Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam u ime SRS amandman na član 1. stav 3. i predložio da se u Predlogu zakona posle reči "podrazumeva" doda reč "finansijsko". Zbog javnosti moram da pročitam odredbu Predloga zakona o stečaju, koji u članu 1. stav 3. kaže: "Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica".
Smatram da bi posle reči "podrazumeva" neophodno bilo ugraditi reč "finansijsko", sa obrazloženjem koje sam naveo u svom amandmanu. Međutim, ovaj amandman Vlada nije prihvatila, sa obrazloženjem da bi dodavanjem reči "finansijsko" predstavljalo nepotrebno, a delom i netačno preciziranje teksta koje ne bi menjalo primenu zakona, budući da u praksi, imajući u vidu sve odredbe zakona koje detaljno propisuju način namirenja poverilaca, do sada nije bilo spornih situacija.
Takođe, postoje načini namirenja poverilaca putem npr. konverzija potraživanja u udeo u kapitalu ili putem zamene ispunjenja, gde bi se moglo postaviti pitanje da li je to finansijsko namirenje.
Pravno-tehnički gledano, namirenje potraživanja je dosledan i opšteprihvaćen termin za ovu situaciju.
Postavljam pitanje Vladi i onome ko je pisao ovo obrazloženje da li ste sreli ijednu situaciju u kojoj ste u zahtev poverilaca našli nefinansijski iskaz, bez obzira da li je to konverzija ili neki drugi oblik. Uvek iza svega toga stoji finansijski iznos koji traži poverilac, koji dužnik duguje. Nijedna sudska presuda nema osnov bez finansijske potvrde.
Bez obzira na ovo vi ste odbili, kao i u nekim drugim situacijama, ali javljaću se više puta, s obzirom da sam podneo više amandmana. Ono što je bitno sa aspekta ovog predloga zakona i ove materije bitno je ukazati na ogromne probleme koje država ima u ovoj oblasti.
Naime, sve ono što je pokušano 2004. godine, kada je donet Zakon o stečajnom postupku, pokazalo je u stvari da su odredbe Zakona nepotpune, da su nejasne, da su proizvoljne. S druge strane, akteri deonici stečajnog postupka nisu na adekvatnom zadatku. Naime, stečajna veća i stečajni dužnici ne čine ništa da ubrzaju postupak.
Ukazaću na osnovne pokazatelje koje u praski imamo. Osnovni pokazatelj efikasnosti stečajnog postupka su dužina trajanja stepena mirenja i troškovi postupka. Ima ih i više, ali ovo su najvažniji. Gde se tu nalazi Srbija? Srbija je, po dužini trajanja, u samom vrhu u Evropi.
Došli smo do određenih podataka na sajtovima i od strane raznih analitičara koji se bave ovom materijom, da smo negde na nivou 2,7 godina po trajanju postupka. Međutim, ono što zabrinjava jeste da stečajevi velikih preduzeća, veliki banaka, velikih pravnih lica po kategorizaciji pravnih lica, traju predugo, traju godinama.
Pa danas imamo u praksi stečaj koji traje kod Kosovske banke 15-ak godina, Jugoskandika koji će trajati 26 godina. To traje pa traje. Imamo postupke kod banaka koje traju 8-9 godina. Velike banke, sedma godina je protekla, takođe su još uvek u stečaju.
Kako je to u Evropi? U Evropi je prosečan stečaj negde oko 14 meseci. U SAD je devet meseci. Kod nas u okruženju je negde oko tri godine. Mora da nas zabrine situacija da veliki kompleks preduzeća, velikih preduzeća se ne rešava. Reći ću na primeru "Rada" koje je ušlo u stečaj 2000. godine. Ono za sobom povlači 400 preduzeća, celu građevinsku i industrijsku operativu, i proizvođače i one koji vrše usluge. Blokirano je 400 preduzeća u određenom delu zbog toga što se ne rešava postupak u ovom slučaju.
Dalje, kod stepena namirenja, u slučaju Srbije to je 25% od stečajne mase. U Nemačkoj je to 52, u Hrvatskog 30%, u Bugarskoj 32%, u Rumuniji 29%. Negde smo na kraju te lestvice, posebno u našem regionu.
Kod troškova postupka stojimo vrlo loše. Troškovi postupka iznose 23% od stečajne mase. U Nemačkoj je to 8%, u Hrvatskoj je to 15%, u Bugarskoj i Rumuniji je to 9%. Ovo treba da zabrine. Troškovi postupka, samo zato što postupci traju predugo, što imamo samovolju stečajnih dužnika i stečajnih veća kojima to pomalo i odgovara.
Kada kažem pomalo onda moramo reći da iza svega toga stoji njihova želja da taj postupak traje dugo. Zašto ne bi trajao? Ko ih vija? Ko ih gura? Da li imaju zakonske sankcije za neizvršenje? Nemaju. Prepuštena im je društvena svojina i državna svojima da raspolažu kako hoće, bez ikakve kontrole. Nije bez vraga postupak protiv stečajne mafije otvoren 2006. godine. Naime, to je samo jedan postupak. Znamo u praksi da ih ima na desetine i na stotine, pa čak možda i hiljade, na koje bi trebalo odgovoriti i povesti postupak protiv stečajnih upravitelja, a to sve pod okriljem suda i stečajnog veća koje takođe ne čini ništa da taj postupak ubrza.
Da li ćemo ovim zakonom dobiti nešto u smislu smanjenja rokova, smanjenja dužine stečajnih postupaka, povećanja stepena namirenja poverilaca i da li ćemo smanjiti troškove postupka? Nećemo. U materijalnom propisu koji je pred nama nemamo striktne odredbe koje će ubrzati taj postupak. To vas iz vlasti treba da zabrine. Vas to ne brine.
Zabrinjavajuća je situacija da danas imamo 63.000 blokiranih računa pravnih lica od strane poreske uprave. Sva ta pravna lica će završiti sutra u stečajnom postupku. Ko će povesti taj stečajni postupak 63.000? Iz vašeg obrazloženja Predloga zakona kažete da ima još 20.000 nelikvidnih i svega 25 ili 26.000 aktivnih pravnih lica. Ovih 25 ili 26.000 aktivnih pravnih lica moraju stvoriti budžet o kome ćemo razgovarati za pet ili šest dana. Oni moraju upumpati u budžet onoliko koliko je neophodno za neracionalnu javnu potrošnju koju finansira ova država, finansira ovaj narod.
Šta je sa ovih 63.000 blokiranih pravnih lica? Svi vlasnici i svi koji su vezani, pravna lica i radnici koji su radili u tim pravnim licima, završili su na crnom tržištu. Crno tržište sada je nosilac aktivnosti, nosilac poslovanja. Zašto? Zbog toga što nemamo adekvatan pravni sistem koji će zaustaviti negativne tokove.
Ako je nelikvidnost preduzeća takva da ga mora država prekinuti i ona je to učinila, ona mora završiti taj postupak, završiti što pre. To je u interesu države, da svi znamo na čemu smo. Ovako ta pravna lica ne rade. Otišli su u sivu zonu i rade i posluju, ne plaćaju nikome ništa. Da li imamo sankciju? Nemamo sankciju. To treba da vas zabrine i zajednički da nas zabrine.
Nažalost, nema nikakvih pomaka. Ovim zakonskim projektom ništa se neće učiniti da se taj postupak ubrza, da se dužina stečajnog postupka smanji, da se poverioci namire u što većem procentu. I treća stvar, da troškovi budu što manji.