Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjih nekoliko meseci aktuelna vlast kritikuje opoziciju da vrši opstrukciju rada Skupštine i da time onemogućava donošenje finansijskih sporazuma. Odmah da naglasimo, moramo reći da to nije tačno. Ovi sporazumi su potpisani pre 15 meseci, devet meseci itd. Vlada ih je usvojila prošle godine. Oni su bili u skupštinskoj proceduri početkom ove godine. Evo, šest meseci čekamo da dođu pred poslanike i da ih ova skupština usvoji, odnosno ratifikuje. Kome se tu ne žuri? Ne žuri se aktuelnoj vlasti, jer da aktuelna vlast hoće i da je htela, ona bi to imala i u toku prošle godine, početkom ove godine.
Kada govorimo o suštini ovih finansijskih sporazuma moramo naglasiti da je neophodno ovoj državi, ova država je gladna i žedna što se tiče kredita, i država, privredna društva, privrednici i građani. Moramo govoriti o globalnoj zaduženosti kako države tako i privrednih društava, privrednika i građana. Tu onda dobijamo jako lošu finansijsko-monetarnu sliku.
Kolega Vujadinović je s pravom rekao da je spoljni dug najlepša monetarno-finansijska slika. To jeste, ali sve ostalo je katastrofalno. Kad uporedimo ove podatke u periodu 2000 - 2007. ili 2008. godina, onda vidimo značajan porast i javnog duga i ukupnog spoljnog duga. Međutim, država se nije zaduživala onim tempom kojim je mogla. To je dobro, jer ostali monetarno-finansijski agregati su jako nepovoljni.
Spomenuću zašto su nepovoljni. Naš spoljni dug je od 2000. godine, kada je bio deset milijardi dolara, porastao na oko 30 milijardi dolara danas.
Mi spadamo u red srednje zaduženih zemalja i po kategoriji Svetske banke, s obzirom na naše učešće spoljnog duga u bruto društvenom proizvodu od 62,2 na dan 31. 12. 2007. godine. Međutim, naše obaveze, obaveze države, obaveze privrednih društava, a i građana, izuzetno su velike. One su sada u rasponu od 3,1 do 3,5 milijarde dolara za tekuću 2008. godinu. To je oko 7,6% bruto društvenog proizvoda, što opet spada u red srednje zaduženosti, ali moramo spomenuti i druge monetarno-finansijske pokazatelje koji su daleko nepovoljniji.
Spoljnotrgovinski deficit na kraju 2007. godine bio je 8,831 milion dolara. On je u odnosu na 2006. godinu veći za 40%. Šestog meseca 2008. godine naš ukupan deficit je 6,3 milijarde dolara, što je opet povećanje od 43% u odnosu na 2007. godinu. To je vrlo nepovoljno i taj agregat spada u kategoriju izuzetno otežavajućih. Mislim da ova vlada i prethodne vlade ništa nisu učinile da se taj deficit smanji, odnosno da preduzmu određene aktivnosti i radnje da se poveća izvoz raznim stimulativnim merama i rešenjima i da se smanji uvoz. Mi imamo poslednje tri godine godišnje povećanje uvoza za preko 40%. Procena ekonomista je da ćemo ove, 2008. godine imati deficit u spoljnoj trgovini od 13 milijardi dolara.
Kada govorimo o ovim ciframa, mi stalno isključujemo Kosovo i Metohiju. Svi se ovde deklarativno zalažemo za Kosovo i Metohiju, kažemo da je to sastavni deo Srbije, ali kada pravimo finansijske kalkulacije nikada ne uzimamo u obzir deficit koji stvara Kosovo i Metohija, a taj deficit je gotovo u nivou dve milijarde. To su podaci KFOR-a. Znači, sa ovih 13 milijardi dolara, to je ukupno 15 milijardi dolara.
Moram upozoriti i Ministarstvo finansija i Vladu da postoji Nacionalna strategija privrednog razvoja od 2006. do 2012. godine, gde su javno utvrđeni parametri smanjenja deficita u spoljnoj trgovini. Tamo je rečeno da će se to fazno smanjivati i, na kraju, 2012. godine imaćemo deficit u spoljnoj trgovini od pet milijardi dolara. Sada nam je, po ovoj računici, 15. Tvrdim vam da će biti na kraju 2012. godine 30 milijardi. Katastrofalno. Zašto? Zato što Vlada ne čini ništa da stimuliše izvoznike i da smanjuje uvoz.
Ova vlada i prethodne vlade su bile lobistički usmerene prema uvoznicima, stimulisale su ih, umesto da stimulišu izvoznike. Moramo spomenuti monetarno-finansijski agregat i deficit tekućeg bilansa koji je od 2007. godine bio 7,2 milijarde dolara, a na kraju ove godine, procene su, oko 9 milijardi dolara.
Niko ovde nije spomenuo deficit budžeta. Mi smo ga planski predvideli, ono što je Skupština usvojila Zakonom o budžetu za 2008. godinu, u nivou od 14,8 milijardi dinara.
Ovo što nam pokazatelji govore za sedam meseci, to je sada negde u nivou od 10,5 milijardi dinara, ali Vlada je pre nekoliko dana donela odluku o usklađivanju penzija za 6,5 i povećanju penzija za 10%. To su ukupna izdvajanja od 15 milijardi dinara, a uz ovaj postojeći deficit od 10,5, plus ono što će biti izdvojeno za putnu privredu, odnosno što će biti dato NIP-u, zatim ono što najavljuje Ministarstvo ekonomije i privrednog razvoja, otpremnine radnicima koji rade u društvenim preduzećima oko pedesetak milijardi, na kraju ove godine bi bio deficit od 50, čak neki ekonomisti kažu i blizu 60 milijardi dinara.
Ministarstvo finansija se nije oglasilo povodom ovakvih analiza budžetskih ekonomista koji prate budžetske agregate i govore da bi na kraju godine mogla biti budžetska "rupa" u iznosu od 800 miliona evra. Mi očekujemo rebalans budžeta. Rebalans budžeta treba da pokrije ovu ogromnu rupu, ali ne postoje žive materije koje mogu zatvoriti ovako ogromnu rupu bez toga da se zadužimo, da li kod domaćih ili stranih kreditora. Najverovatnije ćemo primeniti i jednu i drugu varijantu, a i jedna i druga varijanta su nepovoljne
Dalje, mi moramo da govorimo o vrlo visokoj zaduženosti privrednih društava a ona je trenutno u nivou od devet milijardi evra. Pokazatelji govore da je izuzetno velika zaduženost građana, odnosno 313 milijardi dinara ili četiri milijarde evra, dok je 13 milijardi evra trenutna zaduženost kod banaka, a kad tome dodamo još međusobnu zaduženost, kreditnu poverilačku obavezu između jednih i drugih, dolazimo čak do 17 - 18 milijardi evra. To je vrlo nepovoljan agregat.
Nadalje, referentna kamatna stopa NBS je trenutno najveća u Evropi 15,75. Imamo gotovo najveću inflaciju, od preko 10%; bez obzira na sve monetarno-finansijske pokušaje Narodne banke da se monetarni agregati stave u određeni nivo, ne uspevamo smanjiti inflaciju, ne uspevamo da nateramo posebno strane banke, odnosno domaće banke sa stranim kapitalom, da ih uravnotežimo u onaj bankarski sistem i u onu kamatnu politiku koja bi nam omogućila da ne plaćamo ovako visoke kamate koje su sada, evo, oko 30% - najveće u Evropi.
Zašto Narodna banka i Ministarstvo finansija dozvoljavaju zaduživanje tih banaka u inostranstvu pod kamatama koje su vezane za monetarnu politiku EU negde na nivou od 5 do 6%, a ovde se ista sredstva plasiraju po 20, 25% i 30%? Da li vi vidite kolika je tu razlika u kamati, u pasivnoj i aktivnoj kamati? To nema nigde u Evropi, samo se to uzima u Srbiji.
O tome morate razgovarati i morate odgovoriti građanima, i predsednik Vlade, i ministar finansija i guverner Narodne banke, zašto plaćamo najskuplje kredite, zašto imamo deficit i tekućeg bilansa i budžeta i deficit u spoljnom trgovanju; dok je tako, imaćemo jad i nesreću u narodu, a vi ste odgovorni za to. Hvala vam.