Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je sedam zakona. Ja ću govoriti o prvom zakonu – o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali su ovih šest zakona vezani, posebno ova tri zakona koja se odnose na ratifikaciju ugovora o zaduživanju, jer je upravo posledica neadekvatne poreske politike zaduživanje države. Da smo imali adekvatnu poresku politiku, da je ona izgrađena, mi danas ne bi verovatno imali ova zaduživanja, a posebno zaduživanje koje je prisutno u poslednjih godinu, godinu i po dana.
Kakva je poreska politika, neka nam posluži jedna izjava ministra finansija, Diane Dragutinović, koja je negde u januaru rekla: "Važeći poreski sistem u Srbiji je nepravedan jer štiti najbogatije. Želja nam je da promenimo poreski sistem, pa smo u tom pravcu predložili i napravili nacrt izmene i dopune Zakona o imovini." Nažalost, ovaj zakon, a i set drugih zakona iz poreskog sistema nije došao u skupštinsku raspravu. Verovatno će biti.
Ono što je osnovna karakteristika našeg poreskog sistema od 2000. godine jeste neadekvatna poreska politika, koja se zahteva, koja je neophodna. Ona mora biti regresivna, ona mora biti transparentna, ona mora biti otvorena, ona mora biti i jeftina, jeftina sa aspekta jeftinog ubiranja prihoda po osnovi poreza i mora promeniti strukturu fiskalne politike, jer mi danas po osnovi neposrednih poreza u odnosu na Evropsku uniju dobijamo duplo manje nego što je to u Evropskoj uniji, a po osnovi posrednih poreza imamo daleko veća zaduživanja nego što je to u Evropskoj uniji.
Ne nominalno po poreskim stopama, nego sumarni pregled prihoda, kao što je rekao gospodin Ilić, govori o tome da mi po osnovi posrednih poreza imamo negde u strukturi sadašnjeg budžeta za 2010. godinu nešto oko 70-ak posto, a 30% su neposredni porezi.
U Evropskoj uniji je to potpuno drugačije. U razvijenim tržišnim privredama je još veća razlika i neophodno je da država napravi potpuno sveobuhvatnu poresku reformu.
Da je stav SRS ispravan, govori i Evropska komisija, koja je za 2008. godinu rekla šta je neophodno učiniti i koje su osnovne primedbe Evropske komisije na funkcionisanje državnog aparata i državnih institucija Republike Srbije. Evropska komisija kaže da Srbija nema dugoročnu i srednjoročnu strategiju strukturnih reformi.
Pitanje za Dianu Dragutinović, ministra finansija – vi ste i u samom uvodnom izlaganju rekli da je ovo jedna od izmena, neophodan nam je sveobuhvatni zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kad ćemo ga dočekati?
Vi ste posle inauguracije za ministra finansija najavili sveobuhvatnu poresku reformu. Evo, mi dve godine guslamo po ovim zakonskim propisima koji su izlizani zakonski propisi iz perioda komunizma. I sami kažete da je poreska politika u Srbiji nepravedna.
Nepravedna je zato što štiti bogate i zato što uzima od siromašnih isto onoliko koliko uzima od bogatih. Tako da smo mi u apsurdnoj situaciji, da siromašni ljudi izdvajaju u budžet isto onoliko koliko i bogati. Ako nisam u pravu, dajte obrazloženje. Uostalom, to ste vi i izjavili.
Nadalje, Evropska komisija kaže da nedostaju mere održivosti javnih finansija, da su javne finansije u krizi, da mi u budžetskom smislu imamo sve manje prilive. To je evidentno.
Samo da se podsetimo – osnovni principi Vlade koja je izabrana 2008. godine bili su ne deficit u budžetu, koji je sada najveći u istoriji, nego suficit za 2010. godinu. Hajde da kažemo – svetska ekonomska kriza, pa domaći faktori, objektivni i subjektivni problemi, itd.
Ali, ono što je princip, to je da niste napravili sveobuhvatnu poresku reformu. Dve godine je sasvim dovoljno da sagledate. Vi ste, između ostalog, teoretičar u ovoj oblasti. Pisali ste mnogo i o fiskalnom sistemu i vaša je obaveza bila, na vama je najveća odgovornost.
Ostali ministri u ovoj oblasti se ne snalaze. Vi ste stručnjak u ovoj oblasti i vaša je obaveza bila da napravite adekvatan poreski sistem koji će odgovarati trenutnim ekonomskim odnosima, ekonomskom stanju u privredi, u oblasti života i rada i poslovanja u Republici Srbiji.
Šta je problem u poreskom sistemu? Poreski sistem je vrlo komplikovan. On je skup. Radnici koji rade u ovoj oblasti rade sa vrlo malim platama. Podatak sam uzeo iz Poreske uprave – tamo visoka stručna sprema ima platu između 35.000 i 38.000 dinara; srednja stručna sprema je 20-ak do 23.000; niža stručna sprema dolazimo do apsurda.
Prosek zarada u Srbiji, to je visoka stručna sprema, u najelitnijem državnom organu. Poreska uprava mora biti najelitniji državni organ, ako tu nema motiva, nema uspeha. Zato nam je finansijska disciplina ovakva kakva jeste. Zato imamo ovakve probleme u naplati prihoda i u finansijskoj disciplini.
Sada smo pokušali sa povećanjem kaznene politike, povećanjem kazni i očekujemo da će porasti finansijska disciplina. Neće. Izgubićemo i ono što radi. Evo podataka: u 2010. godini, za šest meseci, zatvoreno je 1.687 privrednih društava i 18.525 preduzetničkih radnji, ukupno 20.100 privrednih subjekata obustavilo je rad. Početkom godine imali smo 66.000 blokiranih preduzeća od strane Poreske uprave, osam hiljada je otišlo u stečaj.
Ovoga trenutaka imamo oko 58 hiljada blokiranih preduzeća od strane Poreske uprave. Svi oni kojima je blokiran račun odlaze na crno tržište. Gospođo Dragutinović, po podacima Vlade, na crnom tržištu se kretala roba u vrednosti, i u proizvodnom i u trgovačkom smislu, 2008. godine oko 4 milijarde. Prošle godine se to poduplalo, što iznosi 25% bruto društvenog proizvoda. Ove godine očekuje se desetak milijardi. To je 30% bruto društvenog proizvoda.
Ko to može zaustaviti? Niko. To može zaustaviti adekvatna poreska politika, stimulativna poreska politika, ali istovremeno i stroga poreska politika koja će to crno tržište uterati u regularne zakonske tokove. Vi to ne možete s ovim zakonskim propisima.
Vi to ne možete učiniti. Zašto? Zato što pogodujete tajkunima, zato što vam oni ne dozvoljavaju promenu zakonskih propisa u poreskom sistemu. Ako grešim, ispravite me. Bilo je sasvim dovoljno vremena u ove dve godine da uđete u sveobuhvatnu poresku reformu, onako kako ste je i najavljivali.
Dalje, najavljivali ste smanjenje poreza na zarade i neki ministri iz Vlade su takođe najavljivali smanjenje poreza na zarade, povećanje PDV-a itd, ali sve su to lupanja. To je bacanje prašine.
Vi u Vladi nemate adekvatnu kohezionu snagu koja će u ekonomsko-finansijskom smislu sačiniti strategiju, ona koja se tiče privrednog razvoja, ona koja se tiče zaustavljanja negativnih tokova, ona koja se tiče stvaranja preduslova za oživljavanje svega onoga što je sada ugašeno.
Ako imamo evidentan svakodnevni rast zaustavljanja rada privrednih subjekata zbog nelikvidnosti, zbog blokada, zbog nemogućnosti izmirenja određenih obaveza, vi morate vatrogasno delovati, vi morate preventivno i kurativno delovati, da bi spasavali sve ono što ovoga trenutka gori. Ne čini se ništa.
Ovo što ste napravili sa sistemom subvencija, to je pomoć, ali samo onim srednjim i velikim preduzećima. Mali tu sebe ne vide. Odlaze u banke, međutim, banke ih ne gledaju. Nisu interesantni za banke. Zašto ste tu politiku usmerili preko banaka? Imate Fond za razvoj. Zašto izbegavate Fond za razvoj?
SRS godinama vas upozorava, iskoristite prednosti fondova, i toga fonda, da on bude u funkciji i da ti finansijski tokovi koji se pretoče iz budžeta u banke, da se vrte unutar Fonda za razvoj. Praksa zapadno-evropskih razvijenih zemalja pre 20, 30, 50 godina je bila takva da su sva slobodna državna sredstva, sve slobodne fondove ubacivali u fondove za razvoj i zato imaju ovakvu privredu kakvu imaju. Ne ugašenu, kao što je situacija kod nas.
Predsedavam Odborom za industriju. U više navrata sindikati, Unija poslodavaca, privredna komora itd. prigovaraju politici Vlade koja se odnosi, između ostalog, i na ovaj zakon. Odnosi se na ogromna davanja koje privredni subjekt ima u trenutku proizvodnje.
Oni koji uvoze repromaterijal, prilikom ulaska repromaterijala u državu moraju da plate dobavljaču i da izmire sve obaveze. Državi plaćaju carinu i PDV. Odmah se plaća državna obaveza PDV-a i carina.
Nadalje, s obzirom da repromaterijal mora da se preradi, da se proizvod napravi, privredni subjekt je dužan da plati sve poreze, sve doprinose, da plati i sve materijalne i nematerijalne troškove i tek onda da naplati od svoga kupca.
Gledajte, taj raskorak između uvoza repromaterijala, proizvodnje i naplate traje mesecima. U međuvremenu, privredni subjekt plaća PDV, plaća carinu, plaća sve obaveze. Iz kojih sredstava jer je u nemogućnosti da naplati?
Nekad se to moglo kroz razne avanse, pa uzmeš avans 20, 30, 50, 70%. Danas više nemaš avanse. Jedina mogućnost je da odeš u banku, uzmeš kredit pod kamatama od 20, 30, pa i više posto.
Privredni subjekti, ali i institucije koje se bave privredom traže od države da se koriguje PDV i morate učiniti taj iskorak. Ovo je poslednji trenutak da pomognete privredi jer vrlo brzo nećemo imati privredu. Privredni subjekti ne mogu izmirivati PDV na ovaj način kao što je on sada projektovan i ozakonjen.
Nadalje, privredni subjekti negoduju na nelojalnu konkurenciju koju imaju od strane uvoznika. Uvozi se sve i svašta, sumnjivog kvaliteta itd. Nema adekvatne kontrole uvoza.
S takvom nelojalnom konkurencijom domaći proizvođač ne može biti konkurentan. On se izbacuje iz ekonomske utakmice. Njegov proizvod ostaje u magacinu, a prodaje se strani proizvod koji je nekvalitetniji, a i da nije nekvalitetniji, moramo dati prednost domaćem proizvođaču jer to rade sve razumne države sveta.
Ono što je bitno naglasiti, dobio sam informacije od radnika u Poreskoj upravi, niske zarade, slaba motivacija radnika, neadekvatna opremljenost, neadekvatan poslovni prostor, nemogućnost izlaska na teren, posebno se to odnosi na inspekcijske službe. Država koja nema aparat koji može adekvatno kontrolisati tržište ne može ubrati prihode, zato i nemamo prihode u ovom smislu kao što vi planirate.
Po podacima na vašem sajtu Ministarstva finansija, deficit u budžetu za 2010. godinu, za šest meseci, iznosi 54.614.000.000. Sada kada vidimo u strukturi gde se podbacilo, vidimo da upravo tamo gde su najdostatniji prihodi u budžetu, to su posredni porezi, tamo su prilivi manji, tamo je manja kontrola, tamo nema učešća poreske policije, i tu smo zakazali.
Uz to što postoji sivo tržište koje ne plaća ništa. Ali, ti ljudi su oterani iz legalnih tokova neadekvatnom poreskom politikom, neadekvatnom kreditnom politikom, jer mi umesto da smo imali razvojnu banku ili da smo fondove i Fond za razvoj pretvorili u pravu razvojnu banku, evo sada mi vodimo diskusije o tome da treba formirati razvojnu banku i putem razvojne banke stimulisati ovu osakaćenu privredu.
Kakve finansijske pokazatelje možemo očekivati do kraja godine? SRS godinama ukazuje, prilikom razmatranja budžeta, da sve ono što vidimo u bilansima nije adekvatno. Probiće se deficit za ovu godinu. On je planiran u iznosu od 102 milijarde. Ovi pokazatelji za šest meseci govore da će biti daleko veći.
Kumulativni pokazatelji za državu takođe, vi ste računali na 121 milijardu, biće oko 150, pa do 170 milijardi dinara. Odakle namiriti to? Kreditima. Zato imamo ove tačke dnevnog reda, ove tri, pa i ono do sada.
Zato imamo ova ogromna zaduživanja putem kupovine hartija od vrednosti od strane banaka i od strane onih koji ovog trenutka imaju viška sredstava. Još, s obzirom na vreme, samo jedna vaša rečenica.
Onog trenutka, pre tri meseca, kada je krenulo kolebanje dinara, porast u odnosu na evro, vi ste izašli sa jednom, po meni, neodmerenom izjavom. Neodmerenom izjavom, zato što iza svega toga nije stajala adekvatna politika Ministarstva i Poreske uprave, i svih drugih državnih organa, koji su morali sprečiti sve ono što ste vi rekli, a rekli ste da za povećanje vrednosti dinara su krivi špekulanti. Sutradan vas je guverner opovrgao u svemu tome i rekao da je sve učinjeno po zakonu.
Vi kao ministar finansija ne možete izaći sa takvim izjavama, ne smete izaći sa takvim izjavama, ako one ne stoje. A one ne stoje. Zašto? Ako se rade špekulativne radnje, onda državni organi moraju sprečiti špekulativne radnje. Da li su one sprečene? Nisu sprečene zato što je sve napravljeno u skladu sa zakonom.
Ko je kupovao devize, to niko ne zna. Vidite, prigovarao sam guverneru, prigovaram i vama. Otvorite, budite transparentni, onako kao što ste posle pobede u oktobru 2000. godine rekli da će sve biti transparentno, otvorite te dosijee i da vidimo ko kupuje devize.