Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo informaciju od ministra finansija, koja reče u svom uvodnom izlaganju da je neuobičajeno da se u poslednjem kvartalu godine vrši rebalansiranje prihoda i rashoda u budžetu za tekuću godinu.
Odmah da kažemo da je uobičajeno menjati pozicije prihodne i rashodne uvek kada za to postoje razlozi. Sada stvarno razlozi nisu postojali, jer mi nemamo na prihodnoj strani adekvatne prihode da bi išli u pravo rebalansiranje, ali postoje na rashodnoj strani zahtevi trošadžija budžeta, a u kasnijem izlaganju ću reći ko su ti koji su izvršili politički pritisak da se izvrši rebalansiranje budžeta.
Postoji još i u toku predizbornih aktivnosti data zadaća buduće Vlade da se u određenim segmentima budžeta, u rashodnom smislu, izvrši trošenje sredstava koji u budžetu nemamo. Zato je deficit od 45 milijardi primeren političkim obećanjima i zahtevima ministara koji su došli tu.
Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2008. godinu. Kada govorimo o usvajanju ovog zakona moramo spomenuti i moraćemo se osvrnuti na donošenje odluke o davanju saglasnosti na odredbe odluke o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, zbog zadatih aktivnosti Vlade u smislu obezbeđenja adekvatnih sredstava za povećanje penzija. Pored toga, davanje saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Budžet inače predstavlja jedan od najznačajnijih, ne jedan, nego predstavlja najznačajniji političko-pravni i ekonomsko-finansijski akt koji donosi jedna država, jer u svom obuhvatu obuhvata sve pretpostavke u ostvarivanju makroekonomskih projekcija i ciljeva ekonomske politike, kao i planiranim merama ekonomske i fiskalne politike koje podrazumevaju i provode državni organi.
Predlagač budžeta za 2008. godinu postavio je osnovne ciljeve makroekonomske politike za 2008. godinu i ovde ću ih pročitati: 1) makroekonomska stabilnost; 2) dinamični privredni rast i rast investicionih aktivnosti; 3) rast zaposlenosti i standarda života; 4) ubrzani proces stabilizacije i pridruživanja u EU; 5) ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi; 6) ravnomerniji regionalni razvoj.
Kada se ovo malo dublje sagleda, imate osećaj da je ovo predlog budžeta Švajcarske, Norveške, Švedske itd, jer videćemo kasnije iz izlaganja budžetskih stavki da osnova za sve ovo što je napisano u ciljevima ne stoji.
Dalje, sa ekonomsko-finansijskog aspekta predlagač budžeta postavio je određene okvire finansijske i ekonomske, pa kaže - predviđa rast društvenog bruto proizvoda od 35,5 milijardi evra, odnosno rast 6% u nominalnom iznosu, rečeno u dinarima 2.779 milijardi; rast investicionih aktivnosti za 20,2%; izvoz robe i usluga za 25,8%; uvoz robe i usluga koji će rasti 20,5%; smanjenje učešća spoljnotrgovinskog salda u odnosu na bruto društveni proizvod od 18,9%; smanjenje učešća tekućeg platnog bilansa u odnosu na bruto društveni proizvod do 14,1%;spoljni dug i učešće spoljnjeg duga u odnosu na bruto društveni proizvod na iznos od 56,8%; inflaciju u okvirima 6%, a baznu inflaciju 3-6%; povećanje zaposlenosti od 0,1%; realan rast zarada od 5,3%.
Predlagač budžeta, koji je radio ovaj predlog negde između osmog i devetog meseca, uočavajući određene ekonomsko-finansijske i monetarne pozicije, shvatio je da se mora izvršiti određena korekcija i korekcije u budžetskim stavkama, ali ipak za rebalans budžeta za 2008. godinu predložio je sledeće: povećanje rasta privrednih aktivnosti, povećanje rasta izvoza i uvoza, povećanje investicionih aktivnosti, stabilan kurs dinara prema evru itd.
Makroekonomski indikatori koji su uočeni u prvih sedam meseci, prema predlagaču rebalansa, jesu sledeći: inflacija 6,5%, bazna je 6,8, a na kraju godine bi inflacija trebalo da bude 9,5, znači jednocifrena inflacija. Međugodišnja inflacije je u međuvremenu, to smo videli, sedmi mesec 2007/2008. 10,5%.
Spoljnotrgovinski deficit na bazi sedam meseci negde u nivou četiri milijarde 820 miliona evra. Rast bruto društvenog proizvoda zadržati na nivou od 7%, što bi se ukupno u dinarskom iznosu moglo izvesti na dve milijarde 773,8 miliona dinara. Deficit tekućeg računa u odnosu na bruto društveni proizvod na 18,3, a broj zaposlenih, e vidite ovde je smanjenje od 0,1%. Prosečan rast zarada od 6% i produktivnost rada povećati na 6,9%.
Vrlo je zanimljivo prokomentarisati ono što je predlagač rebalansa izneo kao svoje zadatke koji će proizvesti rebalansiranje budžetskih stavki. Pod jedan - jačanje privatnog sektora kroz privatizaciju i otvaranje novih preduzeća koja će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta; unapređenje poslovne klime; razvoj tržišnih institucija i unapređenje antimonopolske klime; efikasna kontrola plata u javnim preduzećima i državnom sektoru i jačanje finansijske discipline.
Gledajte, ovo su tako široke postavke za jedan rebalans da je nemoguće ni u najrazvijenijim privredama u kratkom roku, sa malim finansijskim sredstvima, ostvariti, i uz dobar državni aparat, uz jaku disciplinu, finansijsku i svaku drugu, i monetarnu disciplinu, napraviti iskorak za dva do tri meseca. Verovatno je predlagač budžeta mislio da pred njim ima dovoljno vremena, ima dovoljno vlasti, četiri godine, pa će sve ovo što je ovde zacrtano ostvariti u tom periodu.
Međutim, ekonomski i finansijski, kao i monetarni pokazatelji govore da sve ovo što je ovde napisano u praksi ne izgleda baš tako, a počećemo od bruto društvenog proizvoda. Samo ću vam reći da je bruto društveni proizvod, koji je ovde predviđen za finansijsku 2008. godinu, svega 68% bruto društvenog proizvoda iz 89. godine, kada smo imali daleko manje investicija, kada smo imali daleko manju tehničko-tehnološku opremljenost, kada smo imali daleko manju i slabiju putnu povezanost, telekomunikacionu povezanost i sve druge inpute u odnosu na poslovnu i finansijsku 2008. godinu.
Rebalansom budžeta vidimo da se smanjuje planirana projekcija budžeta za nekih pet milijardi. Nije to malo, ali ako vidimo šta čini osnovu bruto društvenog proizvoda, to treba da nas zabrine. Najveći rast u bruto društvenom proizvodu imaju usluge, nad kojima ova država ima najmanje mogućnosti kontrole i gde efekti vršenja tih usluga i obavljanja tih poslova i usluga daju najmanju korist državnom budžetu. Bankarske usluge, telekomunikacione usluge, trgovačke usluge i, možemo reći, građevinske usluge, gde možda imamo najznačajnije efekte.
Sad ćemo krenuti od bankarskih usluga. Bankarske usluge čine ozbiljnu stavku u bruto društvenom proizvodu. Međutim, mi u bankarskom sistemu države imamo vrlo malo državnih banaka. Učešće državnih banaka u ukupnom bankarskom kapitalu je negde između 10 i 12%. Znači, manje-više privatne banke i strane banke, koje su otvorile ovde klasična predstavništva, ne ispunjavaju bankarsku ulogu onako kako bi morale imati, one imaju najveće učešće u ovim uslugama i imaju najveće efekte.
Banke su, plasirajući sredstva, zadužile i prezadužile i stanovništvo, i preduzetnike i privredu. Kada kažemo prezadužile, onda moramo reći da je ukupno bankarski sistem plasirao 312 milijardi dinara, odnosno to je tri milijarde i 700 miliona evra, što po stanovniku dođe oko 400 evra. To je mnogo kad znamo kolika je nezaposlenost, koji su problemi, i kod zaposlenih niska primanja itd.
Zabrinjava i treba da zabrinjava zaduženost privrede, 670 milijardi plasiranih sredstava, to je oko osam milijardi evra. Posebno to zabrinjava kod državnih preduzeća i kod privatnih preduzeća koja su prezadužena. Neće imati odakle, posebno ova državna preduzeća, i sve će opet pasti na teret države.
Treba da razgovaramo ovde i moramo reći da u bankarskom sistemu, ovakvom kako je on sada postavljen, imamo najveće kamatne stope u Evropi. Kamatne stope kod keš kredita, kod potrošačkih kredita se kreću kod banaka negde od 22 pa sada do 30%. Kod deviznih kredita su bile prihvatljive, primamljive do pre mesec i po dana, do ove globalne krize kada su se kretale između ...