Dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o četiri zakonska projekta koja su predložena od strane Vlade, a odnose se na formalno usaglašavanje s odredbama Ustava. Neću govoriti o formalnoj strani, govoriću o stvarnim rešenjima koja je Vlada morala da ponudi, a ne nudi.
Krenuću od broja članova Vlade. Broj je 25, što predstavlja najveći broj članova Vlade u Evropi ovoga trenutka, a spomenućemo zemlje iz okruženja koje imaju, evo, Mađarska - 15, Hrvatska - 15, Austrija - 14 članova Vlade, Holandija - 17, Makedonija - 22. Ono što je bitno napomenuti, to je da Vlada nema, po mom mišljenju, dva vrlo bitna ministarstva. Jedno je ministarstvo za izbegla i prognana lica, a drugo - za ljudska i manjinska prava.
Vlada Republike Srpske Krajine u prognanstvu, na čijem sam čelu, zahtevala je i insistirala, baš u periodu formiranja Vlade, kada se već znalo ko će formirati tu vladu, da se formira ministarstvo za izbegla i prognana lica.
U Vladi imamo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, znači, prognana lica su obuhvaćena ovim ministarstvom, ali izbegla lica nisu, niti se ijedno ministarstvo aktivno bavi problematikom izbegličke populacije.
Ono što je bitno napomenuti, to je stručnost članova Vlade. Da krenemo od ministra sporta. Znamo da je gospođa profesor književnosti, da se bavila strateškim istraživanjem u Ministarstvu odbrane i sada je ministar sporta.
Pored toga, na mestu ministra spoljnih poslova imamo prof. fizičke imatematike, mladog čoveka koji nema dovoljno životnog, pre svega, iskustva, a ni stručnog iskustva da se nosi sa problematikom spoljnih poslova.
U Ministarstvu vera imamo čoveka koji je diplomirani inženjer elektrotehnike, koji je bio ministar energetike, direktor Instituta "Nikola Tesla", a danas je ministar vera.
Znači, imamo stvarno stručnjake, kadrove koji se mogu baviti ovom problematikom, pa su oni poluvalenti i mogu da se bave svime.
Zašto je neophodno da u Vladi imamo ministra za prognana i izbegla lica?
Moramo reći da je u periodu od 1990. godine prošlog veka, pa, gotovo, do danas, na delu kontinuirani genocid i etničko čišćenje srpskog stanovništva iz Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, sa Kosova i Metohije, a i iz Crne Gore su slične metode.
Populacija izbeglog i prognanog stanovništva se kreće oko 12%. Mislim da je broj izbeglog stanovništva jako veliki i zaslužuje ministarstvo. Komesarijat za izbeglice ne može zadovoljiti potrebe, niti rešiti brojne probleme sa kojima se suočava izbeglo stanovništvo.
Moram spomenuti određene stvari vezane za ekonomske i finansijske pokazatelje rada prethodnih vlada. Ova vlada je samo kontinuitet DOS-ove Vlade iz 2000. godine.
Krenućemo od deficita platnog bilansa, koji je u kontinuitetu, od 2000. godine, pa do danas. Taj deficit se pokriva preko deviznih doznaka iz inostranstva, znači, to nije stvorena vrednost koja se oplodi ovde, nego su to prihodi koje naši zemljaci šalju kao pomoć svojim porodicama. To je i u toku 2006. godine vrlo značajna finansijska injekcija, koja je prošla kroz naš bankarski sistem, i u platnom bilansu se to jako dobro vidi, od 3,5 milijarde dolara.
Zatim, imamo deficit spoljnotrgovinskog poslovanja, koji je u 2006. godini bio 9 milijardi dolara, a 2007. godine, prema pokazateljima, nakon šest meseci možemo očekivati svotu od 9 milijardi, što bi ukupno, u periodu od 2001. do 2007. godine, predstavljalo svotu od 44 milijarde dolara. Ova vlada ne čini ništa, niti jednom merom, niti aktivnošću, da smanji spoljnotrgovinski deficit. On je ogroman i moralo bi se nešto preduzeti.
Spoljni dug Srbije je porastao u periodu od 2001. godine, kada je iznosio 10 milijardi dolara, tako da je prošle godine bio blizu 20 milijardi dolara.
Imamo deficit u budžetu od 13 milijardi dinara i on se pokriva iz najbolje akumulativne mase, iz privatizacionih fondova, ili se uzimaju krediti kod Narodne banke Srbije ili kod poslovnih banaka.
Što se tiče nezaposlenosti, moramo spomenuti neuspeh ove vlade, a i onih vlada od 2000. godine.
Godine 1999. bilo je ukupno 2.950.000 zaposlenih, 2003. godine - 2.900.000, ove godine, odnosno najnoviji podaci su da je trenutno zaposleno 2.527.000. To znači smanjenje od blizu 400.000 zaposlenih. To nijedno društvo ne može podneti.
Kako se kreće nezaposlenost? Ona je u 2000. godini iznosila 20%, u 2005. godini - 25%, u 2006 - 26,6%. To su podaci koje smo mogli pročitati iz izveštaja guvernera Narodne banke Srbije.
Zanimljivo je spomenuti i privatizacione fondove. Od 1995. godine, kada se aktivno krenulo u privatizaciju, do danas, prodano je nešto preko 2.000 preduzeća i ostvarena je svota od 2,5 milijarde evra na konto prodanih društvenih preduzeća. Pored toga, moramo spomenuti i određena sredstva koja su preduzeća koja su privatizovana dobila na konto privatizacije, u iznosu od 1.200.000.000 evra, i socijalni program, u iznosu od 300.000.000 evra, što ukupno čini svotu od 4 milijarde evra.
Umesto da ova sredstva od privatizacije uložimo u novo zapošljavanje, smanjimo broj nezaposlenih lica na biroima Nacionalne službe za zapošljavanje, mi smo ova sredstva koja smo dobili, najbolju akumulaciju, pretvorili u sredstva kojima smo pokrili deficit u platnom bilansu, u budžetskom poslovanju itd.
Evo, iz izveštaja Narodne banke mogli smo videti da je gubitak u poslovanju Narodne banke Srbije 30 milijardi evra, a njen kapital, što je zanimljivo, samo je 10 milijardi dinara. Devizne rezerve kojima se hvalimo, koje su u 2006. godini iznosile 12 milijardi dolara, i akumulacija, koja je samo u 2006. godini bila 6 milijardi dolara, rezultat su, pre svega, privatizacionih izdvajanja, zatim izdvajanja koje svaki građanin izvadi iz svoje slamarice i nosi, jer ne može preživeti sa normalnim primanjima, platama, penzijama itd.
Na kraju, nekoliko rečenica o bankarskom sistemu. Ova vlada, kao ni prethodne vlade, nije napravila strategiju privatizacije bankarskog sistema. Mi danas u praksi imamo gotovo dve trećine stranih banaka koje plasiraju sredstva po vrlo skupim kamatama, koje se kreću između 15 do 25%, pa, čak, neke banke i više od 25%. Iste te banke svoja sredstva plasiraju u svojim maticama, znači, u zapadnoevropskim zemljama, po stopi od 2 do 3,5 posto. Ovde se plasiraju ta sredstva po stopi od 15 do 25%.
Zanimljivo je spomenuti da ta ista sredstva, odnosno te banke plasiraju sredstva u Hrvatskoj po stopi od 6-12%, a ovde od 15-25%. U BiH je od 12-15%, ovde je duplo više, a sada se hvale da su ostvarile vrlo pozitivne rezultate i da su njihove poslovne jedinice u Srbiji najbolje poslovne jedinice. Zašto? Samo zbog visokih kamata. Ko ih plaća? Plaćaju naši građani.
To je pogubna politika, pre svega, ove vlade i prethodnih vlada, koje nisu napravile strategiju privatizacije bankarskog sistema. Ova vlada nema budućnost. Kao takva, doživeće vrlo brzo debakl na svakom polju, jer ste iz ovog mog izlaganja videli da prelazimo iz deficita u deficit po svakom osnovu, i u ekonomskom smislu, i u finansijskom smislu.