Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8515">Milorad Buha</a>

Govori

Članom 2. stav 2. predlagač carinskog zakona izašao je iz ovlašćenja koja pripadaju carinskom organu, pa sam zbog toga zatražio brisanje ovog stava.
Naime, u članu 2. stav 2. kaže se da carinski organ kontroliše međunarodni promet robe doprinoseći slobodnoj trgovini, sprovođenju spoljašnih aspekata domaćeg tržišta i principa koji se odnose na trgovinu, kao i opštoj bezbednosti u lancu trgovine.
Smatram da je ovakvim predlogom predlagač izašao iz konteksta nadležnosti carinskog organa zato što im se ovom projekcijom zakona, ovim stavom, daju veća ovlašćenja nego što bi normalno u pravnom sistemu Republike Srbije trebalo da ima carinski organ.
Ono što je bitno naglasiti jeste da naša država nema nacionalnu strategiju u zaustavljanju negativnih tokova u oblasti uvoza i izvoza. Ako smo konstatovali da od 2001. godine imamo konstantan, i to drastičan, ogroman, rast uvoza, svaka vlada mora se zapitati šta učiniti i kako usporiti uvoz i stimulativnim merama poboljšati izvoz. To se radi nacionalnom strategijom.
Da li ova država ima nacionalnu strategiju? Nema. Da li radi na toj nacionalnoj strategiji? Ne radi. Da li možemo reći za ovu Vladu da je ozbiljna? Ne možemo reći.
Ako Vlada konstatuje desetak godina da imamo negativnu tendenciju, da imamo ogroman deficit, da se on iz godine u godinu povećava, šta čini onda ozbiljna vlada? Zaustavlja tu tendenciju. Čime? Nacionalnom strategijom, zakonskim projektima, stimulisanjem izvoznika, beneficijama, subvencijama itd. Da li to radi naša vlada? Ne radi. Moramo reći da je ovo neozbiljna vlada. Hvala.
Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, krenuću od kritičkog odnosa ministra, koji je ovde priznao da je zbog njegove greške, odnosno greške Ministarstva, došlo do ovih izmena i dopuna. Ministre, samo da vam kažem da niste krivi. Vi ste po profesiji doktor i prirodno je da ne možete snositi odgovornost za promašaj koji su prevashodno formalno-pravne prirode, odnosno isključivo formalne prirode. Vi to ne razumete, ali ono što treba da razumete, to je da su greške učinile vaše službe. Vaše službe u Ministarstvu su morale izvršiti sve ono što ste nam ovde naveli u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Naime, u razlozima za donošenje ovog zakona kažete da predlažete izmene i dopune zakona zbog propusta koji su nastali, a oni su rezultat neusaglašenosti zakona sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije. Pod dva je otklanjanje kolizije pojedinih zakonskih odredaba i treći je definisanje rokova za postupanje Republičkog geodetskog zavoda. Ovo su isključivo formalno-pravni razlozi.
Ministre, kada izađete ovde i kažete da je to greška Ministarstva, onda morate i kazniti one koji su odgovorni za to. Pravna služba u vašem ministarstvu, pravna služba Vlade i sve ostale službe državnih organa ne smeju dopustiti koliziju, neusaglašenost zakonskih propisa. A gde ste vi krivi, ministre? Krivi ste u tome što niste osposobili državni organ koji je ovog trenutka najvažniji u postupku regulisanja odnosa u oblasti prostora i postupku legalizacije, a to je Geodetski zavod.
Geodetski zavod je, što vi takođe ne znate, dobio bitku sa teoretičarima koji su zagovarali dalji nastavak rada putem zemljišne knjige, gruntovnice, posebno na prostoru Vojvodine. Ono što su pravne službe Geodetskog zavoda učinile, to je da su uspele kroz pragmatičan pristup pobediti teoretski zasnovane principe koji se zasnivaju na elementima germanske škole. Ono što mi danas imamo, zemljišnu knjigu, katastarsku knjigu, to je ovog trenutka najsavremeniji oblik vođenja evidencije.
To vi ne znate, to ću vam reći i morate daleko veću pažnju posvetiti Geodetskom zavodu. Zašto? Zbog toga što ista ta služba koja na grbači danas ima na desetine hiljada predmeta koji su nerešeni... A zašto su nerešeni? Zbog toga što nemaju dovoljan broj radnika, nemaju dovoljan broj stručnih radnika, nisu dovoljno tehnički opremljeni, nemaju informacione tehnologije koje zahtevaju ovaj oblik rada i postupanja, nemaju adekvatne zarade, koje bi morale biti daleko veće i daleko bolji pristup svih drugih državnih organa prema ovom državnom organu.
Geodetski zavod ovog trenutka ima najvažniji zadatak, pored svih onih koje je doneo Zakon o državnom premeru i katastru, da reši postupak legalizacije. Ono što je ovog trenutka najvažnije za državni sistem jeste da se legalizacija dovede do kraja. On to ne može učiniti.
Imali smo pre mesec dana štrajk u Geodetskom zavodu. Dolazim iz Novog Sada. U Novom Sadu je na desetine i na stotine stranaka stajalo pred Geodetskim zavodom. Stoje i danas, stajaće i ubuduće. Zašto? Zato što nemaju adekvatne prostorije, nemaju dovoljan broj radnika za normalno postupanje, nemaju tehnologije kojima moraju i treba da obrade adekvatan broj predmeta.
Što se tiče same legalizacije, bespravnu gradnju, ministre, ovim zakonom i ovim sistemom državne kontrole nećete zaustaviti. Prvo, legalizacija nije rešena u normativnom smislu.
Evo, u praksi, da sada krenemo od naknade (ona je možda i nebitna u formalno-pravnom smislu, ali je bitna s finansijskog, ekonomskog i političkog aspekta), podatak – po metru kvadratnom u Inđiji će građanin platiti tri evra, u Novom Sadu 14 evra (govorim o individualnoj stambenoj izgradnji), a u Beogradu za otprilike istu komunalnu izgradnju 67 evra. Gledajte, u pogledu komunalne izgradnje Inđija nema 22 puta manje troškova, niti Novi Sad pet puta. Kako se može dozvoliti takva situacija?
Vi ste to kroz zakon omogućili. Šumarac je 2003. godine pričao o tome da će legalizacija biti jeftina, ubrzana, transparentna itd. Ništa od toga nismo napravili. Legalizovano je svega, u načelnoj raspravi smo o tome pričali, nekih 12-15% objekata koji su ušli u postupak. S ovom razlikom, budite ubeđeni da građani Beograda ne mogu platiti ovako visoku cenu, bez obzira što će se to plaćati u više rata.
Ono što je bitno naglasiti to je da, kroz ovaj način ubiranja sredstava, građani u Beogradu i drugim lokalnim samoupravama gde su razrezane ovako visoke naknade za uređenje građevinskog zemljišta, plaćaju visoke naknade kao vid poreza, državne odmazde, državne rente itd. Legalizacija ne može biti naknada poreza, ne može biti određen vid odmazde zato što ste promašili postupak, niste dobili građevinsku dozvolu, niste dobili upotrebnu dozvolu itd.
Ministre, morate vratiti u ovaj parlament Zakon o prostornom planiranju, zakon o legalizaciji, koji će u kompleksnom vidu razmotriti sve one elemente o kojima sam govorio. Slušali ste predstavnike opozicije koji su govorili o problemima u legalizaciji. Ovaj zakon ih sigurno neće rešiti. Hvala.
Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, kakvo je mesto i pozicija nauke u savremenom srpskom društvu neka nam posluži primer ove dve rečenice koje ću pročitati iz Strategije o razvoju nauke i tehnološkom razvoju RS za period od 2010. do 2015. godine.
Strategija kaže sledeće – mi ne igramo značajnu ulogu ni u jednoj naučnoj disciplini u Evropi i svetu. Neosporivi individualni talenti ne mogu da nam nadomeste činjenicu da se nijedan od naših univerziteta nije našao na šangajskoj listi 500 najboljih u svetu. Upravo ove dve rečenice govore o mestu, poziciji nauke u savremenom srpskom društvu.
Ministarstvo je učinilo napor i izradilo Strategiju. Pitam ministra i stručne saradnike koji su radili – na temelju čega je izvedena ova nacionalna strategija? Jedno društvo koje za sebe kaže da je savremeno, da je civilizovano, mora imati nacionalnu državnu strategiju razvoja. Iz te nacionalne strategije se izvode sve druge nacionalne strategije. Ovom strategijom ste iščupali samo jedan segment, koji pokriva nauka.
Na temelju vaših spoznajnih znanja ste sagradili ono što je ucrtano u temelje ove nacionalne strategije. Vi ste kreirali nešto što ne možete i ne smete kreirati, zato što to mora biti jedna celina izvedena iz nacionalne strategije.
Samo ću vas, u dve rečenice, vratiti na Nacionalnu strategiju privrednog razvoja od 2006. do 2012. godine, koja je morala biti inkorporirana u ovu nacionalnu strategiju, gde je definisano pitanje nauke i tehnološkog razvoja i određena sredstva koja će biti inkorporirana u ovu nacionalnu strategiju. Tu nacionalnu strategiju iz 2006. godine niko više ne spominje. Obaveza državnih organa je da podnesu izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije privrednog razvoja. Međutim, nijednom, ni Vlada ni ova skupština, to nisu razmatrali. Takva sudbina će biti i ove nacionalne strategije. Kada tako nakaradno krenemo, onda tako krenemo i u izradu određenih zakonskih projekata za koje kažete da su temeljni, da su funkcionalni itd.
U obrazloženju ste naveli ukupno šest ciljeva, koji su postavljeni tako široko, koji su sveobuhvatni. Međutim, u izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkom radu ništa od ovoga ne možemo naći. Pokušaću da pročitam – ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su definisanje prioritetnih, osnovnih, razvojnih i primenljivih naučnoistraživačkih programa.
Nijedan član o tome ne govori, ovom što ste naveli u prvom cilju ovog zakona. To je sadržaj Nacionalne strategije, a ne zakona.
Drugo, primena rezultata istraživanja. Gde to možemo naći u zakonu? Dalje, bliže povezivanje s visokoobrazovanim institucijama. Hajde da kažem da ovo možemo na određen način naći, ali i to je širok pojam. Zatim, poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih resursa itd.
Sve se to razilazi jedno s drugim. Šta je bitno? Bitno je da izdvajamo vrlo malo u nauku. Za ovu godinu, 2010, to je oko devet milijardi. Mi smo na lestvici izdvajanja u naučnoistraživački rad pretposlednji, posle Albanije, ali me je strah da će već iduće godine i Albanija biti iznad nas, bićemo poslednji.
Negde 0,275% BDP-a izdvaja se u naučnoistraživački rad. Premalo i ništa. Kada vidimo da će u strukturi tih sredstava, od tih devet milijardi, preko osam milijardi otići za plate, materijalne i nematerijalne troškove, za rad u naučnoistraživačkim ustanovama, svega oko milijardu ili nešto više ide u naučnoistraživački rad. To je zanemarljiva svota. Gde je tu privreda? Gde je učešće privrede? Gde su doprinosi privrede u naučnoistraživački rad?
Nauka je odvojena od države. Nema interakcije između države i nauke. S druge strane, ista ta relacija i korelacija koja postoji između države i nauke treba da bude sa privredom. Nažalost, toga nema.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je pet zakonskih propisa, od kojih tri predstavljaju određeni vid smanjenja budžetskih prihoda, dok nam ostala dva zakona, kojima ratifikujemo određene zajmove, kazuju način kako aktuelna vlast popunjava neadekvatne i nedostatne prihode u budžetu.
Možda to na prvi pogled nema nikakvu vezu, međutim ima. Apsolutno ima direktnu vezu. Upravo ovih pet zakona pokazuje način kako se aktuelna vlast snalazi u uslovima nedostatka sredstava i deficita u budžetu, a s druge strane, ovaj poslednji zakonski propis, kojim se daje garancija na kreditnu liniju jednog javnog preduzeća, govori o načinu kako aktuelna vlast, bez prethodne kontrole, bez analize, daje garancije javnom sistemu i time podriva finansijski, ekonomski sistem, a i fiskalni sistem Republike Srbije.
Gospođo Dragutinović, vi ste u obrazloženju prvog predloga zakona, carinskog zakona, govoreći o kompleksnosti ovog zakona, rekli, između ostalog, da je to zakon koji rešava tehnička pitanja, da je objavljen na 110 stranica i da on u osnovi znači liberalizaciju roba i usluga, omogućava ubrzane tokove u oblasti prometa roba, usluga i kapitala itd.
Međutim, moram naglasiti da ovo nije samo tehničko pitanje. Carinski zakon predstavlja i fiskalno i ekonomsko i finansijsko i privredno i socijalno i političko i pravno i demografsko pitanje itd. Jedan zakon kakav je carinski zakon, obuhvata sva ova pitanja zajedno. To ne može biti samo tehničko pitanje.
Zašto je to fiskalno i finansijsko pitanje? Prevashodno zato što država limitira deo prihoda iz carina. Mi smo (kada kažem - mi, mislim na aktuelnu vlast, državu, budžet) inaugurisali smanjenje budžetskih prihoda po osnovi carina. Godina 2008. je završena sa 70-ak milijardi u budžetu, koje su došle po osnovu prihoda od carina. U 2009. godini taj prihod je smanjen za gotovo 30-ak milijardi.
Prošle godine je naplaćeno oko 43 milijarde dinara, što je smanjenje za nekih 28-29 milijardi. Kako nadomestiti razliku ovih prihoda, najbolje pokazuje tačka 4. ovog dnevnog reda – zajmovima, zaduživanjem i novim kreditima.
Prelazni trgovinski sporazum i Sporazum o pridruživanju su takođe zakonski propisi koji direktno utiču na carinski sistem. Ratifikacijom i jednog i drugog dokumenta, mi direktno kreiramo carinsku politiku. Znači, jeste da je ovaj carinski zakon kompleksan, da rešava mnoga pitanja u oblasti prometa roba, usluga i kapitala, ali je druga zakonska regulativa, međunarodni sporazum, koji ratifikuje ova skupština, daleko bitnija i vitalnija, zato što ona direktno postaje pravni sistem Republike Srbije, koji u određenim stvarima derogira carinski zakon, derogira stope, osnovice itd.
Ono što je bitno naglasiti, to je da je Republika Srbija, prihvatajući Prelazni trgovinski sporazum, izgubila 300 milijardi evra sredstava po osnovi prihoda koje smo dobijali od carine. Kojim načinom, kojim vidom nadomestiti prihode koji su dolazili po ovom osnovu? Nema osnova, vi ih ne stvarate.
Gospođo Dragutinović, u četvrtak, kada ste odgovarali na poslaničko pitanje Vladana Jeremića o spoljnotrgovinskom poslovanju, naglasili ste da smo postigli veliki uspeh zato što je smanjen deficit. Recite mi jednu meru kojom ste vi uticali na smanjenje uvoza, odnosno povećanje izvoza.
U 2009. godini smanjen je uvoz za 35%, spontano, nikakvom aktivnošću Vlade. Pročitaću vam podatke o spoljnotrgovinskom bilansu zemlje za poslednjih sedam-osam godina: 2003. godine – 1.890.000.000, 2005 – 4.831.000.000, 2007 – 7.75.000.000 evra, 2008 – 8.152.000.000 evra, 2009. godine – oko 4.800.000.000 i nešto više, zavisi koji kurs uzimamo u obzir. Ovo smanjenje nije rezultat nijedne aktivnosti Vlade.
Kada govorimo o izvozu, izvoz je takođe smanjen. Ne smemo se hvaliti time da smo smanjili deficit. Objektivno jesmo, ali to je rezultat sporednih aktivnosti, koje nisu rezultat aktivnosti Vlade. Nijedna aktivnost Vlade nije išla u pravcu smanjenja uvoza i povećanja izvoza. Da je to bilo, onda bi deficit bio daleko manji.
Izvoz koji smo imali u 2009. godini odgovara izvozu iz 90-ih godina, daleko je manji od izvoza koji smo imali 70-ih i 80-ih godina. Za koje aktivnosti se možemo pohvaliti da smo ostvarili uspeh, da smo povećali izvoz ili smanjili uvoz? Nema tih aktivnosti.
Evo, pročitaću vam jedan podatak, koji govori o tome kolika je nebriga u oblasti izvoza. U 2009. godini je izvezeno 580 tona svinjetine, a s druge strane, uvezeno je 4.208 tona svinjetine. Ne govorimo sada o kvaliteti uvoza, ne govorimo o sredstvima koja su uvoznici dali za uvoz svinjetine, govorimo o klasičnom podatku, o tome koliko malo izvozimo, koje su prednosti ovoga područja, naše države, da unapredimo izvoz.
U 19. i početkom 20. veka Srbija je bila perjanica u izvozu svinja, a sada imamo situaciju da mi uvozimo. I to koliko puta? Sedam puta više uvozimo nego što izvozimo. Gde je tu mera Vlade? Nema je.
Da se vratimo na politiku koja proizlazi iz Prelaznog trgovinskog sporazuma. Smanjene su carinske stope, smanjene su osnovice, država je po osnovu tog smanjenja izgubila 300 miliona evra, ali su drugi neposredni efekti daleko nepovoljniji po državne interese Republike Srbije. Koji su to efekti? Smanjenjem carinske stope, smanjenjem osnovice, dobili smo daleko manje prihode od carine i manje prihode od PDV-a.
S druge strane, u prometu smo dobili daleko više uvoznih proizvoda. Time smo direktno izvršili nelojalnu konkurenciju prema domaćim proizvođačima. Time smo učinili loš potez po interese proizvođača iz Republike Srbije. Proizvođači iz Republike Srbije su, u nelojalnoj konkurenciji, zbog izvoza subvencija iz Zapadne Evrope i ostalih država, došli u poziciju da imaju ogromne zalihe, da imaju nelikvidno poslovanje, da se zadužuju po nepovoljnim kamatama i došli su u stanje nesolventnosti, gašenja preduzeća, otpuštanja radnika i svih drugih negativnih pojava.
Ovakvim uvozom i odsustvom intervencije države stvorili smo preduslove gašenja domaće privrede. Zato nam je i industrijska proizvodnja smanjena u toku 2009. godine za 12 zarez nešto posto. Daleko je više. Vaši statistički podaci sigurno tome ne odgovaraju. Podaci koje ste naveli na sajtu Ministarstva finansija, Zavoda za statistiku i drugih državnih organa su frizirani. Oni nisu takvi. Pad industrijske proizvodnje je daleko veći.
Pad građevinarstva, trgovine itd. je daleko veći nego što vi to navodite. To nam govore podaci iz privrednih komora i drugih asocijacija koje okupljaju proizvođače, koji ukazuju da u ovim uslovima ne mogu raditi i privređivati. Gde je tu država? Nema je.
Koje su to kreditne linije koje ste vi omogućili privrednim subjektima, da mogu preživeti ovo teško vreme? Ekonomska kriza je bila prisutna u svetu, prisutna je i danas, ali svi su na određeni način zaokružili svoje kreditne sisteme, pomogli svojoj privredi, omogućili preživljavanje. Međutim, naša privreda ne preživljava, ona je na izdisaju.
Da je to činjenica, govori nam podatak da je ovoga trenutka 67.000-68.000 privrednih subjekata blokirano. S njima je blokirana i ogromna aktiva u budžetskom sistemu, koja dolazi do iznosa 270-280 milijardi dinara, koja bi bila prava injekcija da imamo mogućnosti da je uberemo.
Poreska uprava je blokirala 60 i nešto hiljada privrednih subjekata, ali su blokirana i ona sredstva koja su ta preduzeća bila dužna da uplate u budžet Republike Srbije. Oštećen je i budžet, oštećeni su svi korisnici budžeta, i penzioni i zdravstveni fond, kao i sve druge državne institucije koje se alimentiraju po tom osnovu iz tih sredstava.
Navešću vam podatak iz 2008. godine o učešću prihoda u budžetu Republike Srbije. Učešće prihoda od carina u 2008. godini bilo je 11%, 2008. godine 7%, u 2010. godini će, po ovoj projekciji, biti 6%, i daj bože da se i to naplati.
Ono što treba da zabrine vas i građane Srbije, a posebno aktuelnu vlast, koja ne čini ništa po pitanju svih ovih negativnosti na koje ukazuju SRS i opozicija u ovom parlamentu, a morate preduzimati mere, jeste sledeće. Vrlo je opasno da radnici koji gube posao odlaze na ulicu i snalaze se tako što prelaze u sivu ekonomiju.
Prema podacima ekonomskih stručnjaka, siva ekonomija je u 2008. godini pokrivala otprilike 12-13% svih finansijskih tokova. Oko četiri milijardi evra se kretalo u toj sivoj zoni. Za 2009. godinu isti ti stručnjaci kažu da je to negde oko 10 milijardi evra. To je jedna trećina.
Ovih dana su se na ulicama pojavili preprodavci deviza. Vi danas možete u manjim gradovima, ne znam za Beograd, verovatno i ovde, dobiti gorivo na crno. U manjim gradovima, to vam odgovorno tvrdim, to je krenulo. Nema još kanistera na ulicama, ali vrlo brzo će doći. To sve treba da vas zabrine, da vam ukaže na to da morate preduzimati radnje da se otklone svi oni problemi koji su kulminirali u ovih nekoliko godina.
S obzirom na vreme, moram ukazati na još jednu negativnu pojavu. To je da ste vi kroz ovaj drugi zakon, o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, brisali kamate po osnovi devizne štednje.
Jeste da ste time pomogli građanima, neće izdvojiti kamatu, ali niste pomogli državi. Kome ste najviše pomogli? Pomogli ste bankama. Banke su u privilegovanom položaju. Cela privreda i celo društvo grca u deficitu, u gubicima, u dugovima. Jedino banke ostvaruju prihode, ostvaruju dobit i razbacuju se sredstvima.
Evo načina kako vi pomažete bankarski sistem. Ovo je način kako banke stvaraju akumulaciju. Ona sredstva koja građani treba da plate državi, neće doći u budžet, završiće ponovo kod banaka i banke će doći jeftino do kreditnih sredstava.
Vi i sami kažete, to konstatuje vaše ministarstvo, to konstatuje i predsednik Vlade, da su pasivne i aktivne kamate u bankarskom poslovanju vrlo negativne pojave. Odnos između aktivne i pasivne je između tri i 18 puta. Ne posto, nego puta. Tolika sredstva se ulivaju u bankarski sistem.
I, normalno, vi ta sredstva dobijate (kada kažem vi, mislim na budžet Republike Srbije) kroz prodaju trezorskih zapisa po vrlo povoljnim uslovima, pokrivate deficit budžeta, a banke, umesto da plasiraju u privredu, plasiraju u budžet, jer je to daleko sigurnije.
Šta od toga imaju građani? Nemaju ništa. Imaju samo obavezu da kroz poreski sistem izdvoje 95% prihoda ovoga budžeta. To je žalosna činjenica, ali je činjenica. Na restriktivnoj politici države, na restriktivnim zakonima, na porezima i na sili državnog aparata, živi ova država. Hvala vam.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 11. Mislim da je ovo klasičan primer kršenja demokratskih principa, parlamentarizma i višestranačja, jer je odredba kojom se definiše javnost rada a koja ne uključuje direktne televizijske prenose apsolutno kršenje najvažnijeg demokratskog principa, a to je javnost rada najviše državne institucije.
Ovako kako ste vi napisali ovo ne bi napisao ni student prve godine pravnog fakulteta. Kažete ovako: „Javnost rada Narodne skupštine se obezbeđuje stvaranjem uslova za televizijske i internet prenose sednica Narodne skupštine...“. Šta znači stvaranje uslova? Pa, da li ima televizijskih prenosa ili nema, da li je obaveza ove institucije i informativne delatnosti kao takve da obaveštava o radu na najeklatantniji način, a to je televizijski prenos?
Šta znači stvoriti uslove za televizijske prenose, koji su to uslovi? Finansijski uslovi? Pa, u budžetu Republike Srbije obezbeđena su sredstva. Medijski uslovi? Znamo ko sprovodi medijske uslove, mediji su prisutni, da li je to Drugi program Javnog servisa ili neki drugi. Raspišite tender i videćete da ima mogućnosti, i drugi medijski operateri će se uključiti ovde, dati sigurno jeftinije prenose i postići ćemo ono što je neophodno, a to je javnost rada. Ovako kako ste napisali – stvaranjem uslova obezbedićemo javnost rada – nećemo nikada.
Pravna formulacija, normativna formulacija, kao što ste naveli ovde, sakriva stvarnu suštinu – izbegavanje javnosti rada. Način kako vi radite prenose sednica, prenosi sednica u repriznom smislu u tri, četiri, pet ujutru, ne doprinosi ni u kom slučaju javnosti rada.
Začuđujuće je da na ovakav način pokazujete svetu demokratičnost srpskog parlamenta i da se ovakva pravna formulacija nalazi u našim zakonskim propisima. Kako će je tumačiti vrli direktor Aleksandar Tijanić mi to znamo. Reprizno, u dva i tri sata. Ko to gleda? Da li na taj način postižemo javnost rada? Sigurno ne postižemo.
Ovo je greška, ispravite to. Mislim da je primereno da građani Srbije koji žele da prate rad najviše državne institucije imaju direktan prenos, a ono što ova država i ovaj narod kroz poreze i doprinose uplate u budžet zaslužuje pravu, adekvatnu javnost rada, direktne televizijske prenose. Vi ovakvom pravnom formulacijom automatski brišete direktne televizijske prenose i utičete na to da nemamo adekvatnu javnost rada. Kršite i Ustav, kršite i zakon. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moj amandman se odnosi na član 15, koji govori o nadležnosti Skupštine.
Ovim amandmanom sam predložio izmenu u tački 8). Zbog javnosti moram da pročitam odredbu tačke 8). Odredba kaže sledeće: „daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine“. Ovim amandmanom je predloženo da se reči „autonomne pokrajine“ zamene rečima „autonomnih pokrajina“.
Poznato nam je da je ustavna odredba normirala dve autonomne pokrajine. Mi ovakvim normiranjem faktički amputiramo jednu pokrajinu. Ono što su naši neprijatelji učinili u stvarnom životu mi činimo u normativnom smislu. Nedopustivo je, protivustavno normiranje na ovaj način kao što vi normirate. Ovakvim normiranjem vi pomažete upravo onima koji su učinili da mi u stvarnom životu izgubimo AP Kosovo i Metohiju.
Ovo nije prvi put. Ovakvim načinom normiranja u toku prošle godine ste ugradili u pet do šest zakona odredbu u jednini, koja se odnosi na jednu autonomnu pokrajinu, misleći na AP Vojvodinu, čime normativno brišemo AP Kosovo i Metohija. Ovo je protivustavna odredba.
Zalažem se i tražim, u ime SRS i u ime naroda Srbije, da se ovo izbriše i da stvarna, normativna odrednica bude – autonomne pokrajine, onako kako to nalaže Ustav.
Javljam se po članu 104. Poslovnika. Zadatak ove Narodne skupštine je da pomogne, između ostalog i u normativnom smislu, u zaokruživanju odbrambenog sistema, čime ćemo odbraniti i sačuvati Autonomnu pokrajinu. Ako mi normiramo na ovaj način, kao što sam rekao, u toku prošle godine u različitim oblicima pravnog normiranja uvek iskazujemo to u jednini, time pomažemo našim neprijateljima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, naime SRS traži i zahteva da se deficit budžeta utvrdi zakonom i da ga državni organi poštuju u smislu odredaba Zakona o budžetskom sistemu.
Ono što je učinila Vlada od septembra ili početkom oktobra je direktno kršenje odredaba Zakona o budžetskom sistemu. Naime, Zakonom o budžetskom sistemu definisani su načini i uslovi kada budžet ima prihode manje od predviđenih u samom budžetu ili ima veće prihode. U ovom slučaju se radi o smanjenim prihodima u budžet, odredbama člana 62. Zakona o budžetskom sistemu data su jasna uputstva šta državni organi, i Ministarstvo finansija i Vlada, u ovom slučaju moraju učiniti da bi se izvršio rebalans budžeta.
Naime, članom 62. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je sledeće - ako se u toku fiskalne godine rashodi povećaju ili prihodi smanje, u ovom slučaju imali smo smanjenje prihoda, Vlada na predlog Ministarstva može obustaviti izvršenje pojedinih rashoda, ne duže od 45 dana.
Pod privremenom obustavom izvršenja, predviđena je sledeća radnja koju mora Ministarstvo finansija zajedno sa Vladom učiniti - zaustaviti preuzimanje obaveza. Da li je Vlada učinila zaustavljanje obaveza? Ne. Obaveze su tekle onako kako je priroda toka zaduživanja išla. Nadalje, morali su Ministarstvo finansija i Vlada preduzeti sledeću stvar - predložiti produženje ugovorenog roka za plaćanje. Ni to nije učinila. Zatim, zaustaviti davanje odobrenja zaključenju ugovora, ni to nije učinila, zaustaviti korišćenje kvota itd.
To su sve mere koje Ministarstvo finansija mora učiniti kada se smanje prihodi i kada se predviđeni deficit budžeta probije. U ovom slučaju, Ministarstvo finansija je moralo preduzeti ove mere. Ovo je direktno kršenje odredaba Zakona o budžetskom sistemu. Ovo što je učinila ova vlada je loš primer za sve direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, jer će oni to isto činiti.
Ovakvim merama, ovakvim nepreduzimanjem mera, da se ispoštuje zakonska procedura i da se zaustavi povećanje deficita, doveli ste celokupnu državu da se mora zadužiti. Na koji način? Protivzakonit način, ne samo republički organi, republička vlast, kroz povećanje deficita u budžetu, nego i lokalna samouprava, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava.
Ono što je bitno naglasiti, to je da ova vlast ne vodi računa o drastičnom povećanju deficita budžeta. Naime, 2007. godine, deficit za celu budžetsku 2007. godinu bio je 13,5 milijardi dinara, 2008. godine 45,7 milijardi, 2009. godine gotovo 105 milijardi. Budžetom za 2010. godinu planirana je deficit od 107 milijardi. Da li ova vlast može zaustaviti rapidno povećanje deficita i da li se može zadržati na 107 milijardi? Ne može.
SRS upozorava aktuelnu vlast - zaustavljajte deficit kroz smanjenje javne potrošnje direktnim merama u oblati javne potrošnje. U protivnom će ovaj deficit, koji ste planirali na 107 milijardi, biti 130 do 150 milijardi.
Ono što treba još da zabrine, to je, ono što vas ne brine, da je uz rapidno povećanje deficita u republičkom budžetu došlo do ogromnog deficita i u pokrajini. Dozvolili ste povećanje pokrajinskoj skupštini za 2009. godinu da poveća sa 4,5 na 11 milijardi. Budžet za Beograd za 2010. godinu, deficit od 17 milijardi. Lokalna samouprava će imati nekoliko puta, možda nekoliko desetina puta, veći deficit u odnosu na 2009. godinu, jer će biti ogroman deficit u budžetima lokalne samouprave.
Kako to zaustaviti? To se ne može zaustaviti bez kresanja javne potrošnje. SRS je poslednjih godina na desetine i stotine amandmana podnosila kojima je ukazivala na koji način treba zaustaviti javnu potrošnju.
Bespotrebna finansiranja po ugovorima o delu, specijalizovanim uslugama, nabavkama materijala, raznim izgradnjama i ono što je nepotrebno, što se mora zaustavljati, ono što je ovog trenutka nepotrebno sa aspekta održivosti rada državnih organa, funkcionisanja državnih organa, finansira se sve i svašta. Zato imamo takav deficit.
Na koji način ga pokrivamo? Pokrivamo ga zaduživanjem. Gde su razmere tog zaduživanja? Kako zaustaviti to zaduživanje, iz kojih izvora i pod kojim uslovima to činimo? Sve su to dileme kojima se morate pozabaviti.
Ono što je bitno naglasiti, to je da ćemo u budžetskoj 2010. godini imati smanjenje prihoda. Zašto? Zato što u privrednim smislu smo prezadužili privredne subjekte. Taj broj se smanjio. Znamo i sami da imamo 70 hiljada blokiranih preduzeća, blokiranih od poreske uprave zbog neizmirenja poreskih obaveza.
Znamo da u budžetu poreski prihodi iznose 93, a neporeski 7%. Kada i na koji način pomeriti ove neporeske prihode na 10, 12, 15 i više, a smanjiti poreske prihode? Kako rasteretiti privredu, kako rastereti građanstvo? To je pitanje kojim se mora baviti Vlada. Međutim, to vas ne interesuje.
U budžetskoj 2010. godini imaćemo ponovo povećanja budžetskog deficita, imaćemo rapidno povećanje poreskih obaveza preduzeća koja rade. Koliko je preduzeća ostalo? U privrednom smislu, aktivno je nešto oko 110, između 105 i 110 hiljada preduzeća. Ovoga trenutka blokirano je sedamdesetak hiljada. Dvadesetak hiljada prema vašim podacima je u ogromnoj nelikvidnosti, neredovno izvršava svoje obaveze.
Da li će u 2010. godini doći aktivnim merama države do smanjenja nelikvidnosti? Neće, zato što u budžetskom smislu niste predvideli mere za povećanje nelikvidnosti preduzeća, pomoć privredi. Ono što ste predvideli subvencija u iznosu od 3,5 milijardi je premalo, to je premali kolač da bi se zadovoljile potrebe narušene privrede, ugašene privrede, slomljene privrede, privrede na izdisaju, privrede koja ovog trenutka ne može nositi teret ovako velike javne potrošnje.
Šta nas može očekivati u poslovnoj i budžetskoj 2010. godini? I dalje rapidno smanjenje broja aktivnih privrednih subjekata, smanjenje njihove aktivnosti, smanjenje izvoza, smanjenje izdvajanja u budžetskom smislu i još veći deficit. Da li vas to brine? Ne brine. Jedini izlaz je kroz strana zaduživanja i to ima svoje granice. Vrlo brzo će doći trenutak kada ćemo kao država bankrotirati.
Mi smo sada na ivici bankrota, samo se to ne priznaje. Zašto? Uz ogroman budžetski deficit imamo deficit u tekućim plaćanjima, imamo deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju. On je ove godine samo slučajno zaustavljen, smanjen u odnosu na prethodne godine, zbog toga što je ekonomska kriza u svetu, određeni problemi na domaćem tržištu, što se tiče tražnje i zbog toga je smanjen i ove godine će biti negde u nivou između 4 i 4,5 milijardi evra.
Imamo deficit u poslovanju Fonda penzionog osiguranja, deficit u poslovanju Fonda zdravstvenog osiguranja itd, deficit do deficita. Imamo ogromne probleme u finansiranju velikih sistema, od 590 javnih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća, 580 je prošlu godinu, 2008. godinu, poslovalo sa gubitkom. Kakva će situacija biti u ovoj godini? Još gora. Možda samo na prste možemo izbrojati preduzeća iz javno-komunalne privrede koji će poslovati sa dobitkom.
Kakva je perspektiva tih preduzeća? Kakva je perspektiva države u takvoj situaciji, kada je deficit na deficit, kada imamo gubitke u javno komunalnoj privredi, kada imamo gubitke u spoljnotrgovinskom poslovanju? Nema perspektive. Zato, otvoreno, SRS vam govori da ćemo doći u situaciju opšteg bankrota.
Zaustavite te negativne tokove. To se ne može bez rapidnog rezanja javne potrošnje.
Kada uporedimo budžet 2008. godine, kada je bilo oko 45% izdvajanja za javnu potrošnju i 2009. godinu sa negde 43%, ove godine smo negde na 43,5% - 44%, nikakvo smanjenje. Bez smanjenja, rapidnog smanjenja, izdvajanja u administraciju, ali ne u zarade. Zarade u administraciji su male, ali nisu u javnim preduzećima. To morate zaustavljati, a tu ne činite ništa. Zašto? Zato što vama rade stranačke kolege tamo.
Zarade u javno-komunalnom sistemu je veće između 35 i 40% u odnosu na zarade u državnoj administraciji. Ispravite to. Sve ono što pretekne od toga zaustavljanja, izdvajanja u lične zarade, prebacite u privredu, pa ćete videti na koji način se može upumpati u budžet daleko više sredstava. Toliko. Hvala vam.
Ovo možete računati kao vreme ovlašćenog predstavnika.
Gospođo Dragutinović, osnovna primedba opozicije, ovo je već četvrti budžet koji predlažete i nejasno nam je iskazano sve ono što se odnosi na formiranje BDP. Ni u jednom od ova četiri predloga zakona o budžetu nam niste iskazali sve podatke koji su neophodni o učešću svake grane u BDP.
Probaću kroz nekoliko podataka koje možemo dobiti na raznim sajtovima, a konkretno sam kao predsednik Odbora za industriju bio prisutan u nekoliko navrata na sednicima Odbora za građevinarstvo i u raznim drugim odborima u Privrednoj komori Srbije, pa sam te podatke dobio u toj asocijaciji.
Naime, u oblasti građevinarstva učešće niste nigde iskazali. Nekoliko podataka govori o stvarnoj razmeri krize u oblasti građevinarstva. U 2006. godini ukupno je izgrađeno 18.162 stana, u 2007. godini 19.049, u 2008. godini 19.800, u 2009. godini 2.000, čak kažu i manje od 2.000. Vidite, ovo je gotovo deset puta manji broj izgrađenih stanova nego što je to bilo u 2008. godini.
U tom udruženju smo dobili podatak da su svi u avgustu bili na kolektivnom godišnjem odmoru i takav odmor je nastavljen i u devetom i u desetom mesecu. Zašto? Zato što su im zalihe proizvoda bile tolike, da nisu imali kupce i morali su obustaviti proizvodnju.
Vaš sintetički pokazatelj koji ste ovde izneli je da je obim građevinarstva smanjen za 22,4% u odnosu na 2008. godini. Recite mi na temelju čega ste došli do 22,4, ako je obim stambene izgradnje deset puta manji, ako je građevinska operativa gotovo zaustavila svoju proizvodnju, ako je obim izvršenih usluga u osnovnom delu građevinarstva prepolovljen ili možda četiri puta manji, kako ste došli do 22,4%?
Kakva je situacija sa poljoprivredom? Prema vašim podacima, koje ste iskazali u budžetu za 2010. godinu, naveli ste podatak da je obim poljoprivredne proizvodnje povećan za 2%. Jeste on povećan po obimu, ali je u finansijskom smislu smanjen za 18%.
Vi nekada koristite naturalne pokazatelje, nekad finansijske pokazatelje, nekad kombinujete i jedno i drugo i dođemo do nekih friziranih podataka koji ne znače ništa.
Predložili ste četiri finansijska akta, ni u jednom nismo dobili ono što ova skupština treba da dobije – kako se formira BDP? Koliko je učešće privrede? Koliko je učešće poljoprivrede? Koliko je učešće turizma? Koliko je trgovine itd? Onda to treba da vidimo, kako je to u odnosu na 2008. godinu, kako je to u odnosu na 1990. godinu kao repernu godinu koju koristimo sada u određenim pokazateljima, da bi pokazali određene prednosti u nekoj grani ili određene slabosti.
Navešću vam samo u oblasti privrede, obim privredne proizvodnje je u odnosu na 1990. godinu 51%. Obim 2009. godine u oblasti privrede odgovara privrednom produktu ili proizvodnji iz 1967. godine.
Ako ne zaustavite ovaj trend blokade privrede, blokiranje privrednih društava, nelikvidnosti i nesolventnosti privrede, ući ćemo u pedesete godine, pa i četrdesete godine. Tu nema kraja.
Šta sada sa tim privrednim subjektima koji su blokirani? Doneli smo Zakon o stečaju, tek nakon treće godine će pokrenuti država postupak stečaja, a do tada imamo ovo šarenilo koje imamo u oblasti privrede – blokirane, nelikvidne, neuredno plaćanje, neizmirenje obaveza, jer vi nemate snage da te negativne tokove zaustavite.
Zamislite vi da se mi sada po privrednom produktu nalazimo u 1967. godini, onda kada smo koristili kamione "FAP" i "TAM" itd, onda kada smo imali, maltene, fizički način privređivanja u odnosu na savremene sisteme i savremenu tehnologiju koju imamo danas. Imamo tu tehnologiju i možemo je koristiti, ali moramo omogućiti privredi ambijent, finansijska sredstva i tržišne uslove da radi i privređuje. Bez toga nema privrede.
Ono što SRS traži je da sve ono što navodite u budžetu, a posebno u obrazloženju budžeta da bude koncizno i jasno, ne zatrpano sa hiljadama podataka koji nisu potrebni ovde. Ovde nabrajate zakonske propise koje ste koristili prilikom sastavljanja budžeta. To nam ne treba. To je opštepoznato.
Zašto ih nabrajate ovde, na desetine i stotine podataka koji nisu, a ono što je neophodno, ono što čini suštinu, srž, temelj svakog sistema, pa i budžetskog sistema, to niste naveli. BDP jednostavno ne možemo nigde naći. Zašto? Zato što se on frizira.
Kako ste došli, pročitaću vam, kako ste došli do tri, rekli ste između tri i tri i po možda četiri posto pada BDP u 2009. godini, ako je obim industrijske proizvodnje smanjen za 15%, prerađivačke industrije 19,4%, realni promet u trgovini na malo je smanjen za 10,2%, pad u oblasti turizma je 4%, vrednost građevinskih radova, kažete, stalne cene 22,4%, obim saobraćajnih usluga 14,6%, obim poštanskih aktivnosti i telekomunikacija je povećan za 26,9%?
Zašto to niste finansijski pokazali, da dobijemo pravu finansijsku sliku? Nemojte kombinovati, nekad po obimu, nekad po finansijskim pokazateljima. Kada ćemo to dobiti? Bez toga nema... To je osnova, to je teorija, to vi kao profesor univerziteta tako učite studente, sa pravim, sa potpunim, jasnim i tako i ispitujete, ali ovde, kada treba da pokažete prave podatke, mi dobijamo frizirane podatke.
To morate priznati, ovo su frizirani podaci, a to i pojedini ekonomski analitičari otvoreno i kažu.
Što se tiče BDP, on je u magli. Ko ga zna? Ne zna ga niko, zato što je nerealno, ali se to proteže unazad nekoliko godina. Da ste onoga trenutka kada ste preuzeli resor, da ste krenuli sa pravim podacima, onda bi daleko zdravije bilo postavljanje svih vaših mera i aktivnosti u smislu prevazilaženja ovako lošeg stanja. Hvala.
Zbog javnosti ću morati pročitati odredbu člana 4. Predloga ovog zakona, zbog jasnoće.
Kaže: „Izuzetno u 2009. godini, u slučaju da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih, Vlada donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti unese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu ili za namene koje nisu predviđene ovim zakonom“.
Gledajte, samo komentarišem ovaj prvi deo, znači, u slučaju da se u budžetu ne ostvaruju, ne limitiraju dovoljna sredstva za izvršenje aproprijacije, to je ta situacija. Vlada donosi odluku da se iznos aproprijacije koje nije moguće iskoristi unese u tekuću budžetsku rezervu. Kako će uneti nešto što je nedostatno, što nedostaje? Tekuća budžetska rezerva se ne finansira iz nepostojećih prihoda. Finansira se iz postojećih prihoda. Ovo je suprotno odredbama o budžetskom sistemu koji jasno kaže – sredstva budžetske rezerve koristiće se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne. Ovo vam je sasvim dovoljno da na temelju člana 69. Zakona o budžetskom sistemu to izvršite.
Ne znam šta će vam ovo? Finansiraćete nešto iz nepostojećih sredstava. Ne možete finansirati bilo koji oblik, niti bilo koju aproprijaciju iz sredstava koja nedostaju. Odbili ste iz nepostojećih razloga ovaj moj amandman, ali idemo dalje.
Postavljam pitanje ministru finansija – kakva je sudbina opšteg kolektivnog ugovora? Samo zbog javnosti moramo da ukažemo na ono kako smo došli do opšteg kolektivnog ugovora. Deset dana pred izbore 2008. godine, između poslodavaca, sindikata i Vlade je potpisan opšti kolektivni ugovor. U novembru 2008. godine potpisan je aneks u kojem su data određena finansijska prava u smislu regresa, toplog obroka i za minuli rad, tako da po svakom radniku u 2009. godini trebala je država obezbediti 7.000 dinara. Ukupno za 12 meseci je to 84.000 dinara.
Šta se odigralo sa tim opštim kolektivnim ugovorom? On je zamrznut. Takvo je zvanično objašnjenje zajedničkog sastanka ekonomsko-socijalnog saveta na kojem su bili predstavnici Vlade, Sindikata i poslodavaca. Kako zamrznut? Zakon o obligacionim odnosima ne poznaje termin zamrzavanja, neprimenjivanja: ili postoji i sa određeni obavezama onoga ko ga je potpisao, ili ne postoji; ili se primenjuje ili se ne primenjuje.
Šta je to za 2009. godinu ono što je trebalo izdvojiti za ove namene? Za državnu administraciju 42 milijarde dinara, za lokalnu samoupravu oko 9 milijardi dinara i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja 18 milijardi, što je ukupan iznos od 69 milijardi dinara. Otprilike 12% budžeta.
Bili ste svesni da nećete moći ispoštovati, ali ste potpisali. Slagali ste narod, slagali ste državnu administraciju. To je sada više nego što je Dinkićevih 1000 evra. Ovo je druga godina da niste predvideli ovo što je predviđeno, što je zamrznuto. Kada će se odmrznuti? Da li postoje određene računice da se nađu sredstva, da se obezbede sredstva i da se ta sredstva plate onome kome pripadaju, na temelju onoga što je potpisano?
Nemate odgovor na ovo. Raskinite ugovor. Opšti kolektivni ugovor morate staviti van snage. On je sa ovom neprimenom zamrzavanja, on je faktički van snage, ali time derogirate sve druge kolektivne ugovore. Ovo je temeljni kolektivni ugovor za sve ostale ugovore. Šta je sa posebnim, šta je sa pojedinačnim itd? Sve je to van snage. To je jedno šarenilo u primeni, samo zbog toga što dajete lažna obećanja. Ovo su lažna obećanja.
Kada smo kod lažnih obećanja, ovo vam je za verovali ili ne. Na jedno moje poslaničko pitanje koje sam uputio još negde u toku prve polovine godine – koliko je sredstava izdvojeno u toku 2001. i 2008. godine za zapošljavanje, zatim koje državne ustanove su vršile plasman ovih sredstava, koliko je novih radnika uposleno u tom periodu i koji su međunarodni krediti zaključeni i povučeni za zapošljavanje itd, Vlada mi je dala odgovor u kome kaže sledeće – u periodu od 2001. do 2008. godine prosečno je godišnje zaposleno oko 250.000 lica, sa napomenom da je u 2008. godini oko 100.000 više zaposleno nego u 2001. godini.
Od 2001. do 20008. godine to je, kalendarski gledano, osam godina, puta 250, to je dva miliona ljudi. Mi nemamo nezaposlene. Moramo uvoziti radnu snagu. Ovde to piše.
Vidite kakve odgovore daje ova vlada. Imate li odgovor na ovo? Nemate. Hvala.
Naime, ovim amandmanom predložio sam brisanje stava 2. u članu 14, jer je on kao takav nepotreban. S druge strane, u obrazloženju sam naveo da u pravnim propisima kojima se reguliše mesto i uloga, pozicija prava i obaveze Komisije za hartije od vrednosti nigde ne stoji određeno pravo iz koga bi mogla proisteći ova obaveza koja je predviđena ovim stavom 2. člana 14.
Naime, u stavu 2. kažete sledeće – Komisija za hartije od vrednosti propisuje sadržaj i formu obrazaca, finansijskih izveštaja za investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima i berze i brokersko-dilerska društva.
Prosto je čudno da nešto što je u nadležnosti Ministarstva finansija ili kako ste vi rekli u stavu 1 - ministra finansija, da propisuje sadržaj, kao što je to bilo uobičajeno, ustaljeno, kao što je praksa i u drugim zapadnim zemljama, da to rade nadležna ministarstva. Ona propisuju formu, sadržaj svih akata koja se odnose na izveštavanje. Sada vi to ubacujete nekom državnom organu koje nema ni potrebe da se bavi ovim.
S druge strane, ono što je bitno naglasiti, nevezano za ovaj član, to je da se u javnosti digla velika prašina oko Izveštaja Državne revizorske institucije, s pravom, zbog ogromnih propusta državnih organa u brojnim postupcima, a posebno u postupcima koji se odnose na finansijska izdvajanja, plaćanja i tako dalje.
Ono što je bitno naglasiti je to da niko nije spomenuo mesto, ulogu, funkciju budžetske inspekcije. Šta je činila budžetska inspekcija da otkloni sve ono što je državna budžetska institucija utvrdila u svom radu za ovih osam meseci? Onemogućili, pet godina onemogućavate rad Državne revizorske institucije. Ovoga trenutka nemaju ni adekvatne prostorije, nemaju ni tehničku opremljenost, nemaju dovoljnih finansijskih sredstava, nemaju ni tehničko-tehnološke uslove za normalan rad i funkcionisanje.
Na temelju površnog rada, bez obzira što kažu da su 27% državnih organa iskontrolisali, nema tu kontrole, tu je nikakva kontrola. Ne može se kontrolisati na način da se pojedinačno, parcijalno izabere neki državni organ. To mora biti stalna funkcija. Stalnu funkciju po našem pravnom sistemu ima budžetska inspekcija.
Gospođo Dragutinović, kada ste podneli informaciju o uočenim nepravilnostima od strane budžetske inspekcije ovoj Skupštini i tražili preduzimanje određenih mera? Koliko je podneto zahteva za pokretanje prekršajnog postupka? Koliko privrednih prestupa? Koliko krivičnih dela? To vas ne interesuje.
Vidite, kada izađe ovo, ispliva nešto što je sasvim normalno i uobičajeno, ali drugi državni organi koji su kontrolni organi, oni ne rade svoju funkciju. Šta je sa internom kontrolom? Prvo interna kontrola kod vas ne deluje. Tako bar piše u budžetu koji ste vi, vi ste podneli izveštaj. Poslanici Skupštine nemaju potpunu informaciju da li interna kontrola, interna revizija u Ministarstvu finansija postoji ili ne postoji. Nemamo informaciju. Morati obavestiti ovaj organ, to vam je zakonska obaveza, a to ne činite.
Zašto nas onda čudi ovo što je utvrdila Državna revizorska institucija? Zato što drugi organi predviđeni zakonom ne rade, nisu u funkciji. To je osnovni problem. Šta ste sada vi učinili da se reorganizujete, da organizujete tu službu itd? Budžetska inspekcija mora biti u stalnom radu, u stalnoj funkciji, da vrši kontrolu, da opominje, a posle toga da podnosi zahteve za prekršaje i privredne prestupe ili eventualno ako ima krivičnih dela i za krivična dela.
Predlažem brisanje člana 3. Radi se o tome da nemate principijelnost u donošenju i menjate unificiran zakonski propis, a to je Zakon o javnim agencijama kojim su predviđena prava i obaveze svih javnih agencija, kao i sve druge odredbe vezano za njihovo poslovanje, funkcionisanje i normalan rad.
Naime, ovim članom ste predvideli načine finansiranja Agencije za privredne registre i faktički prepisali ste sve ono što je navedeno u osnovnom zakonu, matičnom i sistemskom zakonu o radu i poslovanju javnih agencija, što je u krajnjem slučaju nepotrebno.
Ako ste doneli jedan unificiran propis, ako ste radili na unifikaciji, neprimereno je da ga razbijete ne samo ovim zakonskim propisom, nego mnogobrojnim zakonskim propisima menjate taj sistemski zakonski propis sa obrazloženjem da dajete neka druga ovlašćenja. Zašto?
Taj unificirani zakonski propis vam je jasno rekao u čl. 51, 52. i 53. načine i uslove finansiranja agencija. Potpunu širinu ima taj propis i nema potrebe da se bilo šta dodaje ili oduzima.
Koje modele imate u sistemu osnivanja agencija? Imate jedan model kada ga osnivate po ovom zakonu. Drugi model je kada ga osnivate na temelju posebnog zakona, a treći model je malo jedno malo drugo. Krajnje nepotrebno, ako ste unificirali pravne propise oko osnivanja, dali prava i obaveze određenoj državnoj instituciji, u ovom slučaju agenciji i onda se pridržavajte u smislu svih odredaba tog zakonskog propisa. Onda imamo unificirano pravo.
Krajnje je nepotrebno da ga razbijamo, rastačemo ga. To je praksa u kojoj vi radite, jako loša praksa i nepotrebno stvaramo određene norme, koje onda postaju višak, koje se razilaze itd. i onda imamo mnogobrojne propise kojima smo rastočili nešto što je jedinstveno i unificirano.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu, znači rebalans budžeta. SRS neće glasati za ovaj rebalans zbog toga što je on protivustavan, protivzakonit, nerealan i štetan po interese građana Srbije.
Zašto je protivustavan? Članom 92. Ustava Republike Srbije predviđeno je da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti. septembru ili početkom oktobra imali smo debalans između prihoda i rashoda. Deficit je bio veći od predviđenog rebalansom budžeta iz aprila 2009. godine. Toga trenutka se moralo pristupiti donošenju rebalansa. Normalno, Ministarstvo finansija i Vlada nisu o tome razmišljali, a kasnije ćemo objasniti i zašto nisu išli na rebalans budžeta.
Zašto je protivzakonit? Zakon o budžetskom sistemu u čl. 62. i 63. predviđa postupak kada se u budžetu javi debalans, kada prihodi nisu dostatni i kada se objektivno i realno ne mogu izvršiti. Evo šta kaže član 62: „Ako se u toku fiskalne godine rashodi povećaju“, u ovom slučaju su se povećali, „ili prihodi smanje“, i došlo je do smanjenja prihoda, „Vlada na predlog ministra može obustaviti izvršenje pojedinih rashoda ne duže od 45 dana“.
Dalje, zakonom je predviđeno šta se u tom slučaju čini. Odredba člana 62. Zakona o budžetskom sistemu kaže ovako: „Privremenom obustavom izvršenja može se zaustaviti preuzimanje obaveza, predložiti produženje ugovornog roka za plaćanje, zaustaviti davanje odobrenja za zaključenje ugovora, zaustaviti korišćenje kvota“.
Ništa od ovoga Vlada nije učinila. Ovde se radi o protivzakonitoj radnji Vlade i ona mora za to odgovarati. Zašto? Zbog toga što će se praksom Vlade rukovoditi i lokalna samouprava i autonomna pokrajina i javna preduzeća i privredni sistem će otići u one tokove u kojima ne sme da bude.
Ako je ova skupština usvojila zakon, obaveza je izvršnih organa vlasti, pre svega Vlade, da poštuje zakone koje je usvojila Skupština. Nažalost, obrnula se situacija. Sada Vlada diriguje Skupštini. Evo, ovo je slučaj. Ovo je direktno kršenje odredaba Zakona o budžetskom sistemu.
Što se tiče rebalansa budžeta, Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je sledeće: ''Rebalansom budžeta vrši se usklađivanje prihoda i rashoda budžeta na nižem ili višem nivou ili na istom nivou. Ako se u toku sprovođenja mera privremene obustave izvršenja budžetski deficit ne uskladi sa mogućnošću finansiranja, odnosno sa planiranim deficitom u roku od 15 dana pre isteka perioda u kojem se sprovodi privremena obustava izvršenja, utvrđuje se predlog rebalansa budžeta''.
Predlog rebalansa budžeta je trebalo da bude pripremljen od Ministarstva finansija u septembru, Vlada ga je morala usvojiti do kraja septembra i poslanici i Skupština morali su o rebalansu budžeta raspravljati u oktobru.
Zašto je to bitno? Zbog toga što smo imali ogroman nesklad u, pre svega, prihodnoj strani. Naime, Vlada je, predlažući budžet za 2009. godinu, išla sa velikim obimom prihoda, pa ga je rebalansom budžeta skinula na 650 milijardi. Danas smo čuli od ministra finansija da će prihodi biti nešto ispod 600 milijardi. Gospođo Dragutinović, ovde piše, u rebalansu budžeta - 614.986.971.200. Kako manje od 600 milijardi? Rekli ste - manje od 600 milijardi,
Koje su nelogičnosti u svemu ovome što smo dobili u rebalansu budžeta? Evo sledeće nelogičnosti. Na sajtu Ministarstva finansija, za 11 meseci sintetički iskazan pokazatelj – porez na dohodak građana 81 milijarda, onoliko koliko je naplaćeno, a u rebalansu budžeta 71 milijarda; porez na dobit preduzeća - 35 milijardi, u rebalansu budžeta 29 milijardi i petsto; PDV - 302 milijarde, u rebalansu budžeta 296 milijardi itd. To su nelogičnosti koje su vidljive i koje se mogu uočiti.
Ono što je bitno naglasiti – zašto je on nerealan? Zbog toga što vlast nije omogućila normalno funkcionisanje celokupnog ekonomskog i finansijskog sistema. U tome se odražava njegova nerealnost. Prihodi su znatno smanjeni. Čim se smanjuju prihodi, postoji logička posledica da se smanje i rashodi.
Ova vlast ne želi kresati rashode. Doneli smo dva zakona o smanjenju broja radnika u republičkoj i lokalnoj administraciji, ali je to nedovoljno za smanjenje javne potrošnje, koja je po odredbama budžeta za 2010. godinu preko 44%. Zahtev MMF-a je da se smanji i skreše javna potrošnja. Čime je krešete? Ničim. Ovim smanjenjem broja radnika smanjilo se za nekoliko promila, ali šta to znači u odnosu na procente iz kojih se alimentira i finansira javna potrošnja? Nedovoljno je.
Šta je učinjeno po drugom osnovu, ne samo kroz otpuštanje radnika, nego na drugi način da se smanje troškovi? U budžetu za 2009. godinu i kod rebalansa budžeta išli smo sa desetinama amandmana kojima smo tražili kresanje javne potrošnje. Na koji način? Ne smanjenje lične zarade. Lične zarade radnika u državnoj administraciji su male. To nismo predložili. Predložili smo sve ostale troškove – usluge po ugovoru, specijalne usluge, nabavka materijala itd. Šta ste od toga prihvatili? Ništa. Zato vam je obim javne potrošnja tako veliki. Vi i dalje ništa ne činite da ga skrešete.
Deficit budžeta u 2007. godini bio je 13,5 milijardi. Deficit budžeta za 2008. godinu - plan je bio 14 milijardi, ostvarenje je bilo 45 prema završnom računu, na kraju je to korigovano, a sada je DRI došla do određenih podataka i još je to smanjila, pa ćemo videti šta će na kraju biti sa tim deficitom. Ali, deficit za 2009. godinu je 104 milijarde. Znači, u odnosu na 2007. godinu, kada je bilo 13,5 milijardi, to je povećanje sedam i više puta.
U 2010. godini plan je 107 milijardi deficit, a realno će biti 130-150. Da li možemo to zaustaviti? Gospođo Dragutinović, da li se deficit budžeta u ovim makroekonomskim uslovima rada, privređivanja može zaustaviti? Ne može. Vi to ne možete zaustaviti jer ništa ne činite da određenim aktivnim merama ekonomske finansijske politike upumpate u budžet određena adekvatna sredstva i da smanjite rashode, smanjite javnu potrošnju. To su zadaci ove vlasti, ali vi to ne činite.
Nadalje, deficit tekućeg računa. Mi ćemo u toku ove godine imati nešto niži deficit tekućeg računa, ne zato što ste vi to aktivnim merama Vlade i državnih organa učinili, nego zbog toga što je došlo do određenih drugih uslova, a sada o njima neću govoriti.
Spoljnotrgovinski deficit je smanjen za više od 100%. Opet ne merama Vlade. Smanjen nam je izvoz, smanjen je i uvoz. Na taj način nam je smanjen spoljnotrgovinski deficit, a ne aktivnim merama Vlade. Dalje, konstantan i rapidan deficit u Fondu PIO, u Fondu zdravstvenog osiguranja i tako dalje.
Ono o čemu ne vodite računa, to je da ćemo u odnosu na nekoliko lokalnih samouprava koje su imale deficit ranijih godina, ove godine imati deficit u svim samoupravama. Zašto? Zato što ste budžetom za 2009. godinu planirali izdvajanje transfernih sredstava za lokalnu samoupravu 45 milijardi, rebalansom ste skinuli to na 25 milijardi i svi oni koji su planirali određene rashode, pokrenuli javne nabavke, doneli adekvatne skupštinske odluke o budžetu za lokalnu samoupravu, planirali su daleko više i doći će u fazu da neće imati dovoljno.
S druge strane, pražnjenje budžeta, pražnjenje sredstava koja se alimentiraju u transfernom smislu je bilo daleko niže nego što je to bilo... Evo, sada je nešto popravljeno u oktobru-novembru i verovatno ćete za decembar namiriti sve ono što je propušteno prethodnih meseci. Celokupna lokalna samouprava će biti u deficitu. Koliki će biti deficit? Sigurno 20-25 milijardi dinara. Nadalje, pokrajini ste takođe dozvolili sa 4,5 povećanje deficita na 11,5 milijardi.
Deficit budžeta je ovoga trenutka za 2009. godinu 104 milijarde. Deficit lokalne samouprave, deficit pokrajine, deficit PIO Fonda, deficit Fonda zdravstvenog osiguranja, deficit spoljnotrgovinskog poslovanja, deficit platnog prometa i tako dalje.
O kakvoj perspektivi mi govorimo? U kojim uslovima nam deluje privreda? Vrlo otežanim, uslovima nelikvidnosti, nesolventnosti. Preko 70.000 privrednih subjekata je blokirano. Ukupna svota na kojoj su blokirani ovog trenutka je, sa pripadajućim kamatama, narasla na, poslednji podatak je ono što se može pročitati na vašem sajtu, 335 milijardi. Verovatno će do kraja godine biti oko 350 milijardi. To su sredstva koja su se morala upumpati u budžet i trošiti iz budžeta. To vam nedostaje.
A zašto su otišli u blokadu? Zbog toga što nisu mogli na tržištu da se izbore. Zašto nisu? Zbog toga što je prethodnih godina došlo do otvaranja tržišta, zbog toga što su smanjene subvencije, zbog toga što su banke išle sa lihvarskim kamatama. Sve ih je to zahvatilo i došli su u poziciju nelikvidnosti i nesolventnosti i do blokade.
Gde su ti ljudi koji su imali preduzeća i koji su radili u preduzećima? Na crnom tržištu. Prema ekonomskim analitičarima, crno tržište ovog trenutka raspolaže sa tri do četiri milijarde evra proizvoda i usluga. Obavlja se sve bez plaćanja ikakvih državnih dažbina. Da li državni organi Republike Srbije znaju za to da se na crnom tržištu valja otprilike 10% BDP-a? Znaju. Šta čine da otklone tu anomaliju? Ne čine ništa.
Kakvo je stanje u oblasti rada javnih i javno-komunalnih preduzeća? Od 590 javnih i javno-komunalnih preduzeća u poslovnoj 2008. godini je poslovalo sa gubicima 580. Samo deset javnih preduzeća je poslovalo sa dobiti.
Gospođo Dragutinović, šta je država učinila da pomogne javno-komunalnom sistemu da ne bude u gubicima? Šta je učinila lokalna samouprava? Da li je lokalna samouprava išta mogla učiniti? Nije, jer im niste dali onoliko sredstava koliko se im namenili u budžetu za 2009. godinu. Da li ste imali ijednu meru, sem što je uzet jedan zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji će pitanje je kada doći, da biste eventualno popravili krvnu sliku lokalne samouprave? Samo u 2008. godini gubitak javno-komunalnog sektora je bio 650 miliona evra. Uz sve ove milijarde itd., evo i tu imamo ono što ranije nismo imali.
Dalje, od 100 velikih privrednih preduzeća 95 je poslovalo sa gubitkom. U 2009. godini verovatno 99. Koliki je gubitak u 2009. godini? Verovatno će biti oko milijardu evra. Koliki su kumulirani gubici velikih javnih preduzeća i sistema? Kumulirani gubici koji se javljaju od 2002. do 2008. godine su 372 milijarde dinara, što odgovara negde cifri od četiri milijarde evra.
Valuta nam je izgubila vrednost za otprilike 20%. Izvoz je smanjen za 22%. Imamo strahovito veliku zaduženost, pojačanu zaduženost i svi se groze od zaduživanja. Međutim, vaša opcija je zaduživanje kao jedini spas. Ali, do kada i koliko? Da li postoji analiza u Ministarstvu finansija i u Vladi koja će pokazati za šta uzimati, gde su prioriteti kod zaduživanja, koliko ćemo uložiti u razvoj malih i srednjih preduzeća, koliko za nerazvijena područja, koliko u zapošljavanje, koliko u prioritetne privredne delatnosti? Nema te analize. Ne činite ništa. Bitno je samo pokrpiti rupe. Kome? Velikim sistemima koji grcaju u gubicima, ali grcaju u zaposlenosti iz vaših stranaka.
Kad smo kod budžetskih sredstava koja se izdvajaju za zaposlene, napraviću malu digresiju. Kada sam rekao da SRS nije predlagala limitiranje zarada u javnim preduzećima zato što ti radnici imaju vrlo mala primanja i male zarade, mislio sam isključivo na državnu administraciju. Ali, u javno-komunalnim preduzećima, u javnim preduzećima koje je osnovala država, plate su 30, 40, pa i 100 puta veće.
Šta je tu učinila Vlada da zaštiti državni interes, da zaštiti društveni interes, da skreše te plate? Kriza je. Teret krize moramo da podnesemo svi jednako, da zabranimo upravnim odborima i direktorima da isplaćuju tako visoke zarade. A s druge strane, država i Vlada daju garancije na kredite koje uzimaju ta javna preduzeća da bi pokrile svoje gubitke.
Ono što treba da zabrine ovu vlast, to je visoka zaduženost građana. Građani su ovog trenutka kod banaka zaduženi preko četiri milijarde evra. Manje-više sve su to devizne klauzule. Porastom jednog dinara u odnosu na evro, poraste obaveza građana za 20 milijardi dinara. To su ogromna sredstva.
Zaduženost privrede je još veća. Zaduženost privrede se kreće od 870 do 900 milijardi. Zaduženost preduzetnika je negde oko 45 milijardi. Sve ukupno je oko 1.250 milijardi zaduženost privrede i građanstva, 13 milijardi evra - to je stanje bankarstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ovim amandmanom sam pokazao da je predlagač zakona direktno prekršio odredbe Zakona o budžetskom sistemu, jer je kroz ekonomsku klasifikaciju za specijalizovane usluge pokušao da prebaci određena sredstva za dve državne institucije. Jedna je Agencija za privatizaciju, a druga je Akreditaciono telo.
Naime, ovim prebacivanjem sredstava ugurana su, da tako kažem, sredstva i opredeljena sredstva za dve državne institucije, a Zakon o budžetskom sistemu to ne dozvoljava. Naime, kod specijalizovanih usluga vi ste na strani 224. i 225. ovoga predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu naveli sledeće – u specijalizovane usluge se klasifikuje, i to: poljoprivredne usluge.
Da li će se Agencija za privatizaciju baviti poljoprivrednim uslugama? Da li će, stavka 2, usluge obrazovanja, kulture i sporta, da li će možda Agencija obavljati ove usluge? Zatim, medicinske usluge, možda će postati medicinari ovi u agenciji. Nadalje, usluge održavanja autoputeva, nacionalnih parkova i prirodnih površina, usluge očuvanja životne sredine, usluge nauke, geodetske usluge, kao i ostale specijalizovane usluge.
Gospođo Dragutinović, ovo je direktno kršenje odredaba ne samo Zakona o budžetskom sistemu, nego i Zakona o državnoj upravi, Zakona o javnim agencijama. Bez obzira na vaše obrazloženje, smatram da morate prihvatiti ovaj amandman, jer na ovaj način ne možete opredeljivati sredstva. Ovo je direktno kršenje i Ustava, a i zakona koje sam naveo.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, osnovnu primedbu koju ću izneti ovde u ime SRS od člana 8. do člana 49. koji se odnosi na nepotpune zakonske odredbe, jer je predlagač išao sa određenim pokazateljima i pravnim normama koje su nepotpune i nejasne.
S druge strane, ponavljaju određene zakonske odredbe koje su već usvojene i koje su već sastavni deo određenih zakona, što je nepotrebno u ovom zakonu. Izvršenje budžeta u svim budžetima sveta je vrlo kratko i vrlo jasno, sa jasno utvrđenim rokovima. Ovde se kroz četrdesetak članovi išli na određene izmene i određene stavove koji ne priliče ovom zakonskom projektu. U konkretnom slučaju, išao sam na brisanje u članu 8. stav 1. i tražio sam da se reči "i isplati" briše.
Naime, radi se o osnovici za obračun i isplatu poreza za državne službenike i nameštenike, kako je to predviđeno ovim članom i stavom 1. i zatražio da se on briše. Zašto? Zbog toga što su osnovica za obračun i osnovica za isplatu potpuno različite finansijske kategorije. One ne mogu biti u jednom istom finansijskom iznosu, kao što ste naveli ovde. To je iznos od 16.049. Ako se primene određene finansijske kategorije koje se uključuju u ovaj sistem isplate, ne možemo doći do istog iznosa. Zbog toga sam tražio brisanje.
Vi ste mi u odgovoru, odnosno Vlada naveli sledeće. Amandman se ne prihvata iz razloga što je Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika definisan termin (Predsednik: Zahvaljujem.) osnovice za obračun i ...