Članom 15. Predloga zakona predviđeni su rokovi za odlučivanje u prijavi, pa kaže u 1. stavu: "Registrator rešenjem ili zaključkom odlučuje o prijavi u roku od 15 dana od dana prijema prijave", a izuzetno, u stavu 2. kaže: "Rok za odlučivanje o prijavi za registraciju finansijskih izveštaja 60 dana od dana prijema prijave".
U amandmanu koji sam podneo zatražio sam da se posle stava 2. člana 15 doda novi stav koji glasi: "Direktor Agencije posebnim aktom utvrđuje uslove iz stava 2. ovog člana". U odgovoru stoji sledeće: "Amandman se odbija iz razloga što direktor Agencije, u smislu propisa kojima se uređuje pravni položaj Agencije, nema ovlašćenje za propisivanje uslova za odlučivanje o prijavi za registraciju finansijskih izveštaja". Tvrdim da ima, u članu 10. možemo naći.
Šta je suština ovog amandmana? Suština je da se utvrdi, obzirom da su finansijski izveštaji, izveštaji finansijsko-pravnog karaktera, posebnog značaja, sa posebnim podacima, podacima koji u sebi sadrže službene, poslovne i druge tajne, da bi se sve to sabralo. Da bi se stvorili uslovi za čuvanje službene tajne podataka koji se tamo nalaze, moraju se stvoriti određeni uslovi.
Vi u obrazloženju kažete: "U smislu propisa kojima se uređuje pravni položaj Agencije, nema ovlašćenja za propisivanje uslova". Kako nema? To nije pravni akt, to je akt direktora kojim se određuje. Uslovi registracije finansijskih izveštaja – to je interni akt. Zatim, uslovi čuvanja poslovne, službene i drugih tajni, obrade podataka koji se nalaze itd.
Obzirom da sam ovlašćeni predstavnik, gospodine predsedavajući, iskoristiću ovo vreme kao ovlašćeni predstavnik SRS, pa ću u nekoliko rečenica reći osnovne primedbe SRS. Prvo, to smo rekli i u načelnoj raspravi, nema potrebe za dva zakona. To mora biti rešeno jednim zakonom. To je osnovna primedba. Taj zakon mora da ima otprilike ovu formulaciju, to je zakon o postupku, uslovima i načinu registracije i registrima. Nema potrebe u pravnom sistemu stvarati u istoj oblasti dva zakona, jedan je materijalni, drugi procesni. To treba objediniti u jedan zakon.
Naš generalni stav oko agencija je poznat. Mi smo protiv agencija. Nije to trebalo izmeštati iz suda, posebno oblast privrednih registara. Obzirom da agencija nosi naziv – privredni registri i vodi jedan od registara, koji je registar privrednih preduzeća, društava, imamo još ostalih 14.
Šta je stav SRS oko svega ovoga što se vodi ovde? Prvo, Agencija ne može da nosi naziv – privredni registri, zato što pored tih privrednih registara imamo još samo taj prvi registar privrednih društava, a sve drugo su drugi registri: registar založnog prava, registar finansijskog lizinga, stranih udruženja, mera itd. Agencija mora promeniti naziv. Ovo je bila prilika da vi promenite naziv i da, ako ste već izabrali agenciju, ta agencija bude za registre.
Što se tiče ostalih registara, mi imamo druge državne organe i institucije koje vode registre. Evo zgodne prilike da objedinite na jednom mestu. Primereno je kada osposobimo jedan državni organ za to, a hvala Bogu, sada u elektronskom sistemu prenošenja informacija i dokumenata to lagano možemo preneti u jedan državni organ i taj državni organ ima sve registre. Zašto to niste učinili, to je pitanje. Evo zgodne prilike, sugestija je SRS da to objedinite u jedan državni organ.
Da li će se zvati agencija, da li će se zvati sud, uprava, zavod itd, nebitno je. Bitno je da imamo na jednom mestu i da se tačno zna način i postupak dolaska do podataka, način, postupak i uslovi vođenja registra.
Ono što je bitno iz prakse reći, to je da imamo često u praksi registracije određenih institucija, agencija, direkcija, raznih udruženja itd, koja nose lični naziv države, pokrajine, lokalne samouprave, bez odobrenja. Vi imate jasan zakonski uslov – ni u jednom nazivu koji se unosi u registar ne može se izvršiti registracija ličnog imena države, pojedinih ličnosti, lokalne samouprave itd, bez odobrenja nadležnog organa. To morate koristiti, a to ne koristite.
Što se tiče naknada, ovo je pogrešan način kako utvrđujete naknade, kako dolazite do naknada za određene usluge koje vršite. Srpska radikalna stranka generalno ima primedbu. Prvo, vlasititi prihodi ne mogu biti prihodi nijednog državnog organa. To je prihod države, prihod budžeta. Na temelju budžetske raspodele svaki organ dobija taj prihod. Kroz ovaj zakon ne poštujete to, ali to je učinjeno pre 10-12 godina i onda smo to razdrobili. To je loše.
Dalje, što se tiče naknada, vi kažete ovde da se naknade određuju na temelju odluke upravnog odbora, uz saglasnost Vlade. Gde je tu ministarstvo? Ko tu vrši kontrolu? Da li Mirko Cvetković može vršiti kontrolu, da li ima dovoljno uvida u to šta vi radite, koliko radite itd? Tu je isključeno ministarstvo. Ministarstvo vrši nadzor, kontrolu i zna za sve vaše poslove koje obavljate. Da li je tu došlo do povećanja, da li ima razloga za povećanje, da li ćemo to smanjiti itd, ko to zna? Ministarstvo. Vi kroz ovakvo inoviranje zakonskog propisa izbacili ministarstvo, najviši državni organ koji prati i kontroliše rad ne samo ove agencije, slična je situacija kod drugih agencija i drugih državnih organa. Ne može bez ove institucije, jer su zbog toga brojne zloupotrebe.
Kada imate ovakvu regulativu, upravni odbor koji je nestalnog karaktera, ljudi dođu, direktor i stručne službe kažu – ovde imamo problema itd, hajde da ovo dignemo, da cepnemo itd. Šta imamo u praksi? Imamo da je ta administrativna usluga, koja mora da bude simbolična, ona je ogromna. Takva je praksa. Govorim generalno. Verovatno vi sada u ukupnim naknadama koje ubirete od vaših korisnika imate određene odnose, negde su više, negde niže, itd. Da vi radite lično, svako od vas bi napravio određene korekcije koje ne bi odgovarale ovome što trenutno imate kao zvaničan cenovnik vaših usluga.
Šta je tu društvena opasnost? Društvena opasnost je u tome što vi kroz nekontrolisano dizanje cena, prvo, oštećujete vaše korisnike, s druge strane izazivate reakciju i drugih agencija koje prave komparaciju i kažu – ako je tamo kod njih koji ne rade ništa, što mi to ne bi itd? Onda je to poplava podizanja cena.
Šta nam je administrativna taksa, odnosno naknada za izvršenu uslugu? Vi ste ovde nazvali naknadom, a ona je, u stvari, administrativna taksa, jer ste vi administrativni organ. Šta je to? To je cena vašeg rada. Cena vašeg rada, obzirom da ste budžetski korisnik, mora biti adekvatna uloženom efektivnom radu, a obzirom da koristite sredstva budžeta i da ste indirektni budžetski korisnik, ta cena mora biti minimalna. Kolike su cene vaših usluga? Velike. Obzirom da sam u nekom postupku registracije nekih udruženja, znam kolike su naknade.
Za udruženja koja, samo ću jedan segment svega od vašeg posla. Udruženja koja navrat nanos se skupe itd.
Želja da ostvare jedan human posao, skupa se i onda treba pripremiti ovo, pripremiti ovo, itd. i onda nas dočeka ta taksa, naknada za vašu izvršenu uslugu i onda je to podebelo, itd. To su osnovne primedbe. Hvala.