Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. stav 2, tačka 4), alineja 7. Predložio sam da se brišu reči: "zločinačko udruživanje" i "i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću".
Mislim da je član 3. ključni i o njemu moramo povesti računa, s obzirom na to da je, prema mom i mišljenju SRS-a, predlagač ovde povredio Ustav. Naime, članom isključujemo ljude protiv kojih se vodi krivični postupak za pojedina krivična dela, koja nisu pravosnažno presuđena, iz postupka privatizacije.
Mislim da je tu povređeno nekoliko odredaba Ustava. Moj prethodni kolega je naveo član 34. stav 3. Ja još moram ukazati na odredbu člana 21. Ustava Republike Srbije, a član 21. glasi: "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki". Stav 2. glasi: "Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije".
U ovom slučaju smo isključili mogućnost određenim ljudima protiv kojih se vodi krivični postupak da učestvuju u postupku privatizacije i doveli ih u poziciju da ne mogu učestvovati, odnosno diskriminisani su u odnosu na sve druge.
Članom 34. Ustava, a i u pravnom prometu, važi pravilo prezumpcije nevinosti. Znači, dok se pravosnažnom presudom građanin ne osudi, ima sva prava. U ovom slučaju smo, prema mom mišljenju i mišljenju SRS-a, prekršili odredbe Ustava, čl. 21. i 34. stav 3.
Pored toga, bitno je napomenuti da smo Zakon o privatizaciji često menjali. Donet je 2001. godine. Da ne govorim o onima koji su iz devedesetih godina. Znači, ovaj zakon je donet 2001. godine, menjan je 2003, 2005, i sada ga četvrti put menjamo.
S druge strane, izvršili smo privatizaciju dve trećine društvenog i državnog kapitala. Sada ćemo isključiti određene ljude za koje smatramo da ne treba da učestvuju. Zašto to nismo doneli u osnovnom, temeljnom zakonu, 2001. godine?
Predlagač zakona ponovo pravi grešku, ne samo u ovom slučaju, nego i u slučaju velikih komunalnih sistema i malih sistema, odnosno javnih preduzeća. Takođe, nismo sveobuhvatno rešili pitanje državnog kapitala velikih energetskih sistema, NIS-a i EPS-a, pa ćemo ponovo to definisati lex specialis zakonima. Jedan veliki sistem, komunalni sistem lokalnog nivoa, po opštinama, takođe, nismo sveobuhvatno rešili, pa ćemo doneti zakonske projekte iz ove oblasti da bismo to privatizovali.
Opet predlagač parcijalno ulazi u rešenje određenih vitalnih stvari i ne rešava jednim jedinstvenim, sveobuhvatnim zakonom ono što je obaveza predlagača i aktuelne vlasti.
Pored toga, kada govorimo o ovom članu, kada isključujemo pojedine ljude, moramo reći da nemamo adekvatnu kontrolu privatizovanih preduzeća. Nismo to adekvatno rešili. Opet smo dozvolili to Agenciji, inspekcijskim službama i nekim drugim državnim organima, ali nemamo jedinstven sistem. Onda imamo brojne probleme u praksi, da kada se kupac obaveže da će nešto učiniti, to u praksi ne sprovodi.
Tek kada u firmama dođe do problema, a najčešće su u pitanju socijalni programi, pa se to neadekvatno odrazi na radnike u preduzećima, dođe do određenih štrajkova, vidimo određene propuste koje čine državni organi neadekvatnom kontrolom.
Ono što moram ministru Bubalu da kažem, to je da mi nemamo adekvatan rad, nismo ga imali do sada, komisija za sukcesiju, ni one komisije koja je delovala unutar Savezne vlade, Komisije za sukcesiju savezne države, a posle državne zajednice, a ni današnja komisija za sukcesiju ne radi onim tempom, tj. ubrzanim postupkom, kako bi trebalo.
Zašto? Zbog toga što je, to sam rekao u svom izlaganju, ogromna imovina srpskih preduzeća ostala u Hrvatskoj, u Sloveniji i drugim državama. Komisija koja bi trebalo da napravi deobni bilans, da izvrši prebijanje, da, u krajnjem slučaju, iskoristi materijalnu i finansijsku imovinu koja je ostala tamo, to neadekvatno čini.
U ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, reći ću vam da sam kontaktirao sa predsednicom i sa sekretarom Komisije za sukcesiju pre dve godine, dok je bila državna zajednica, i tada mi je rečeno da je najneaktivnija naša komisija. Žena je otvoreno rekla – ne radite ništa.
Ne radimo ništa, čak, ni kada se radi o diplomatskim predstavništvima u inostranstvu, još ništa nismo definisali u periodu razbijanja Jugoslavije. Onako kako je ko ušao, manje-više, tako je i ostalo. Da ne govorimo o imovini naših preduzeća koja se ne može koristiti, odnosno o vrednostima u drugim državama, a posebno pitanje je pitanje imovine Srba koji su napustili bivše socijalističke republike; prognani su, došli su ovde, a ogromne vrednosti su ostale tamo.
Ministre Bubalo, pozivam vas, u ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, da uradite nešto, posebno u oblasti ličnih prava, imovinskih prava Srba koji su napustili prostore Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske, posebno kod stečenih prava.
Sporazum o sukcesiji je jasan. On je ratifikovan od strane svih, a poslednja ga je ratifikovala Republika Hrvatska, 2004. godine. On je sada na pravnoj snazi u svim bivšim socijalističkim državama, pa i kod nas. Komisija za sukcesiju mora da radi, imamo taj sporazum, imamo brojne druge sporazume koji definišu pitanja stečenih prava i privatne svojine Srba Krajišnika koji su proterani sa prostora Republike Hrvatske, a ogromna imovina je tamo. Dakle, imamo komisiju i ta komisija mora da radi.
Do sada nijedna od ovih komisija ove tri naše zajedničke države nije radila, pa vas pozivam da aktivno poradite na tome. Vlada tu ima svoje kompetencije, ona može da traži izveštaj, da ubrza taj postupak, da putem diplomatskih predstavništava u Republici Hrvatskoj i drugim državama aktivno radi u smislu regulisanja tih prava.
Ta prava su otvorena, ali radi se o 16 godina. Privatna svojina se ne koristi 16 godina. Po međunarodnom pravu, mi imamo pravo na pravičnu naknadu zbog nemogućnosti korišćenja te imovine. Samo da to Srbi dobiju, da ne kažem da dobijemo ono što nam stvarno pripada, jer to su ogromne vrednosti, ali smo u nemogućnosti da fizički odlazimo tamo i da se probamo rvati sa hrvatskim organima.
Tu pomoći nema. Jedina pomoć ste vi, državni organi Republike Srbije. Imate pred sobom međunarodno pravo, imate međunarodne sporazume i morate imati dobru volju. Vi dobre volje nemate, do sada je niste imali.
Dakle, 18. ovog meseca je održana Skupština Republike Srpske Krajine u progonstvu. Razgovarali smo o ovim pitanjima. Ja sam zadužen da vas upozorim, da vas molim da učinite pomak, jer pomaka do sada nije bilo.
Kada sam već pokrenuo ovo pitanje oko Skupštine, mogu vam reći da smo na toj skupštini dali punu podršku našem predsedniku Milanu Martiću, koji je nevino osuđen od strane Haškog tribunala. Dajemo punu podršku u odbrani prof. dr Vojislavu Šešelju i hvala mu za sve, i jednom i drugom, za sve ono što su učinili za srpski narod sa prostora Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske.
Pored toga, razgovarali smo o oduzetim pravima. Mi individualno pokušavamo, ljudi odlaze tamo, ali su onemogućeni; administriranje, odugovlačenje postupaka, onemogućavanje. To je daleko lakše rešiti sa državnog nivoa.
Za stečena prava koja su tamo Srbi ostvarili do 1990. godine, pa i posle, imamo Sporazum o sukcesiji, imamo tu komisiju, uključite je. Ovde smo, čak, predložili, u ime Vlade Republike Srpske Krajine, formiranje po opštinama određenih komisija, koje će izvršiti reviziju svih ugovora koji su obavljani u periodu ratnih okolnosti, 1990, 1991. i 1992. godine – zamene između Hrvata i Srba.
Tu je oštećen, pre svega, srpski narod. To je bilo tako u 95% slučajeva. Napuštali su svoja imanja, menjali ih za daleko manje i vrednije imanje ovde.
Interes je, valjda, države Srbije da se to stavi na sto, da se raspravi svaka zamena i da se razlika isplati svakom čoveku koji je ostao, jer to je privatna imovina. To je privatno pravo, koje je neprikosnoveno u svim civilizovanim i demokratskim državama sveta.
Mesec dana je ta inicijativa ovde, u Skupštini, insistiram da se o tome razgovara, da se razgovara u ovom parlamentu, u Saboru Hrvatske. Prošlo je 15 godina od tih događaja, daleko smo zreliji, staloženiji i smireniji. Možemo daleko delotvornije rešiti ta pitanja sada, ako ima interesa, a izgleda da ovde nema interesa.
Na kraju, da pozovem sve Krajišnike, prijatelje Krajine, da izađu na izbore 20. januara i da glasaju za patriotu, rodoljuba, onoga koji će rešiti ova pitanja, koji će pokrenuti inicijativu, ne samo u ovom domu, nego i u Hrvatskoj i u međunarodnoj zajednici, zaintrigirati sve. To je Tomislav Nikolić.
Hvala vam.