Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8515">Milorad Buha</a>

Govori

Kada sam u obrazlaganju prethodnog amandmana rekao da se radi o bespotrebnom unošenju zakonskih odredaba, prevashodno sam mislio i na ovaj član 10. Naime, članom 10. Predloga zakona o budžetu je iskrivljena slika svega onoga što je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu u članovima 61, 62. i 63. Mislim da su to članovi koji su usvojeni. Radi se o donetom zakonu, zakonu koji se sprovodi, daleko bolje obrazložena situacija u kojoj se može naći država, kao što se mi trenutno nalazimo u ogromnom deficitu.
U članu 10. stav 3. ima toliko nelogičnosti i pročitaću član 10. stav 3. Kaže: "U slučaju da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih i posle preuzimanja mera iz člana 62, izuzetno od člana 61. Zakona o budžetskom sistemu, u 2010. godini, Vlada donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti...", a nije moguće iskoristiti zbog toga što nema dovoljno sredstava, dalje predlagač kaže: "... unese u tekuću budžetsku rezervu...". Nešto što nemate, unosite to u tekuću budžetsku rezervu. Kako je to moguće? Dalje kaže: "... i može se koristiti za namene koje nisu predviđene ovim zakonom". Gledajte, nešto što nema, nije dovoljno, umanjeno je, to se unosi u budžetsku rezervu za namene koje nisu predviđene ovim zakonom.
Gospođo Dragutinović, da li vam je jasno šta je napisano ovde? Dalje kaže: "ili za namene koje nisu predviđene sredstvima u dovoljnom obimu". Kako nešto što nema vi unesete u tekuću budžetsku rezervu, pa koristite onako kako vi hoćete.
(Predsednik: Vreme.)
Onda još kažete: "u namene koje nisu predviđene sredstvima u dovoljnom obimu".
Član 13. stav 2, predlagač zakona je predložio da je upravni odbor odgovoran za postupanje u skladu sa stavom 1. ovog člana, misli se na uplate dobiti preduzeća.
Naime, opet je predlagač zakona izašao iz okvira nadležnosti i ovim je direktno ušao u menjanje zakonskih propisa kojima su utvrđena prava i obaveze upravnih odbora i direktora. To je Zakon o privrednim društvima, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o javnim agencijama. Tamo je predviđeno koja su prava i obaveze upravnih odbora i direktora.
Ovim predlogom zakona se inkorporira određena odredba koja je u suprotnosti sa tim propisima, sa sistemskim propisima. Mi budžetom menjamo nešto što je rešeno, sa druge strane, menjamo to. To nijedan zakon ne poznaje, mi menjamo te odredbe. Ne smemo to. Nijedan zakon do sada u istoriji zakonodavstva nije imao tu odredbu.
U odgovoru na ovaj amandman kažete sledeće. Amandman se ne prihvata iz razloga što je odredba člana 13. upravo i sadržana u predlogu zakona kako bi se dodatno pozvalo na obaveznost uplate i dobiti javnih preduzeća i agencija.
Gospođo Dragutinović, upravni odbor ne uplaćuje dobit, uplaćuje direktor. Nalogodavac je direktor, nije upravni odbor. Ne možete pozvati na odgovornost predsednika i članove upravnih odbora ako preduzeće na uplati, odnosno ako direktor ne izvrši obavezu uplate dobiti, kako ste predvideli stavom 1. ovog zakona. Vi direktno kršite odredbe zakona.
Sve ono što ste naveli u izvršenju budžeta od osam do 49 je u suprotnosti sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu i ovih sistemskih zakona koje sam naveo.
Članom 14. Predloga zakona o budžetu predviđeno je sledeće - u skladu sa programom Vlade za ublažavanje posledica globalne finansijske krize u 2010. godini sprovodi se nominalno zamrzavanje plata za sve direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta RS, jedinica lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim za izabrana, imenovana i postavljena lica u pravosudnim organima, gde će se vršiti ujednačavanje plata shodno setu pravosudnih zakona.
U predlogu svog amandmana sam tražio brisanje - gde će se vršiti ujednačavanje plata shodno setu pravosudnih organa, jer je predložena formulacija nepotpuna i konfuzna. Nepoznanica je ko će vršiti ujednačavanje plata i šta znači taj pravni termin, ujednačavanje plata?
Koji su to pravni propisi iz seta pravosudnih propisa koji upućuju na mogućnost ujednačavanja plata? Nejasnoća je da li se ujednačavanje plata vrši striktno po imperativnoj odredbi nekog od pravosudnih zakona ili je to društvena obaveza koja je rezultat društveno ekonomske krize u društvu.
Gospođo Dragutinović, ponovo napominjemo, ne možete unositi u odredbe zakona nešto što je predviđeno setom pravosudnih zakona. Termin - ujednačavanje nije finansijski termin koji može da postoji u Zakonu o budžetu. Nije. Šta on znači? Iz čega izvlačite to ujednačavanje?
Ako ste rekli u ovom članu da ćete zamrznuti plate samo određenih kategorija lica, jasno ste rekli koga ste izuzeli. Zašto ujednačavanje? U kom smislu ujednačavanje, po kojim rokovima, po kojim propisima, ko će to vršiti itd?
Nepoznanica do nepoznanice. Tako je celokupan budžet napisan i finansijski deo i ovaj deo koji se odnosi na izvršenje budžeta.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo pred nama je još jedan promašeni član ovog zakona, naime, izvršenje, a to smo već konstatovali mi iz SRS, izvršenje budžeta i ovih 41 član, to sve vrvi od nezakonitosti. Ovo je jedan od primera kako se inauguriše u zakonsku projekciju nešto što nema uporište u Zakonu o budžetskom sistemu, niti u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Naime, u Zakonu o lokalnoj samoupravi predviđanje svojih izvora sredstava se alimentiraju prihodi mesne zajednice, pa kaže, pod jedan, sredstava utvrđenih odlukom u budžetu opštine, odnosno grada, uključujući i samodoprinos, donacija i prihoda koje mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ostvari svojom aktivnošću. Znači, niti jedan od ova tri stava nema uporišta za puštanje sredstava, kao što je predviđeno ovim stavom. U praksi smo imali dva sistema. Jedan je sistem od 2001. godine kada prema Zakonu o lokalnoj samoupravi nismo imali mesne zajednice kao pravna lica i od 2007. godine kada je Zakonom o lokalnoj samoupravi mesna zajednica postavljena kao pravno lice sa jedinstvenim tekućim računom.
Znači, u tim uslovima, praktično da kažem, pola mesnih zajednica nije sada organizovano prema odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi i nisu pravna lica, nemaju tekući račun i nemaju mogućnosti da im se prebace sredstva.
Pitam gospođu Dragutinović, da li vi mislite ako nemaju tekući račun, kako ćete im prebacivati sredstva? Da li ćete to raditi u gotovini? Malo se gospođa Dragutinović zabavlja, ali dobro. Konkretno pitanje, ako nema mesna zajednica (Predsednik: Prošlo je dva minuta, molim vas privedite kraju.) postavljam pitanje da li ćete to raditi u gotovini..
Moram da pročitam odredbu predloga ovog člana. Član 41. kaže: „Ukoliko korisnici sredstava budžeta Republike Srbije u izvršavanju rashoda postupe suprotno odredbama ovog zakona, Vlada na predlog Ministarstva finansija donosi odluku o obustavi izvršavanja odgovarajuće aproprijacije, utvrđene ovim zakonom tom budžetskom korisniku.“
S obzirom da sam predložio brisanje ovog člana i istakao da se radi o članu koji je suprotan odredbama Zakona o budžetskom sistemu, u odgovoru Vlade stoji – amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona sadrži odredbe kojima se regulišu izuzeci od primene odredbi drugih zakona, a što je pre svega u uslovima svetske ekonomske krize bilo neophodno.
Šta to znači – bilo neophodno? U uslovima svetske ekonomske krize bilo je neophodno da se krše odredbe Zakona o budžetu i da izvršenje rashoda vrše suprotno odredbama ovog zakona.
Gospođo Dragutinović, evo još jedne odredbe, član 41, govori se o privremenoj obustavi izvršenja budžeta. Privremena obustava izvršenja budžeta, od toga što je odgovorni rukovodilac u ministarstvu ili drugom državnom organu postupio suprotno odredbama zakona.
Radi se o prekršaju, privrednom prestupu ili krivičnom delu. Zakon o budžetskom sistemu je predvideo kaznene odredbe. U ovom slučaju se radi o prekršaju i onaj koji je prekršio odredbe Zakona o budžetu treba da odgovara, ne da se vrši obustava prema direktnim i indirektnim korisnicima budžeta.
Vi postupate suprotno odredbama Zakona o budžetskom sistemu i brojnim drugim zakonima. To ovde i ne krijete, čak i kažete, u obrazloženju Vlade stoji – amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona sadrži odredbe kojima se regulišu izuzeci od primene odredbi drugih zakona. Ne možete to Zakonom o budžetskom sistemu i ne smete, ali izgleda da se sve može.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 1. stav 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i predložio da se posle reči "propisima o javnim agencijama" dodaju reči "i drugim pravnim propisima".
U obrazloženju ovog amandmana naveo sam da se predlaže pravno-tehnička korekcija, koja je potpuno pravna formulacija kojom se proširuje okvir pravne regulative. Pravni propisi kojima se reguliše poslovanje državnih organa su homogeni i heterogeni, a ograničavajući pravne akte na smo jedan pravni propis predlagač zakona je učinio pravni presedan.
Vlada je u odgovoru na ovaj amandman iznela sledeći stav – amandman se ne prihvata iz razloga što prema članu 7. Zakona o javnim agencijama, osim tog zakona, agencije primenjuju u svom radu i druge propise. Upravo ono što sam i predložio.
Pored toga predloženi amandman nije pravno-tehničke sadržine, kako se navodi u obrazloženju amandmana narodnog poslanika, već predstavlja materijalnu normu kojom se menja suština i sadržaj ovog člana, a izraz – pravni propisi nije u skladu sa zakonodavnom, pravnom tehnikom. Evo kontradiktornosti u stavu Vlade, s obzirom da se i u prvoj rečenici ovog obrazloženja kaže – da pored Zakona o javnim agencijama, agencije primenjuju u svom radu odredbe drugih propisa. Stvarno nije rečeno – pravnih, ali ne znam o čemu se drugom radi nego o pravnim propisima.
Ono što je bitno naglasiti, vrlo kratko ću u okviru ova dva minuta, ako imam još vremena, pogrešna je koncepcija Vlade, jer ona ne radi na unifikaciji pravnih propisa, već razbija pravni sistem donoseći određene propise koje izvede iz materijalnog zakona. Materijalni zakon u ovom slučaju je Zakon o stečaju, odnosno stečajnom postupku, a iz njega se izvodi donošenje drugog pravnog propisa – formiranje Agencije o licenciranju stečajnih upravnika.
Predlog SRS je da se izvrši unifikacija, onako kao što to normalne i savremene države rade, odnosno savremena zakonodavstva koja koriste unificirane oblike. Znači, u materijalnom zakonu se formira agencija.
Ovako imamo tri tipa. Imamo određene zakonske propise koji su materijalna osnova i formiraju agencije, druge propise u kojima imamo samo materijalni propis koji otvara mogućnost za formiranje agencija i treći model, da formiramo samo agencije.
Unificirajte ovo. Mislim da je vreme da se to napravi. To ovog trenutka ne možete učiniti, jer ste predložili već ovaj zakon, ali koristite ovo što vam sada kažem, na šta vam ukazuje SRS, da pristupimo unifikaciji pravnih propisa.
U ime SRS podneo sam amandman na član 2. stav 3. Predloga zakona i predložio da se on briše. Naime, u članu 2. stav 3. materijalnog zakona stoji – poslove iz stava 1. tačka 1, 2. i 4. i stava 2. tačke 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.
U obrazloženju svog amandmana naveo sam da se amandmanom predlaže brisanje ovog člana, jer niko ne poveravanje obavljanje ovih poslova agenciji. Agencija obavlja poslove koji su utvrđeni u Zakonu o stečaju i zakonom za licenciranje stečajnih upravnika. Ovi poslovi su izvorni i pravno utvrđeni kao poslovi agencije. Nijedan drugi državni organ nema zakonska i neka druga pravna ovlašćenja da bi mogao preneti obavljanje tih poslova agenciji.
U obrazloženju Vlade što se amandman ne prihvata stoji da je Zakon o javnim agencijama predvideo koji se poslovi državne uprave mogu poveriti javnim agencijama, te je u članu 2. stav 3. Predloga zakona izvršeno samo usklađivanje postojeće norme sa članom 3. postojećeg Zakona o javnim agencijama.
Začuđuje izjava, odnosno stav Vlade, s obzirom na okolnost da je ovo ne izvedeno, ne nego izvorno pravo agencije. Nema ni potrebe poveravati, a nema ni na temelju koje zakonske osnove, s obzirom da je Zakon o stečaju agenciji dao sva prava i u svim nadležnostima agencije nema poverenih poslova. Hvala.
U ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i u članu 3, odnosno prema predlogu u novom članu 3a. stav 2. tačka 1. reči – uvid i analizu, zameniti rečima -  kontrola ažurnosti.
Naime, ovim amandmanom predložio sam pravno-tehničku korekciju, čiji je cilj se ukaže na pravni smisao stručnog naziva, jer se odredbom člana 3. govori o stručnom nazivu.
Agencija ne može vršiti naknadnu analizu izveštaja, naknadno vršiti korekcije izveštaja ili preduzeti druge pravne radnje. Agencija može vršiti kontrolu ažurnosti podnetih izveštaja. Stečajni upravnik mora izvršavati naloge stečajnog sudije i poštovati date rokove koji su sastavni deo drugih naloga u stečajnom postupku.
Analizu izveštaja, koje podnosi stečajni upravnik vrši se u stečajnom postupku od strane stečajnog sudije i lica koje učestvuje u stečajnom postupku.
Nemam vremena da pročitam obrazloženje Vlade.
Samo kratko ću da upoznam javnost sa inicijativom koju imaju radnici „Holdinga Zorka“ iz Šapca, koji su već mesec i po dana u ozbiljnom štrajku. Međutim, od ponedeljka u 12 časova kreću u štrajk glađu i pozivam sve državne organe, s obzirom da je ovaj predmet bio razmatran na sednici Odbora za industriju, gde smo zatražili od Vlade, Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da se pomogne ovom preduzeću i radnicima kojima su uskraćena osnovna prava, pravo na zaradu i pravo na doprinose iz socijalnog i drugo osiguranja.
Zbog toga još jednom koristim ovu priliku da ih pozovem da se uozbilje, da izađu u susret ovoj grupaciji radnika, s obzirom da su pretrpeli ozbiljne štete. Imaju izvršene sudske presude, koje nažalost država ne izvršava. Zgodna je prilika da to učinite do ponedeljka, u protivnom radnici kreću u štrajk. Hvala vam.
Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. i predložio da se član 13. stav 2. briše.
Ovo je veza sa prethodnim amandmanom koji je uputio kolega Zoran Krasić, gde je naveo u stavu 1. i naglasio da se brisanje iz imenika može podneti od strane Socijalno-ekonomskog saveta koji je osnovan za teritoriju Republike Srbije, i u toj situaciji da je prihvaćen ovaj amandman, u tom slučaju bi bila nepotrebna odredba stava 2. Zbog toga sam predložio da se ovaj stav briše.
Nažalost, niste prihvatili ovaj stav, premda iz duha zakona proizilazi zakonsko ovlašćenje koje ima Socijalno-ekonomski savet, s obzirom da ste u članu 12a predložili da se izbor miritelja i arbitara vrši od strane socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije na predlog socijalnih partnera koji su članovi socijalno-ekonomskog saveta. Ukoliko socijalno-ekonomski savet vrši izbor miritelja i arbitara, primerno bi bilo da oni donose i odluku o brisanju iz imenika.
Nažalost, niste prihvatili ovo, ali evo tu su predstavnici ministarstva, još imate šansu da ispravite ovu anomaliju. Mislim da bi odredba koja upućuje na ovlašćenja direktora izazvala sigurno u praksi brojne proizvoljnosti, znamo i sami, ako se to prenese na direktora bez kontrole, može izazvati mnogobrojne probleme kojih u praksi, u društvenom životu u velikom broju.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam u ime SRS amandman na član 1. stav 3. i predložio da se u Predlogu zakona posle reči "podrazumeva" doda reč "finansijsko". Zbog javnosti moram da pročitam odredbu Predloga zakona o stečaju, koji u članu 1. stav 3. kaže: "Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica".
Smatram da bi posle reči "podrazumeva" neophodno bilo ugraditi reč "finansijsko", sa obrazloženjem koje sam naveo u svom amandmanu. Međutim, ovaj amandman Vlada nije prihvatila, sa obrazloženjem da bi dodavanjem reči "finansijsko" predstavljalo nepotrebno, a delom i netačno preciziranje teksta koje ne bi menjalo primenu zakona, budući da u praksi, imajući u vidu sve odredbe zakona koje detaljno propisuju način namirenja poverilaca, do sada nije bilo spornih situacija.
Takođe, postoje načini namirenja poverilaca putem npr. konverzija potraživanja u udeo u kapitalu ili putem zamene ispunjenja, gde bi se moglo postaviti pitanje da li je to finansijsko namirenje.
Pravno-tehnički gledano, namirenje potraživanja je dosledan i opšteprihvaćen termin za ovu situaciju.
Postavljam pitanje Vladi i onome ko je pisao ovo obrazloženje da li ste sreli ijednu situaciju u kojoj ste u zahtev poverilaca našli nefinansijski iskaz, bez obzira da li je to konverzija ili neki drugi oblik. Uvek iza svega toga stoji finansijski iznos koji traži poverilac, koji dužnik duguje. Nijedna sudska presuda nema osnov bez finansijske potvrde.
Bez obzira na ovo vi ste odbili, kao i u nekim drugim situacijama, ali javljaću se više puta, s obzirom da sam podneo više amandmana. Ono što je bitno sa aspekta ovog predloga zakona i ove materije bitno je ukazati na ogromne probleme koje država ima u ovoj oblasti.
Naime, sve ono što je pokušano 2004. godine, kada je donet Zakon o stečajnom postupku, pokazalo je u stvari da su odredbe Zakona nepotpune, da su nejasne, da su proizvoljne. S druge strane, akteri deonici stečajnog postupka nisu na adekvatnom zadatku. Naime, stečajna veća i stečajni dužnici ne čine ništa da ubrzaju postupak.
Ukazaću na osnovne pokazatelje koje u praski imamo. Osnovni pokazatelj efikasnosti stečajnog postupka su dužina trajanja stepena mirenja i troškovi postupka. Ima ih i više, ali ovo su najvažniji. Gde se tu nalazi Srbija? Srbija je, po dužini trajanja, u samom vrhu u Evropi.
Došli smo do određenih podataka na sajtovima i od strane raznih analitičara koji se bave ovom materijom, da smo negde na nivou 2,7 godina po trajanju postupka. Međutim, ono što zabrinjava jeste da stečajevi velikih preduzeća, veliki banaka, velikih pravnih lica po kategorizaciji pravnih lica, traju predugo, traju godinama.
Pa danas imamo u praksi stečaj koji traje kod Kosovske banke 15-ak godina, Jugoskandika koji će trajati 26 godina. To traje pa traje. Imamo postupke kod banaka koje traju 8-9 godina. Velike banke, sedma godina je protekla, takođe su još uvek u stečaju.
Kako je to u Evropi? U Evropi je prosečan stečaj negde oko 14 meseci. U SAD je devet meseci. Kod nas u okruženju je negde oko tri godine. Mora da nas zabrine situacija da veliki kompleks preduzeća, velikih preduzeća se ne rešava. Reći ću na primeru "Rada" koje je ušlo u stečaj 2000. godine. Ono za sobom povlači 400 preduzeća, celu građevinsku i industrijsku operativu, i proizvođače i one koji vrše usluge. Blokirano je 400 preduzeća u određenom delu zbog toga što se ne rešava postupak u ovom slučaju.
Dalje, kod stepena namirenja, u slučaju Srbije to je 25% od stečajne mase. U Nemačkoj je to 52, u Hrvatskog 30%, u Bugarskoj 32%, u Rumuniji 29%. Negde smo na kraju te lestvice, posebno u našem regionu.
Kod troškova postupka stojimo vrlo loše. Troškovi postupka iznose 23% od stečajne mase. U Nemačkoj je to 8%, u Hrvatskoj je to 15%, u Bugarskoj i Rumuniji je to 9%. Ovo treba da zabrine. Troškovi postupka, samo zato što postupci traju predugo, što imamo samovolju stečajnih dužnika i stečajnih veća kojima to pomalo i odgovara.
Kada kažem pomalo onda moramo reći da iza svega toga stoji njihova želja da taj postupak traje dugo. Zašto ne bi trajao? Ko ih vija? Ko ih gura? Da li imaju zakonske sankcije za neizvršenje? Nemaju. Prepuštena im je društvena svojina i državna svojima da raspolažu kako hoće, bez ikakve kontrole. Nije bez vraga postupak protiv stečajne mafije otvoren 2006. godine. Naime, to je samo jedan postupak. Znamo u praksi da ih ima na desetine i na stotine, pa čak možda i hiljade, na koje bi trebalo odgovoriti i povesti postupak protiv stečajnih upravitelja, a to sve pod okriljem suda i stečajnog veća koje takođe ne čini ništa da taj postupak ubrza.
Da li ćemo ovim zakonom dobiti nešto u smislu smanjenja rokova, smanjenja dužine stečajnih postupaka, povećanja stepena namirenja poverilaca i da li ćemo smanjiti troškove postupka? Nećemo. U materijalnom propisu koji je pred nama nemamo striktne odredbe koje će ubrzati taj postupak. To vas iz vlasti treba da zabrine. Vas to ne brine.
Zabrinjavajuća je situacija da danas imamo 63.000 blokiranih računa pravnih lica od strane poreske uprave. Sva ta pravna lica će završiti sutra u stečajnom postupku. Ko će povesti taj stečajni postupak 63.000? Iz vašeg obrazloženja Predloga zakona kažete da ima još 20.000 nelikvidnih i svega 25 ili 26.000 aktivnih pravnih lica. Ovih 25 ili 26.000 aktivnih pravnih lica moraju stvoriti budžet o kome ćemo razgovarati za pet ili šest dana. Oni moraju upumpati u budžet onoliko koliko je neophodno za neracionalnu javnu potrošnju koju finansira ova država, finansira ovaj narod.
Šta je sa ovih 63.000 blokiranih pravnih lica? Svi vlasnici i svi koji su vezani, pravna lica i radnici koji su radili u tim pravnim licima, završili su na crnom tržištu. Crno tržište sada je nosilac aktivnosti, nosilac poslovanja. Zašto? Zbog toga što nemamo adekvatan pravni sistem koji će zaustaviti negativne tokove.
Ako je nelikvidnost preduzeća takva da ga mora država prekinuti i ona je to učinila, ona mora završiti taj postupak, završiti što pre. To je u interesu države, da svi znamo na čemu smo. Ovako ta pravna lica ne rade. Otišli su u sivu zonu i rade i posluju, ne plaćaju nikome ništa. Da li imamo sankciju? Nemamo sankciju. To treba da vas zabrine i zajednički da nas zabrine.
Nažalost, nema nikakvih pomaka. Ovim zakonskim projektom ništa se neće učiniti da se taj postupak ubrza, da se dužina stečajnog postupka smanji, da se poverioci namire u što većem procentu. I treća stvar, da troškovi budu što manji.
Ovo je možda najvažniji član u ovom zakonu, s obzirom da je ovim članom definisan cilj stečaja. Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca u ostvarivanju najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. U ovom članu predložio sam da se posle reči - kolektivno, doda reč - finansijsko, s obzirom da je vezano i uz onaj član 1.
Obrazloženje Vlade je isto kao i u prvom slučaj. Smatram da nisu u pravu. Međutim, ono što je bitno i kod ovog cilja jeste da se mora otvoreno reći da je ovo samo politička proklamacija, a iza nje ne stoji stvarna želja i dobra volja države da se izađe u susret poveriocima, izađe u susret, u krajnjem slučaju, i dužniku i da on izađe iz stečaja na način na koji će okrnjiti što manje njegov kapital i što manje njegovu imovinu, a sa druge strane, da se poverioci namire u što većem procentu.
Ono što predlagač zakona nije ugradio, to treba zabrinuti sve nas, je pitanje rokova, rokova koji će morati biti ispoštovani od strane suda i koji će biti pravilo, koji će biti prekluzivni, koji će omogućiti stečajnom poveriocu učešće u stečajnoj masi u što većem procentu, a sa druge strane da se taj postupak završi što pre.
Ovde, kod ovog člana moramo još napomenuti da je stečajni dužnik u ovom slučaju žrtva, žrtva stečajnog veća do sada, a sada će biti žrtva stečajnog suda i stečajnih upravnika. Zašto žrtva? Zbog toga što postupci, rokovi i radnje koje su predviđene ovim zakonom su predugačke. One moraju biti prekluzivne, vrlo kratke.
Imamo stečajnih dužnika koji su ušli u stečajni postupak sa vrlo malim iznosima. Ne mogu završiti postupak u normalnim okolnostima, otprilike ti postupci traju godinu dana. Kod složenijih postupaka to traje nekoliko godina. Koja to imovina i kapital mogu trpeti način kako rade naši sudovi i kako rade stečajni upravnici?
Ukazaću vam na jedan slučaj. Na žalost, nije došlo do stečaja, ali samo zaslugom Odbora za industriju Narodne skupštine i zaslugom radnika koji nisu dozvolili stečaj. Radi se o društvenom preduzeću "Ravnica" iz Ćuprije.
Radi se o preduzeću koje je ušlo u postupak privatizacije 2003. godine. Nažalost, Agencija za privatizaciju od 2003. godine nije uspela da završi privatizaciju ovog preduzeća. Zašto to nije? Radi se o preduzeću koje nije u međuvremenu prodato, da ga kupi neko ko želi da se bavi konditorskom industrijom jer ovo preduzeće se bavi konditorskom industrijom.
To preduzeće nema gubitaka. To preduzeće nema obaveza prema radnicima. To preduzeće uredno isplaćuje zarade, materijalne i nematerijalne troškove. To preduzeće nema obaveza prema dobavljačima. Znači, zrelo i zdravo preduzeće. Preduzeće nije nelikvidno, nije nesolventno.
Zašto nije prodato? Zbog toga što je namešteno. Zbog toga što ga je trebalo likvidirati i umanjiti vrednost imovine i na tržištu kupiti iz stečaja ili iz likvidacije od onih krhotina koje ostaju posle postupka likvidacije i stečaja.
Međutim, radnici su bili svesni situacije u kojoj su se našli. Štrajkom su dva i po meseca sprečavali ljude koje je imenovala Vlada da dođu u to preduzeće. Vlada je na predlog Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i imenovala za predsednika upravnog odbora Vuka Perića, istovremeno direktora u Agenciji za privatizaciju.
Gledajte, taj isti Vuk Perić, čiji je zadatak bio da izvrši privatizaciju, to mu je državna obaveza, zbog toga je došao tu i radi na tom mestu, on nije to učinio u ovih pet godina koliko je trajala privatizacija. On je odlukom Vlade imenovan za predsednika upravnog odbora, a za vršioca dužnosti direktora imenovan je penzioner koji se zove Slavoljub Popović, istovremeno dobavljač ovog preduzeća.
Zamislite situaciju. Koji je to sukob interesa? Čovek koji je penzioner, koji je dobavljač preduzeća, postavlja se od strane Vlade, uz znanje i nagovor Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, za vršioca dužnosti.
Znači, nemamo mlade kadrove, pravne ili ekonomske struke, ili neke druge struke, nego penzionera postavljamo, samo zato da bi taj isti penzioner, taj isti dobavljač, kupio u nekom postupku pred sudom iz stečaja ovo preduzeće.
Srećna je okolnost, ali to treba da posluži za primer svim ostalim radnicima da se bore za svoje preduzeće, baš onako kako je predsednik države, Tadić, rekao da se radnici bore za svoje preduzeće, za svoja radna mesta, 400 radnika „Ravanice“, konditorske industrije iz Ćuprije, branilo je dva i po meseca od nasrtaja državnih organa, ljudi koji su došli iz Agencije, raznih inspekcija, policije, tužilaštva itd. i sačuvali su svoju fabriku.
To mora da bude primer svima ostalima u Srbiji kako se brani svoja fabrika. Danas ta ista fabrika radi i ostvaruje prihod.
U tih dva i po meseca koliko su bili blokirani, dok su bili u štrajku, nisu ostvarivali lične zarade, a sada namiruju to kroz normalan rad i normalno poslovanje.
Vidite, građani Srbije, radnici, na koji način se pljačka. Pljačka se uz podršku državnih organa, u ovom slučaju uz učešće Agencije za privatizaciju, uz učešće Vlade Srbije i drugih državnih organa.
Gospodine Milivojeviću, niste bili tamo, nemate uvid u poslovanje ovog preduzeća. Napomenuo sam da se radi o preduzeću koje nema nijednog dinara gubitka ni za jednu godinu, koje nema neizmirenih obaveza prema radnicima, prema dobavljačima, uredno izmiruju sve obaveze prema državi, imaju zapisnik poreske uprave iz 2006, 2007, 2009. godine, koji potvrđuje da se radi o preduzeću koje nije učinilo nijedan prekršaj niti privredni prestup u periodu od 2006. do 2009. godine.
Agencija za privatizaciju je zlonamerno iznosila u javnost informacije da se radi o preduzeću u kome se rade kriminalne radnje itd, što je demantovano s njihove strane kroz nekoliko zapisnika poreske uprave koji pokazuju da je preduzeće poslovalo u skladu sa zakonom. To je jedna stvar.
Drugo, radi se o zdravom preduzeću koje je država trebalo da proda. Samo neozbiljna država kakva je naša nije prodala to preduzeće. Agencija za privatizaciju ima jedan jedini zadatak – da proda sva preduzeća u društvenoj svojini jer je to nalog po odredbama Zakona o privatizaciji. Zašto to nije učinila?
Zašto to nije učinila u ostalih 600 i nešto preduzeća koja i dan-danas vise? Zašto to nije učinjeno kod 444 preduzeća koja su, jednostavno, u ovom trenutku, ni na nebu ni na zemlji. Neka su u stečaju, neka su ostavljena na milost i nemilost. Zašto? Zato što nemamo u sistemu nacionalnu strategiju za privatizaciju društvene i državne svojine. Nemamo je napisanu. Svaka vlada i svaki pojedinac u ministarstvima odlučuju kako hoće, zato što nemamo uzuse, nemamo pravila koja će nas obavezivati.
S druge strane, ista ta Agencija za privatizaciju je morala završiti postupak privatizacije sa 31. 12. 2008. godine. Zašto je to prenošeno u 2009. godinu? I dan-danas imamo preduzeća sa kojima ne znamo šta ćemo učiniti. Šta ćemo učiniti sa tim preduzećima koja nismo prodali? Šta tu kaže nacionalna strategija? Ništa. Zato što je nemamo.
Onda idemo sa proizvoljnim tumačenjima. Jedan ministar kaže da ćemo to da prodamo, drugi kaže da nećemo, da ćemo likvidirati, itd. To je jedno beznađe, beznađe vlasti zbog toga što niste znali, što ste žurili itd, očekujući da će sve ići kao što su išle cementare, mlekare i druge firme koje su prodate u cugu. Međutim, šta sa onima koji su nelikvidni i nesolventni? Ništa. To nam i danas visi.
To je bila replika.
Prozvan sam na repliku.