Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o elektronskom dokumentu, koji zajedno sa dva zakona iz ove oblasti, zakonima o elektronskom potpisu i o elektronskoj trgovini, predstavlja jednu celinu koja je vrlo bitna u oblasti elektronskog poslovanja, gledajući i u užem i u širem smislu kategoriju elektronskog poslovanja.
U svetu postoje danas razni oblici elektronskog poslovanja. Oni se razvijaju 40-ak godina i imamo vrlo izražen i naglašen kvalitetan oblik elektronskog poslovanja, kako u oblasti državne uprave, tako i u oblasti bankarstva, trgovine, rada državnih organa, prevashodno fiskalnih organa, poreskih organa, carinskih organa i drugih organa.
Gde smo mi u ovom sistemu? Mi ovaj oblik poslovanja radimo 15-ak godina, prevashodno su bankarski poslovi počeli pre 15-ak godina, a svi drugi su tek u povoju. Kaskamo za svetom 30-ak godina.
Ovaj zakon je vrlo bitan s aspekta formalno-pravne regulative, koja se ukrupnjava i kojom ćemo dobiti zaokruženu celinu, zajedno sa podzakonskim aktima koje će Ministarstvo doneti, ali ne možemo biti zadovoljni primenom, implementacijom ova dva zakona, Zakona o elektronskom potpisu i Zakona o elektronskoj trgovini, a i implementacija ovog zakona, kada bude usvojen u ovoj skupštini, biće otežana zbog toga što nije formalno-pravno ušao u regulativu koju obuhvataju drugi zakonski propisi.
Koji su to zakonski propisi koji imaju bitnu vezu i korelaciju s ovim zakonskim propisom? To su Zakon o kancelarijskom poslovanju, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o arhivskoj građi, Zakon o državljanstvu, ličnoj karti itd., koji imaju vrlo bitnu funkciju i koji će morati dobiti određene zakonske inovacije. Mislim da je predlagač morao to rešiti ovim zakonskim propisom, kao i pitanje celokupnog elektronskog poslovanja vezanog za ovaj zakonski projekat, znači, zakon o elektronskom dokumentu, zato što bi donošenje ili inoviranje Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o kancelarijskom poslovanju itd. usložilo inače ogromnu zakonsku regulativu i umnožilo zakonske propise u Republici Srbiji.
Juče smo mogli u sredstvima informisanja dobiti određenu informaciju o radu Vlade, novom obliku rada Vlade, elektronskoj sednici Vlade, kao i informacije o tome kolika je pri tom ušteda.
Dobro je, s aspekta države i društva, da vodimo računa, da napravimo analizu o tome koliko štedimo na ovaj način. Ne samo da štedimo, nego ubrzavamo postupak, kvalitetnije radimo, misli se na Vladu. Ali, postavljam pitanje – zašto to nismo počeli juče, zašto to nismo počeli prošle godine, zašto to nismo počeli pre pet godina, jer iste preduslove koje imamo danas imali smo i pre pet godina? Isto pitanje za stručne službe Skupštine – zašto nismo u elektronskoj formi počeli rad pre pet godina, pre deset godina, ili juče, kad i Vlada? Preduslove imamo, ali nemamo dobru volju i nemamo analizu.
Pre godinu dana, kada su pokrenute određene inicijative u ovoj skupštini o tome da dobijemo laptopove i da krenemo u elektronsku obradu podataka, da svu dokumentaciju koju dobijamo u papiru dobijamo u elektronskoj formi, tog trenutka su novinari zaustavili sve. I sve u ovoj državi zaustavljaju i pokreću novinari. Zašto? Zato što ne rade državni organi. Ministarstvo telekomunikacija i drugi državni organi su dužni da naprave analize; istu analizu mora napraviti i Narodna skupština Republike Srbije.
Juče smo dobili informaciju da će ovo što je uloženo u informacionu tehnologiju za elektronske sednice Vlade koštati nekih 37-38 miliona i da će se otplatiti za godinu dana.
Zašto ova skupština ne napravi istu takvu analizu, izađe pred javnost i pred građane Srbije i kaže – jeste, poslanici će dobiti to i to i Skupština će uštedeti toliko i toliko sredstava? Nisu bitni čak ni materijalni, odnosno finansijski podaci o tome kolika je to ušteda, bitno je da dobijamo daleko kvalitetnije sve ono što dobijamo na papiru.
U Skupštini smo mogli dobiti određene informacije da određeni dokumenti, predlozi zakona, razni amandmani nisu došli do poslaničkih grupa. Zašto? Zbog toga što je to hrpa dokumenata koja korespondira između predlagača, onih koji ih obrađuju, stručnih službi Skupštine, kurira koji to raznose, poslanika koji to kasnije preuzimaju itd. U tom kolanju dokumentacije, normalno je da se dešavaju propusti, da se određeni dokumenti ne donesu.
Kada se radi o elektronskoj pošti, nema tih problema. Zato stručna služba, ako to nije učinila, a nije učinila, mora već danas da krene da pravi analizu i da već za 10, 15, mesec dana dobijemo informaciju, analizu o tome kolike su uštede i šta mi time dobijamo.
Pročitaću vam ovo što vidim ne samo u radu državnih organa, nego u radu i pripremi dokumentacije od strane građana, kada korespondiraju s državnim organima, zatim, moramo tu spomenuti i privredu.
Ogromno vreme se gubi na izradi dokumentacije, predaji dokumentacije, preuzimanju i obradi dokumentacije, arhiviranju itd. Sve će se to izgubiti onog trenutka kada budemo imali dobro osmišljen zakonodavni sistem, podzakonske akte koji nas upućuju na način i oblike rada i, na kraju, sve to budemo imali u elektronskom smislu obrađeno, sortirano, arhivirano i uvek dostupno, daleko brže nego što je danas.
Ovakvim načinom elektronskog poslovanja dobićemo daleko efikasniji rad državnih organa; prevashodno je bitno kod državne uprave, jer oni su nosioci najvećih aktivnosti u obradi podataka, izradi određenih dokumenata, koji se kasnije dostavljaju građanima. Moramo spomenuti tu i materijalnu i finansijsku uštedu, u smislu daleko manje provedenog vremena u izvođenju dokumenata, s druge strane, državni organi će daleko manje trošiti kada sve to rade u elektronskom vidu.
Vrlo je bitno gubljenje vremena pred šalterima, jer građani danas pred šalterima provedu ogromno vreme. Evo, dolazim iz Novog Sada. Mogli ste videti u pisanim i elektronskim medijima da tamo ljudi dolaze u večernjim časovima, da donose stolice, provode celu noć pred MUP-om, da bi dobili ili određeno uverenje, ličnu kartu, ili neku drugu putnu ispravu, jer im je neophodno. Građani gube ogromno vreme pred šalterima.
Sve se to gubi onog trenutka kada imamo jedan osmišljen sistem. Ovo je početak i zato ovo ministarstvo, a i druga ministarstva i drugi državni organi moraju krenuti daleko dublje.
Vidimo u obrazloženju ovog predloga zakona da neće biti neophodna sredstva. I te kako će biti neophodna sredstava da bi zaživeo ovaj sistem, jer bez sredstava, bez nabavke tehnologije, bez nabavke operativnih sistema i edukacije radne snage nema sprovođenja ovog zakona, nema implementacije ovog zakona.
Zato, na posao, državni organi pre svega, to je u interesu građana. Nije u interesu građana da dobijemo jedan suvoparan zakon, koji kasnije niko neće otvoriti, nego je u interesu da imamo operativne zakone, koji će biti primenjivi i implementirani onog trenutka kada se stvore preduslovi. Preduslovi su tu. Mi operativne sisteme imamo, imamo i adekvatnu tehnologiju, samo je moramo znalački iskoristiti.
Moramo edukovati radnu snagu. Mi u državnoj upravi nemamo edukovanu radnu snagu. Imamo sada zadovoljavajući broj operativnih sistema i tehnologije, ali nemamo edukovanu radnu snagu koja to može nositi. Državni službenici su po godinama stari, preko 50 godina. Više od pola njih nije nikada uključilo kompjuter. Više njih nije ni pročitalo ono što je bitno s aspekta ovog vida poslovanja.
Znači, državni organi moraju hitno da krenu u nabavku tehnologije, operativnih sistema, za to su potrebne pare i edukacija radne snage. Znači, ne stoji ova vaša konstatacija da za sprovođenje ovog zakona ne treba novac. Ako ga mislite samo doneti i ne primeniti, onda stvarno i ne treba. Zadovoljili ste formu, a šta se suštinski u stvarnom životu dešava, to nije bitno. Tako vi radite. Ne možete tako raditi i ne smete tako raditi. Nije to u interesu građana.
Ono što hoću da naglasim, to je kako se implementiraju određeni zakonski projekti u praksi. Ovde ću vam navesti jedan primer. On je inspirativan, pomalo i tragičan, ali odslikava pravu sliku današnjeg društva i nebrige vlasti prema narodu.
Pre šest meseci smo usvojili Zakon o matičnim knjigama, kojim smo predvideli da isprave koje se izdaju od strane matičara nisu vremenski limitirane, odnosno trajnog su karaktera; misli se na izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih, umrlih. Do sada smo imali situaciju da smo za svaki dokument, kada smo tražili uverenje o državljanstvu ili rešenje o državljanstvu, morali dostaviti izvod iz matične knjige rođenih i on nije smeo biti stariji od šest meseci. Sada je ta odredba brisana Zakonom o matičnim knjigama. Međutim, u praktičnoj primeni, ona nije brisana, i dalje je ostala.
Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova možemo pročitati šta je neophodno za izdavanje biometrijske lične karte: potrebna je lična karata ili druga važeća isprava, ako čovek već ima ličnu kartu, dalje, izvod iz matične knjige rođenih ne stariji od šest meseci, i to na uvid, uverenje o državljanstvu Republike Srbije ne starije od šest meseci, i ponovo na uvid.
Vidite kako državni organi postupaju prema svojim građanima. Sada ću vam ilustrovano prikazati šta to znači za građanina izbeglicu, proterano lice iz Hrvatske, koje mora otići u Hrvatsku baš zbog toga.
Ovo što je na sajtu, to je i u papirima činovnika na šalterima. Kada on dođe na šalter s validnim dokumentom, važećim prema odredbama Zakona o matičnim knjigama, a sada i drugim zakonskim propisima, činovnik kaže – ne, mora biti mlađi od šest meseci. Taj isti građanin, koji je izbeglo lice, koji ima izbegličku legitimaciju, mora otići u Hrvatsku, doneti dokument; tako za uverenje o državljanstvu, tako i za ličnu kartu, pasoš i sve druge dokumente koje izdaju državni organi.
Nije to samo otići, nego se tamo plaća i administrativna taksa, i to je tri ili četiri puta veća nego ovde, treba izgubiti jedan ili dva dana, to je putni trošak; s obzirom na to da je tamo sve popaljeno, uništeno itd., završava u nekom hotelu, pa je to 50-60 evra itd. Tako za jednog, tako za drugog bračnog druga, tako za dete, tako za jedan dokument, tako za drugi itd.
Kako državni organi Republike Srbije rade, to je zločin prema određenoj kategoriji stanovnika, da ne kažem za sve, a za ove je posebno – izbegao bez imovine, bez prava itd., osuđen na milost i nemilost pred vlastitim državnim organima.
Moramo uzeti još jednu kategoriju stanovnika, a to su izbegla lica, zvanično ih, prema podacima Komesarijata za izbeglice, ima preko 90 hiljada.
Ti ljudi, kada pokrenu postupak da dobiju rešenje o državljanstvu i lična dokumenta, ne mogu otići u Hrvatsku. Zašto? Zato što su im dokumenti, odnosno pasoš iz Republike Srpske Krajine ili onaj stari hrvatski, nevažeći. Kako da odu? Nikako. Onda se dovijaju na ovakve i onakve načine, i preko supruga, preko rođaka itd., jer ne mogu otići sami.
Gledajte šta ih tamo dočeka – tamo dođu u policijsku postaju, tako nazivaju policijsku stanicu, i onda im kažu – za toga i toga morate prvo otići u poreski organ da donesete potvrdu da su izmirene poreske obaveze.
Čovek je od 1991, ili 1995, ili 1997. godine u Republici Srbiji i normalno da je u međuvremenu poreski organ raspisivao i razrezivao porez i u poreskim knjigama se vodi određena obaveza. Kako doći do tog papira? Izmiriti obaveze? Po pravilu, izbeglice izmiruju obaveze da bi dobili dokument. Onda, idu dalje. Kada se pribavi taj dokumenat, onda kažu – morate otići u komunalne ustanove, kao što su komunalna preduzeća, razna druga preduzeća, u elektroprivredu, u gasna preduzeća, i doneti potvrdu da su izmirene sve obaveze o komunalnim naknadama i komunalnim uslugama.
Kada se sve to zadovolji, posle toga se odlazi u vojni odsek i tamo se odjavljuju, određenim izjavama, fotokopijama vojne knjižice, pa se sve to dostavi opet tom čoveku koji je tamo, jer ovaj ne može otići, i sve to traje godinu dana ili šest meseci, uz mnogobrojna nerviranja, uz mnogo sredstava naknade državi Hrvatskoj, samo zato što državni organi Republike Srbije ne razmišljaju o tome.
SRS je u više navrata pokretala ovo pitanje i ukazivala na ogromne probleme izbegličke populacije, ali šta vas briga. Šta vas briga za nesrećnike koji su proterani, njihova imovina uništena, oduzeta prava itd.! Posle svega, da sve to zanemarimo, zašto na sajtu državnog organa stoji odredba koja je protivzakonita? Zašto teramo ljude u ovakve situacije? To je zločin prema tim ljudima, to je nastavak onog zločina koji su ti ljudi doživljavali 90-ih godina.
U formalno-pravnom smislu, sam zakon nije potpun u pogledu nadzora. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kaže se, vrši Ministarstvo. Kako ćete izvršiti nadzor? Kako ćete ući u dokumentaciju, kako ćete ući u elektronske dokumente? Kako vi tehnički, tehnološki, da uđete u te dokumente? Kako će to učiniti inspektor za elektronski potpis? Nedovoljno, nepotpuno, nejasno i stvoriće konfuziju.
Zato, kažem, implementacija ovog zakona treba da usledi onog trenutka kada bude usvojen. Prošlo je osam dana, već sutra morate imati mogućnost kontrole.
Mi elektronsko poslovanje obavljamo već 15-ak godina. Kako? Vrše ga određeni organi, bez kontrole. Da li ima zloupotreba? Ima, i to ogromnih. Zašto? Zato što nemamo državnu kontrolu. Instrumenti državne kontrole su inspekcijski organi. Ovo što ste napisali, to je mrtvo slovo na papiru, i za Ministarstvo i za inspekciju.
Nije opravdanje to što kažete da trenutno nemate telekomunikacionog inspektora. On mora da bude u funkciji onog trenutka kada se pojava dešava, kada u praktičnoj primeni, u praktičnom životu imamo određene negativne pojave, koje mogu imati negativne društvene implikacije.
Konstatovali smo ovde probleme u mobilnoj telefoniji, probleme kod kablovskih operatera i kod svih drugih operatera, ali sve se to odvija pred nama, mi smo skrstili ruke, nemamo inspektora. Pa, stvorite preduslove da bude inspektora. To je, sve zajedno, nedelju dana, mesec dana posla.
U pravnom smislu, stavite ovde zakonske projekte i normirajte zakonske propise i napravite sve to. Nema tu opozicija razloga da vam bilo šta osporava. Osporavamo pojave koje su evidentne i činjenice koje su jasne, ali, s druge strane, država samo ćuti o tome i uvek se ograđuje određenim problemima, a najbolje opravdanje ja da opozicija u Skupštini odugovlači s mnogobrojnim amandmanima itd.
To su prazne priče. Pređite s tih praznih priča na dela, radite, i opozicija neća imati nikakvih problema. Zašto bi vas ometala u radu, ali u neradu ćemo vas uvek sprečavati, a ne radite. Hvala.