoprivredu. Bitno je i za celu Srbiju, ali u Vojvodini, za koju Vojvođani s pravom kažu da je žitnica Srbije, u poslednjih 10 godina nove tendencije, novi političari, obrazovani po obrascu Evropske unije, ne spominju više žitnicu, ne spominju više ulaganja u poljoprivredu. Najmanje se ulaže u poljoprivredu. Najmanje se ulaže u restrukturiranje privrede. Najmanje se ulaže u saniranje teškog stanja privrede u Vojvodini. Ista je situacija i u Srbiji.
Evo nekoliko podataka. Fond za razvoj Republike Srbije - u koga bi moralo da se slivaju sva sredstva od privatizacije. Ne dobija ta sredstva. Vi u Ministarstvu finansija to pratite i morate pratiti, i znate činjenicu i podatak da se od privatizacije 50% mora slivati u Fond za razvoj Republike Srbije i da se ta sredstva koriste prema odredbi člana 61, gde kaže da se 50% sredstava izdvaja za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede Republike Srbije. To se ne čini.
Napravite analizu, pošaljite inspekcije i videćete da se to ne čini. Ono što se mora činiti, ono što vlast mora da čini, da razvijamo one komparativne prednosti i one delatnosti od kojih možemo imati svi zajedno korist. Moramo razvijati poljoprivredu jer imamo prirodne komparativne prednosti. Imamo i edukovanog seljaka. Za sada ima mehanizaciju, onakvu kakvu ima, ali se godinama bavi tim poslom, zna i moramo mu pomoći.
Umesto da razvijamo poljoprivredu, lobistički krugovi u našoj državi zatrpali su naše tržište poljoprivrednim proizvodima iz celog sveta. Šta se dešava sa privredom? Sredstva iz budžeta po osnovi privatizacije moraju se sliti u Fond za razvoj. Fond za razvoj je u poslednje tri godine trošio otprilike negde između 10-13 ili 14 milijardi dinara, to je oko 150 miliona evra.
Privatizacioni prihodi su bili daleko veći od tih iznosa. Zašto se to ne čini? To je jedna osmišljenja politika razbijanja privrede i posebno poljoprivrede. Tragično je za poljoprivredu.
Nadalje, imamo jednu instituciju koja je inaugurisana u toku 2003. godine. To je Agencija za privatizaciju koja je, prema odluci Vlade iz 2005. godine, dobila mogućnost da se 5% sredstava od aukcijske i tenderske prodaje slije u Agenciju za privatizaciju.
U Agenciji za privatizaciju trenutno je prosek zarade 87.175,36 dinara, dok je prosek zarade u državi 33.700 i nešto dinara, u ovoj instituciji je 87 hiljada. Slušajte kolike su zarade za septembar, oktobar, novembar 2008. godine. Direktor 302.938, zamenik direktora 260.985, izvršni direktor 259.756, direktor Centra 210.791, direktor sektora 137.000, direktor regionalnih kancelarija 131.000 i rukovodilac odeljenja 107.000.
Sad ćemo videti koliko direktora ima ova institucija. Imamo jednog direktora, imamo jednog savetnika, imamo jednog zamenika, imamo dva izvršna direktora, imao devet direktora centra, imamo 13 direktora sektora i četiri direktora regionalne kancelarije. Ukupno ima 31 rukovodilac. Dalje podaci, svi iz G17 i DS.
Podaci o bruto zaradama Agencije za 2006, 2007. i jedanaest meseci 2008. godine. Bruto zarada Agencije u 2006. godini je 467 miliona. U 2007. godini 653 miliona. Za 11 meseci 2008. godine je 865 miliona. Možemo očekivati da će za 12 meseci 2008. godine ukupna bruto zarada Agencije biti oko milijardu dinara.
Ako vam kažem podatak da je ukupno izdvajanje za zapošljavanje preko Fonda za razvoj 2.700.000.000 i da je ova agencija potrošila otprilike taj iznos, onda vam jasno govori ovaj podatak koliko smo mi stvarno uložili truda, odnosno aktuelna vlast, da zaposle ljude. Agencija za privatizaciju potroši više sredstava nego što država potroši za aktivno zapošljavanje. Start-ap krediti za 2008. godinu, za početnike ukupno je država uložila dve milijarde 700 i nešto miliona i odobrila oko dve hiljade i 130 kredita, odnosno start-ap kredita za početnike.
Sada da vidimo kolika je provizija od 5% od prodaje kapitala, ono što ubere Agencija i ono što Agencija potroši. Za 2006. godinu to je milijardu i osam miliona. U 2007. godini je milijardu i 418 miliona. U jedanaest meseci 2008. godine to je dve milijarde i 40 miliona. Onoliko koliko je ubrano, toliko je i potrošeno.
Onoliko koliko ova agencija ubere po osnovi provizije za prodaju kapitala i raznih naknada koje ubere ova agencija po osnovi privatizacije državnih i društvenih preduzeća, to se i potroši. Ako uporedimo onoliko koliko država izdvoji za zapošljavanje i ova sredstava koja potroši ova agencija, onda vidimo da je to egal. Ne možemo tako.
Ne smete dozvoliti nijednoj državnoj instituciji da ona od sebe stvori jedan sistem koji je sistem potrošnje sredstava. Ovo je štetočinski sistem koji troši sredstva bez stvarnog osnova.
Ako kažemo da ima 30 direktora, 30 rukovodilaca, o čemu mi dalje da govorimo? Ova agencija treba da završi rad u najvećim delovima sa 31.12. ove godine. Prestaje sa radom.
To je sada institucija sa 150 radnika i 30 rukovodilaca. Šta će biti sa 1.1? Hoće li ti radnici završiti na ulici? Ne, oni će se preraspodeliti na neke druge institucije ili će ostati u ovoj instituciji, dobijati državna sredstva i ti će ljudi živeti sasvim lagodno.
Vidimo kakva su primanja tamo, vidimo da je tamo prosek zarade 87 hiljada, dok je u ukupnosti u društvu 33 hiljade. Evo, toliko. Hvala vam.

Javljam se po članu 104. i dužan sam da ukažem javnosti Srbije da je SRS sa razlogom podnela puno amandmana, s obzirom da smo ocenili i procenili da ovaj budžet je neostvariv i u skladu sa ciljevima koje smo čuli, ciljevima Vlade, da je ovaj budžet u funkciji štednje, smanjenja troškova, uglavnom u gotovo svim amandmanima smo išli ne na stavke zarada, s obzirom da su zarade državnih činovnika male, ne govorim sada o platama državnih funkcionera, nego o platama državnih činovnika, one su stvarno male, nismo išli na korekciju zarada, nismo išli na korekciju drugih troškova, sem onih koji se po našem mišljenju moraju kresati, a to su usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, troškovi putovanja, nabavke materijala, dotacije nefinansijskim organizacijama itd.
Znači, s razlogom smo podneli 115-116 amandmana u cilju smanjenja budžetskih rashoda i dobili smo mišljenje Vlade iz koga vidimo da su pojedini amandmani prihvaćeni, drugi amandmani nisu prihvaćeni. Ne znam razlog zbog čega su neki amandmani prihvaćeni, ako se radi o određenim, po meni, ekonomskim pozicijama koje bi trebalo da se sveobuhvatno sagledaju itd.
Mislim da je greška ponovo u Vladi. Ako se zalažemo za štednju onda se moramo opredeliti za način i odabrati način kako najbezbolnije štedeti, kako najbezbolnije smanjiti troškove i ne okrnjiti zarade.
Mi smo se opredelili kao SRS, upravo zarade nećemo dirati, diraćemo one troškove koji nam ovog trenutka ne trebaju i na taj način smo radili amandmane. Zašto su neki prihvaćeni, a neki nisu, to ne znam. To ćete nam verovatno vi ovde objasniti.
Dalje, mišljenje Vlade dobijamo pre desetak minuta. Naši amandmani su prošle nedelje završili u pisarnici, bili su na raspolaganju Ministarstvu finansija i Vlade. Zašto se čekalo toliko dugo ako želimo budžet da usvojimo u zakonom predviđenom roku? S obzirom da ga nismo ni dobili u roku, mišljenje SRS je da vi i nećete usvajanje budžeta, idete na privremeno finansiranje.
Imaćete obrazloženje - eto, radikali, opozicija su išli sa puno amandmana. Odgovorno vam tvrdim, išli smo u skladu sa vašim ciljevima, da smanjimo budžetske stavke koje nam nisu ovog trenutka potrebne i da izađemo u susret građanima Srbije da izdvajaju što manje sredstava. Odustali ste od toga, ne mi iz opozicije, nego vi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članovima 225. i 226. i tražim informaciju od Ministarstva finansija, vezujući ovu intervenciju Ministarstva finansija za tendenciozne  izjave načelnika Generalštaba koje se odnose na finansijsko poslovanje Ministarstva odbrane.
Naime, u intervjuu koji je objavljen u "Politici", načelnik Generalštaba ističe sledeće - znao sam od početka da sistem u kome sam se našao ne pravi nego troši pare i da mora da ih potroši pametno. U toj sferi su moje najveće zamerke Ministarstvu, što zbog lošeg poslovanja 2008. godine, kada smo imali pare, sada već trošimo pare iz 2009. godine, koje nemamo. Hajde da se malo zadržimo na ovim rečenicama.
Načelnik Generalštaba je preuzeo na sebe obavezu da ocenjuje rad Ministarstva i način i namensko korišćenje sredstava. Dalje, on ističe da je u 2008. godini bilo para, kaže, a sada već trošimo pare iz 2009. godine. Ministarstvo finansija mora da odreaguje, pošalje budžetsku inspekciju u Ministarstvo odbrane i proveri navode. Neko tu manipuliše. Ili Ministarstvo odbrane stvarno nenamenski i nezakonito troši sredstva ili načelnik Generalštaba iznosi neistine o radu Ministarstva odbrane. Ali, očito se radi o određenim problemima koji kulminiraju u radu ova dva državna organa, državne institucije.
Kada SRS s razlogom kaže da se radi o potezima načelnika Generalštaba kojima se krši Ustav i krši se Zakon o odbrani i Zakon o vojsci, ona je sigurno u pravu. Ministarstvo finansija, s obzirom da se radi o otvorenim izjavama, napadima na Ministarstvo odbrane, da bi se sve to proverilo, da se vidi da li se to stvarno nenamenski koriste sredstva, mora budžetska inspekcija izaći i utvrditi da li je to istina ili ne i obavestiti javnost o tome. Ovo je teška kvalifikacija.
S druge strane, načelnik Generalštaba ističe da se vrši otvorena militarizacija Ministarstva odbrane i u jednom delu ističe da se Ministarstvo odbrane odlučuje da u svoj sastav uvede još hiljadu ljudi iz vojno-dohodovnih ustanova. Po čijem odobrenju, sa čijim sredstvima, hiljadu ljudi?
Kaže dalje, tako da se brojno stanje menja na štetu operativnog dela vojske. Da li iko ima pravo da menja određene sisteme u smislu zapošljavanja, a posebno ove kvalifikacije da se radi o otvorenoj militarizaciji? Vojska, kaže, danas ima 19.500 plaćenih ljudi u svom sastavu, a Ministarstvo 10.000.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Da li Ministarstvo odbrane ima pravo ili nema? To će pokazati nalaz budžetske inspekcije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela 115 amandmana na Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu. Svi amandmani su išli u pravcu smanjenja potrošnje budžetskih korisnika, direktnih i indirektnih, i štednje u okviru državnih organa.
Budžet za 2009. godinu je težak negde oko 10 milijardi evra. Ogromna sredstva, rezultat rada, zalaganja, marljivog odnosa stanovništva Srbije, koji su se odrekli svega da bi izmirili državne obaveze, jer prema podacima u budžetu vidimo da je 640 milijardi, znači negde oko osam milijardi evra došlo iz poreskih primanja, i oko dve milijarde po osnovu neporeskih primanja i vlastitog učešća odnosno vlastitih prihoda organizacija i ustanova državnih organa.
Prihvaćeno je pet amandmana. Svega dva amandmana koja se direktno odnose na štednju i smanjenje potrošnje. Čudi takav odnos Vlade prema amandmanima koji su ciljano išli, ne na najvitalnije izdatke koji se odnose na zarade, zarade nismo dirali i ono što je vezano uz zarade, na korekciju onih izdataka koji se odnose na određene nebitne stvari, to je ono što neće uticati na normalno funkcionisanje državnih organa.
Rekao sam da su to usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, troškovi putovanja, nabavka materijala i to potrošnog materijala, donacije nevladinim organizacijama, nabavka mašina i opreme.
Ovde ću vam pročitati jedan amandman koji Vlada nije prihvatila, on je odbijen. Radi se o amandmanu kojim se u članu 5. razdeo 11, Bezbednosno-informativna agencija, ekonomska klasifikacija 512 - mašina i oprema u koloni 6, sredstva iz budžeta, iznos od 293 miliona 673 hiljade menja i glasi 193 miliona 673 hiljade itd.
U obrazloženju Vlade kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga da planirana sredstva na ekonomskoj klasifikaciji 512 - mašine i oprema su neophodne za normalno funkcionisanje agencije i ukoliko bi se opredeljena sredstva umanjila za predloženi iznos bio bi ugrožen rad organa.
Predloženo smanjenje od 100 miliona dinara, kako ističe Bezbedonosna-informativna agencija, čini 34,05 planiranih sredstava namenjenih za mašine i opremu. Međutim, odbijanje amandmana ne znači negiranje osnova da se obezbede dodatna sredstva itd.
Vidite, iz obrazloženja Vlade jasno se vidi da ne postoji dobra volja da se izađe u susret dobrim namerama opozicije, SRS, DSS, koja je otvoreno izašla u susret aktuelnoj krizi.
Nije kriza od danas, nije kriza od pre dva meseca, mi živimo u uslovima krize poslednjih 15-20 godina. To moramo reći građanima Srbije. Ne smemo ih zamajavati. Kriza je kod nas prisutna daleko duže nego što je naglašena svetska kriza, koja se javila u poslednjih četiri do pet meseci.
Ono što je bitno naglasiti, to je da Vlada zamajava javnost i građane Srbije šarenom lažom o štednji i smanjenju troškova državnih organa. Iz ovoga se vidi da ne postoji dobra volja u Vladi da se izađe u susret dobrim amandmanima, dobrim sagledanim pozicijama od strane opozicije i da se reši pitanje štednje. Ovo je najbolji način. Ne diramo zarade radnika, ne diramo ostale izdatke koji su vezani za zarade, a štedimo i na taj način pomažemo Vladi.
S druge strane, kada govorimo o prihvatanju Opšteg kolektivnog ugovora, moramo ukazati građanima Srbije da je ugovaranje i kolektivno ugovaranje obaveza prema Zakonu o radu. Ova država nije u poslednje tri godine iskazala dobru volju prema kolektivnom ugovaranju. Nijedna vlast u poslednje tri godine nije izašla u susret radnicima dok to nije iskazala u političkom smislu, i to pred izbore koji su bili 11. maja ove godine.
Opšti kolektivni ugovor je zaključen 29. aprila ove godine pred izbore i čisto je to politička odluka - prihvatiti Opšti kolektivni ugovor, izaći u susret građanima, radnicima, zadovoljiti samo na papiru interese i potrebe radnika i građana.
S druge strane, u 11. mesecu Vlada ponovo ulazi u ugovaranje proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, prihvata uslove za koje je jasno znala toga trenutka da neće moći da ih ispuni. U novembru potpisuje se Aneks Opšteg kolektivnog ugovora, prihvataju se osnovni elementi koji su propisani Opštim kolektivnim ugovorom i ovim aneksom.
Prihvataju se određene obaveze koje su se morale ubaciti u budžet i izdvojiti na posebnim klasifikacijama koje znače ogromna sredstva u budžetskom smislu, 42 milijarde dinara. Za lokalnu upravu to je oko 9 milijardi dinara i za organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja 18 milijardi dinara. Znači, 69 milijardi dinara je jednim, odnosno sa ova dva potpisa, prihvaćeno od strane Vlade - bez procene, bez ocene itd. Ovo je politička odluka.
Zbog ove političke odluke imate ovih dana socijalna kretanja. Sindikat se digao i s pravom traži da ispoštujete odredbe Opšteg kolektivnog ugovora.
Evo šta kaže predlagač zakona vezano za Opšti kolektivni ugovor - kako su sredstva za ostvarivanje ovih prava veliko budžetsko opterećenje u uslovima restriktivne ekonomske politike za 2009. godinu, ista nisu predviđena u budžetu Republike Srbije.
Tako na primer, projektovana sredstva koja bi trebalo obezbediti u budžetu Republike Srbije na ime toplog obroka, regresa i uvećanja naknade na osnovu vremena provedenog na radu iznose 42 milijarde dinara.
Radi se o krajnje neodgovornoj odluci Vlade i predlagača ovog zakona, koji je morao, shodno odredbama Zakona o radu i odredbama Opšteg kolektivnog ugovora i Aneksa koji je potpisan u novembru, jer se radi o obavezi koja se mora izmiriti i koja se mora dati državnim činovnicima, lokalnoj samoupravi, na konto potpisanog ugovora, kao i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Vidite, kada jedna socijalno neodgovorna vlast uđe u određene projekte, zbog političkog rejtinga pojedinih koalicija koje su ušle u predizborne aktivnosti prihvatili smo ono što nismo dovoljno sagledali, a znali smo da ne možemo ispuniti.
S druge strane, čak i u novembru, znači pre mesec dana, svesni globalne ekonomske krize i problema koje mi u državi imamo, ulazimo u potpisivanje, lažno obećanje.
Januar će biti, vidite, mesec u kome ćete imati sindikalce pred vratima lokalne samouprave, i pred Skupštinom, i pred Predsedništvom i pred Vladom.
Kada ste imali hrabrosti, potpisali Opšti kolektivni ugovor, izađite i objasnite građanima, državnim činovnicima i svim službama koje potpadaju pod odredbe ovog ugovora, izađite i otvoreno recite - nema para.
Para ima. Pare morate naći. Prekršili ste zakon. Niste procenili i ocenili da li imate ili nemate kroz fiskalnu i kroz finansijsku politiku, neodgovorno ste se upustili u projekciju potpisivanja Opšteg kolektivnog ugovora i zbog toga morate odgovarati.
Nadalje, neodgovorna vlast ne želi da sasluša probleme koje imaju preduzeća koja sa 31. decembrom ove godine završavaju proces privatizacije. Radi se o oko 650 preduzeća koja će biti prodana ili neće biti prodana u tenderskom ili aukcijskom smislu. Radi se o 50 hiljada radnika koji rade u tim preduzećima.
Niko se ne pita kakva je sudbina tih radnika. Kao predsednik Odbora za industriju i kolega Nikolić, predsednik Odbora za privatizaciju, razgovarali smo sa predstavnicima sindikata iz metalskog kompleksa.
Otvoreno su nam rekli - obraćali smo se Vladi, obraćali smo se Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, ukazali smo na ogromne poteškoće koje imamo u našoj delatnosti, tražili smo saradnju - niko nije izašao ni sa jednom merom da nam pomogne. Radi se o kompleksu koji zapošljava 130 hiljada ljudi.
Zbog ekonomskih problema u svetu, zbog nemogućnosti izvoza, zbog nemogućnosti da se obezbede adekvatna kreditna sredstva za normalan proces proizvodnje imaćemo ogromne negativne efekte i gubitke u poslovanju. Poslodavci će napustiti ovaj vid delatnosti, otpustiti radnike i ostaćemo na ulici.
Upozoravamo vas, budite svesni, preko Skupštine upozorite Vladu, upozorite Ministarstvo. Evo, koristim ovu govornicu da vas, u njihovo ime, upozorim. Kada je ova vlada koncipirala budžet za 2009. godinu, morala je uzeti u obzir ekonomsku i finansijsku poziciju i onih preduzeća koja završavaju privatizaciju, 50 hiljada ljudi je u neizvesnosti, celokupni metalni kompleks, 130 hiljada ljudi visi o koncu.
Da li imamo program mera za otklanjanje negativnih efekata finansijske i ekonomske krize u državi i u svetu - nemamo, niste napravili. Imaćete štrajkove, imaćete ogromne probleme sindikata koji će vam visiti o vratu, uozbiljite se.
Probala je SRS korekcijom pojedinih ekonomskih pozicija u predlogu budžeta da vam pomogne - niste izašli u susret i zbog toga ćete imati probleme. Ne može SRS prihvatiti ovakav budžet, nećemo glasati za njega, a nećemo ni da budemo sudionici svih onih negativnih efekata koji će uslediti zbog ovako lošeg budžeta za 2009. godinu. Hvala.

U ime SRS podneo sam amandman na član 1, deo pod - primanja i izdaci budžeta Republike Srbije, i predložio da se osnovni finansijski pokazatelji menjaju, i to - primanja budžeta da ostanu u nivou 698.756.200.000 dinara, onako kako je predloženo, izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine u iznosu od 728.752.903.100 dinara i deficit u iznosu od 29.996.703.100 dinara, što je deficit koji je, po mišljenju SRS, realan ovog trenutka, potreban i neophodan u odnosu na predloženi deficit od gotovo 50 milijardi.
U obrazloženju sam naveo da je u predlogu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu predviđen deficit u iznosu od gotovo 50 milijardi dinara, što predstavlja više od 1,5% bruto društvenog proizvoda. SRS predlaže da se deficit budžeta za 2009. godinu smanji na iznos od 29 milijardi, odnosno gotovo 30 milijardi dinara, što predstavlja oko 1% bruto društvenog proizvoda.
U obrazloženju Vlada kaže sledeće: "Amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je utvrđeno da se budžet sastoji iz opšteg i posebnog dela koji su međusobno usaglašeni prema vrstama rashoda. U opštem delu budžeta iskazuju se zbirno rashodi po vrstama, dok su u posebnom delu ovi rashodi razvrstani po korisnicima.
Predloženi amandman odnosi se na smanjenje ukupnih izdataka budžeta za 20 milijardi dinara, pri čemu nisu iskazani izdaci u opštem delu budžeta koji se smanjuju, a takođe nije iskazano smanjenje izdataka, odnosno rashoda u posebnom delu - po budžetskim korisnicima, što je u suprotnosti sa navedenim članom Zakona o budžetskom sistemu.".
SRS je gotovo uvek kada je išla sa predlozima za smanjenje budžeta dobila ovako obrazloženje. SRS izlazi sa stavom, sa ekonomskom i finansijskom kalkulacijom, da ne može ova država nositi deficit koji je predložen ovde u predlogu budžeta za 2009. godinu. Zašto? Zato što mi iz godine u godinu trošimo više nego što možemo ekonomski i finansijski da podnesemo.
Već sam rekao, 91,6% nam dolazi od poreskih prihoda. Ko plaća? Građani i privreda. Opterećena privreda, opterećeni građani, mnogo nezaposlenih, ogromno naglašeno loše socijalno stanje stanovništva, ne može se više izdvajati.
Zato kažemo, moramo štedeti, moramo smanjiti potrošnju i deficit zadržati u okvirima koje možemo podnositi. Godine 2001, 2002, 2003. i 2004. - deficit, odjednom 2005. godina imamo suficit od 30 milijardi.
Začuđujuće, ali finansijskim potezima i to smo napravili, 2006. - deficit, prošle godine deficit, 2008. - deficit, ovog trenutka oko 60 milijardi dinara, ispravite me ako grešim. Ovde smo planirali deficit od 50 milijardi. Iz kojih sredstava da obezbedimo da to što smo planirali i stvarno ubacimo u budžet, i da namirimo direktne i indirektne korisnike? Članom 2. je predviđeno kako namiriti deficit u budžetu. Kažemo - potrebna sredstva za finansiranje rezultata, koji je utvrđen u članu 1. ovog zakona, sadrži budžetski deficit, izdatke za nabavku finansijske imovine i izdatke po osnovu otplate glavnice duga, iznose 92 milijarde 760 itd, obezbediće se iz privatizacionih primanja. Privatizaciona primanja u 2009. godini će biti limitirana.
Možemo prodati samo državni deo ili deo onih preduzeća koja su u društvenom vlasništvu, koja će biti prodata na tenderima ili kroz aukciju u 2009. godini i deo onih javnih preduzeća koja planiramo prodati, koja bi trebalo prodati i koja su u postupku pripreme za restrukturiranje za privatizaciju.
S obzirom na ekonomsku tešku finansijsku krizu u Evropi bilo bi suludo da sada prodajemo neko od javnih preduzeća. Taj deo moramo isključiti. Od ovih preduzeća, 650, koliko ih sad trenutno imamo u pripremi za privatizaciju, pola je već bilo u postupku. Nisu završili. Nisu prodata preduzeća, zbog toga što nemaju ekonomsku i finansijsku osnovu. Nema zainteresovanih kupaca. Nećemo ih mi prodati. Odlaze u likvidaciju i stečaj. Ne možemo računati na ozbiljne privatizacione prihode.
Krediti. Problem je u svetu zato što se ne mogu obezbediti adekvatni krediti za svoje građane i za svoju privredu. Da li će naš bankarski sistem moći da obezbedi adekvatna sredstva i uložiti u državu? Možda, ali vrlo mala sredstva. Naš bankarski sistem ne raspolaže sa toliko likvidnih sredstava koja će moći dati državi, da bi država dala u javnu potrošnju.
Donacije. Bavićemo se malo donacijama. Postavio sam jedno pitanje oko donacija, pa ćete čuti i videti koliko smo stvarno donacija dobili, a koliko prikazujemo. Ne očekujemo donacije ili će biti vrlo male. Finansijska imovina budžeta i kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Kroz ovo možda, ali pitanje je koliko će biti sposobnih kreditora da kupe hartije od vrednosti i pod kojim uslovima. Ako budete dali i stimulisali kao što ste stimulisali, onda ste oštetili budžet i nećemo dobiti ništa.
Dobićemo još veći deficit. Verovatno ćete to napraviti, kao što ste to napravili 2005, 2006. i jednim delom 2007. godine. Nema sredstava za pokriće deficita. Ako tome dodamo katastrofalnu situaciju oko platnog bilansa, deficita koji imamo u spoljnotrgovinskom poslovanju, ogroman deficit.
U idućoj godini će biti još veći, zato što naši izvoznici neće moći u adekvatnom nastupu na svetskom tržištu ostvariti one prihode na koje su planirali. Neće moći prodati svoje proizvode i vratiti ono što je uloženo. Imamo deficit u Fondu PIO, u Fondu zdravstvenog osiguranja i sve deficit do deficita. Zato je neophodna štednja.
Kada mi predložimo u ime SRS-a amandmane koji su direktno usmereni u pravcu štednje, smanjenje troškova, onda odbijate naše amandmane. Zašto SRS ne odustaje od ovih amandmana? Moramo reći šta želimo. Moramo iskazati svoju političku poziciju. Moramo reći da smo državotvorni u smislu ostvarenja istih ciljeva.
Želimo da štedimo. Želimo da smanjimo potrošnju i da taj kolač iz budžeta ravnomerno podelimo. Vi bežite od toga. Kolač koji se deli, uključujući ovaj kolač preko budžeta od 9,2 milijarde, sa izvornim prihodima preko 10 milijardi evra, vlastitim prihodima ustanova i organizacija državnih, tome moramo dodati i prihode lokalne samouprave, izvorne prihode lokalne samouprave od milijardu evra i oko četiri milijarde koje podele javna preduzeća.
Da li smo ušli u štednju kod ovih preduzeća i da li je Vlada osmislila politiku kako sprečiti enormne isplate zarada u javnim preduzećima i baškarenje javnih preduzeća, monopolista? Ova vlast i ova vlada trpi kritike SRS-a i opozicije već godinu i po dana.
Isplaćuju se enormne zarade. Ovde smo dokumentovali brojne zarade. Šta je učinjeno? Ništa. Danas smo dobili podatak da na Aerodromu "Nikola Tesla" isplaćuje se isto koliko se isplaćivalo. Kome mi pričamo? Je l' to nije zločin prema građanima Srbije, koji poslednji dinar nose na pošte, nose u banke, plaćaju, odriču se poslednjeg zalogaja, ali izmiruju državne obaveze?
Monopolisti, koje ste vi stvorili monopolistima, iz vašeg političkog establišmenta izabrali ste odabrane ljude, postavili tamo i oni se razbacuju. Zarade, bonusi, menadžerski ugovori, ugovori po kojima direktorima i predsednicima upravnih odbora pripada naknada za ono mesto sa koga je smenjen pre dve do tri godine.
Da li igde u svetu ima takvih ugovora? Ima kod nas. Ministarstvo finansija, koje je moralo posle kritika SRS-a i drugih opozicionih stranaka da odmah interveniše, ograniči zaradu. Ako štedimo, moraju i oni da štede. Oni razbacuju, narod gladuje, narod je u socijalnoj bedi, a vi se sakrivate.
Ministarstvo finansija je ovde najodgovornije. Moralo je uredbom ograničiti zarade u javnim preduzećima. Ne može se dozvoliti da direktor i predsednik upravnog odbora imaju tri, pet, osam, deset puta veću zaradu nego što ima predsednik države. Ne može. Ne može ni u normalnim uslovima, a ne u ovakvoj situaciji u kojoj se mi nalazimo.
Uozbiljite se. Ozbiljno je vreme i vlast mora da ozbiljno shvati ovo. Niste izašli u susret SRS-u i drugim opozicionim strankama koje su u dobroj nameri prišle ovde. Nismo vam ograničavali budžetska primanja. Nismo hteli da pravimo bilo koju korekciju. To je test za vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Tražim informaciju od ministra spoljnih poslova, ali mislim da se tu moraju uključiti i predsednik Republike, predsednik parlamenta i premijer, s obzirom da se radi o incidentu preko kojeg ne smemo preći. Naime, britanski ambasador reče da je sa evropske agende usvojeno svega devet zakona od 51, koliko je ovaj parlament trebalo da usvoji u 2008. godini. Pitam aktuelnu vlast, ovde su prisutni – koliko imamo zakona pripremljenih za usvajanje koji su ušli u skupštinsku proceduru? Imamo svega desetak zakona. Šta je sa ostalim zakonima?
Zašto ne slušate britanskog diplomatu? On kritikuje vas, ne kritikuje SRS. Samo je figurativno rekao SRS i DSS. Javnost mora da zna, SRS i DSS nisu aktivni sudionik u pripremama izrade zakonskih projekata. Vlast priprema zakone.
Samo da podsetim aktuelnu vlast i javnost Srbije, još 2004. godine usvojen je Akcioni plan o harmonizaciji pravnih propisa EU i Republike Srbije. Na hiljade propisa je trebalo u međuvremenu harmonizirati. Svega stotinak propisa smo harmonizirali. Šta je sa ostalima? Da li vi mislite u Evropu ili ne?
Ovde se radi o ozbiljnom incidentu, a vi iz vlasti ovo shvatite krajnje ozbiljno. Ovo je kritika vas, a ne kritika SRS-a i DSS-a. Mi u parlamentu nemamo zakone na koje vas prisiljavaju oni iz EU. Pripremajte zakone, vršite harmonizaciju. Ako mislite u Evropu, morate to napraviti. To je vama upućena kritika. Hvala vam.

Javljam se po čl. 225. i 226. i tražim od ministra poljoprivrede dodatnu informaciju o diskriminatorskom zakonu koji je Hrvatski sabor doneo, vezano za korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Naime, prema hrvatskom zakonu o poljoprivrednom zemljištu, građanin koji je vlasnik zemljišta koje ne obrađuje biće opomenut, biće mu razrezana novčana kazna i, ukoliko ga ni iduće godine ne bude obrađivao, to zemljište mu se oduzima, ulazi u Fond državnog zemljišta Republike Hrvatske i time prestaje pravo vlasništva.
Srbi koji su proterani iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske u nemogućnosti su da se vrate u Hrvatsku i da uživaju u poljoprivrednom zemljištu, obrađuju ga, i ne samo u poljoprivrednom zemljištu, nego i u šumskom zemljištu, livadama, vinogradima, voćnjacima i tako dalje.
Šta čini ova država da pomogne Srbima koji ne smeju da se vrate? Na desetine i stotine hiljada hektara tog zemljišta za sada je bez obrade. Usled nemogućnosti odlaska tamo, Srbi ne mogu da ga obrađuju.
S obzirom na to da je zakon stupio na snagu ovih dana, to zemljište će preći u državno vlasništvo Republike Hrvatske. Vidite kako to Hrvati rade.
Mi, s druge strane, izlazimo u susret, čak lobiramo da dolaze ovde hrvatska i slovenačka preduzeća i privredna društva. Ona ulaze na naše tržište sasvim slobodno, u odnosu na nas, koji smo onemogućeni tamo da ulazimo. Koliko je meni poznato, svega tri naša privredna društva rade u Republici Hrvatskoj, u odnosu na stotine njihovih privrednih društava i predstavništava koja rade ovde.
Još je bitno napomenuti da naša privredna društva imaju legalnu imovinu u Hrvatskoj. Sporazumom o sukcesiji ta imovina je morala biti vraćena Republici Srbiji, odnosno privrednim subjektima. Šta ste učinili da oživotvorite te odredbe Sporazuma o sukcesiji? Ništa. Hrvati su to još 1991/92/93. godine otuđili, onemogućili Srbe da uživaju, da raspolažu tom imovinom.
Dalje, onoga trenutka kada ste, ove godine, u šestom mesecu, doneli uredbu o prodaji hrvatske, slovenačke, bosanske imovine, krenule su protestne note. Slovenija je uputila četiri protestne note našem Ministarstvu spoljnih poslova sa pretnjom - nećete ući u EU ukoliko budete prodavali našu imovinu.
Oni su našu imovinu otuđili, konfiskovali itd. Onoga trenutka kad smo ušli, ali moram vam reći, u suprotnosti sa odredbama Sporazuma jer nismo smeli to da napravimo, ali smo to napravili...
(Predsednik: Vreme, gospodine Buha.)
Tražim informaciju – šta Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo poljoprivrede rade po tom pitanju? Kako sprečiti hrvatsku državu da donosi ovako diskriminatorske zakone?

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je najvažniji akt koji usvaja ova skupština i aktuelna vlast je morala daleko ozbiljnije da prione pripremi za izradu ovog akta i da se drži kalendara koji je predviđen Zakonom o budžetskom sistemu.
Za ovaj zakon, zakon o budžetu, moramo reći da je ''papirnati'' zakon, da iza sebe nema ni finansijsku ni materijalnu podlogu, da će prihodi koji su predviđeni budžetom biti jako teško ostvarivi, da je finansijska podloga na kojoj se baziraju prihodi i rashodi ''papirnata'' i mislimo da ćemo vrlo brzo u ovim klupama imati rebalans budžeta, korekciju budžetskih prihoda i rashoda i temeljitu izmenu, shodno realnom stanju.
SRS smatra da je ovaj budžet rasipnički, trošadžijski, da nema razvojnu komponentu, da je inflatoran i neće glasati za njega. Kada sam spomenuo Zakon o budžetskom sistemu, zbog građana Srbije moram napomenuti, članom 14. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da Vlada usvoji budžet do 1. novembra tekuće godine, dostavi ga na usvajanje Skupštini do 1. novembra, a Skupština je dužna usvojiti budžet do 15. decembra tekuće godine.
U ovom slučaju Vlada je ovaj zakonski projekat dostavila 7. decembra, van zakonskog roka, a poslanici u ovom parlamentu su počeli danas sa raspravom i jako teško mogu da okončaju raspravu po ovom zakonskom projektu i po svim propratnim aktima koji idu uz ovaj budžet.
Moramo spomenuti vrlo značajan akt, Memorandum o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji ide uz budžet, kao i tri finansijska plana i set fiskalnih i carinskih zakona koji je sada trenutno u skupštinskoj proceduri.
Znači, moramo se kritički osvrnuti i kritikovati vlast, da nije ispunila zakonom predviđen uslov - 1. novembar i 15. decembar, za usvajanje.
Nadalje, kada govorimo o razlozima zbog kojih aktuelna vlast to nije učinila, nekoliko je bitnih elemenata, a najznačajnije je to što unutar vladajuće koalicije ne postoji dogovor o svim bitnim elementima koji se definišu budžetom. Zbog toga je pozvan finansijski policajac, imenom i prezimenom MMF, koji je trebalo da miri zaraćene političke partije koje su tražile što veći kolač i učešće u budžetu za 2009. godinu. Finansijski policajac je obigravao po Vladi i ministarstvima 25 dana. Tek kada je finansijski policajac dao zeleno svetlo, ušlo se u izradu konačnog Predloga budžeta, o kome mi danas raspravljamo.
Inače, za aktuelnu vlast moramo reći da do pre mesec dana nijedan od zvaničnika aktuelne vlasti nije spomenuo reč "kriza", uglavnom smo se kretali u makroekonomskim ciljevima koji su definisani budžetom za 2008. godinu i rebalansom budžeta, a ti ciljevi makroekonomske politike su makroekonomska i finansijska sigurnost i stabilnost, dinamičan privredni razvoj i rast investicionih aktivnosti, rast zaposlenosti i standarda života, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi, ubrzan proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ravnomerniji regionalni razvoj itd. Otprilike, onakvi ciljevi kakve danas imaju Norveška, Luksemburg i visokorazvijene zemlje.
Svi državni čelnici su govorili o određenim problemima koji će, uglavnom, proći pored nas. Čak jedan od njih, potpredsednik Vlade Đelić reče - možda bi bilo i dobro da ta ekonomska kriza prođe kod nas, da će to imati pozitivne efekte na našu ekonomiju. Ne reče, ne objasni šta u stvari iza svega toga stoji.
Ali, da se vratimo na surovu stvarnost u kojoj mi živimo, na monetarne, ekonomske i finansijske agregate u kojima žive naše stanovništvo i naša privreda, a to je - zaduženost građana je na nivou 368 milijardi dinara ili 4,3 milijarde evra; zaduženost privrede kod banaka je 798 milijardi dinara ili 9,2 milijarde evra; a zaduženost malih privrednika je 69 milijardi dinara ili oko 800 miliona evra.
Predlogom budžeta predlagač je išao sa određenim korekturnim faktorom u odnosu na Memorandum iz 2007. godine, kada je bio predviđen rast od 7%, pa korekcija rebalansom budžeta od 6%. Međutim, sada vidimo, u ovoj projekciji je to 3%. Ali, ako uzmemo inflaciju koja je 8% projektovana ovim budžetom, onda ćemo videti da ćemo mi stvarno u 2009. godini imati daleko manji zalogaj nego što je to projektovano ovim budžetom i nego što je to stvarno potrebno ovom napaćenom narodu.
Deficit tekućih plaćanja se kreće na nivou 2008. godine, negde oko 7,5 milijardi evra. Spoljni dug je 23,1 milijardi, a javni dug je 8,9 milijardi evra. To su podaci sa desetim mesecom ove godine. Privatni dug je 14,2 milijarde evra, što znači ukupno 23,1 milijarda evra.
Spoljni dug je (ovde smo čuli neke druge podatke, međutim ovo su zvanični podaci koji su dati od guvernera Narodne banke) na nivou 62,1% bruto društvenog proizvoda. U 2009. godini možemo očekivati i dalji rast spoljnog duga, posebno privatnog duga. Zaduživaće se država, međutim biće, u smislu obezbeđenja kreditnih linija, određenih teškoća, s obzirom da i u svetu imamo ogromne probleme u smislu obezbeđenja kvalitetnog novca.
Dalje, spoljnotrgovinski deficit u privih osam meseci ove godine je na nivou 10,4 milijarde dolara, a do kraja godine se očekuje da bude između 12 i 13 milijardi dolara. Deficit budžeta prema ovoj projekciji je 50 milijardi dinara, odnosno blizu 600 miliona evra. Međutim, podaci koje dobijamo od Vlade govore o tome da mi već imamo čak i veći deficit u ovoj poslovnoj godini i da ćemo negde na kraju godine imati negde oko šezdesetak milijardi dinara deficita. Samo je pitanje iz kojih sredstava ćemo mi namiriti ovaj deficit.
Ranije smo to mogli kroz privatizacione prihode. Međutim, ove godine završavamo postupak privatizacije. Nema je više. Ostaju velika preduzeća, pre svega veliki javni sistemi. Ne isplati se ovoj državi u periodu krize, nemogućnosti obezbeđenja adekvatnih ino kredita, prodavati sve ono što mi imamo sada trenutno u velikim sistemima.
Nadalje, mi u ovoj poslovnoj godini, a posebno u devetom, desetom i jedanaestom mesecu, a to će biti verovatno još do kraja godine, imamo drastično smanjenje devizne štednje, povlačenje dinara iz banaka, a time slabimo bankarski sistem. Mi smo početkom devetog meseca ove godine imali 5,7 milijardi evra devizne štednje, koncem jedanaestog meseca to je palo na 4,8, što znači da je oko 900 miliona evra povučeno iz banaka.
Imamo naglašenu neproduktivnu potrošnju, prema projekciji budžeta za 2009. godinu. Naime, ovim budžetom je predviđeno finansiranje 260.000 radnika u državnoj administraciji i oko 450.000 ukupno građana koji se finansiraju iz budžeta.
Prema podacima određenih međunarodnih institucija, imamo ozbiljnu kritiku korumpiranosti državnih službenika, moramo tu spomenuti razne mafije - carinsku, stečajnu, prosvetnu, zdravstvenu itd. i otvorene prigovore međunarodnih organizacija.
Ono što je bitno u monetarnom smislu, to je da smo imali jako veliko kolebanje dinara u periodu od 45 dana. Moneta je za 45 dana izgubila vrednost 25%, a sa današnjim danom to je negde oko petnaestak posto. Verovatno će se dirigovanom politikom ići do pravoslavnog Božića, a posle toga će naša moneta ponovo krenuti u nebesa, onako kako je krenula pre petnaestak dana.
Predlagač zakona kaže za ovaj zakon da je on razvojni, investicioni, reformski itd.
Međutim, niti jedan od ovih ciljeva, koje je projektovao predlagač zakona, ne stoji. Moramo ukazati i reći građanima Srbije da su subvencije koje su predviđene za one za koje je neophodno, gde su naglašeni prioriteti, posebno u oblasti poljoprivrede, 24% manje Predlogom budžeta u odnosu na 2008. godinu.
Cifarski rečeno, u 2008. godini imali smo 25 milijardi dinara, ono što je uloženo u subvenciju poljoprivrede, a za ovu godinu oko 18 milijardi. Za ''Železnice'' smo imali u 2008. godini 11,1 milijardi dinara, a u 2009. godini, pod uslovom da punjenje budžeta bude adekvatno, nekih 10 milijardi. Subvencije u privredu u 2008. godini su nešto više od 4 milijarde dinara, a za 2009. godinu nešto više od 3 milijarde dinara. Sve to treba da nas zabrine.
Zatim, morali smo imati još i kapitalne izdatke. U 2008. godini bile su u vrednosti od 59 milijardi dinara, a sada smo smanjili, u ovoj projekciji za 2009. godinu, na 40 milijardi dinara.
Ono što treba da zabrine građane Srbije jeste mir i tišina aktuelne vlasti kada se govori o kontroli javnog sistema, javnih preduzeća.
Za ovom govornicom je SRS, unazad godinu dana, govorila o visokim zaradama u javnim preduzećima. U ovih godinu dana su se iskristalisali podaci. Nisu to samo zarade, to su i razni bonusi, to su i razne naknade, to su i ugovori koji obezbeđuju predsednicima upravnih odbora, direktorima javnih preduzeća da čak i posle odlaska sa funkcije dve do tri godine imaju visoke zarade, onakve kakve su imali u javnim preduzećima.
Evo, vidite, ovo je srpski brend i ovo bi trebalo izvesti, prodati. Ovo je intelektualna svojina. Ovo moramo patentirati i izvesti. Ovo nigde nema, sigurno nigde nema. A još manje ima činjenice da vlast o svemu tome ćuti. Otprilike je to G17 plus, to su njihovi direktori, a DS se ograđuje od toga. Ma, vi učestvujete u svemu tome, to su vaši ljudi. Jer, podaci koji govore o isplatama, sada su to desetine javnih preduzeća - 250 hiljada, 280 hiljada, 320 hiljada, 530 hiljada, milion i 200 hiljada itd. O tome ćutite.
Ne smete o tome ćutati. S jedne strane se zalažete za štednju i kažete otvoreno, zvaničnici na vlasti kažu - štednja, mi moramo stegnuti kaiš, moramo podeliti ovaj teret, podeliti ravnomerno. Kako da podelimo? Onaj koji prima penziju 13.000, onaj koji prima invalidski dodatak od 7, 10, 12 hiljada itd., a poljoprivredne penzije su u nivou 6, 8 i 12 hiljada dinara – kako, na čemu on da štedi, u odnosu na rasipanje na drugoj strani?
Ovo ozbiljno govorim, patentirajte i izvezite i unovčite, ovo je intelektualna svojina, koja se u svetu plaća.
Postavljam pitanje, po drugi put, ministru finansija – da li ste se ikada setili, kada ste izabrali predsednike i članove upravnih odbora, direktore javnih preduzeća, da im date nalog i kažete - odlazite u firmu, hoćemo u roku od 30 dana da sagledate stanje i informišete nadležno ministarstvo? Da li ste zatražili informaciju o tome da li ima problema u tom preduzeću? Izađite i recite. To je uslov svih uslova. Ako konstatujemo činjenice i vi, kao nadležan organ... Svaka isplata u svakom javnom preduzeću dolazi na vaš sto ili nekog od vaših referenata, sve isplatne liste nalaze se u vašem ministarstvu i vi se pravite ludi, ne znate ništa. Kako ne znate? Referenti u vašem ministarstvu znaju, overavaju te liste itd. Znači, svesni ste činjenice da se otima, krade, da je to pljačka, uzimanje itd. Šta ste učinili? Niste učinili ništa.
Idemo dalje. Pitanje putara. Evo, pre neki dan ministar za infrastrukturu izađe i reče - isplatiće 20 milijardi do kraja godine. Iz kojih sredstava? Iz budžeta? Zašto niste uneli ta potraživanja putara u budžet? Vi to morate uneti. To mora biti sastavni deo ovog budžeta. Mora ući u ovaj budžet 30 milijardi duga putarima. Tu neko laže, ili ministar infrastrukture, ili vi kada projektujete budžet. Pred medijima izađe i reče - 20 milijardi će biti isplaćeno do kraja godine.
Nadalje, ministar rada i socijalne politike je potpisao Opšti kolektivni ugovor negde u oktobru, potpisao je i aneks tog ugovora kojim se garantuje isplata 15% visine prosečne zarade na ime mesečne ishrane koja pripada radniku, 75% na ime regresa i 0,50% za svaku godinu radnog staža. To je ukupno, na nivou budžeta, oko 69 milijardi dinara.
Zakonom o radu je predviđena isplata. Opštim kolektivnim ugovorom je predviđena i potpisana isplata. Država tu ne može da ćuti, ne može da ne prihvati. Potpišemo, slikamo se, medijski itd., a kad treba da obezbedimo sredstva, onda nemamo sredstva. Sredstva morate naći, morate obezbediti. Nalaže vam to Zakon o radu, Opšti kolektivni ugovor, to vam je obaveza. Niste isplatili 42 milijarde dinara državnoj administraciji, lokalnoj samoupravi devet milijardi i organizacijama u oblasti socijalnog osiguranja 18 milijardi.
SRS smatra da je ovaj budžet ''papirnati'', da nema realnu ekonomsku i finansijsku osnovu, da je rasipnički, da je bez jasnih prioriteta, da nije restriktivan, da nije razvojni, da je trošadžijski, da je inflatoran i neće prihvatiti i neće glasati za ovakav budžet. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama  Zakona o državnim službenicima, koji u osnovnom tekstu kaže: ''U Zakonu o državnim službenicima, u članu 78. stav 2. posle reči: 'bude određena ocena 'ne zadovoljava'' dodaju se zapeta i reči: 'kao i ako organ ili telo nadležno za postavljanje državnog službenika prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje'''.
Naime, ovim amandmanom, koji sam podneo u ime SRS, predložio sam da se član 1. briše.
U obrazloženju ovog amandmana naveo sam sledeće: "Zaštitnik građana ima zakonska ovlašćenja da obaveštava javnost o kršenju prava građana, te da zahteva od državnih organa preduzimanje određenih mera kojima se oduzeta prava građana vraćaju.
Ovako postavljeno zakonsko rešenje moglo bi poslužiti Zaštitniku građana kao osnov za obračun sa političkim neistomišljenicima.
Zakon o državnim službenicima pruža dovoljno pravnog prostora za sankcionisanje i izricanje mere razrešenja sa položaja i prestanka radnog odnosa, pa je ovako postavljen pravni osnov nepotreban i pravno-politički opasan."
U odgovoru Vlade na ovaj amandman ističe se: "Amandman se ne prihvata. Predloženim izmenama stvaraju se zakonske pretpostavke za razrešenje državnog službenika sa položaja ako organ ili telo nadležno za postavljanje državnog službenika prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje.
Naime, u zakonom utvrđenim razlozima za razrešenje državnog službenika sa položaja nije predviđeno da državni službenik može da bude razrešen sa položaja ako iz ponovljenog ponašanja na koje je Zaštitnik građana već ukazao, proizlazi namera državnog službenika na položaju da odbije saradnju sa Zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građanima pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera.
To znači da javna preporuka Zaštitnika građana za razrešenje državnog službenika na položaju iz razloga utvrđenih u Zakonu o Zaštitniku građanina ne bi automatski dovela do razrešenja državnog službenika sa položaja, već bi predstavljala mogućnost da organ koji je nadležan za postavljenje državnog službenika na položaj, pa dakle i za njegovo razrešenje, razmotri javnu preporuku Zaštitnika građana, i tek ako je prihvati, to bi dovelo i do razrešenja državnog službenika sa položaja.
Dakle, ne stoje navodi u obrazloženju ovog amandmana da prihvatanje ovog predloga može dovesti do obračuna Zaštitnika građana sa političkim neistomišljenicima''.
Stav i mišljenje SRS je da bi u ovoj situaciji i u situacijama kada uključujemo drugi državni organ u određene radnopravne i disciplinske postupke između jednog i drugog organa bilo nepotrebno, štetno, a posebno što iza svega toga postoje političke implikacije koje bi mogle proizići u smislu određenih političkih otpora prema određenoj političkoj partiji, ili određenih poteza jedne političke partije, i sukobljavanja, a u ovom slučaju Zaštitnik građana bi mogao biti u određenoj situaciji jedna poluga za borbu protiv političkih neistomišljenika.
Mišljenje Vlade u ovom slučaju je ovakvo kakvo jeste. Međutim, moramo ukazati na određene osnovne elemente koje reguliše ovaj zakon i određene pozicije koje su vezane za rad državnih činovnika i ukazati na jedan strateški dokument, koji je usvojen još 2004. godine.
Radi se o Strategiji reforme državne uprave u Republici Srbiji. Ova nacionalna strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji morala bi da bude osnova za ovu vladu i za sve vlade do sada. Nažalost, nismo imali realizaciju po ovoj strategiji i nijedna vlada do sada od 2004. godine nije pristupila realizaciji ove nacionalne strategije.
Reforma državne uprave je složen i dugotrajan proces, posebno u zemljama u tranziciji. Mi se nalazimo u tranzicionom periodu, kada bismo morali daleko više voditi računa, posebno ova vlast, o reformi državne uprave, i to sa više osnova.
Prvo, u kadrovskom smislu. Navešću vam podatke da smo mi u državnoj upravi 2000. godine imali 8.100 činovnika, 2004. godine - 27.650 činovnika, 2005. godine - 24.500, 2007. godine - 27.850, a 2008. godinu ćemo završiti sa preko 28.000. Prema nekim računicama i prema nekim okvirima koji su rebalansom budžeta predviđeni, možda čak i do 28.500.
U svakom slučaju, treba da nas zabrine pozicija državne uprave u kadrovskom smislu. Znamo da je naša državna uprava opterećena političkim igrarijama, političkim miljeom unutar te državne uprave.
Svaka politička stranka koja je dolazila na vlast dovodila je svoje političke kadrove, koji su, u pravilu, ostajali tu, pa smo, evo, u poziciji da danas imamo tri i po puta veći broj državnih činovnika nego što smo imali 2000. godine. Bilo je tu određenih promena na nivou organizacije države, prelazaka sa federalnog na republički nivo, ali to ne sme da bude opravdanje za ovoliki broj ljudi.
Treba da nas zabrine i nepreduzimanje određenih aktivnosti koje su predviđene nacionalnom strategijom u smislu decentralizacije vlasti, depolitizacije i departizacije. O racionalizaciji državne uprave takođe moramo govoriti. Ništa se ne čini da se unutar državnih organa napravi racionalizacija - kadrovska, finansijska, organizaciona, tehnička i svaka druga. O modernizaciji državne uprave niko ne govori. Bez moderne državne uprave, bez mladih, obrazovanih i stručnih kadrova nema napretka, nema razvoja.
Šta sada država čini da modernizuje, da racionalizuje, da stručno i kvalitetno osposobi kadrove u državnoj upravi? Ne čini gotovo ništa. Jedina aktivnost koju smo mogli čuti u ovih pet meseci otkako je formirana Vlada jeste inicijativa ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da će smanjiti broj radnika u lokalnim samoupravama sa 22.000 na 12.00-14.000.
Mogli bismo reći da je to jedno od dobrih rešenja, ali se to ne uklapa u koncept nacionalne strategije za reformu državne uprave. Bez celokupne rekonstrukcije i reforme državne uprave nema pojedinačnog rešavanja. Ili je neko na svoju ruku stavio van funkcije nacionalnu strategiju reforme državne uprave.
Niko nema pravo da pojedinačno parcijalno to rešava. U načelnoj raspravi SRS ukazala je ministru za lokalnu samoupravu da ne ulazi u ovakve parcijalne pojedinačne reforme (sada se radi o lokalnoj samoupravi) bez toga da se uđe u dublji rez u državnoj upravi.
Da li ova vlast ima snage da izvrši reformu u državnoj upravi? Nema. Da li ima dobre volje? Nema. Da li ima strategiju? Nema. Da li se pridržava ove nacionalne strategije? Ne pridržava se. Ko ima pravo da odustane od važeće nacionalne strategije? Nema niko. Ali, očito je da ova vlast može šta hoće.
Ministre, kada izlazite sa pojedinačnim rešenjima, morate ih uklopiti u određenu strategiju. Ili menjajte strategiju, prilagodite je aktuelnom trenutku, poziciji - i u kadrovskom, i u finansijskom smislu, i organizacionom i u tehničkom. Smanjiti samo pojedinačno broj ljudi ovoga trenutka, ne znači ništa.
Koje ćemo efekte postići? Vi kažete - otprilike, milijardu dinara. Hajde da vidimo šta bi to značilo na republičkom nivou. Šta bi to značilo kada bismo uključili i javna preduzeća? Tu imamo ogromne rezerve. Šta bi značilo kada bismo uključili i ostali državni aparat?
Koji su to efekti? To vlast mora da sagleda i da menja i prilagodi nacionalnu strategiju i da krenemo u pravu, temeljitu i ozbiljnu reformu. Ovako pojedinačno rešavati - nismo postigli ništa.
Dalje, ogromne su nesrazmere u platama i zaradama državnih činovnika. Ovo nezadovoljstvo, koje sada kulminira u pojedinim državnim organima, ono će tinjati još jako dugo, dok se te disproporcije u zaradama, u platnim razredima, ne izmene, ne prilagode.
Drugi i treći platni razred su najoštećeniji. Ljudi sa 25-30 godina radnog staža danas rade za 13.000, 14.000 do 20.000 dinara. Ljudi sa iskustvom, znanjem, ozbiljnim pristupom itd. žive na ivici egzistencije. To je na nivou socijalne pomoći. Od njih očekivati da će biti reformatori, da će oni biti inovatori, da će oni nositi razvoj države - nemojmo se zamajavati, nema od toga ništa.
Zato, ministre, morate ozbiljno pristupiti ovom poslu. Ne ulazite u pojedinačna rešavanja, rešite nacionalnu strategiju na nivou države. Ili ćete postupati po ovoj nacionalnoj strategiji, krenuti od decentralizacije, departizacije, depolitizacije, krenuti u racionalizaciju i modernizaciju, ili, bez toga, nema sreće u ovoj oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na član 1. Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i predložio da se posle reči "fizičkih lica" dodaju reči "preduzetnika i pravnih lica". To je pravni sled onoga što smo napravili u ime SRS u smislu korekcije ova tri zakona.
Moram, radi upoznavanja javnosti, da pročitam odredbe člana 9, koji se menja, iz matičnog Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Naime, član 9. kaže: ''Agencija je dužna da isplati osigurane depozite fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita''.
Ovaj amandman je od strane Vlade odbijen. Neću mnogo komentarisati, slična situacija je bila i kod ostala dva zakona. Ostaje činjenica da Vlada nije prihvatila - i mislim da je to greška, da je to pogrešan stav Vlade - zaštitu velikih preduzeća, velikih sistema, a posebna je greška u tome što je isključila iz zaštite velike državne sisteme, javna preduzeća, pa i komunalna preduzeća, koja tu spadaju prema kategorizaciji koja je iskazana u Zakonu o reviziji. U svakom slučaju, radi se o grešci Vlade.
Ono što je bitno napomenuti jeste da je celokupan kontekst koji je iznela Vlada vezano za povećanje iznosa osiguranog depozita od strane države dobio političku konotaciju, zaintrigirao javnost i izazvao reakciju javnosti. Reakcija javnosti je usledila u materijalno-finansijskom smislu, kroz prekid oročavanja u bankarskom sistemu.
Znači, bežali smo od stvarnosti, bežali smo od činjenice da će nam ekonomska kriza, koja je već godinu, godinu i po dana bila prisutna na tržištima SAD u početku, a kasnije i EU, doći u naše dvorište. Svi predstavnici Vlade, pa i guverner Narodne banke, optimistički su iskazivali i iznosili činjenice o tome da krize na našem tržištu sigurno neće biti, da nema čega da se plašimo, da je bankarski sistem stabilan i da neće biti poremećaja na našem monetarnom, finansijskom, pa ni ekonomskom tržištu.
Međutim, onog trenutka kada je Vlada ova tri zakona uputila u Skupštinu Srbije, reakcija građana je bila onakva kakva je u odnosu na sve ono što su građani doživeli u poslednjih petnaestak godina.
Mislim da je tu greška Vlade. Morala je otvoreno da kaže javnosti koje će sve posledice izazvati ova globalna ekonomska i finansijska kriza koja je bila prisutna u svetu.
Ono što je bitno napomenuti i upoznati javnost, mogli smo i od ministra finansija sinoć da čujemo kako je naš bankarski sistem siguran, kako imamo kvalitetne banke i nemamo čega da se plašimo.
Sa finansijskog aspekta, možda je to i tako. Banke su u 2006. godini ostvarile dobit od 200 miliona evra. Pitam vas – ko je proizveo ovu dobit bankama? Proizveli su građani i privreda. Zašto? Zato što imamo najveće kamatne stope i najveće naknade koje plaćaju građani i privreda od svih evropskih zemalja. To je rezultat dobrog sistema. Vlada se zaklanja iza dobiti bankarskog sistema i dobiti koje se ostvaruje u bankarstvu, a ne kaže da je rezultat te dobiti i te sigurnosti, nazovi sigurnosti bankarskog sistema to što građani plaćaju najveće kamatne stope i najveće naknade u Evropi.
Ako smo rekli da je ekonomski postulat i finansijski postulat da kamatna stopa bude u određenom procentu veća u odnosu na inflaciju, to su ekonomski postulati i o njima ne moramo govoriti. Mi po zvaničnoj statistici imamo inflaciju koja se kreće negde između 8 i 9, pa da kažem i do 10%.
Naše kamatne stope, aktuelne, ali ne samo aktuelne, nego ono što ide za građanstvo, ono što je prisutno u 2007, 2008. godini, to je negde u 2007. godini oko dvadesetak posto. Zvanična inflacija nam je bila 8,5%. U ovoj godini ćemo imati prosečnu inflaciju, nešto jaču od 9%, a naše kamatne stope će biti u proseku negde oko 25%. Sada trenutno imamo za keš i potrošačke kredite kamate preko 30%. Vidite vi sad tu razliku.
A još nepovoljnija slika je kada vidimo odnos pasivnih i aktivnih kamata. Pasivne su one kamate koje banke plaćaju na određene depozite koje dobijaju od građana, privrede, uzimaju iz inostranstva. Aktivne su one kamate po kojima se prodaje taj kapital.
Znači, input je u proseku do 10%, a prodajemo po 20, 25, 30%. Vidite tu razliku. Da li to igde u Evropi ima? Nema.
U normalnom evropskom bankarstvu odnos između neke bazne inflacije i bazne kamate je 1%, 1,5% do 2%, a kod nas je 10-15%. Zato imamo takvo bankarstvo. Da li građani Srbije, osiromašeni, bez posla, mogu plaćati ovako visoke kamate i stvarati ovako "dobar i siguran bankarski sistem"? Stanovništvo i privreda Srbije je osiromašena, ne može i ne sme.
U 2007. godini imali smo referentnu kamatnu stopu na nivou 10%. Pre mesec ili mesec i po dana podigli smo je na 17,75%. Ko to može da plati? Koja privreda to može da istrpi? Ni najprofitabilnija evropska preduzeća neće i ne mogu plaćati ovako visoke kamatne stope, a ne osiromašena srpska privreda. O tome moramo govoriti. Vlada mora da se pozabavi ovim pitanjem, bez toga nema Vlade, nemamo privredu.
Postavljam pitanje Vladi, dobila je jasnu informaciju i poruku, između ostalog i opozicije, posebno su se tu istakli predstavnici SRS koji su ukazivali na enormne zarade u upravnim odborima, direktora u javnim preduzećima, rukovodnih struktura u javnim preduzećima – šta je tu učinjeno? Ništa. Zašto? Zato što su tamo ljudi iz stranaka iz koalicije koja je trenutno na vlasti.
Postavljam pitanje ministru finansija – da li ste, kada ste predložili i izabrali upravne odbore u javnim preduzećima, dali jasne instrukcije članovima i predsedniku upravnih odbora šta da rade, koje su im obaveze? Da li ste održali ijedan sastanak sa upravnim odborom NIS, "Srbijagasa" itd.? Niste. To nije ni uobičajeno. Da li ste zatražili informaciju kada ste dobili informacije o enormnom povećanju zarada koje se isplaćuju zadnje dve-tri godine? Da li ste pozvali predsednika upravnog odbora i direktora javnog preduzeća i rekli - na temelju čega vi to isplaćujete; vi ste monopolisti, ne možete to raditi. Koje su sankcije usledile? Obećali ste u javnosti da ćete doneti pravilnik kojim ćete ograničiti zarade direktorima i predsednicima i članovima upravnih odbora. Da li ste to učinili? Niste učinili. Ne smete, to su vaši ljudi. Vi ste u kandžama tih direktora, odnosno vaših stranačkih kolega.
Ovde smo juče od ministra finansija dobili informaciju da je plata predsednika Upravnog odbora u Agenciji za osiguranje depozita 34.000. Ali, s druge strane, direktor Centralnog registra, isto državnog organa, ima zaradu, platu, naknadu, više ne znam koliko - to je objavljivano, niko to nije opovrgao, 1.200.000. Da li je posao te žene koja obavlja posao direktora i predsednika upravnog odbora 35-36 puta odgovorniji, složeniji u odnosu na predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita? Nije. Te odnose morate menjati, ali nemate snaga unutar postojeće Vlade i postojeće vlasti. Ne može to, nema države, nema sistema ako to ne ograničite.
Ne može se u ekonomskoj krizi živeti na taj način da neko razbacuje, a neko nema zaradu.
Mi smo svedoci da svakog dana imamo po nekoliko desetina, stotina hiljada ljudi koji gube posao, s druge strane, određene države, monopolističke organizacije i ustanove, instituti, agencije itd. dele koliko hoće samo zato što su monopolisti. Vi to morate preseći. Ne smete dozvoliti te odnose u platama.
Čime to možete opravdati? Kako izaći u javnost i reći – evo, u ovoj agenciji je naknada za obavljanje posla predsednika upravnog odbora 34.000, a tamo je 1.200.000 - 35 puta veća? Da li je taj posao toliko odgovorniji i složeniji? Nije, nije ni 1,5%, čak je ovo odgovorniji posao.
Nemate snaga, nemate mogućnosti da pogledate u oči te direktore. Ministar finansija u ovom slučaju mora snositi odgovornost. Čim ste uočili to, pa vi ste to znali, ali kada je izašlo u javnost promptno ste morali to zaustaviti, doneti pravilnik o visini zarada i nema više. Najviša zarada mora biti zarada predsednika, premijera itd. po hijerarhiji. Onda ne bi bilo trčanja u upravne odbore i direktore javnih preduzeća. Ne bi tu bilo otimanja, razrešili bi to za tren.
Nadalje, kada govorimo o državnoj pomoći, mislim da ste tu zakazali, da tu niste napravili nikakav iskorak, nikakav pomak koji bi ostavio određeni pozitivan trag. Morate doneti zakon o državnoj pomoći. Ne smete dozvoliti da nam određene subvencije, određena državna pomoć koja se izdvaja jedne godine, bude na nivou 27 milijardi, kao što je to bilo ove godine za poljoprivredu, iduće godine će biti nekih 17, odnosno 18 milijardi. Poljoprivredu ne smemo staviti u taj položaj. Kako će taj poljoprivrednik, taj seljak koji živi od poljoprivrede, od proizvoda koje proizvodi, moći da bude konkurentan nekom poljoprivredniku u Nemačkoj, u Holandiji, pa čak i u susednoj Hrvatskoj, kada dobija tri, četiri ili možda deset puta manje nego što dobija seljak u tim zemljama koje sam nabrojao?
Nemate zakon. Obavezali ste se propisima EU da ćete doneti taj zakon, da ćete doneti zakon o kontroli državne pomoći, da ćete izvršiti sve poslove vezane za kontrolu državne pomoći i da ćete izdvojiti određena budžetska sredstva u te namene. Niti ste izdvojili sredstva, niti je ovaj zakon donet, niti vršite kontrolu, a oštetili ste najvitalniju granu od koje živi gotovo pola...
(Predsednik: Vreme.)
...Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u sinoćnjem obraćanju ministra finansija dobili smo informaciju da je jedina moguća pomoć bankama, stanovništvu, privredi - u kupovini akcija i subvencioniranju banaka, dokapitalizaciji banaka i, otprilike, teoretski više ne postoje nikakve mogućnosti da se stabilizuje finansijski sistem Republike Srbije.
Moram ministra finansija upoznati sa određenim potezima i ove države u ranijim periodima, a i u ekonomskoj teoriji i praksi imamo jako puno metoda, načina, kako se u krizi mora ponašati država.
U ekonomskom i finansijskom smislu, država mora naći rešenja, a ja ću ovde pobrojati i u praktičnom smislu pokazati kako je to i ova država nekada radila, u srećna vremena, pa i u krizna vremena.
Ne samo ući u dokapitalizaciju bankarskog sistema, pa opet nekome ko jako dobro posluje, jer kriza nije u bankarstvu (jeste li tako rekli?)... znači, ne ulagati u bankarski sistem. Ko je u krizi? Koga najviše pogađa kriza? Građane i privredu. Međutim, aktuelna vlast je digla ruke i od privrede, radi na tome da ugasi privredu, a s druge strane, ne vodi računa o građanima.
Moramo prevashodno raditi na tome da pomognemo građanima, posebno onima koji su bez posla. Kako? Na koji način? Evo, govorim kombinovano, malo za građane, malo za privredu. Putem preferencijalnih kredita. To je u ekonomskoj teoriji poznato. Odakle? Iz sredstava kojim planirate da izvršite dokapitalizaciju. Rekli ste da imate u budžetu predviđena sredstva. E, upravo iz tih.
Razne zajmove, koji će biti po preferencijalnim kamatnim stopama – 2% ,5%, 7%, daleko ispod inflacije, da pomognemo. Kome? Prevashodno privredi, da ne otpuštaju radnike, za likvidnost, za nabavku opreme, za nabavku uređaja itd.
Dalje, poreskim olakšicama i oslobođenjima. Primereno je, kada je privreda u krizi, ne može da izdvaja poreze, doprinose, da u toj situaciji pomognemo na način da ih oslobodimo u delu ili u celosti plaćanja određenih državnih obaveza, poreza i doprinosa.
Određena privredna preduzeća, koja su krenula u razvoj, moraju uzimati kredite da bi završili određeni ciklus. Određeni sistem, koji su pokrenuli, moraju dovesti do kraja. Zbog ekonomske krize neće moći. Oni projekti koji traju nekoliko meseci, nekoliko godina, moraju se dovršiti. Zbog ekonomske krize zapašće u nemogućnost završetka procesa i tu mora država da uskoči.
Država mora videti i mogućnosti unutar... Ne samo finansijski, postoje i drugi načini kako može da pomogne, kroz smanjenje cena raznih usluga.
Imamo određene placeve u državnom vlasništvu. Davati građevinske placeve preduzećima i ustanovama koje žele da se razvijaju, ali zbog ekonomske krize ne mogu izdvojiti ta sredstva. Hajde da vidimo način kako pomoći njima.
Dalje, razne olakšice u plaćanju doprinosa. Država mora tu naći načina da pomogne. Da ne bude jedina mera to da preduzeće, zbog nemogućnosti plaćanja poreza i doprinosa, kaže - prinudni odmor na tri meseca, šest meseci, godinu dana. Država tu mora da nađe rešenje.
Imamo osakaćeni Fond za razvoj. Pre pet godina je, po nalogu evropskih ustanova, ovaj fond stavljen u stranu.
Umesto da je Fond za razvoj bio centralni organ za plasiranje sredstava, mi smo to okrenuli na banke, onako kao što je to neoliberalni koncept, tržišni koncept zapadne Evrope i Amerike. A vidimo da je on sada pukao, da ga, jednostavno, i oni krpe i ne mogu ga više krpiti. Kažu da sada rade na novom konceptu.
Zašto mi tu grešimo? Fond za razvoj mora biti centralna poluga u plasmanu sredstava. Čijih sredstava? Državnih sredstava. Taj fond mora da se napumpa. Odakle? Iz slobodnih sredstava banaka, iz slobodnih sredstava budžeta (slobodna sredstva koja imamo u budžetu u pojedinim periodima, a imamo ih), iz raznih donacija, iz privatizacionih prihoda, iz obveznica itd. To mora biti poluga koja će raditi na novom zapošljavanju.
Kolikim sredstvima taj fond raspolaže? Sada ću vam reći, za 2006. godinu to je nekih 15 milijardi, ove godine nekih 5 milijardi, znači to su sredstva Fonda.
Druga stvar, što se prebaci preko Ministarstva ekonomije 2-3 milijarde itd. Ali, to su zanemarljivo mala sredstva. Umesto da ih upumpamo, ubacimo i oplodimo kapital tog fonda, mi smo ga faktički stavili u stranu.
Tako da mi u 2008. godini putem ovoga..., a u 2009. godini ne znamo ni sami šta ćemo zateći u tom fondu. Umesto da se okrenemo u pravcu zapošljavanja i preko ovog fonda plasiramo sredstva i zapošljavamo novu radnu snagu, mi smo ga gotovo ugasili. Ona sredstva koja su preko njega prešla, plasirana u novo zapošljavanje, zanemarljiva su. Čak je Agencija za privatizaciju više potrošila za lična primanja, za razne privatizacione savetnike, nego što je plasirano u novo zapošljavanje.
Ulaganja preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u Skijališta su nekoliko procenata veća nego što je u zapošljavanje. O čemu mi onda pričamo? O razvoju, o novom zapošljavanju, o novim perspektivama u ovim oblastima itd.? Nema ništa od toga.
Aktuelna vlast ne radi ništa u smislu novog zapošljavanja. To javnost mora da zna. Neoliberalni koncept morate napustiti. Vi ste ukalupljeni u one pravce koji su zacrtani ekonomskom teorijom koja je protkana tom ideologijom. Ona se mora napustiti. Zapad je napustio, morate i vi to učiniti jer nema sreće ovom narodu. Hvala vam.

S obzirom da je ministar finansija ovde rekla da će prihvatiti određene sugestije i opozicije i pozicije, svih onih koji su dobronamerno želeli da pomognu ministru finansija, Vladi i svim državnim institucijama, jer nas očekuje ozbiljna kriza i moramo se ozbiljno svi uhvatiti u koštac sa nadolazećim problemima, koji su već prisutni ali će biti daleko teži, sugestija SRS i ono što smo naglašavali gotovo svakog dana jeste da se limitiraju zarade direktora javnih preduzeća.
Kako? Pravilnik, uredba Vlade, na jedan mesec, na jednu godinu, na dve godine itd. Možete prolongirati, menjati, prilagođavati itd. Neprimereno je da direktor javnog preduzeća zaradi osam, devet, deset plata, 12 kod Krišta (ni sada ne znamo da li je to 10, 12, 15, 20 plata), predsednika Republike. Da li je to primereno našem društvu?
Ponavljam, predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita prima 34.000, u odnosu na predsednika jedne institucije, takođe državne, koja je primila milion i dvesta, 35-36 puta više. Zar je to primereno? Kako to oceniti?
Rukovođenje državnom institucijom i elemente kontrole postavlja Vlada, postavlja ministarstvo, i vi, kao ministar, morate te elemente predložiti Vladi, prilagoditi, uskladiti itd. Takve razlike nisu primerene, one su vrlo štetne. Kako motivisati jednog predsednika upravnog odbora u odnosu na drugog predsednika upravnog odbora? Odgovorno tvrdim da je ovo mesto i pozicija ovog predsednika upravnog odbora, s obzirom na obim poslova, daleko, po nekoliko puta, možda i 35 puta veća nego što je mesto predsednika Upravnog odbora Centralnog registra hartija od vrednosti.
Sugestija ide u tom pravcu – ograničite. Zašto ne ograničavate? Pre mesec i po dana, kada su ovde izašle te informacije, rekli ste da ćete to napraviti, niste napravili. Zašto niste napravili? Ko tu kome brani? Vi, kao ministar finansija, morate to predložiti i vi ste sebe ogradili. Neka premijer izađe i neka kaže da je to opravdano, da je to zbog složenosti ovoga ili onoga, neka on ide sa argumentacijom kojom hoće, ali to se mora ograničiti.
Nadalje, pitanje naknada privatizacionih savetnika. SRS ukazuje da je to krađa, otimanje sredstava. Dobio sam pismeni odgovor: naknade koje se uzimaju po dva osnova - fiksni iznos i naknada na konto prodaje kapitala. Otkud pravo bilo kome da tako nešto ugovori? To je štetan ugovor. Kakve ima veze intelektualna usluga jednog...?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. U članu 53. matičnog zakona predložio sam da se reči. "31. decembra 2008. godine" zamene rečima. "30. jun 2009. godine".
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se ''amandman ne prihvata budući da se sagledavanjem svih uslova potrebnih za izdavanje putnih isprava po novom Zakonu o putnim ispravama došlo do procene da je optimalan onaj rok koji je naveden u članu 1. Predloga zakona''.
Bitno je napomenuti da je ovaj zakon ovih dana izazvao ogromne polemike u javnosti, s obzirom da je ogroman broj građana koji imaju staru putnu ispravu, prema odredbama Zakona o putnim ispravama, bio u nemogućnosti da putuje. S obzirom da su novogodišnji i božićni praznici, da puno naših građana želi da putuje u inostranstvo, bilo bi im onemogućeno da otputuju u druge države jer je stara putna isprava, prema odredbama ovoga zakona, važila do 31. decembra ove godine.
Imamo situaciju da aktuelna vlast koristi priliku da se baci na opoziciju, da kaže – evo, sada zbog toga što nas blokiraju u parlamentu, zbog toga što ne možemo usvojiti izmene i dopune ovoga zakona, nismo u mogućnosti da izađemo u susret građanima i vi, građani, moraćete, nažalost, da ostanete za novogodišnje i božićne praznike u državi, nećete moći otputovati u onom pravcu gde ste planirali.
Istina je potpuno drugačija. Istinu je saopštio ovde, kada smo raspravljali o ovom zakonu u načelu, i sam ministar unutrašnjih poslova, kada je rekao da se novi pasoš nije mogao izdavati u onim rokovima koji su predviđeni zakonom zbog ''objektivnih teškoća i tehničkih nemogućnosti''.
Iza ove rečenice krije se mnogo, ali ova rečenica i ovaj stav ministra unutrašnjih poslova opovrgava sve ono što smo slušali ovih dana, a to se odnosi na kritike vlasti upućene opoziciji. Naime, sam Zakon o putnim ispravama stupio je na snagu 9. oktobra 2007. godine, a primenjuje se od 9. aprila 2008. godine. Znači, imali smo punih osam meseci, a i ovih šest meseci pre toga, otprilike godinu i po dana, da izvršimo pre svega administrativno-tehničke i sve druge pripreme, da se krene u izdavanje novoga pasoša i da ispunimo želje i zahteve građana i da ispoštujemo i zakonsku normu koja je obavezujuća za sve pa i za aktuelnu vlast i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ono što smo mogli u ovih godinu i po dana da čujemo od strane aktuelne vlasti je da su pojedini predstavnici vlasti izlazili i govorili da su to čisto tehnički poslovi koji će se odraditi rutinski, kao što se odradilo i do sada i da će se biometrijski pasoš, ono što je uslov za liberalizaciju uvoza, pustiti u normalnu upotrebu onoga trenutka kada se reše te tehničke i administrativne stvari, koje su propratne u ovoj situaciji.
Gospodin Đelić je još u toku 2007. godine rekao da je to rutinska stvar i da ćemo već negde od trećeg meseca 2008. godine dobiti novi biometrijski pasoš. Nažalost, nije se to ispunilo, imali ste ogromne probleme u tehničkoj pripremi, pa je čak u toj pripremi za izdavanje novog biometrijskog pasoša Đelić zabranio guverneru Narodne banke Srbije da iznosi informacije o problemima u tehničkoj pripremi za izdavanje biometrijskog pasoša.
Zbog čega? Zbog toga što su uz te tehničke probleme, jer se radi o sedam elemenata zaštite, postojali i drugi problemi. Otvorili smo ih mi, predstavnici SRS. Radilo se o nabavci specijalne opreme za izdavanje biometrijskog pasoša, a prema nekim informacijama, gospodin Todorović ih je ovde izneo, ta oprema je koštala 30 miliona evra.
Bez obzira na kupovinu te opreme i bez obzira na sve tehničke pripreme, kasnilo se, pa se kasnilo. Nažalost, evo, došli smo do kraja ove godine, uznemirili smo javnost, stvorili smo ogromne probleme građanima Srbije, a rešenje nismo našli. Rešenje je opet u izmenama i dopunama zakona, koji je, evo, pred nama u klupama. Moramo ga menjati samo zbog neozbiljnosti, neažurnosti, a iza svega toga možemo reći da postoji verovatno i određeni elementi sumnje s naše strane da postoji nešto drugo što je glavni problem u svemu ovome. Znači, ne samo objektivne poteškoće i tehnički problemi, nego i određeni drugi elementi o kojima moramo razgovarati.
Što se tiče liberalizacije viznog režima, koja je vezana uz izdavanje ovog pasoša, aktuelna vlast je napravila ogromne propuste. Pre svega, nismo završili zakonsku regulativu koja je neophodna za završetak liberalizacije. Pored toga, čekaju nas administrativno-pravni poslovi, izdavanje raznih pravilnika, uputstava, direktiva itd., onda interna dokumentacija i interna uputstva Ministarstva unutrašnjih poslova za izdavanje pasoša i, pored toga, svi oni poslovi administrativni i tehnički, pa i tehničko-tehnološki, koji su neophodni da bi se završio celokupan postupak oko liberalizacije viznog režima.
Ovde smo od ministra unutrašnjih poslova pre nekoliko dana, kada smo razmatrali izmene i dopune ovog zakona, dobili nekoliko informacija vezanih za zakonsku regulativu i podzakonske propise koji su neophodni da se usvoje. Posle svega toga, kada Ministarstvo izađe sa zakonskim predlozima pred ovu skupštinu, imamo period implementacije.
Implementacija u našim uslovima teče pa teče. MUP i naši državni organi nisu dovoljno spremni da izvrše sve postupke implementacije koje nam nalaže Evropska unija.
Ovde smo slušali kritiku opozicije, kako je opozicija kriva za sve, ali se morate osvrnuti unutar svojih redova, videti svoje propuste i krenuti u rešavanje tih problema jer nećemo lagano izaći na crtu, vezano za liberalizaciju viznog režima.
Iskoristiću ovu priliku i obratiti se ministru unutrašnjih poslova jer sam postavio jedno poslaničko pitanje, dobio sam odgovor i nisam zadovoljan odgovorom. Radi se o pitanju – šta Ministarstvo unutrašnjih poslova čini vezano za brojna ubistva, progone, maltretiranja, privođenja na informativne razgovore Srba u Hrvatskoj i šta MUP čini u smislu pružanja pomoći Srbima koji su diskriminisani u Hrvatskoj?
Dobio sam odgovor u dve rečenice i pročitaću ih. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije nadležno je za razrešenje sudbine nestalih lica i prikupljanje informacija i dokaza u vezi sa počinjenim ratnim zločinima, kao i lišenja slobode svih odgovornih lica za počinjene ratne zločine na teritoriji bivše SFRJ, uključujući i teritoriju Republike Hrvatske.
Vezano za ostala pitanja sadržana u poslaničkom pitanju narodnog poslanika Milorada Buhe, koja se odnose na navodna ubistva, progone, maltretiranja i privođenja na informativne razgovore lica srpske nacionalnosti u Republici Hrvatskoj, mišljenja smo da navedena pitanja spadaju u oblast vođenja državne politike i međudržavnih odnosa, i da su za odgovor na njih nadležni predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije."
Ministre, nisam zadovoljan. Pre neki dan ste bili u Hrvatskoj, potpisali ste sa ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Hrvatske sporazum o saradnji. Verovatno niste iskoristili tu priliku da ukažete na ogromne probleme Srba u Hrvatskoj, na diskriminaciju Srba koju sprovode hrvatski državni organi itd. Koristim ovu priliku da vam dam nekoliko materijala Vlade Republike Srpske Krajine i predajem ih.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. i predložio da se reči "malih i srednjih pravnih lica" zamene rečima  "pravnih lica".
U obrazloženju ovog amandmana naveo sam da je predlagač ovog zakona prekršio odredbe člana 84. i 86. Ustava Republike Srbije, koje garantuju ista prava i istu pravnu zaštitu na tržištu, bez obzira na oblik organizovanja ili oblik svojine. Pravna lica moraju imati isti oblik zaštite, bez obzira da li su mala, srednja ili velika. U slučaju kada predlagač zakona izostavlja iz zaštite velika pravna lica ili velika društva kapitala, pravi diskriminaciju i krši odredbe Ustava Republike Srbije.
U odgovoru zašto ne prihvata ovaj amandman, Vlada je rekla sledeće: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženom izmenom Zakona o osiguranju depozita u velikoj meri proširuje predmet uređenja ovog zakona. Naime, dosad važeći Zakon odnosio se samo na osiguranje depozita fizičkih lica, dok se predloženim izmenama njegovo dejstvo proširuje i na preduzetnike, mala i srednja preduzeća. Republika Srbija stoji na stanovištu da je u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu neophodno, pored fizičkih lica, zaštititi navedene privredne subjekte, jer bi oni u takvim okolnostima mogli pretrpeti najveću štetu.
Osim toga, pozivanje na čl. 84. i 86. Ustava Republike Srbije, na koje se narodni poslanik poziva u svom obrazloženju, nije adekvatno, s obzirom da navedeni članovi Ustava Republike Srbije uređuju pravni položaj na tržištu, odnosno ravnopravnost svih oblika svojine.''
Suština mog amandmana jeste u tome da ne smemo praviti razliku i mislim da se, bez obzira na stav i mišljenje Vlade, krši Ustav, odredbe čl. 84. i 86, koji je stavio u isti pravni kontekst mala, srednja i velika preduzeća.
Ako znamo činjenicu da u okviru velikih preduzeća imamo najveći broj javnih preduzeća, preduzeća koja obavljaju poslove od opšteg interesa, državnih preduzeća koje je osnovala država zbog značaja u poslovima koje obavljaju, obaveza države je da zaštiti velika preduzeća, svoja preduzeća. Čudna je odredba zakonodavca da isključi velika preduzeća. Opredeljenje je takvo, mislim da je to greška, i verovatno ćemo posle izvesnog vremena imati izmenu, a to je čest slučaj, u situacijama kada vi propustite određene stvari.
Kada govorimo o osiguranju depozita i povećanju osiguranog iznosa, moramo uočiti određenu nedoslednost aktuelne vlasti. Naime, do pre mesec dana aktuelna vlast je govorila da na našim prostorima nema krize, da se ekonomska, finansijska kriza, koja je uzdrmala gotovo ceo svet, ne oseća na prostorima Republike Srbije.
Međutim, odjednom smo, pre mesec dana, dobili izmene i dopune u Predlogu ovog zakona, i drugih zakona u ovom setu zakona; Zakona o osiguranju depozita, Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, kao i izmene i dopune Zakona koje se odnose na sistem zaštite banaka i osiguravajućih društava.
Moramo upozoriti aktuelnu vlast da ne vodi dovoljno računa o zaduženosti građana, privrede i preduzetnika. Moramo upoznati javnost da je zaduženost ogromna. Treba da zabrine aktuelnu vlast i sve nas zajedno, jer prema podacima koje možemo videti na sajtovima Narodne banke, privrednih asocijacija koje se bave ovom problematikom, da je zaduženost stanovništva ovog trenutka oko 310 milijardi dinara, pretvoreno u evre to je 3,8 milijardi evra. Zaduženost privrede je oko 650 milijardi dinara ili oko 8 milijardi evra. Zaduženost preduzetnika je oko 40-tak milijardi dinara, odnosno oko 475 miliona evra.
Zaduženost stanovništva je, prema tumačenju guvernera Narodne banke, premijera Vlade, oko 450 evra. Prema njihovom mišljenju, ne treba da nas brine zato što i zemlje u okruženju, a i zapadnoevropske zemlje imaju daleko veću zaduženost.
Međutim, mislim da, s obzirom na nivo zarada u Srbiji, ovaj iznos od 450 evra po stanovniku treba da nas zabrine, uz kompletnu zaduženost koju imamo u društvu, spoljni dug koji je ovog trenutka veći od 30 milijardi dolara, kao i ogromna zaduženost privrede.
Ono o čemu aktuelna vlast ne vodi računa i vodi pogrešnu ekonomsku politiku, jeste aktuelna referentna kamatna stopa. Ona je u toku 2007. godine, sa 14% skinuta na 10%. Ovog trenutka je 17,75%. Ovaj procenat treba da nas zabrine. U zapadnoevropskim zemljama ona se kreće između 4 i 6%, u srednje razvijenim negde do 10%. Ovoga trenutka, mi imamo najveću referentnu kamatnu stopu u Evropi. Zajedno sa referentnom kamatnom stopom u politici kamata, banke primenjuju ovu referentnu stopu kao baznu stopu i nadograđuju sve svoje kamatne stope u okvirima ove stope, tako da imamo vezanu politiku u oblasti kamata i kamatnih stopa, koja se trenutno kreće između 25 i 30%.
Pitam vas i pitam aktuelnu vlast, da li naši građani imaju mogućnost da plaćaju ovako visoke kamatne stope u uslovima socijalne bede i siromaštva našeg stanovništva? Nemaju mogućnost. Međutim, aktuelna vlast ih je prisilila da plaćaju ovako visoke kamatne stope. Kamatne stope koje plaćaju naši građani su trenutno među najvećim kamatnim stopama u Evropi. I to treba da zabrine. Aktuelna vlast, ništa ne čini, a posebno preko referentne kamatne stope i preko politike kamatnih stopa u bankarskog sistemu.
Reći ću vam samo jedan podatak, u 2007. godini Narodna banka Srbije je ima ukupno 21 kontrolu u 35 banaka u Srbiji. Podnela je 15 prijava za prekršaje, za banke, i 21 privredni prestup.
Nedovoljno, i to nije adekvatna kontrola. Narodna banka ne čini ono za šta je zadužena prema Zakonu o narodnoj banci, prema Zakonu o bankama. Iza te nekontrole stoji vrlo ozbiljna pozicija u kojoj se nalazi Narodna banka. Moramo reći da Narodna banka i ne sme da ode da kontroliše. Koga? Strane banke. Nisu one strane, figurativno kažem strane banke. To su banke čiji su osnivači, odnosno čiji je kapital došao iz inostranstva. Radi se ukupno o 21 banci čiji su vlasnici iz inostranstva.
Nedovoljna kontrola Narodne banke, visoka referentna kamatna stopa, visoke kamatne stope, to je onaj kamen i teret koji leži na stanovništvu, privredi, preduzetnicima i nemogućnosti za uredno vraćanje kredita.
Mi možemo reći, prema podacima koje ima Narodna banka Srbije, da je urednost vraćanja kredita zadovoljavajuća. Zadovoljavajuća je bila do desetog meseca, ove godine. Sada počinje kolaps. Takva praksa je i u drugim zemljama u okruženju i u zemljama koje su nedavno ušle u EU.
Stanovništvo i privreda su gladni kredita. Krediti su uzimani, na primer u Češkoj, u 2007. godini banke su oduzele prinudnim izvršenjem 200 hiljada stanova i kuća. Mora da zabrine aktuelnu vlast taj podatak.
S druge strane, imamo podatak da je u Hrvatskoj preko 15 hiljada automobila, koji su uzeti na lizing, vraćeni u posed onima koji su dali lizing, odnosno to su lizing kuće. To treba da zabrine aktuelnu vlast. Međutim, vas to ne brine. Ne činite ništa.
Aktuelna vlast ne čini ništa da ukaže stanovništvu, privredi, na sve potencijalne štetne poslove koji mogu proizaći iz ovakvih poslova u kojima imamo ovako visoku referentnu kamatnu stopu. U poziciji smo da plaćamo najveće kamatne stope u Evropi. To treba da nas zabrine.
Zaduženost koju imamo treba da nas brine. I pored toga što smo od 2001. godine ušli u reformu u smislu privatizacije državnog i društvenog kapitala, gotovo sedamdesetak posto, onoga što je bilo u vlasništvu države i društvene imovine, privatizovano je, inkasirali smo oko 4 milijarde evra. Ta sredstva smo upumpali u javnu potrošnju, umesto da smo, izvršili ono što nam nalaže Zakon o privatizaciji, uložili u fondove za razvoj, ponovo investirali u određene projekte, pomogli malim i srednjim preduzećima, digli privredu, pre svega, mala i srednja preduzeća i od dobiti tih preduzeća živela bi država. Ovako, upumpali smo sve u javnu potrošnju. To smo potrošili i možemo reći da smo gotovo završili postupak privatizacije, bez ikakvih pozitivnih efekata, a poraznu politiku privatizacije ćemo osetiti u idućoj godini i u sledećim godinama.
Da se vratimo na član 1. Predlagač zakona je morao prihvatiti ovaj amandman i zaštititi ono što je državno vlasništvo. Unutar sistema velikih preduzeća nalaze se javna preduzeća, državna preduzeća koja obavljaju poslove od opšteg interesa.
Čudno je da ne štitimo svoje, država ne štiti državna preduzeća. To je sigurno jedinstven primer u svetu, a evo, mi ga imamo ovde na delu. Društvo je moralo ustati u zaštitu i pomoći i malim komunalnim preduzećima i velikim javnim sistemima, evo, i na ovaj način. Moramo ukazati još i na određenu pojavu u društvu koju možemo videti u bankarskom sistemu, a to je kontrola i upravljanje državnim bankama. Sada trenutno imamo osam banaka sa većinskim kapitalom države i gotovo svih osam su gubitaši.
Najeklatantniji primer gubitaša je Poštanska štedionica, koja je u 2007. godini ostvarila gubitak od 2,8 milijardi dinara, a već je u prvih šest meseci 2008. godine ostvarila gubitak od 2,5 milijarde. Ovde su slušali od predstavnika SRS-a i poslanika u Skupštini kolike su plate upravo u ovim i ovakvim bankama i onda dobijamo podatak da su to plate od 200, 300 itd. hiljada dinara, a ovde vidimo iskazan ogroman gubitak. Šta čini država da to spreči? Ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. stav 2, i predložio sam brisanje stava 2. člana 7. ovog predloga zakona.
Stav 2, kaže: ''Deponent nema pravo da zahteva isplatu osiguranog iznosa ako mu je u toku postupka likvidacije banke isplaćen osigurani iznos i ako je posle te isplate nad tom bankom otvoren postupak stečaja.''
U obrazloženju amandmana naveo sam da je nepotrebno pravno normirati isključenje iz određenog prava, ako je to pravo već ostvareno u nekom drugom postupku. Ostvarivanje određenog prava, automatski isključuje ostvarivanje istog tog prava na osnovu istog pravnog posla. Dakle, ako je deponentu isplaćen osigurani iznos, isti ne može pokrenuti postupak za ostvarivanje prava po istom pravnom osnovu.
U obrazloženju Vlade na ovaj amandman rečeno je – ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predložena izmena Zakona o osiguranju depozita nedvosmisleno određuje da deponent ima pravo da zahteva isplatu osiguranog iznosa u postupku likvidacije banke. Ako se nad tom bankom otvori stečajni postupak deponent nema pravo da ponovo traži isplatu osiguranog iznosa u postupku stečaja.'' Opet nerazumevanje od strane Vlade ili onoga koji piše odgovore u ime Vlade, ali krenućemo od bitnih stvari vezanih za osiguranje depozita.
Opredeljenje aktuelne vlasti jeste da postigne maksimum u smislu stvaranja uslova za zaštitu građana i malih i srednjih preduzeća. Umesto da su krenuli od realne osnove, realnih sredstava sa kojima raspolaže država, koji se elementiraju, da li u fondu za osiguranje depozita ili u budžetu Republike, ili u drugim vidovima koji su predviđeni Zakonom o formiranju fonda za osiguranje depozita, odnosno Agencije za osiguranje depozita i unutar toga zakona o Fondu za osiguranje depozita, Vlada je iz čisto psiholoških razloga prihvatila varijantu da osigura gotovo sve. Tako smo imali situaciju da je pred sobom imala više rešenja zemalja u okruženju evropskih modela osiguranja depozita, ali je prevazišla sve to. Ajde da mi osiguramo, bez obzira imamo li ili nemamo.
Ovde sam u dva navrata postavio pitanje – iz kojih će sredstava u slučaju stečaja i likvidacije banaka isplatiti sredstva? Dobio sam odgovore, pa ću probati da ih komentarišem, ali pre toga moramo ukazati javnosti, građanima Srbije, na neodgovornu politiku aktuelne vlasti, neodgovornu u smislu upravljanja, rukovođenja kapitalom, sredstvima u vlasništvu države.
U prvom delu sam rekao o tome na koji način posluju državne banke, tamo gde je većinski kapital države. Imamo, rekli smo, osam banaka koje su sada u pripremi za privatizaciju. Prosto čudi da to Vlada već nije učinila.
Pre neki dan guverner Narodne banke reče da će krenuti u postupak privatizacije, ali na taj način da od četiri banke formira jednu banku, od četiri loše banke formiraćemo jednu banku, pa ćemo iz te mase i tog kapitala, od te četiri banke, dobiti daleko više nego da prodajemo pojedinačno banke. Greška.
Ako se država opredelila za privatizaciju bankarskog sistema, ona je morala to završiti. Da se vratimo na 2000. godinu. U bankarskom sistemu imali smo 105 banaka, štedionica i štedno-kreditnih zadruga. Nova vlast koja je došla posle 2000. godine rekla je da idemo u reformu bankarskog sistema. Reforma podrazumeva gašenje, brisanje bankarskog sistema u celosti. Slobodno otvaranje bankarskog sistema kapitalu i sredstvima stranih investitora, stranih banaka i stranih finansijskih institucija.
Danas imamo tu situaciju da u bankarskom sistemu Srbije nemamo nijednu banku za koju možemo reći da će biti okosnica bankarskog sistema Republike Srbije. Da li je to ''Komercijalna banka''? Nije. Zašto nije? Zato što sve države sveta imaju svoju nacionalnu banku, ali poslovnu banku, ne mislim na ovu centralnu banku, preko koje obavljaju sve poslove i u okviru celokupnog poslovanja te nacionalne banke stvore se i rezerve za razvoj te banke, ostane i za državu, ostane i za građane, ostane i za društvo.
Mi smo rasturili bankarski sistem, ugasili smo sedamdesetak banaka i bankarskih organizacija, evo i sada imamo u sistemu stečaja i likvidacije 16-17 banaka koje nisu dovedene do kraja. U praktičnoj primeni u stečaju i likvidaciji imamo najveće gluposti koje se mogu zamisliti i najveće zloupotrebe. Niko, odgovorno tvrdim, ni u ovoj Skupštini, a ni u Vladi, ne zna šta se sve dešava u stečaju i likvidaciji. To su najveće moguće malverzacije, od činjenice da se poklanjaju, da se daju, da se prenose sredstva bez ičijeg znanja, stečajni upravitelji Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju, nekad, a danas, Agencije za osiguranje depozita, sami, po nahođenju ili dogovoru, ili mitu i korupciji, prenose sredstva.
Dalje, poslovni prostori na najelitnijim lokacijama u Beogradu i u drugim gradovima dodeljuju se opet po nečijem nahođenju. Kredine linije koje su tekle do 2002. godine, a i kasnije, i kamate koje se uplaćuju na račune ovih banaka u stečaju i likvidaciji troše se po nekom rezonu, a mi ne znamo kom. To su milijarde i milijarde dinara koje se pretaču, nema kontrole.
Zakon o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka naložio je Agenciji da podnosi izveštaje Narodnoj banci, Vladi i Skupštini Srbije. Pitam vas, da li je iko video takav izveštaj ovde? Da li su članovi Odbora za finansije videli takav izveštaj? Nisu. Prepustili smo to stihiji.
Šta donosi stihija? Mito, kriminal, korupciju, odlivanje sredstava iz tih banaka koje su u stečaju i likvidaciji bez nadzora i bez kontrole. Sada, trenutno imamo ono što treba još više da zabrine. Znači, ono što je otišlo, ajde da kažeš, otišlo je to sve u nepovrat. To su sredstva građana Srbije, ali gotovo, otišla su. Ova Vlada ne čini ništa da ispravi, da otkloni, ove nezakonite radnje.
Trenutno imamo devet banaka sa većinskim kapitalom države. Kakva je sudbina ovih banaka? Uglavnom gubitaši. Imamo podatak za 2007. godinu, celokupni bankarski sistem ostvario je dobit od 29,8 milijardi dinara, što je oko 375 miliona evra, ali istovremeno određeni broj banaka je ostvario gubitak od 6,3 milijardi dinara, odnosno 75 miliona evra i možemo reći da je bankarski sistem dobro poslovao.
Ali, opet su problematične državne banke. Zašto? Zato što nema kontrole. Ko je to trebalo da kontroliše? Tu kontrolu trebalo je da vrši Agencija za osiguranje depozita. Sada ću vam pročitati odredbu koja obavezuje Agenciju da vrši kontrolu i upravlja bankama, ali ona to ne čini, odnosno verovatno i čini, obaveštava Narodnu banku, ali dalje efekata nema.
Član 7. postojećeg Zakona o Agenciji za osiguranje depozita kaže da: Agencija učestvuje u upravljanju bankama čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa i obavlja druge poslove u ime i za račun Republike Srbije u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Sada ću vam pročitati podatke o gubicima koje ostvaruju nekoliko banaka i koji su efekti tih gubitaka na ukupni bankarski sistem. Poštanska štedionica, kao banka koja je u većinskom državnom vlasništvu, u 2007. godini ostvarila je gubitak od 2 milijarde 800 miliona dinara.
U prvih šest meseci ove godine ostvarila je gubitak od 2 milijarde 780 miliona dinara, do kraja godine to će završiti na 4 milijarde. Ko će pokriti taj gubitak? Iz kojih sredstava ćemo pokriti gubitke samo ove banke? Šta je sa ''Kredi bankom'', sa ''Privrednom bankom'' Pančevo, sa ''Srpskom bankom'', itd.?
I celokupan bankarski sistem od desetog meseca ove godine, posle psihološkog pritiska koji je krenuo sa Zapada prema nama treba da zabrine aktuelnu vlast i morate se zabrinuti. Morate formirati daleko više komisija koje će se baviti pojedinim segmentima, a unutar bankarskog sistema morate imati mobilne ekipe koje će svakodnevno rešavati probleme. Ne činite ništa. Gledajte, ovo što se tiče državnih banaka, imali ste i 2005, i 2006, i 2007, i 2008. godine, a 2009. godinu nećemo ni spominjati, jer i ove velike banke treba da se zapitaju dokle će to doći.
Ali, da nas sada ne brinu upravni odbori i akcionari ovih banaka, posebno stranih banaka, ali bilansna suma tih banaka treba da nas zabrine, a posebno kod državnih banaka, jer niste ništa učinili da otklonite sve one probleme koje imamo u tom sektoru.
Da vidimo iz kojih sredstava alimentirati i pokriti pojedine banke koje odu u stečaj i likvidaciju.
Na jedno od mojih pitanja koje sam ovde za skupštinskom govornicom uputio, iz kojih sredstava planirate izvršiti otkup potencijalnih gubitaka, itd, odgovara mi se na sledeći način, to je vezano za član 9. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, gde kaže da Agencija u skladu sa aktom Vlade može kod banaka iz člana 7. ovoga zakona preduzeti sledeće mere: Pokriti potencijalne gubitke, preuzeti, kupiti i na drugi način steći lošu aktivu, upravljati lošom aktivom, prodavati tu aktivu, dakle, vi mi odgovarate na sledeći način – predloženim izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita data je mogućnost Vladi da na predlog Narodne banke Srbije interveniše na finansijskom tržištu na navedeni način, u cilju hitnog reagovanja u slučajevima kada banka u otežanim uslovima, koji su posledica prisutne svetske krize, svojim poslovanjem značajno naruši i ugrozi finansijsku stabilnost na tržištu. Sredstva za ove namene su interventna sredstva i predviđena su budžetom za 2009. godinu. Pitam vas, gde ja to mogu da vidim?
Dobili smo sada Predlog budžeta da vidimo gde su ta sredstva i kako vi planirate izvršiti saniranje banaka koje imaju potencijalne gubitke, imaju sve. Sa kojim sredstvima u budžetu raspolažemo i kako intervenisati u tim situacijama? Banka odlazi u stečaj i likvidaciju –kako u stečaju i likvidaciji vi vršite otkup potencijalnih gubitaka?
(Predsedavajući: Vreme)
Završavam. Hvala. (Aplauz.)