Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je jedan kozmetički zakon i trošimo ovo dragoceno vreme pred kraj godine, kada bi trebalo da razmatramo odredbe Predloga zakona o budžetu za 2011. godinu, a mi se bavimo zakonom koji u osnovi donosi određeno poboljšanje u finansijskom smislu za radnike u državnim službama, umesto da razgovaramo o vitalnoj stvari, a to je budžet.
Naime, još tragičnija je stvar za ovaj budžet da mi danas nemamo pred sobom pravi zakon koji će oslikati celokupnu sliku rada i funkcionisanja državnih organa. Niko danas nije spomenuo, a ja moram spomenuti Nacionalnu strategiju reforme državne uprave, koju je donela Vlada još 2004. godine, kojom su utvrđeni određeni principi rada i funkcionisanja organizacije i efikasnog rada u državnoj službi.
Nažalost, posle usvajanja nijedna Vlada nije ozbiljno uzela u razmatranje ovu strategiju i nije prionula na sve ono što je problem u radu i funkcionisanju državne uprave.
Koji su to principi koji su utvrđeni ovom nacionalnom strategijom? To je pre svega decentralizacija državne uprave, depolitizacija, departizacija, modernizacija državne uprave, osavremenjavanje državne uprave.
Šta mi u ovih šest godina imamo od svih ovih principa koje sam spomenuo? Nemamo ništa, jer to vlade, ne ova, nego i prethodne vlade ne čine ništa da naprave pravu reformu državne uprave. Prava reforma državne uprave je neophodna da bismo dobili funkcionalnu državnu upravu, dobro organizovanu, modernizovanu, osavremenjenu itd.
Nemamo ovde ministra, ali ćete mu preneti kritički osvrt opozicije i predstavnika SRS, baš zbog toga što postupate na način kao što niko u svetu ne postupa. Pro forme donesete strategiju i niko više ne otvori, čak ni oni koji bi trebalo u državnim organima, koji su zaduženi, koji su nosioci nadležnosti u radu državne uprave, ni oni više ne otvaraju. Bilo koju nacionalnu strategiju da kažem, niko je ne otvara. Takav je i ovde slučaj.
Ali kada je došla na vlast ova koalicija, između ostalog, tu se jako potrudio da bude moderan ministar zaštite čovekove sredine i prostornog planiranja, gospodin Oliver Dulić, koji je išao sa sloganom – reforma uprave, a ne veći porezi. Taj slogan je koristio u više navrata u političke svrhe, mediji su to prenosili itd.
Imali smo osećaj da nama sada dolazi ta reforma, sada ćemo krenuti u brižljivo reformisanje državne uprave, promenićemo dosadašnji način i pristup toj državnoj upravi, i organizaciju, i sistem i zarade u državnoj upravi, napravićemo nešto. Međutim, nema ništa, to je samo jedno političko geslo koje u osnovi predstavlja mrtvo slovo na papiru.
Pre neki dan kada je ministar finansija, gospođa Diana Dragutinović, odgovorila na jedno pitanje novinara – šta bi značilo smanjenje broja ministarstava i broja članova Vlade, ona je između ostalog rekla – to je mala ušteda, otprilike 150 miliona dinara i gotovo ne znači ništa za državu.
Znači mnogo i to je neozbiljna izjava ministra finansija, da smanjenje državne uprave, smanjenje broja ministarstava, smanjenje članova Vlade ne predstavlja uštedu. Predstavlja uštedu i sve ozbiljne zemlje sveta, koje ozbiljno razmišljaju o svojoj državnoj upravi, o svojoj organizaciji, o svom sistemu, posebno u uslovima u kojima se našao svet u 2009-2010. godini, a to će biti 2011. godina, razmišlja o štednji, razmišlja o reorganizaciji, razmišlja o novom sistemu unapređenja rada državne uprave. Kod nas je državna uprava zaključana, zabarikidirana i nema nikakvog pomaka, a najkatastrofalnije su plate u državnoj upravi.
Možemo čuti ovde od službenika sa kojima se srećemo svaki dan da su plate čistačica 12 hiljada, da su plate vozača 15 hiljada, da stenografi i daktilografi dobijaju 15, 16 do 17 hiljada, kafe kuvarice i drugi pomoćni radnici 15, 16, 17 ili 18 hiljada itd. To je na nivou javnih kuhinja. Čovek koji ima troje-četvoro dece taman ostvaruje pravo na javnu kuhinju.
Sa ovim povećanjem vi ste im uskratili tu mogućnost. Verujem da većina njih koja je počela razmišljati o tome, sad sa ovim povećanjem, koje nije malo, jer te plate će ići sa 12 hiljada na 16 hiljada, ali šta i sa 16 hiljada u uslovima kada nam je prosečna plata u državi 33-34 hiljade? Za poslednjih nekoliko meseci imamo smanjenje sa 34 na 33 i nešto, smanjenje prosečne zarade. Šesnaest hiljada, šta je to? To je socijalna pomoć.
Ovo što rekoste u obrazloženju, ovo ne stoji, ovo je pomalo i smešno. U razlozima za donošenje zakona kažete: "iz ovoga proizilazi da koeficijenti, kao element za utvrđivanje visine plate, imaju dvostruku ulogu. Prva je socijalnog karaktera". Jeste socijalnog karaktera, to je socijalna pomoć. Ovo nije plata dostojna radnika, državnog službenika i nameštenika.
Dalje kažete: "i obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima". Ne obezbeđuje, 12.000 ne obezbeđuje ništa sem javne kuhinje. Možda je ovo grubo, ali ti ljudi najbolje znaju sa kojim ekonomskim uslovima se suočavaju sa tih 12.000, 13.000, sada tih 16.000.
Slična situacija je i kod srednje stručne spreme - dvadesetak hiljada. Viša – između 25.000 i 26.000. Visoka stručna sprema, na nivou prosečne plate u Srbiji. To je sramno. Uzmite zemlje u regionu, pratio sam to, prva stvar što su države napravile kada su se osamostalile, platile su državne službenike, profesore, doktore, državne činovnike, policajce itd. To govori o ozbiljnosti države. Ova država nema tu ozbiljnost, jer to traje godinama i nema nikakvog pomaka. Tako je kod nas, ne samo kod državne uprave, tako je u ukupnoj administraciji.
Sada ću vam pročitati šta to znači za državni budžet, tako mala sredstva u pojedinačnom smislu, šta znače u nekim makrooblicima. Za 2005. godinu za državnu administraciju iz budžeta je odvojeno 84 miliona dinara. U 2006. godini 95 milijardi, da ne čitam dalje, u 2010. godini je odvojeno 182 milijarde. Sa 84 na 182 milijarde, to je za pet godina povećanje od 120%.
Šta to znači? Koeficijenti su ostali, osnovica je ostala, samo se povećao broj radnika. Ako pogledate da je ovih 84 milijarde u 2005. godini bilo 15% od budžeta, u 2010. godini ovih 182 milijarde, sada je to blizu 30% od prihoda u budžetu. Sa 15 na 30, vidite koliki je taj teret, samo zbog toga što ste zapošljavali političke istomišljenike. Od države ste napravili partijsku državu. To govore ovi podaci.
Da smo ovde došli sa koeficijentima i sa osnovicama da prosečna plata bude onoliko koliki je republički prosek, onda možemo razgovarati o tome da li treba spustiti ili ne. Ovako, kako oduzeti i kako konstruisati budžet? Zašto nemamo budžet? Nemamo budžet zato što je izuzetno teško sklopiti i obezbediti sredstva za sve, a posebno za državnu upravu.
Samo još određeni pokazatelji kod konsolidovanog bilansa sektora države. Krećemo u 2005. godini sa 170. To su celokupna sredstva koja se izdvajaju i od lokalne samouprave, javnih preduzeća, državne uprave i državne administracije. U 2005. godini ukupno je izdvojeno za te namene, za zarade radnika u državnoj administraciji i ostalim državnim službama, 180 milijardi, a u 2010. godini 308 milijardi. To je povećanje od 80%.
Međutim, kada se vidi to u strukturi budžeta i drugih primanja, to je negde razlika od tri procenta, što je daleko povoljnije nego što su pokazatelji koji se odnose na državnu administraciju.
Ako kompariramo ove podatke o kojima sada govorimo, o zaradama radnika u državnoj administraciji, sa subvencijama u oblasti privrede i poljoprivrede, onda tek vidimo šta smo napravili. Ovde smo rekli da smo kod državne administracije u poslednjih pet godina povećali izdvajanja za zarade 120%.
Vidite kako to izgleda kod subvencija za privredu i poljoprivredu. U 2006. godini ukupno je izdvojeno 650 miliona evra, a u 2010. godini 380 miliona evra. To je smanjenje 70%. Znači, izdvajali smo za zarade u državnoj administraciji, zaposlili svoje političke istomišljenike, ali smo zato uništili privredu, umesto da je obrnuto, da smo izdvajali u subvencije i kroz te subvencije stvorili preduslove da te sve političke istomišljenike zaposlimo u privredi. Mi smo napravili obrnutu stvar, katastrofalne ekonomske i finansijske stvari su napravljene u toj sferi.
Ono što je najtragičnije, to su određeni potezi koje je učinila ova vlast, a odnose se na opšti kolektivni ugovor, koji je potpisan 2008. godine pred izbore. Izbori su bili u petom mesecu, a u četvrtom mesecu je potpisan opšti kolektivni ugovor od strane Vlade, predstavnika Unije poslodavaca i sindikata.
U 11. mesecu 2008. godine opštim kolektivnim ugovorom je dogovoreno i potpisan je aneks kojim su se poslodavci obavezali, a time i Vlada za državnu administraciju, da će povećati naknade za mesečnu ishranu u toku rada u visini od 15% prosečne zarade. Zatim je predviđena naknada za korišćenje godišnjeg odmora u visini od 75% prosečne mesečne zarade i naknade za minuli rad za svaku godinu 0,50%. To bi po svakom radniku u državnoj administraciji iznosilo oko 7.000 dinara.
Opšti kolektivni ugovor treba da stupi na snagu 1.1.2009. godine i to bi u budžetu za tu namenu, za svakog radnika za koga se izdvaja zarada, ne znamo, različite su informacije koliko ukupno radnika to ima, državnih činovnika, državnih službenika koji primaju zarade preko budžeta. Ministar finansija kaže da je to nešto preko 400.000, budžetu dobijamo informaciju da je to 430.000, ministar Marković nam reče preko 500.000 itd.
Na temelju ovih pokazatelja koji su bili aktuelni za 2009. godinu, Vlada je putem budžeta trebala obezbediti za državnu administraciju 42 milijarde dinara, za lokalnu samoupravu 9 milijardi i organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja 18 milijardi, što ukupno čini iznos od 69 milijardi dinara. To je isto trebalo učiniti i u 2010. godini i u 2011. godini.
Međutim, nema ništa od toga. Zašto? Nema para. Potpisali smo Opšti kolektivni ugovor, pa smo ga onda, kako su predstavnici sindikata, Unije poslodavaca i Vlade skrojili određeni pravni termin, pa su rekli "mi smo zamrzli". Nikad u pravu takav pravni termin nije postojao, da se nešto zamrzne.
Ne znam da li je to zamrznuto na četiri stepena ili na -15, malo šale, ali nema para. Postoji pravi akt koji je potpisan i koji obavezuje državne organe da isplaćuju ono što su potpisali, a potpisali su da će isplaćivati i regres i naknadu za ishranu u toku rada i naknadu za minuli rad. Međutim, nema ništa od toga.
Ukupno je to za ove tri godine, ne znam da li će to biti u 2012. godini, ukupno je to oko dve milijarde evra. Toliko je radnicama u državnoj administraciji i lokalnoj samoupravi i radnicima koji rade u oblasti socijalnog osiguranja uskraćeno.
Ako to sada podelimo na te dve milijarde, sa 400 hiljada ili 430 hiljada, to je otprilike dolazi blizu pet hiljada evra. Svaki radnik u državnoj administraciji je uskraćen za pet hiljada evra. Predsednice Skupštine, i vi ste uskraćeni zato, i mi i svaki radnik. Zašto? Zato što ste prevarili, zato što je Vlada prevarila radnike i u državnoj administraciji, i u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi itd. Slagala je, uskratila je to pravo, ali ste dobili izbore na toj laži i na toj prevari.
E sada još tragičnija je stvar prošle godine u ovo vreme, negde pred kraj godine, doneta su dva zakona o maksimiranju broja radnika u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi, i po tim zakonima, kako je bilo predviđeno, u državnoj upravi je trebalo smanjiti broj radnika za dve hiljade šesto, a u lokalnoj samoupravi 5.800, ukupno 8.400. To su bile i određene inicijative MMF itd. Tu je nešto potpisano, nešto nepotpisano itd, ali je to zakon, to je trebalo učiniti u toku 2010. godine.
Šta je napravljeno? Ništa.
Gospođo Dejanović, vidite, vi ste predsednik Skupštine, nema ministra da s njim malo polemišem, ali vi kao predsednik Skupštine ste također odgovorni za izvršenje zakona. Da li ste vi sada, aktuelan je zakon, po tom zakonu je trebalo da ode iz sistema, jeste generalni sekretar nadležan za ove stvari, vi ste takođe trebali da napišete dopis predsedniku Vlade i da tražite informaciju – šta je učinjeno sa državnom upravom, koliko je to radnika itd, iz znatiželje, a sa druge strane, i kao nosilac najviše funkcije, među najvišim funkcijama u državi da dobijate informaciju.
Ukupno 680 radnika iz državne uprave je napustilo državne organe, a obavezali ste se, doneli ste zakon 2006. godine. Kod lokalne samouprave kažu samo 1.000. Sve drugo je pretočeno. Obavezali ste se na 5.800. Na šta ovo liči? Da li ovo liči na neku ozbiljnu državu? Ne liči. Ovo je izigravanje propisa.