Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je jedan vrlo bitan zakon, a za SRS on u osnovi predstavlja zakon koji će doneti određene odnose između davalaca i korisnika finansijskih usluga. Međutim, imamo mnogo primedaba na odredbe ovog zakona.
Prvo pitanje koje bi Srpska radikalna stranka uputila predlagaču ovog zakona jeste: zašto tek danas imamo predlog ovog zakona? Ako želimo da zaštitimo korisnike finansijskih usluga, zašto to nije učinjeno od strane aktuelne vlasti daleko ranije? Čak je prilikom konstituisanja ove vlasti bilo inicijativa što se tiče zaštite. Određena udruženja nevladinog sektora su zagovarala tu priču, posebno udruženja za zaštitu potrošača, koja su to tražila i zahtevala i od ranijih vlada. Međutim, evo, tek danas smo dobili ovaj zakon.
Ovo je nepotpun zakon, zakon koji će zaštititi nove korisnike. Šta je sa starim korisnicima? Kakva je situacija na polju zaštite korisnika bila do danas? Nikakva. Odredbe Zakona o Narodnoj banci dale su pravo i mogućnost organima Narodne banke i Narodnoj banci kao najvišoj monetarnoj i finansijskoj instituciji u državi da zaštite korisnike finansijskih sredstava, ali nije postojala objektivna zaštita. Mi danas imamo prezadužene građane, prezadužena pravna lica, prezaduženu državu, prezaduženu lokalnu samoupravu.
Nije sporno zadužiti se, nego je sporno pod kojim uslovima se zadužujemo i šta su osnovni elementi ugovora koji postoje između davalaca finansijskih usluga i korisnika finansijskih usluga. Da li je sve to bilo u skladu sa zakonom? Nije.
Narodna banka Srbije je, bez obzira na nepostojanje ovakvog vida zaštite korisnika finansijskih usluga, imala odredbe pozitivnog prava, imala je Zakon o obligacionim odnosima koji jasno nalaže svim učesnicima u obligacionim odnosima da se pošteno ponašaju, da jedan drugog ne obmanjuju, da je ugovorna obaveza određena i odrediva. Tek ovim zakonom u članu 8. vi tražite od ugovornih strana da ugovore, odnosno davaoca usluga obavezujete da ugovori odredivu ugovornu obavezu i određenu ugovornu obavezu.
Zašto to nije bila praksa? Imali ste na desetine i na stotine, posebno poslednjih godinu-dve, prigovora koji su dolazili u Narodnu banku od strane korisnika finansijskih usluga koji su prevareni. To su prevarne radnje, to su lihvarske radnje, to su štetočinske, pijačarske radnje u organizaciji banaka. Vi ste svedoci svega toga.
Izneću nekoliko primera ovde, imam ih kod sebe. Svi mi u životu srećemo oštećene ljude, ljude koji su, da li u banci, da li u lizing kući, da li u osiguravajućoj kući, da li u nekoj drugoj finansijskoj instituciji, prevareni. I, ko ih štiti? Niko. Mi pravosudnu praksu u toj oblasti gotovo da nemamo. Zašto? Zato što pravimo i koncipiramo takve ugovorne odnose u kojima se prevarnim radnjama na razne načine, na desetine, na stotine načina sada znamo iz prakse, korisnik finansijske usluge vara.
U obrazloženju ovoga zakona kažete za Narodnu banku, pošto je ona najviša finansijska institucija, monetarna: „... u skladu sa svojim ovlašćenjima i obavezama predstavlja nadzorni organ u poslovanju navedenih finansijskih institucija, ali i stub zaštite klijenata tih institucija u njihovim poslovnim odnosima.“ Pitam vas, taj stub je nejak, krhak, u koliko je situacija Narodna banka poništila ugovor? Protiv koga je povela prekršajni postupak zbog ovakvih odnosa kojih u praksi na stotine možemo navesti, znamo o čemu govorimo? Protiv koga je pokrenula postupak? Koga je krivično poterala i koju je banku sa tržišta oterala zbog toga što je činila malverzacije u poslovanju? Gotovo nikoga.
Navešćete nam detalje. Mi narodni poslanici nemamo te informacije, čitamo vaše izveštaje o radu, ali pravog nadzora nema. To smo konstatovali ovde; mi predstavnici Srpske radikalne stranke ukazujemo na te zloupotrebe, ukazujemo da je nedovoljna neposredna kontrola. Vi ovde kažete u izveštaju za 2009. godinu – bilo je sedam neposrednih kontrola. Gledajte, toliko malverzacija, toliko zloupotreba, toliko nepoštenog poslovanja od strane banaka, osiguravajućih kuća i drugih finansijskih institucija, a imali ste samo toliko. Koliko ste imali prekršajnih prijava, podnetih zahteva za pokretanje postupka? Vrlo malo.
Šta je dalje problem u ovom zakonu? U odredbi člana 2, kada spominjete značenje pojedinih pojmova, dajete definiciju finansijskih usluga i kažete: „Finansijske usluge su bankarske usluge, usluge finansijskog lizinga i finansijske pogodbe“. Sa aspekta Narodne banke Srbije možda je to bitno.
Pre godinu i nešto dana smo usvojili Zakon o zaštiti potrošača koji potpuno drugačije, rekao bih i potpunije, celishodnije, funkcionalnije i pravno ispravnije, definiše finansijske usluge. Kako Zakon o zaštiti potrošača definiše finansijske usluge? Finansijske usluge jesu bankarske i kreditne usluge, usluge osiguranja i penzijskog osiguranja, usluge u vezi s dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicije i usluge plaćanja.
Ne bi bio problem u definiciji ovog pojma „finansijske usluge“ da se kroz ceo zakon dosledno sprovodi nit koju ste kao predlagači ovog zakona koncipirali.
U tački 4), definišući određene pojmove koji se koriste u ovom zakonu, kažete: „usluge osiguranja, odnosno usluge društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima“. Nigde više se dobrovoljni penzijski fondovi ne pojavljaju, niti osiguravajuća društva. To je problem. Da li ima zloupotreba u osiguravajućim kućama? Ima. Da li ste ih ozakonili kroz određene odredbe ovog zakona? Niste, izbacili ste ih.
Kada koncipirate kao predlagači zakon morate koristiti praksu usvojenih zakona pa definisati određene stvari. U vašem slučaju je problem ne samo što niste do kraja dosledno sproveli pravnu definiciju, nego niste operativno i funkcionalno zaštitili sve korisnike finansijskih usluga iz ovih oblasti. Postoje i druge oblasti koje takođe vašim predlogom zakona niste obuhvatili.
Šta je dalje problem kod ovog zakona? U značenju pojmova pod tačkom 9) kažete da je korisnik finansijskih usluga fizičko lice koje koristi finansijske usluge. Šta je sa pravnim licima, da li ona ne koriste finansijske usluge? Koriste. Zašto ste isključili pravna lica? Kako možete u ustavnopravnom smislu isključiti pravna lica kao korisnike finansijskih usluga i njih zaštititi? Ili vi ne želite da zaštitite pravna lica? Pravna lica su u postupku dobijanja kredita takođe u vrlo nepovoljnom položaju, kao i građani. Njih morate zaštititi. Kakva je sudbina kreditnih odnosa sa pravnim licima? Ista kao i kod fizičkih lica.
Dalje, u obrazloženju ovog zakona postavljate dva cilja; jedan cilj je unapređenje dobre poslovne prakse i fer odnosa prema korisnicima finansijskih usluga. U obrazloženju niste bili dosledni kao što je bio predlagač Zakona o zaštiti potrošača. Predlagač Zakona o zaštiti potrošača u gotovo desetak članova obrazlaže šta je to nepošteno poslovanje, obmanjujuće poslovanje, propuštanja kojima se obmanjuju potrošači, oblici poslovanja koji se smatraju obmanjujućim poslovanjem itd. Sve što je definisano ovim zakonom mi u praksi srećemo kod finansijskih usluga. Zato je stav Srpske radikalne stranke da je ovaj zakon nepotpun, necelishodan i da neće biti funkcionalan. Postavlja se osnovno pitanje, kao što je to praksa u regionu, u Evropi... Kada govorimo o zaštiti, onda govorimo o zaštiti potrošača u celini. Jednim jedinim zakonom štitimo potrošača, bez obzira na to koje su to usluge.
Kada govorimo o sankcijama vidimo koliko su male kazne za ogromne prekršaje koje čine finansijske institucije: u Zakonu o zaštiti potrošača do dva miliona, a ovde do tri miliona. Zašto bi se banka plašila, zašto bi se osiguravajuća kuća plašila ovog zakona i svih drugih institucija u državi, ne samo Narodne banke Srbije? Platiće novčanu kaznu od milion, dva, najviše tri i to zatvoriti sa jednim ugovorom, jednim obračunom kamate, obračunom taksi i naknada kroz jedan ugovorni odnos, namiriće ovu novčanu kaznu i dalje će lihvariti na tržištu.
Osnovni problem bankarskog sistema Republike Srbije je nedostatak strategije. Dolaskom petooktobaraca izgubljena je svaka nit šta u strateškom smislu učiniti u bankarskom sistemu. Bankarski sistem je, preko noći, 2002. godine razbijen, rasturen. Ne samo četiri velike banke, preko 60 - 70 bankarskih institucija koje su postojale u to vreme bukvalno je najureno sa tržišta zbog toga što su im preko noći oduzimana odobrenja za rad, licence itd.
Šta smo dobili? Dobili smo privatizovan sistem, monopolizovan sistem, koji danas naplaćuje najviše kamatne stope u Evropi, najviše naknade, najviše takse. Ako ne govorim istinu, iznesite ovde podatke koja zemlja ima više kamate od nas. Uzmite zemlje u regionu – duplo manje kamate, čak su i u Bosni i Hercegovini 30 - 40% manje, a otprilike smo na istom nivou razvoja, sa istim ekonomsko-finansijskim pokazateljima. Zašto su tamo kamatne stope manje? Zar vas ne zabrine sama činjenica da je čak i premijer Vlade 2008. godine na jednom zasedanju u organizaciji Ujedinjenih nacija rekao jednu rečenicu koja je jeres ovde, ali je tamo rekao, da su naknade i takse koje se u Srbiji naplaćuju od strane finansijskih institucija, mislio je uglavnom na banke, šest do sedam puta veće nego u matičnim državama.
Prethodni guverner Narodne banke... Gospodine Šoškiću, vi ste tada bili u Savetu Narodne banke; tu rečenicu ste morali upotrebiti i materijalizovati, dovesti do kraja. Napravite analizu zašto se naplaćuju tako visoke naknade i takse i preduzmite određene mere. Ili su Srbi i srpska privreda toliko bogati da to mogu sa lakoćom plaćati? Ne mogu plaćati ni građani, ni privreda, ni ova država, ni lokalna samouprava, ni drugi korisnici finansijskih usluga.
Šta je sa strategijom? Nemamo strategiju. Privatizovali smo ono što je moglo da se proda na tržištu; ostalo smo ostavili da živi kako treba da živi. Uglavnom su banke u kojima je država jedan od akcionara, jedan od vlasnika, gubitaši. I to ne samo ove godine, nego svih godina unazad. Šta se čini da se reši pitanje ovog kapitala? Zašto bi taj kapital bio devastiran? Zašto je bio uništavan? Zašto bi bio zloupotrebljavan od strane menadžmenta? I, šta ste vi u planskom smislu, strateškom smislu, evo, sada ste guverner više od pola godine, učinili da rešite pitanje državnog kapitala u tim bankama? Ništa, nijedan predlog; ni prethodni guverner isto nije učinio ništa. Bilo je predloga da se tri-četiri banke fuzionišu, pa da onda imamo daleko veću imovinu, veći kapital, veću aktivu, pa ćemo izvući itd. Od tih spajanja, pripajanja, gašenja, prebacivanja nema ništa. Ali, kapital nestaje. To su banke gubitaši.
Najveći problem srpskog bankarskog sistema i sistema finansijskih usluga je monopolizacija tržišta. Ovo tržište je monopolisano od strane stranih bankara i lobističkih krugova u Vladi, u Narodnoj banci i drugim finansijskim institucijama. Ništa se aktivno ne može učiniti zbog lobističkih krugova u bankama, jer drže novac, drže poluge finansijskog sistema, određuju ko, gde, šta i kako u menadžerskom smislu odlazi, na koju poziciju, gde će se ulagati, gde se neće ulagati, koga ćemo potopiti itd.
Guverneru, vi ste svesni tih činjenica, svesni ste da kroz tu monopolizaciju banke iznose sredstva u inostranstvo i da peru sredstva ovde. Vi to nijednom niste izjavili. Pročitaću vam izjavu državnog sekretara Ministarstva finansija gospodina Miodraga Đidića, koji je otprilike pre godinu i po, dve izjavio da se kroz bankarski sistem u Republici Srbiji opere, tu uključuje i privredu, oko dve milijarde evra. Državni sekretar u Ministarstvu finansija izjavi da se kroz bankarski i finansijski sistem i privredu opere dve milijarde evra! Šta je učinjeno da se prekine takva praksa? Ko to radi i koje su sankcije prema takvima koji čine malverzaciju u bankarskom sistemu? Ništa, jedino za sada nemamo bankarsku mafiju. Zašto? Zato što drže poluge celokupnog sistema.
Obraćam se građanima Srbije i kažem – građani Srbije, ne budite u zabludi, ova institucija, Skupština Republike Srbije, nije najviša institucija u državi. Najviše institucije u državi su lobistički, bankarski i finansijski krugovi, oni određuju sve. Mi ovde možemo doneti na desetine, na stotine zakona, nema ko to da sprovede sa druge strane; upravljačka funkcija, upravljački centar je u tim krugovima, oni određuju sve. Poluge državnog sistema leže u finansijskoj i bankarskoj mafiji, ona vlada celokupnim sistemom.
Tragično je to što danas imamo prezaduženu privredu, prezadužene građane, a blagostanje u bankarskom sistemu. Bankarski sistem je bez gubitaka, osim banaka koje su u većinskom ili u manjinskom vlasništvu države Srbije. Sve strane banke, uslovno rečeno strane banke, banke gde su akcionari strana lica, posluju vrlo dobro, ostvaruju ozbiljnu dobit i fiktivnim fakturama i fiktivnim pravnim i finansijskim poslovima prebacuju sredstva u matične banke, matične institucije od kojih povlače novac, to nam je svima jasno.