Dame i gospodo narodni poslanici, Svetska carinska organizacija i Svetska trgovinska organizacija, putem Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka, žele ostvariti harmonizaciju carinskih postupaka. Pod harmonizacijom carinskih postupaka, prema odredbi ove konvencije, podrazumeva se ujednačavanje zakonodavstva, standardizovana procedura, ubrzavanje carinskih reformi kroz modernizaciju carinske administracije, zatim, podizanje carinskih kapaciteta, zbog povećanja prometa robe i ljudi, kao i zaštita korisnika carinskog postupka.
Republika Srbija, izvršavajući naloge MMF-a, Svetske banke i pojedinih mentora iz Evropske unije, izvršila je inoviranje zakonodavstva koje se odnosi na spoljnotrgovinsko poslovanje, tako da je donet Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju 2001. godine. Zatim je donet novi carinski zakon, koji je preuzeo gotovo sve elemente carinskog sistema EU.
Usvojen je i Zakon o carinskoj tarifi, koji je menjan u toku ove godine. Istovremeno je potpisan sporazum, 2003. godine, o slobodnoj trgovini sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Moldavijom, Rusijom, BiH i Makedonijom. Međutim, ratifikacija ovog sporazuma nije izvršena. Bilo bi vrlo bitno da se izvrši ratifikacija sporazuma, posebno sa Rusijom.
Koje su osnovne karakteristike ovih zakonskih inoviranja i promena u carinskom sistemu SRJ i Republike Srbije? Pre svega, liberalizacija spoljne trgovine, zatim, smanjenje carinskih stopa, pojednostavljenje carinskog postupka, standardizovana carinska kontrola. U poslednje vreme, vidimo da je, sa svim ovim karakteristikama, došlo do kriminalizacije carinskih organa, kroz tzv. carinsku mafiju.
Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i Carinskim zakonom uvodi se nagla i preterana liberalizacija spoljne trgovine, a posebno je to bitno kod uvoza.
Ovim zakonima, carinske barijere na uvoz, kao što su kontingenti, dozvole i slično, gotovo da su u potpunosti ukinute. Prosečna carinska stopa smanjena je sa 4,3% na 8,9%, a danas je ispod 8%.
Preko 60% uvoza opterećeno je carinskom stopom u rasponu od jedan do pet, a 25% uvoznih artikala - carinskom stopom od 10%. S druge strane, Republika Srbija nije kreirala vancarinske mere zaštite, koje se praktikuju u gotovo svim savremenim zemljama, posebno u zemljama u razvoju. To je osnovni problem našeg deficita u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Uz sve navedeno, Vlada, i ona savezna, i republička, dozvoljavale su dinamičan rast cena u zemlji, kurs dinara koji je pospešio uvoz i destimulisao izvoz, a sve ovo je imalo za posledicu izraženo povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Kako to izgleda u praksi, navešću kroz određene primere.
Deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, prema podacima, u 1990. godini bio je 1.591.000.000 dolara, 2000. godine - 1.757.000.000 dolara, u 2001. godini - 3.750.000.000 dolara, duplo povećanje. Danas, planski deficit za ovu godinu, ono što je projekcija Vlade, kretaće se oko 10 milijardi, a prema procenama ekonomskih stručnjaka, najverovatnije će završiti do 12 milijardi dolara.
Kada govorimo o učešću carine u prihodima budžeta, videćemo da procentualno učešće carine u prihodima budžeta iz godine u godinu opada. Ono je 1998. godine bilo 30,9%, ubrano je 3.200.000.000, 2001. godine bilo je 16,5% - 13.100.000.000. Godine 2006. ubrano je 45 milijardi, što predstavlja učešće od 9,1%, a za 2007. godinu planira se ubrati od carine 54,2%, što će predstavljati 9,3%.
S obzirom na ekonomske pokazatelje koje dobijamo ovih dana, vidimo da je rast uvoza daleko iznad planiranih procenata.
Planirali smo, odnosno Vlada je išla sa planskom projekcijom povećanja uvoza od 23,7%, a vidimo, prema podacima, da je ono daleko iznad toga, kao i rast izvoza od 26,8%, tako da će projekcija deficita spoljnotrgovinskog poslovanja za ovu godinu biti daleko iznad planske projekcije.
To je slučaj u celokupnom periodu DOS-ove vlasti, od 2000. godine, da se planske projekcije probijaju, kako na polju uvoza, tako i na polju izvoza, s tim što je obrnuta proporcija, povećanje uvoza je daleko veće nego povećanje izvoza, tako da nam je spoljnotrgovinski deficit iz godine u godinu sve veći.
Bitno je ovde napomenuti, kada govorimo o svim karakteristikama spoljnotrgovinskog poslovanja i ubiranja carina, spomenuo sam ovde i smanjenje carinskih stopa, ko su bili kreatori ove ekonomske politike i carinske politike.
To su bili eksperti iz G17, pre svega, ministar za ekonomske odnose s inostranstvom i kasnije potpredsednik Vlade Miroljub Labus i Mlađan Dinkić, a radili su direktno po instrukcijama, što oni nisu ni krili, MMF-a, Svetske banke i mentora iz Evropske unije.
Rezultati njihovog rada su nam poznati, a i ja sam ih ovde probao elaborirati. Upravo ti eksperti kažu i obrazlažu deficit spoljnotrgovinskog poslovanja, pa kažu da negativne karakteristike i problemi u spoljnotrgovinskom poslovanju proizilaze iz smanjene konkurentnosti naše privrede.
Šta je Vlada, ona savezna, a i ova vlada, učinila da se konkurentnost privrede poveća? To je prioritetni zadatak ove vlade.
Dalje kažu - nemamo dovoljno znanja, nemamo dovoljno iskustva, nemamo menadžerske timove za povećanje izvoza i smanjenje uvoza.
Kažu, slab kvalitet proizvoda, nepoznavanje stranih tržišta, nerazvijen marketing, nedovoljno finansijskih sredstava, izostanak pomoći državnih organa, loš rejting zemlje, pre svega se misli na izolaciju i sankcije koje su bile do 1995 - 1996. godine. Još kažu - nedovoljna standardizacija proizvoda, mali obim proizvodnje za velika tržišta i navode brojne druge razloge.
Ono što je neophodno pokazati ovde, to je da nijedna Vlada posle 2000. godine nema strateški plan razvoja naše proizvodnje i smanjenja uvoza.
Ova vlada mora, gospodine ministre, da izađe ovde, ne sa ovim zakonom, ne sa konvencijom, nego sa strategijom izvozne politike i smanjenja uvoza. Vi to do sada niste učinili, a to je prioritetan zadatak ove vlade.
Morate raditi na planu stimulacije izvoza, smanjenju uvoza, kroz plan kupovine domaćih proizvoda. Morate krenuti sa carinskim barijerama, bez obzira na to što vas pritišću iz MMF-a i Svetske banke. Vancarinske barijere, koje koristi gotovo ceo savremeni svet, a posebno zemlje u razvoju, vi ste izbacili i gotovo da nijedan vancarinski sistem ne upotrebljavate u praktičnoj primeni.
Prednosti koje nam daje Sporazum o spoljnotrgovinskom poslovanju sa Rusijom ne koristite. Zadatak ove vlade je da iskoristi sve ono što nam čini Rusija sada u političkom smislu, a i u ekonomskom smislu, i taj sporazum moramo ratifikovati ovde i krenuti u njegovu realizaciju, utvrditi plan izvoza prema Rusiji, krenuti u razradu robne razmene, energenti za poljoprivredne proizvode, jer mi smo u oblasti poljoprivredne proizvodnje. To možemo učiniti, okrenuti grinfild investicije i usmeriti ih u proizvodnju za izvoz u Rusiju, dati beneficije, državne, za proizvođače proizvoda koji će biti usmereni u Rusiju itd.
Bitno je ovde spomenuti izvozne karakteristike u toku 2006. godine. Spomenuću ovde podatke koje sam preuzeo iz jednog ekonomskog časopisa, koji ukazuju da su pojedini izvoznici napravili vrlo dobre rezultate. Zanimljivo je i da dobijemo te podatke i da se u javnosti o njima govori.
''Ju-Es stil'' je u toku 2006. ostvario izvoz u iznosu od 665 miliona evra, ''Petrohemija'' - 207 miliona evra, ''Tigar'' - 104 miliona evra, zatim ''Hemofarm'' - 60 miliona evra, NIS - 48 miliona evra, ''Targ'' - 46 miliona evra, EPS - 44 miliona evra, ''Tetrapak'' - 41 milion evra itd.
Ovde moramo spomenuti ''Ju-Es stil''. Upravo je to ona firma koja je pre nekoliko godina na kriminalan način prodana, a evo, danas su oni najveći izvoznici, izvoze blizu 20% srpskog izvoza, za tako kratko vreme.
Postavlja se pitanje, zašto smo prodali takvo preduzeće, zašto smo ga prodali po smešnoj ceni od 23 miliona evra? Ministar Cvetković to jako dobro zna, ali mora znati i javnost.
Na kraju, ministre, ono što je neophodno, jer pred Skupštinu izlazite sa perifernim zakonima, umesto da se bavite analizom stanja u oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja i u oblasti carina.
Napravite jedan strateški plan izvoza i tek onda, kada sve usaglasimo i kada krenemo u primenu, treba da krenemo s ovim, za mene, perifernim zakonom.