Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. stav 1. Predloga zakona o Visokom savetu sudstva i predložio da se reči "pet godina" zamene rečima "četiri godine".
U obrazloženju ste rekli da je odredba člana 12. stav 1. Predloga zakona o u skladu sa članom 153. stav 6. Ustava Republike Srbije, u kome je propisano da mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.
Moram zbog javnosti pročitati celokupan član 12. Predloga zakona: "Mandat članova Saveta traje pet godina, osim za članove po položaju.
Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.
Za vreme trajanja mandata, sudija koji je član Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda."
Mišljenje i stav SRS je da ovaj vremenski period imenovanja treba da bude četiri godine, bez obzira na ustavnu odredbu, vaše opredeljenje, ono što je iskazano i u Ustavu, pet godina, mi i dalje ostajemo pri svom stavu da bi to trebalo korigovati na četiri godine. Međutim, ono što je još bitnije, to je, da se ovde moramo kritički osvrnuti na rad aktuelne vlasti i ukazati na neizvršenje obaveza koje je aktuelna vlast morala izvršiti po odredbama Ustava i Ustavnog zakona.
Spomenuću vam članove 5, 6. i 15. Ustavnog zakona. Ono što ste propustili, ono što je vezano za član 5. i 6, niste smeli propustiti ono što je predviđeno članom 15. Ustavnog zakona, a to je usklađivanje odredaba svih zakonskih propisa sa odredbama Ustava.
Treći put postavljam pitanje, kada će Ministarstvo pravde u ovom slučaju predložiti izmene i dopune i usaglasiti sve zakonske projekte koji su u nadležnosti Ministarstva pravde i izvršiti usaglašavanje sa odredbama Ustava? Rok je 31.12. ove godine. Imali smo sasvim dovoljno vremena, dve godine, da usaglasimo sve zakone i da imamo čistu situaciju. Nažalost, nijedno ministarstvo nije učinilo usaglašavanje i imamo na stotine, pa čak i na hiljade zakonskih propisa koji nisu usklađeni sa odredbama Ustava.
Sledeća stvar je, šta je sa nacionalnom strategijom reforme pravosuđa? Reforma pravosuđa je doneta u petom mesecu 2006. godine. Dve i po godine nismo radili ništa na oživotvorenju nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Ušli smo sada u reformu pravosuđa bez temeljite pripreme.
Ponovo postavljam pitanje Ministarstvu pravde – kakva je sudbina Nacionalne strategije pravosuđa?
Ono što je usvojeno, što je sada važeće, jeste da smo tom nacionalnom strategijom predvideli i inoviranje državnih organa, inoviranje nadležnosti. Doneli smo osnovne principe u reformi pravosuđa. Utvrdili smo na koji način izvršiti reformu pravosuđa. Koja su finansijska sredstva neophodna za reformu pravosuđa, rokove, kratkoročne, srednjoročne, dugoročne. Kakva je sudbina ove strategije?
Ovo o čemu sada raspravljamo se ne slaže sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa. Da li smo je stavili van snage i ko je imao pravo da stavi važeću, usvojenu, Nacionalnu strategiju od strane ove skupštine? Nismo smeli prići reformi pravosuđa na način kako smo prišli bez nove strategije, ako ovu ne primenjujemo. Aktuelna vlast ponovo pokazuje svoj pravi karakter. Ono što je usvojeno, ono što moramo izvršavati, ne izvršavamo. Guramo neku svoju politiku. Ne možemo bez nacionalne strategije! Prvo i osnovno je nacionalna strategija, izmena zakonskih propisa, izrada podzakonskih propisa, postavljanje svih lica koje je neophodno u skladu sa zakonima itd, sve ono što je vezano za nacionalnu strategiju i ono što je vezano za izvršenje zakonskih odredbi. Tako mi u praksi postupamo. To je ono što je štetno po interese ovog društva.
Moram upoznati srpsku javnost sa određenim aktivnostima vlasti, koje su, takođe, štetne po srpske nacionalne interese. Radi se o određenim poslovima koji su proistekli iz ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka. Naime, između Srbije i Hrvatske je postignut sporazum o povratku kulturnih, istorijskih eksponata, predmeta koji su međusobno odneti, ukradeni, oštećeni itd.
Srpska strana je učinila sve da izvrši ono što je dogovoreno na zajedničkoj komisiji Srbije i Hrvatske. Tako smo pre nekoliko dana vratili 33 ikone na platnu, svojevremeno uništene u ratnim sukobima od strane hrvatskih vojnika 1991. godine u pravoslavnoj crkvi u Dalju, Republika Srpska Krajina. Ove ikone su renovirane, popravljene, vraćene u prvobitno stanje i vraćene su pravoslavnoj crkvi u Dalju.
Srpska strana je učinila sve da vrati 30.000 inventarskih jedinica kulturnih i istorijskih eksponata iz srpskih pravoslavnih crkava u Republici Srpskoj Krajini, koji su oštećeni u ratnim sukobima od strane ustaških vojnika. Moram da kažem da hrvatska strana ne čini gotovo ništa da vrati sve ono što je uništila u ratnim sukobima u Republici Srpskoj Krajini i Republici Hrvatskoj. Sada ću spomenuti da ima ukupno 38 pravoslavnih crkava koje su do temelja uništene u Republici Hrvatskoj i još 40 koje su oštećene.
Prva crkva koja je doživela ogromna oštećenja je Mitropolija u Zagrebu, koja je minirana i gotovo u celosti uništena, oštećene su sve ikone, knjige i verski predmeti, a vandalski čin učinjen je 11.04.1992. godine.
U toku istog dana, 11.04.1992. godine, miniran je Muzej srpske pravoslavne crkve u Zagrebu, uništeni su ili oštećeni muzejski eksponati, knjige, ikone i sve drugo iz 13. do 19. veka. U Zagrebu su, takođe, uništena, oštećena i zapaljena tri parohijalna doma. Nadalje, u Zagrebu u ženskom manastiru svete Petke izvršena je provala, krađa i lomljenje ikona i drugih eksponata.
U mestu Veliki Zdenci oštećena je i uništena crkva Svetog krsta 1996. godine. U Bjelovaru je Saborna crkva Svete trojice, demolirana i opljačkana 7.02.1992. godine. U mestu Bolc minirana je crkva 1.04.1996. godine. U Varaždinu je minirana crkva svetog Georgija i teško oštećena u oktobru 1992. godine. U mestu Velika Barna, crkva svetog Marka je oštećena i opljačkana više puta od 1991. do 1993. godine. U mestu Velika Mučna crkva svetog arhanđela Mihajla je minirana 24. i 25. decembra 1992. godine. U mestu Velika Petrovica, crkva svete Petke je demolirana i opljačkana, ikonostas je potpuno uništen od 1991. do 1993. godine.
U mestu Velika Pisanica je uništena crkva svetog Lazara i parohijalni dom je demoliran i opljačkan u periodu od 1991. do 1993. U mestu Veliki Grđevac crkva Svete trojice je, takođe, uništena i ikonostas je oštećen. U mestu Veliki Zdenci crkva Voznesenja gospodnjeg je opljačkana i srušena, a građevinski materijal je odnesen 1996. godine. U mestu Glogovac, crkva svetog Georgija je zapaljena 9. maja 1991. godine, pre oružanih sukoba, izgorela su ulazna vrata.
U mestu Grobelno Ivaničko, parohijalni dom je napadnut 1992. godine; pod, vrata i prozori su odneseni, a crkva je potpuno izgorela. Mesto Grabovnica, crkva svetog Vida je potpuno opljačkana i teško oštećena od 1991. do 1993. godine. Zatim Grubišno Polje, crkva svetog Georgija, mesto Donja Rasnica, crkva Uspenja presvete Bogorodice je opljačkana i teško oštećena od 1991. do 1993. godine. Mesto Javorovac, crkva Svih svetih je oštećena, mesto Kablar, crkva svetog Nikole.
U Koprivnici crkva Svete trojice je oštećena, prozori polupani, ikonostas je skoro uništen. U mestu Križ, crkva svetog Jovana Krstitelja je teško oštećena. U mestu Kupinovac, crkva svetog rođenja presvete Bogorodice je srušena, paljena i opljačkana od 1991. do 1993. godine. Mesto Mala Trešnjevica, crkva Svetih je, takođe, oštećena. Mali Grđevac, crkva Svetih proroka je opljačkana, a parohijalni dom je potpuno spaljen od 1991. do 1993. godine.
Manastir Marča, kapela svetog arhangela Gavrila srušena je minom 1997. godine. Mesto Narta, crkva Svetog Georgija uništena, oštećena itd. Plavisinci, crkva svetog arhangela Petra i Pavla više puta pljačkana i rušena. Mesto Solnik, minirana je crkva iz XIX veka, miniranje je bilo 19. i 20. 12.1992. godine. Mesto Severin, crkva Svetih apostola Petra i Pavla teško je oštećena od 1991. do 1993. godine.
Zatim, u gradu Šibeniku, crkva svetog arhangela Mihajla je potpuno opljačkana i demolirana. U Sisku, crkva Svete Petke. Dalje, mesto Srijeska, crkva Uspenja presvete Bogorodice je potpuno izrešetana, minirana od 1991. do 1993. godine.
Dalje, Srpska Kapela, crkva svetog Georgija je teško oštećena, a parohijalni dom potpuno srušen od 1991. do 1993. godine. U mestu Stupovac crkva Svetog Dimitrija je minirana, a parohijski dom potpuno opljačkan od 1991. do 1993. godine. U mestu Turčević Polje, crkva svetog arhiđakona Stefana je potpuno srušena od 1991. do 1993. godine. Mesto Gađevac, crkva svetog apostola Tome je potpuno srušena od 1991. do 1993. godine.
Ovo sam pročitao samo zato da bi javnost znala šta su ustaške horde u periodu od 1990. do 1995. godine učinile, a vidimo po ovim podacima da je vandalsko ponašanje hrvatske države i hrvatskih vlasti bilo i u periodu posle 1995. godine, posle biblijskog izgona srpskog naroda. Ministarstvo pravde sigurno nema podatke, pa ću ja ministru pravde predati ove podatke koje sam ovde pročitao.
Vlada Republike Srpske u progonstvu, zajedno sa udruženjima građana Krajišnika, aktivno je radila na prikupljanju određenih podataka, vezanim za imovinu, imovinska prava, socijalna prava, ovo je konkretan rad udruženja penzionera iz Hrvatske koji se odnosi na dospele neisplaćene penzije u periodu od 1991. do 1998. godine, pa ovim putem ovaj materijal ću predati Ministarstvu pravde, jer će mu biti neophodno za izradu protivtužbe, po odluci Vlade Republike Srbije.
U ovom elaboratu iskazani su svi bitni podaci vezani za kršenje međunarodnog prava, zatim, nemogućnost ostvarenja penzija u Hrvatskoj, problemi u vezi sa utvrđivanjem dokazivanja staža osiguranja, problemi u vezi sa konvalidacijom radnog staža, problemi sa dospelim neizmirenim penzijama, itd, itd.
Ovo će biti neophodno Ministarstvu pravde, zato ja jedan primerak ovog elaborata dajem ministru pravde.
Hvala vam.