Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8515">Milorad Buha</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 11. izvinjavam se što moram čitati odredbe ovog predloga zakona, pre svega, zbog gledalaca koji nas prate i koji moraju znati, s obzirom na to da pred sobom nemaju zakone, a ovo je javna sednica, mislim da moramo i građane obavestiti o predlozima zakona, pa ja koristim ovu priliku da čitajući odredbe ovih zakona ukažem građanima na osnovne aspekte predloženih zakona i sve ono što mi kao SRS predlažemo i sugerišemo u dogradnji ovog zakona.
Članom 11. Predloga predviđeno je, da je banka dužna da plaća početnu premiju, tromesečnu premiju i vanrednu premiju. S obzirom na to da sam u nekim vremenima radio u Agenciji za sanaciju banaka i osiguranja depozita, između ostalog sam kao pravnik izučavao i oblast osiguranja depozita i u svojoj praksi nisam naišao na ovakav način određivanja premije.
U pravnoj regulativi, pre svega, visokorazvijenih finansijskih institucija, SAD, Francuske, Engleske, Nemačke, postoji potpuno jedan drugi sistem i mislim da bi trebalo primeniti taj sistem.
Pokušaću sada da objasnim osnovne elemente po kome je zakonodavac i predlagač ovog zakona pošao. Gledajte, kada se radi o početnoj premiji, predlagač je po svoj prilici mislio na premiju osiguranja, koju bi trebalo da plaćaju banke prilikom osnivanja.
Što se tiče banaka i osnivanja, one nemaju adekvatnu depozitnu masu i ne mogu ni plaćati, s obzirom na to da se premije osiguranja odnose na depozitnu masu koja je ugovorena između komitenta i banke. Znači, odredbe ovog zakona se, (a to se pre svega odnosi na član 20.) ne mogu primeniti i one su neadekvatne. Ako nemamo depozitnu masu, jednostavno nemamo ni mogućnosti da razrešimo adekvatnu premiju na tu masu.
Sa druge strane, tromesečna premija, ne može biti četvoromesečna, šestomesečna, devetomesečna i dvanaestomesečna, jer ona je premija i kao takva se razrezuje. Ona se može plaćati mesečno, može tromesečno i po pravilu se to tako i radi. Mi u dosadašnjoj praksi imamo tromesečni obračun i tromesečno plaćanje premije, ali premija kao institut ne može biti tromesečna premija. Znači, ona je premija i kao takva ona se mora prihvatiti u takvom obliku.
Što se tiče vanredne premije u praksi drugih zemalja, takođe, postoji ta odredba i ona bi mogla da ostane. Što se tiče početne i tromesečne premije, predlažem da se one brišu.
Još jedna sugestija, što se tiče vrsta premija osiguranja. Mislim da bi tu morali u našoj praksi primeniti diferencirane premije. A šta znači diferencirana premija? Diferencirana premija se primenjuje u onim sramnim sistemima i u onim finansijskim sistemima u kojima vršimo klasifikaciju banaka, s obzirom na to da mi vršimo klasifikaciju banaka na temelju boniteta i kvaliteta banaka, mislim da bi bilo primereno da se u ovom slučaju ide sa adekvatnom diferenciranom premijom. Mislim da bi ona bila adekvatna i vrlo primenljiva u našem sistemu.
Dame i gospodo narodni poslanici, s na to obzirom da je već pročitan član 12. neću ga čitati, samo ću dati kratak komentar. Odredbe člana 12. razilaze se sa osnovnim elementima osiguranja depozita i samom suštinom osiguranja depozita. Kod formiranja banke prva stvar koju u proceduri formiranja banke čini poslovodstvo banke, jeste da uputi zahtev za odobrenje za rad. Kada dobije odobrenje za rad podnosi zahtev za upis u registar.

Onog trenutka, shodno ovom predlogu zakona, banka bi morala da plaća premije, ali ako ovde vidimo da se plaćaju tromesečno, njoj faktički prva obaveza dospeva nakon tri meseca.

Mi ovde to skraćujemo kod onih banaka koje ulaze faktički u posao, u rad i one bi trebalo nakon 45 dana od upisa u registar da počnu plaćati početnu premiju, ali je osnovica na kojoj se plaća vrlo problematična. Ovde stoji da se plaća 0,3 % novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke. Znači, ne na depozit banke, ne na osiguran depozit, ne na depozite banke koji su ugovoreni između komitenta i banke, nego na osnivački kapital. To je jedinstven primer, ja ga nisam video nigde i zamolio bih ponovo zamenika ministra da se debelo razmisli o ovoj formulaciji. Predlažem brisanje ove odredbe jer nigde, ni u jednom sistemu, se ne plaća premija osiguranja na osnivački kapital.

Znači, na osnivački kapital nema osnova po jednom drugom pravnom osnovu, ne postoji bojazan za državu. Osnivači su ti koji postavljaju elemente i uslove u radu i poslovanju banke. Oni snose odgovornost, država tu nema nikakvu odgovornost. Zašto bi sada banka plaćala državi za nešto što nema osnova? Osnivači su ti koji preuzimaju obavezu za odgovornost u poslovanju i radu banke. Ali, sa druge strane postavlja se pitanje zakonitosti ove odredbe. Ako smo postavili osnovni postulat, osnovni princip da se plaća na depozit, onda se ne može plaćati na osnivački kapital.
U članu 13, po meni je diskutabilna odredba stava 4. koja kaže da, agencija za dinarske depozite tromesečnu premiju obračunava i naplaćuje u dinarima, a za devizne depozite u evrima, po kursu evra prema određenoj valuti koja važi na dan obračunavanja ove premije.
Zakonom o platnom prometu, Zakonom o deviznom plaćanju je jasno utvrđen način i sistem plaćanja. Niko, pa ni banke, ne mogu kršiti odredbe ovog zakona. Pre svega, zakonodavac mora znati, a začudilo me je da je to prošlo kroz Zakonodavni odbor i da on nije primeti protivzakonitost ove odredbe. Znači, ne možemo naplaćivati u evrima. Možemo samo u dinarima po efektivnom kursu valute, koji može biti prodajni, kupovni ili srednji kurs i na temelju toga izvršiti naplatu. Znači, u evrima ne možemo vršiti naplatu.
Dame i gospodo narodni poslanici, moramo se vratiti na pravnu regulativu, s obzirom na to da očito ona nije adekvatna, i da je predlagač zakona promašio u mnogim formulacijama.  Pokušavam, (možda sam i dosadan) da tu formu doteramo, da izbistrimo, a detalje koji nisu primereni ovom zakonu, moraćemo brisati.

Članom 14. rečeno je da se vanredna premija faktički naplaćuje na temelju odluke agencije. Ovakva formulacija nije adekvatna iz sledećeg razloga – zato što ne znamo šta je to odluka agencije. Organi agencije su: upravni odbor agencije i izvršni direktor agencije. S obzirom na to da se radi o vanrednoj premiji, o vanrednoj naplati i vanrednom prihodu agencije, pre svega, mislim da je ova odredba neadekvatna i da je moralo da stoji: na temelju odluke upravnog odbora agencije.

Zašto je to bitno? Bitno je to u praksi da ne dođe do zloupotreba. Izvršni direktor agencije jednostavno ne može dobiti ova ovlašćenja koja pripadaju, shodno odredbama Zakona o osiguranju depozita, isključivo upravnom odboru. Ali, u ovom zakonskom predlogu je neadekvatna definicija šta to znači odluka Agencije.

Dalje, u samom zakonu moramo definisati sve bitne elemente kada se naplaćuje, u kojim rokovima. Znači, ne smemo to prepustiti upravnom odboru, zato što bi opet moglo doći do određenih zloupotreba.

Predlog je da se doradi ova odredba ovog člana, koja kaže: "na osnovu" (temelju) "odluke Agencije", zato što odluka agencije, kao instituta, faktički pravno ne postoji. Postoji upravni odbor ili izvršni direktor. Predlagač zakona mora da se opredeli, najverovatnije u opredeljivanju nema mogućnosti, s obzirom na to da je u odredbama jednog drugog zakona, tačno predviđena nadležnost organa, odnosno, u ovom slučaju to je upravni odbor.

Predlažem da se ovaj član briše.
Kod ovog člana je predlagač zakona malo ispravio svoju pravnu regulativu, pa je u donošenju odluka odredio pravu i kvalifikovanu instituciju, odnosno organ, a to je upravni odbor agencije. Međutim, promašio je, s obzirom na to da se kaže da se zadužuje, po svoj prilici je predlagač zakona mislio na zaduživanje u inostranstvu.
Shodno odredbama Zakona o NBS, ni jedna institucija, a posebno ne agencija, ne može se zadužiti u inostranstvu bez prethodne saglasnosti NBS. Po svoj prilici se u formulaciji ovog člana mislilo upravo na zaduživanje u inostranstvu.
Ne možemo izbeći Narodnu banku Srbije, premda je ovde rečeno po prethodnoj saglasnosti Vlade Republike Srbije. Moramo u celom postupku uključiti Narodnu banke Srbije i tu predlažem zakonodavcu da ubaci tu formulaciju.
S druge strane ako se radi o zaduživanju u samoj državi, mislim da tu nema potrebe za bilo kakvo zaduživanje. S obzirom na to da je prethodnim članovima predviđeno da za sve obaveze po osnovu osiguranja depozita, one koje su u nadležnosti agencije jemči Republika. U ovom slučaju mora se naći okolnost u iznalaženju sredstava između Narodne banke Srbije, budžeta Srbije i agencije. Moj je predlog da se doradi ovaj član, on je neadekvatan. Sama formulacija zaduženje je neadekvatna i ne zna se na koje zaduženje misli. Ponovo napominjem ako se misli na "zaduženje" u inostranstvu, ne možemo to učiniti bez prethodne saglasnosti Narodne banke Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih ovde dao komentar u članu 17. stav 2. koji kaže da je deponent dužan da uz zahtev iz stava 1. ovog člana priloži overenu ispravu kojom dokazuje osnovanost potraživanja i tu bih stao sa čitanjem.
Samo kratak komentar. Gledajte, deponent, odnosno građanin. Najčešće građanin nije kriv za stečaj, odnosno likvidaciju banke, nije kriv za poslovanje banke, s obzirom da postoji za to nadležna institucija, odnosno NBS koja vodi računa o likvidnosti i solventnosti banaka i preduzima adekvatne akcije u pravcu saniranja likvidnosti i solventnosti svake banke.
Znači, onaj ko nije kriv, dužan je da preduzme određene pravne i razne upravne administrativne radnje kojim će dokazati to svoje pravo.U našim uslovima je to jako skupo i dugo.
Negde u unutrašnjosti, određena banka je došla u stečaj, i sada u otkupu potraživanja vidimo ovde da je raspisan tender, pa je otkupila neka banka, pretpostavljamo da je to banka u Beogradu.
Čovek mora doći iz unutrašnjosti, nije kriv za stečaj te banke. Naprotiv, svojim prilogom, odnosno svojim novčanim sredstvima je učinio aktivnost u pravcu jačanja boniteta te banke.
On u toj situaciji mora trpeti, a trpi na taj način da mora prikupiti dokumentaciju, potrošiti određena sredstva, a sa druge strane, platiti novčane iznose za putovanje i namirenje svojih potraživanja.
Mislim da to nije primereno i da bi predlagač zakona morao ići sa potpuno drugom formulacijom. Jednostavno, banka koja je preuzela obavezu da izmiri potraživanje prema građaninu je dužna (s obzirom na to da izmiri obavezu da ima svu relevantnu dokumentaciju, a ako je nema, postoji ta dokumentacija u agenciji ili u nadležnom sudu koji sprovodi postupak stečaja, likvidacije i poziva građanina, s obzirom na to da ima sve relevantne podatke od imena i prezimena, imena oca, JMB i svih drugih relevantnih podataka.)
Znači, ne smemo izlagati građanina deponenta troškovima, putu i svim drugim peripetijama koje nastaju ako se čovek obrati na nekom šalteru i onda doživi nelagodnosti.
Sa druge strane, stav 3. ovog člana kaže da zahtev za povraćaj svojih sredstava gde je deponovao u određenu banku, zastareva u roku od tri godine. Mislim da se predlagač zakona ovde opredelio na zastarelost potraživanja kod materijalnih davanja koja zastarevaju nakon tri godine.
S obzirom da se radi o obligaciono-pravnom odnosu koji nastaje u poslovima, u depozitnim poslovima, mislim da bi taj rok morao biti daleko duži. Zašto duži? Zato što imamo situacije da građani dođu iz inostranstva, donesu sredstva, ostave u banku, odu i ne vraćaju se.
Nemaju dovoljno relevantnih činjenica i podataka o poslovanju te banke, ali su imali poverenja u tu banku, imali su poverenja u bonitet te banke kada je ugovarao to i jednostavno, nakon tri godine ukoliko nisu dobili informaciju, ta sredstva ne mogu da povuku. Mislim da bi taj rok morao biti daleko duži i da bi tu zastarelost morala biti u nekom optimalnom roku od 10 godina.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče kaznenih odredaba, mislim da smo opet promašili zakon. One pripadaju odredbama Zakona o agenciji za osiguranje depozita. Zašto? Zato što, ako se vratimo na ovaj zakon, vidimo da materijalna osnova ovog zakona i pravni propisi koji se odnose na osiguranje depozita nigde ne navode, (a to vidimo i u članu 2.) agenciju za osiguranje depozita.
Znači, aktivnu legitimaciju za podnošenje privrednog prestupa u ovom slučaju ima agencija, a nju ovde nismo definisali. Članom 2. smo definisali pojmove i morali smo imati nju, ali s obzirom da imamo poseban zakon o agenciji, vidimo da jednostavno iz konteksta ovog zakona ne vidimo aktivnu legitimaciju agencije. Mislim da je ovaj član ovde nepotreban i on mora da se odnosi na odredbe Predloga zakona o agenciji za osiguranje depozita. Hvala.
U članu 22. spominjemo početna sredstva fonda za osiguranje depozita u iznosu od 700 miliona. Kaže: "Predlagač zakona početna sredstva...". Znači, to su neka inicijalna sredstva koja daje država u iznosu od 700 miliona za određene poslove Agencije.
Zatim, u stavu 2. kaže: "Postojeća sredstva Fonda osiguranja Agencije za osiguranje depozita". Znači, unutar sadašnje Agencije, koja je nekada bila savezna, a sada je republička, za sanaciju banaka, stečaj, likvidaciju i osiguranje depozita, postoje sredstva koja se, takođe, nalaze u posebnom fondu. Ona su namenska sredstva i ona su sredstva koja služe za pokriće u slučaju stečaja, likvidacije banaka. Znači, nema početnih sredstava. Početna sredstva su ona sredstva koja je ta agencija, još dok je bila savezna, dobila iz saveznog budžeta. To su početna sredstva. Ovo ne mogu biti početna, jer nešto postoji u tom fondu.
Znači, to može biti samo određena dotacija koja se daje iz budžeta u taj fond za osiguranje depozita. Pitam vas, zašto bi sada država izdvojila 700 miliona u taj fond? Nema realnog osnova. Znači, stvaramo buduće strateške situacije vezano za stečaj i likvidaciju banaka. To je znači neka budućnost. Trenutno, nema potrebe da izdvajamo ta sredstva iz budžeta.
Posebno se za mene postavlja pitanje da li su ona predviđena budžetom za 2005. godinu? Ako ona nisu predviđena, znači da je to nenamensko trošenje sredstava. Eventualno bi se to moglo rebalansom budžeta za 2005. godinu, ali ga sad nema. Sama formulacija: "početna sredstva", "inicijalna sredstva" za nešto, ovoga trenutka ne stoje. Opet je predlagač zakona promašio u definiciji ovog člana. Predlažem da se i on briše, uz celokupno brisanje svih zakonskih odredaba na koje smo ukazivali.
Članom 23. Predloga zakona predviđeno je da početnu premiju plaća banka koja je u sudski registar upisana posle 1. jula 2005. godine. Jedna slična formulacija je predviđena članom 12. istog predloga, koja kaže da je banka dužna da plaća početnu premiju u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar. Malo je to kontradiktorno, da u jednom zakonu jednu te istu pravnu stvar tumačimo na dva načina. Ovo jesu prelazne odredbe, ali i u prelaznim odredbama se moramo pridržavati konteksta zakona.
Mislim da predlagač zakona, kada je dao ovakvu formulaciju, mislio na one banke koje će se formirati posle usvajanja ovog zakona i da se ta početna premija odnosi upravo na one banke koje će biti osnovane posle usvajanja ovog zakona. Ako je to 1. juli 2005. godine, znači, da se odredbe odnose na početnu premiju koja je predviđena članom 12. i nema potrebe da ga još jednom definišemo posebnim članom zakona koji ima potpuno drugi kontekst. Takođe, predlažem da se ovaj član, (s obzirom na to da se ponavlja, da u nekim elementima možda ima i određeno tumačenje) kao takav briše.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo dupla regulativa i duplo postavljanje, s obzirom da imamo dva istovetna člana. Član 24. kaže da se stopa tromesečne premije za 2005. godinu utvrđuje u iznosu od 0,1%, a istu takvu odredbu imamo u članu 13. stav 2. koja glasi: "stopa tromesečne premije iznosi najviše 0,1%", a u članu 24. se kaže: "stopa tromesečne premije za 2005. godinu utvrđuje se u iznosu od 0,1%". Po meni, nepotrebno je dva puta u istom članu navoditi i osnov i visinu premije.
Dame i gospodo, postaviću tri pitanja potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću.
Prvo pitanje je vezano za direktne i indirektne efekte jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. Da li je Vlada ili neki državni organ u Republici Srbiji napravio analizu pozitivnih i negativnih efekata jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma? Primereno je u ovakvoj situaciji, kada se radi o bitnim fundamentalnim sporazumima, napraviti analizu koja će obuhvatiti sve finansijske, ekonomske, trgovinske i sve druge efekte koje će izazvati jedan sporazum.
Drugo pitanje. Koja je direktna šteta, iskazana novčano? Ona je morala biti navedena u ovoj analizi i računski obrađena. Koja je indirektna šteta, o kojoj niko ne govori? To je smanjenje proizvodnje zbog pojeftinjenja carine. Dalje, smanjiće se i obim domaće proizvodnje koji će ući u trgovačku sferu i time ćemo smanjiti finansijski promet domaćih proizvoda. Šta kažu tu analize?
Treće pitanje. Pre 15 dana sklopili smo ugovor sa MMF-om. Tim ugovorom smo utvrdili visinu deficita 3% bruto društvenog proizvoda. Juče smo u sredstvima informisanja mogli pročitati izjavu ministra finansija Diane Dragutinović, koja kaže da će se u analizi efekata ekonomske krize ići (to je odluka da li ministarstva njenog, Vlade ili ne zna se više koga) na povećanje deficita na 4%, što je u suprotnosti sa ugovorom koji smo sklopili sa MMF-om.
S druge strane, postavlja se pitanje povećanja PDV. Guverner Narodne banke kaže da bi trebalo povećati PDV na 19%. Predsednik Vlade takođe se zalaže za tu aktivnost. Nemojte vrteti glavom, njegova je izjava, koju je više puta ponovio, da ukoliko svi drugi efekti i mere Vlade ne pokažu rezultat, onda će se ići na povećanje.
Ministar finansija i vi niste do sada iskazali želju da se uđe u ovu meru. Da li imate tu analizu, ko je napravio i koji su efekti te analize ako je imate, ako ste je napravili? A primereno je da ste je pravili, da je imate i onda ne može biti razilaženja. Vi se razilazite. Znači, četiri...
Sad mi je jasno zašto je potpredsednik Vlade istovremeno i ministar nauke i tehnološkog razvoja. Ni na jedno pitanje potpredsednik Vlade nije odgovorio. Pravo doktorski, onako kako nalaže doktrina.
Ministre i potpredsedniče, jasna su i možda malo duža, ali sada će biti kratka pitanja. Da li Vlada ima analizu ili nema? Koji su pozitivni, a koji negativni efekti? Kolika je direktna šteta od smanjenja carine i da li postoji analiza? Mora da postoji analiza. Ministar finansija Diana Dragutinović nijednog trenutka za skupštinskom govornicom, niti u medijima, nije iznela taj podatak. Da li ga imate vi, da li ga ima Vlada? Šta kaže tu analiza, ako je imate?
Dalje, šta će značiti povećanje deficita od 4% u odnosu na bruto društveni proizvod? To je novi rebalans budžeta. Budžet smo pre mesec dana usvojili. Zar ćemo svaki mesec usvajati rebalans budžeta?
To samo govori o neozbiljnosti Vlade, o tome da nemate analize, ne pravite analize. Jer, da pravite analize, onda biste obuhvatili sve ono što predstavlja prenesenu krizu iz sveta i domaće efekte, koji su samerljivi, koji se moraju finansijski i ekonomski sagledati i iskazati. To je onda jedna celina i imamo jasne podatke. Vi ih nemate.