Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva zakona, koji su relativno dugo u skupštinskoj proceduri; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću je od juna meseca, a ovaj drugi, Zakon o duvanu je od avgusta meseca.
Postavlja se pitanje, sada pitam i sebe i javnost, koji su to razlozi koji su uslovili da se ova dva zakona pojave na ovom zasedanju, kada je u pravilu ovo vreme, pred kraj godine, rezervisano za budžet, rezervisano je za poreske propise, koji se po pravilu usvajaju zajedno sa budžetom.
U obrazloženju ovih zakona dobili smo nekoliko tumačenja koja su, prema mišljenju predlagača, a to je Ministarstvo finansija, razlozi za donošenje ovih zakona. Kaže, ovako: ''u potrebi stvaranja uslova za realizaciju usvojenih preporuka jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa (srp) od strane Vlade.'' To je jedan od razloga zbog čega se usvaja, odnosno donosi ovaj zakon, a drugi je: ''razlozi za izmenu Zakona sadržani su potrebi da se pojedine odredbe Zakona prilagode izmenjenim okolnostima na tržištu, kao i da se postigne efikasnije obavljanje poslova iz nadležnosti državne uprave.''
Kada se malo analizira ovaj navedeni razlog onda vidimo, niti ovde ima elemenata kojima se prilagođavaju okolnosti na tržištu, niti ima nekih posebnih nadležnosti državne uprave, niti ima potrebe za menjanje bilo kojih nadležnosti državne institucije koja se bavi ovom problematikom, a to je Uprava za duvan, koja je višak u pravnom sistemu. Naime, SRS je prilikom usvajanja ovog zakona tražila da se briše ova institucija, jer je ona čisto institucija koja obavlja određene poslove, koje je moglo obavljati Ministarstvo finansija ili neki drugi državni organ uz ovo.
S obzirom na to da ste Predlogom zakona predložili još dve nadležnosti koje ste dali državnoj upravi, najverovatnije će to biti razlog da zaposlite još desetak, petnaest novih radnika, kao što rekoste u samom Predlogu zakona – Uprava će učestvovati u pripremi Nacrta izmena i dopuna ovog zakona i mišljenja o primeni ovog zakona. To je jedna od novih nadležnosti, a druga je – učestvuju u pripremi podzakonskih akata za sprovođenje odredaba ovog zakona iz nadležnosti Ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Gledajte, sve ove poslove koje ste naveli ovde, i izrada podzakonskih akata i izrada Predloga zakona, to radi jedan pravnik u nekom ministarstvu. Nepotrebno je da proširujete nadležnost institucije koja je nepotrebna u pravnom sistemu.
Ali ono što je bitno ovde naglasiti jeste da su ovo kozmetičke promene. Ovo su promene za koje vi kažete da su reformske. To ste rekli u ovom obrazloženju Razloga za donošenje ovog zakona, a sa druge strane, u praksi ste rekli da se radi o giljotini propisa. Mi tu ne vidimo giljotinu propisa. Zar se ovako menjaju zakoni?
Ovaj zakon će se sada u tehničko-pravnom smislu promeniti. Šta je sa drugim zakonskim propisima? Koliko treba godina da dovedemo taj pravni sistem u sklad i red, da unificiramo zakonske propise, da stvorimo jedan uređeni pravni sistem?! Trebaće nam desetine, možda i stotine godina, ovim tempom kao što vi radite.
Nema tu giljotine propisa, nema tu osmišljenog sistema strategije kako promeniti pravni sistem. Ali ono što je bitno u ovoj oblasti, to je praksa. Kakva vam je praksa u primeni ovog zakona i u delatnosti, proizvodnje, prerade, prometa, distribucije i uvoza duvanske industrije? Ona je tragična!
Sledeća situacija. Ministre, vi ste bili na dva vrlo istaknuta mesta u periodu kada su rađene strukturne promene u ovoj oblasti. One su katastrofalne! Biliste predsednik Privredne komore Srbije i ministar poljoprivrede. Šta je napravljeno u ovoj oblasti?! Izvršena je privatizacija industrijiskih pogona, koji su se bavili preradom duvana, za nekih 600 i nešto miliona evra. U proizvodnji duvana je učestvovalo oko 20.000 privrednih domaćinstava. Proizvedena količina duvana je odgovarala, otprilike, 70-ak posto duvana, a 30% smo uvozili.
Kakva je sada situacija posle te vaše reforme, posle privatizacije? Danas imamo proizvodnju, oko, od 40%, između 30 i 40%, sve ostalo uvozimo. Ranije smo imali deficit u platnom prometu u spoljnotrgovinskom poslovanju, jer smo i izvozili i uvozili. Sada imamo deficit i to naglašen deficit, jer smo prošle godine uvezli oko 110 miliona dolara duvanskih prerađevina, prerađevina duvana, i ostvarili, otprilike, 50-ak miliona dolara deficita.
Ove godine će biti još drastičnije!
Šta se desilo sa privatizovanim preduzećima? Oni su stekli monopol na našem tržištu. Niko na to tržište nije mogao da uđe, ni u pogledu proizvodnje, jer su diktirali uslove, raskidali su ugovore sa seljaštvom. Selo se bunilo, seljaci su se bunili. Kada ste bili na mestu predsednika Privredne komore vi ste imali hiljade zahteva od strane seljaštva, zadruga, pravnih lica, koja su se bavila tom proizvodnjom – oni su oterani sa tržišta.
Selo koje je po tradiciji godinama proizvodilo duvan, koje je imalo odličnu mehanizaciju za proizvodnju, koje je imalo tradiciju, kulturu u uzgoju duvana, to selo je oterano na neka druga tržišta, u neke druge proizvode, samo zato što su došli monopolisti.
Kao država ste prodali tržište duvana. Tamo gde smo imali suficit, sada imamo deficit. Tamo gde smo imali uspešnu proizvodnju seljaštva u toj oblasti, mi danas imamo seljake koji su, u nemogućnosti da se bave ovom proizvodnjom, ušli u neku drugu proizvodnju, muče se, pate se i tako dalje.
Ova oblast koja državi svake godine donese po raznim osnovama, negde, oko, milijardu dolara, sada je dovedena u poziciju da zavisimo od tih industrija i zavisimo od uplati njihovih poreza, akciza, taksi i svega onoga što plaća ta industrija. Umesto da suvereno vladamo ovom delatnošću, mi smo to prepustili stihiji, prepustili smo tržištu, prodali, za sva vremena smo to prodali i izgubili smo primat koji smo imali u regionu i ovom delu Evrope.
Prepustili smo ovo tržište, što je najpogubnije, stranom faktoru, a strani faktor je Hrvatska. Duvanska industrija Hrvatske vlada u ovoj oblasti. Diktiraju sve uslove. Postavljaju onakve uslove kakvi odgovaraju njima.
Šta se dešava sa uvozom? Duvanska industrija koja radi ovoga trenutka, to su četiri velika industrijska pogona, oni uvoze samo zato što na stranim tržištima imaju jeftiniji duvan. Zašto je on jeftiniji? Zbog toga što je država pobegla iz ove oblasti. Više nema ovih subvencija koje je imala 2002, 2003, 2005, 2006. godine. Od 2005. godine država beži iz ove oblasti. Ko je tera? Teraju je monopolisti! Jednostavno, ne dozvoljavaju. Po njihovom nalogu – vlast je morala izaći iz ovoga! To pokazuju pokazatelji izdvajanja u ovu oblast.
U kojim uslovima privređuje naš seljak? Seljak u regionu dobija za isti onaj obim proizvodnje bar tri do četiri puta, a zapadnoevropski proizvođač do deset puta, veće subvencije nego što dobija naš seljak. Da li naš seljak može u tim uslovima da stvara onaj proizvod kakvim ga stvara seljak na Zapadu ili pravna i fizička lica na Zapadu? Ne može, ne može konkurisati! Zbog toga smo stvorili ove uslove u kojima radi naša industrija.
Evo samo nekoliko podataka o finansijskim pokazateljima, oni su vrlo bitni i relevantni. Naša javnost mora da zna da je u planu za 2010. godinu u prihodima budžeta po osnovi PDV planirano ostvarenje nekih prihoda od 325 milijardi dinara, od toga: 134 milijarde dinara je planirano na osnovu prometa u Srbiji, a 187 milijardi dinara po osnovu uvoza.
Šta je učinjeno posle rebalansa budžeta, odnosno koji su to fiskalni pokazatelji u rebalansu budžeta? Smanjeni su ukupni prihodi po osnovu PDV za 4 milijarde, ali je nesrazmerno u onome što, gospodine Milosavljeviću, mora to da vas zabrine, ministar ste trgovine, monopolizirali ste tržište. Ovaj pokazatelj najbolje govori o katastrofalnoj poziciji proizvođača. Po osnovu PDV, prema rebalansu budžeta koji je danas usvojen, prihodi će biti 112 milijardi. To je ukupno 22 milijarde manje nego što je planirano. Šta se dešava na domaćem tržištu? Nema domaćih proizvoda. Strani proizvod ulazi na konto domaćih proizvoda. Vas ne brine 22 milijarde. To je klasičan primer položaja naše industrije, položaja naše poljoprivrede, položaja trgovine u ukupnosti.
Da vidimo šta je sa akcizama, jer govorim o Zakonu o duvanu. Plan je bio 131 milijarda dinara, po rebalansnu 133 milijarde, po osnovu akciza od duvana plan je bio 54 milijarde, a po ovome što je rebalansom usvojeno – 57 milijardi do kraja. Što se tiče akciza, sve je u redu. Imaćete neko povećanje od 3 milijarde do kraja godine, za ovo.
Dakle, uvoznici, koji su izbacili domaće seljake, imaju jeftin proizvod, ubaciće ga na tržište, preradiće, prodaće na domaćem tržištu, a većina će otići u izvoz. To nam pokazuju podaci iz budžeta i rebalansa budžeta za 2010. godinu. Po osnovu PDV – 22 milijarde. Kao ministar trgovine, vi, morate ovu činjenicu shvatiti vrlo ozbiljno. Ova činjenica je katastrofalna po domaću proizvodnju.
Zanimljivo je pomenuti Izveštaj Evropske komisije koji se odnosi na promet, na tržište i na poziciju domaće proizvodnje. Sam naziv kaže – Izveštaj o napretku Srbije za 2010. godinu. To je Izveštaj Evropske komisije. Da li ima napretka?! Evo, šta kaže Evropska komisija.
Što se tiče proizvodnje – blagi napredak u proizvodnji, isto tako blagi napredak u borbi protiv monopola. Nema borbe protiv monopola, jer nam to ne dozvoljavaju oni kojima ste prodali tržište. Nema napretka u proizvodnji! U ovoj oblasti je katastrofalno! Nekad je ova industrija dok nije privatizovana, dok je bila u pravim rukama, imala napredak, ovog trenutka nema. To su podaci koje jako dobro znate, sa osnovom Ministarstva za trgovinu.
Da li ima borbe protiv monopola? Nema. Ni u ovoj oblasti ni u bankarstvu, ni u proizvodnji cementa itd, jer su i cementare, takođe, monopolizirale tržište – i nema ulaska drugih dok smo mi tu, nema ulaska drugih!
Posebnu oblast o kojoj hoću da govorim čini je ''duvanska mafija''. I sami znate šta je Stanko Subotić rekao za, možemo ga tretirati ovako i onako, on je ''car duvanske mafije''.
Jasno je rekao da je finansirao političke stranke. Šta je vlast učinila da otkrije koga je finansirao, kada je finansirao i ko je od političkih stranaka učestvovao u tim finansijskih transakcijama sa Stankom Subotićem?!
Raspisana je poternica? Šta je tu učinila finansijska policija?! Šta je poreska uprava učinila?! Šta je poreska policija učinila?! Zašto vlast beži od toga?! Šta je sa postupcima u ostalim postupcima koji se vode pred nadležnim sudovima? Zašto se to razvlači? Više od pola tih ljudi je na slobodi i brani se sa slobode. To su milionske svote. Pojedini evropski predstavnici, ako im je verovati, verovatno znaju, jer su učestvovali u svemu tome, pratili su, to su službe koje sve to prate, kažu da je otprilike godišnje oprano samo na našem tržištu, oko, milijardu evra, u smislu i poreza i akciza itd. Gde su ta sredstva? Na crnom tržištu! Šta je sa crnim tržištem? Da li ono sada u ovoj oblasti radi ili ne radi? Da li je ono zatvoreno? Da li imamo šverc cigareta? Da li imamo šverc duvana? Vlast na to mora odgovoriti.
Šta je zadatak države? Nijedan monopol, a najmanje monopol države jeste nedozvoljen u savremenim uslovima.
Po odredbama međunarodnog prava, svaka normalna državna, svaka savremena država bori se protiv monopola. Vi ste monopolizirali. Vi ste direktno učestvovali kada ste potpisivali ugovore sa kupcima duvanske industrije, vi ste omogućili taj monopol. Šta ste dalje učinili? Smanjili ste subvencije proizvođačima duvana. Time ste skresali selo. Time ste skresali proizvođača i ovu delatnost.
Mi smo osuđeni na uvoz. Mi smo osuđeni na uvoz onoga duvana koji odgovara proizvođačima. Koji je kvalitet toga duvana? Da li je vaša inspekcija, da li su državne inspekcije i instituti za kontrolu izvršile uvid i da li vrše uvid? Da li to dozvoljavaju ti monopolisti na tržištu duvanske industrije, da uđete unutra i da vršite kontrolu? Trujemo srpsko biće, samo zato što vi nemate upliv, nemate kontrolu i nemate dobre namere prema ''srpskom seljaku i Srbinu koji koristi duvan i duvanske proizvode''!
Nešto bih i oko ovog drugog zakona. Što se tiče Zakona o igrama na sreću, takođe, radi se o kozmetičkim promenama. Nema dobre namere. Ali, zanimljivo je obrazloženje razloga zašto se donosi ovaj zakon, vi kažete – ova delatnost je u velikoj ekspanziji. Svaka država koja ima ekspanziju ove delatnosti – jeste u nesvesti. Pa, zar se vi hvalite da su ove delatnosti u velikoj ekspanziji? Pitanje je kolike su koristi od ove delatnosti. Rekoste da je to, otprilike, deset puta od 2005. godine do danas, za toliko povećan prihod. Da li je to ta ekspanzija, samo u fiskalnom smislu.
Dobili smo danas podatke o tome da je oko 10 hiljada aparata, od 17 hiljada postojećih koji su u prometu, neregistrovano, da je na crnom tržištu. Šta je država učinila da legalizuje te aparate, da naplaćuje prihode po osnovu igara na sreću i da to sve uđe u budžet? Ništa. Vi ste svesni te činjenice. Ali, i tu je monopolizirano tržište. I tu se zna ko sme, a ko ne sme. I tu se zna ko će izneti na crno tržište i ko će imati finansijske koristi od tog crnog tržišta. Pa, dve trećine aparata vam je na crnom tržištu. I, nije mali finansijski i fiskalni efekat – 256 miliona rekoste da je godišnji prihod po osnovu organizacije igara na sreću. Hajde da to povećamo za dve trećine, onda, vidimo da je to u stvari pola deficita budžeta. Pa, dajte, organizujte se, zaposlite te službe.
Ono što je bitno još naglasiti kod rasporeda sredstava koje ćete podeliti ovim zakonom, definisano je članom 2 – ''Deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40%, namenska primanja budžeta, koristiće se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i lokalne samouprave.'' Hvala. (Aplauz)