Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je pet zakonskih propisa, od kojih tri predstavljaju određeni vid smanjenja budžetskih prihoda, dok nam ostala dva zakona, kojima ratifikujemo određene zajmove, kazuju način kako aktuelna vlast popunjava neadekvatne i nedostatne prihode u budžetu.
Možda to na prvi pogled nema nikakvu vezu, međutim ima. Apsolutno ima direktnu vezu. Upravo ovih pet zakona pokazuje način kako se aktuelna vlast snalazi u uslovima nedostatka sredstava i deficita u budžetu, a s druge strane, ovaj poslednji zakonski propis, kojim se daje garancija na kreditnu liniju jednog javnog preduzeća, govori o načinu kako aktuelna vlast, bez prethodne kontrole, bez analize, daje garancije javnom sistemu i time podriva finansijski, ekonomski sistem, a i fiskalni sistem Republike Srbije.
Gospođo Dragutinović, vi ste u obrazloženju prvog predloga zakona, carinskog zakona, govoreći o kompleksnosti ovog zakona, rekli, između ostalog, da je to zakon koji rešava tehnička pitanja, da je objavljen na 110 stranica i da on u osnovi znači liberalizaciju roba i usluga, omogućava ubrzane tokove u oblasti prometa roba, usluga i kapitala itd.
Međutim, moram naglasiti da ovo nije samo tehničko pitanje. Carinski zakon predstavlja i fiskalno i ekonomsko i finansijsko i privredno i socijalno i političko i pravno i demografsko pitanje itd. Jedan zakon kakav je carinski zakon, obuhvata sva ova pitanja zajedno. To ne može biti samo tehničko pitanje.
Zašto je to fiskalno i finansijsko pitanje? Prevashodno zato što država limitira deo prihoda iz carina. Mi smo (kada kažem - mi, mislim na aktuelnu vlast, državu, budžet) inaugurisali smanjenje budžetskih prihoda po osnovi carina. Godina 2008. je završena sa 70-ak milijardi u budžetu, koje su došle po osnovu prihoda od carina. U 2009. godini taj prihod je smanjen za gotovo 30-ak milijardi.
Prošle godine je naplaćeno oko 43 milijarde dinara, što je smanjenje za nekih 28-29 milijardi. Kako nadomestiti razliku ovih prihoda, najbolje pokazuje tačka 4. ovog dnevnog reda – zajmovima, zaduživanjem i novim kreditima.
Prelazni trgovinski sporazum i Sporazum o pridruživanju su takođe zakonski propisi koji direktno utiču na carinski sistem. Ratifikacijom i jednog i drugog dokumenta, mi direktno kreiramo carinsku politiku. Znači, jeste da je ovaj carinski zakon kompleksan, da rešava mnoga pitanja u oblasti prometa roba, usluga i kapitala, ali je druga zakonska regulativa, međunarodni sporazum, koji ratifikuje ova skupština, daleko bitnija i vitalnija, zato što ona direktno postaje pravni sistem Republike Srbije, koji u određenim stvarima derogira carinski zakon, derogira stope, osnovice itd.
Ono što je bitno naglasiti, to je da je Republika Srbija, prihvatajući Prelazni trgovinski sporazum, izgubila 300 milijardi evra sredstava po osnovi prihoda koje smo dobijali od carine. Kojim načinom, kojim vidom nadomestiti prihode koji su dolazili po ovom osnovu? Nema osnova, vi ih ne stvarate.
Gospođo Dragutinović, u četvrtak, kada ste odgovarali na poslaničko pitanje Vladana Jeremića o spoljnotrgovinskom poslovanju, naglasili ste da smo postigli veliki uspeh zato što je smanjen deficit. Recite mi jednu meru kojom ste vi uticali na smanjenje uvoza, odnosno povećanje izvoza.
U 2009. godini smanjen je uvoz za 35%, spontano, nikakvom aktivnošću Vlade. Pročitaću vam podatke o spoljnotrgovinskom bilansu zemlje za poslednjih sedam-osam godina: 2003. godine – 1.890.000.000, 2005 – 4.831.000.000, 2007 – 7.75.000.000 evra, 2008 – 8.152.000.000 evra, 2009. godine – oko 4.800.000.000 i nešto više, zavisi koji kurs uzimamo u obzir. Ovo smanjenje nije rezultat nijedne aktivnosti Vlade.
Kada govorimo o izvozu, izvoz je takođe smanjen. Ne smemo se hvaliti time da smo smanjili deficit. Objektivno jesmo, ali to je rezultat sporednih aktivnosti, koje nisu rezultat aktivnosti Vlade. Nijedna aktivnost Vlade nije išla u pravcu smanjenja uvoza i povećanja izvoza. Da je to bilo, onda bi deficit bio daleko manji.
Izvoz koji smo imali u 2009. godini odgovara izvozu iz 90-ih godina, daleko je manji od izvoza koji smo imali 70-ih i 80-ih godina. Za koje aktivnosti se možemo pohvaliti da smo ostvarili uspeh, da smo povećali izvoz ili smanjili uvoz? Nema tih aktivnosti.
Evo, pročitaću vam jedan podatak, koji govori o tome kolika je nebriga u oblasti izvoza. U 2009. godini je izvezeno 580 tona svinjetine, a s druge strane, uvezeno je 4.208 tona svinjetine. Ne govorimo sada o kvaliteti uvoza, ne govorimo o sredstvima koja su uvoznici dali za uvoz svinjetine, govorimo o klasičnom podatku, o tome koliko malo izvozimo, koje su prednosti ovoga područja, naše države, da unapredimo izvoz.
U 19. i početkom 20. veka Srbija je bila perjanica u izvozu svinja, a sada imamo situaciju da mi uvozimo. I to koliko puta? Sedam puta više uvozimo nego što izvozimo. Gde je tu mera Vlade? Nema je.
Da se vratimo na politiku koja proizlazi iz Prelaznog trgovinskog sporazuma. Smanjene su carinske stope, smanjene su osnovice, država je po osnovu tog smanjenja izgubila 300 miliona evra, ali su drugi neposredni efekti daleko nepovoljniji po državne interese Republike Srbije. Koji su to efekti? Smanjenjem carinske stope, smanjenjem osnovice, dobili smo daleko manje prihode od carine i manje prihode od PDV-a.
S druge strane, u prometu smo dobili daleko više uvoznih proizvoda. Time smo direktno izvršili nelojalnu konkurenciju prema domaćim proizvođačima. Time smo učinili loš potez po interese proizvođača iz Republike Srbije. Proizvođači iz Republike Srbije su, u nelojalnoj konkurenciji, zbog izvoza subvencija iz Zapadne Evrope i ostalih država, došli u poziciju da imaju ogromne zalihe, da imaju nelikvidno poslovanje, da se zadužuju po nepovoljnim kamatama i došli su u stanje nesolventnosti, gašenja preduzeća, otpuštanja radnika i svih drugih negativnih pojava.
Ovakvim uvozom i odsustvom intervencije države stvorili smo preduslove gašenja domaće privrede. Zato nam je i industrijska proizvodnja smanjena u toku 2009. godine za 12 zarez nešto posto. Daleko je više. Vaši statistički podaci sigurno tome ne odgovaraju. Podaci koje ste naveli na sajtu Ministarstva finansija, Zavoda za statistiku i drugih državnih organa su frizirani. Oni nisu takvi. Pad industrijske proizvodnje je daleko veći.
Pad građevinarstva, trgovine itd. je daleko veći nego što vi to navodite. To nam govore podaci iz privrednih komora i drugih asocijacija koje okupljaju proizvođače, koji ukazuju da u ovim uslovima ne mogu raditi i privređivati. Gde je tu država? Nema je.
Koje su to kreditne linije koje ste vi omogućili privrednim subjektima, da mogu preživeti ovo teško vreme? Ekonomska kriza je bila prisutna u svetu, prisutna je i danas, ali svi su na određeni način zaokružili svoje kreditne sisteme, pomogli svojoj privredi, omogućili preživljavanje. Međutim, naša privreda ne preživljava, ona je na izdisaju.
Da je to činjenica, govori nam podatak da je ovoga trenutka 67.000-68.000 privrednih subjekata blokirano. S njima je blokirana i ogromna aktiva u budžetskom sistemu, koja dolazi do iznosa 270-280 milijardi dinara, koja bi bila prava injekcija da imamo mogućnosti da je uberemo.
Poreska uprava je blokirala 60 i nešto hiljada privrednih subjekata, ali su blokirana i ona sredstva koja su ta preduzeća bila dužna da uplate u budžet Republike Srbije. Oštećen je i budžet, oštećeni su svi korisnici budžeta, i penzioni i zdravstveni fond, kao i sve druge državne institucije koje se alimentiraju po tom osnovu iz tih sredstava.
Navešću vam podatak iz 2008. godine o učešću prihoda u budžetu Republike Srbije. Učešće prihoda od carina u 2008. godini bilo je 11%, 2008. godine 7%, u 2010. godini će, po ovoj projekciji, biti 6%, i daj bože da se i to naplati.
Ono što treba da zabrine vas i građane Srbije, a posebno aktuelnu vlast, koja ne čini ništa po pitanju svih ovih negativnosti na koje ukazuju SRS i opozicija u ovom parlamentu, a morate preduzimati mere, jeste sledeće. Vrlo je opasno da radnici koji gube posao odlaze na ulicu i snalaze se tako što prelaze u sivu ekonomiju.
Prema podacima ekonomskih stručnjaka, siva ekonomija je u 2008. godini pokrivala otprilike 12-13% svih finansijskih tokova. Oko četiri milijardi evra se kretalo u toj sivoj zoni. Za 2009. godinu isti ti stručnjaci kažu da je to negde oko 10 milijardi evra. To je jedna trećina.
Ovih dana su se na ulicama pojavili preprodavci deviza. Vi danas možete u manjim gradovima, ne znam za Beograd, verovatno i ovde, dobiti gorivo na crno. U manjim gradovima, to vam odgovorno tvrdim, to je krenulo. Nema još kanistera na ulicama, ali vrlo brzo će doći. To sve treba da vas zabrine, da vam ukaže na to da morate preduzimati radnje da se otklone svi oni problemi koji su kulminirali u ovih nekoliko godina.
S obzirom na vreme, moram ukazati na još jednu negativnu pojavu. To je da ste vi kroz ovaj drugi zakon, o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, brisali kamate po osnovi devizne štednje.
Jeste da ste time pomogli građanima, neće izdvojiti kamatu, ali niste pomogli državi. Kome ste najviše pomogli? Pomogli ste bankama. Banke su u privilegovanom položaju. Cela privreda i celo društvo grca u deficitu, u gubicima, u dugovima. Jedino banke ostvaruju prihode, ostvaruju dobit i razbacuju se sredstvima.
Evo načina kako vi pomažete bankarski sistem. Ovo je način kako banke stvaraju akumulaciju. Ona sredstva koja građani treba da plate državi, neće doći u budžet, završiće ponovo kod banaka i banke će doći jeftino do kreditnih sredstava.
Vi i sami kažete, to konstatuje vaše ministarstvo, to konstatuje i predsednik Vlade, da su pasivne i aktivne kamate u bankarskom poslovanju vrlo negativne pojave. Odnos između aktivne i pasivne je između tri i 18 puta. Ne posto, nego puta. Tolika sredstva se ulivaju u bankarski sistem.
I, normalno, vi ta sredstva dobijate (kada kažem vi, mislim na budžet Republike Srbije) kroz prodaju trezorskih zapisa po vrlo povoljnim uslovima, pokrivate deficit budžeta, a banke, umesto da plasiraju u privredu, plasiraju u budžet, jer je to daleko sigurnije.
Šta od toga imaju građani? Nemaju ništa. Imaju samo obavezu da kroz poreski sistem izdvoje 95% prihoda ovoga budžeta. To je žalosna činjenica, ali je činjenica. Na restriktivnoj politici države, na restriktivnim zakonima, na porezima i na sili državnog aparata, živi ova država. Hvala vam.