Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, iskoristiću 15 minuta koji pripadaju SRS i osvrnuću se, kao prvo, na odluku Zakonodavnog odbora da odbaci amandmane SRS i sa stanovišta pravnog i stanovišta stranke ovde je povređen Poslovnik, odredba člana 148. stav 2, koji kaže: ''Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.''
Gledajte, odredba člana 148. stav 2. jasno kaže u kom pravcu se može kretati i na temelju čega se može doneti odluka o tome da se odbace neblagovremeni, nepotpuni, amandmani sa uvredljivom sadržinom. U ovom slučaju nijedan od ovih uslova ne stoji, Zakonodavni odbor nije mogao doneti ovakvu odluku.
U ovom slučaju se radi o nezakonitoj odluci, o kršenju odredaba Poslovnika i na to moramo upozoriti javnost.
Nadalje, ono što smo vam naglašavali pre dva dana, što se tiče ovog zakona, SRS smatra kičmom ekonomsko-finansijskog sistema odredbe ovog zakona. On je vrlo bitan, on je sistemski zakon. On je zakon u koji se ulivaju mnogobrojne životne situacije, celokupni društveni, ekonomski, politički, socijalni i svaki drugi život.
Ovaj zakon obuhvata sve to zajedno i zbog toga moramo posvetiti posebnu pažnju odredba ovog zakona, jer ako ne nađemo prave odredbe i ne napravimo pravo normativno određenje u ovom slučaju ćemo pogrešiti.
Mislim da je predlagač zakona, kada je doneo odluku da izađe sa ovim predlogom, nedovoljno, nepotpuno procenio i ocenio suštinu i sadržaj ove oblasti, sa jedne strane, a sa druge strane, imamo život i životne situacije koje nam daju pravo da u praktičnom životu imamo mnogo problema u primeni Zakona o javnim prihodima i rashodima, Zakona o budžetskom sistemu.
Zato smatramo da je Vlada u ovom slučaju promašila materiju i zbog toga smo tražili brisanje svih odredaba ovog zakona i povlačenje, usaglašavanje, osavremenjavanje, praktično, da pretočimo sve ono što je uočeno u dosadašnjoj praktičnoj izvedbi i primeni ovog zakona da ugradimo u ovaj zakon. Nažalost, to nije učinjeno.
Kada kažemo da se radi o sistemskom pravnom propisu, onda prevashodno mislimo na odredbe koje regulišu pitanje planiranja, upravljanja, izvršenja, finansiranja, kontrole, revizije, sankcija i kaznene politike koje su inkorporirane u odredbe ovog predloga zakona.
Stav SRS da su odredbe koje se odnose na budžete autonomnih pokrajina, glavnog grada i budžete grada, neadekvatno, neblagovremeno nije iskazano i nije napisano sve ono što mora biti normirano u ovom zakonu. U praktičnoj primeni odredbe ovog zakona neće biti funkcionalne i zbog toga smo tražili brisanje ovih i usaglašavanje.
Sa druge strane, znajući koje probleme imamo u vezi Statuta Vojvodine, inače ustavnopravnu poziciju Vojvodine, plašimo se da će to u praktičnoj primeni izazvati ogromnu samovolju koja je prisutna u Autonomnoj pokrajini, ogromne probleme i nezakonit rad, nezakonitu primenu zakonskih propisa koji se odnose na finansiranje Autonomne pokrajine i da je to sve jedan sklop, jedna celina koja nas mora upozoriti da ne smemo ostaviti pravne praznine koje se kasnije zloupotrebljavaju.
Brojni su primeri zloupotrebe budžetskog sistema finansiranja autonomne pokrajine, a posebno je to prisutno u Fondu za kapitalna ulaganja. Najbolje vam je odslikao tu situaciju bivši predsednik opštine Zrenjanin Goran Knežević, koji je uhapšen, između ostalog, zbog propusta u finansiranju, a on nije ukazao na zloupotrebe koje potiču iz Fonda za kapitalna ulaganja.
Kada govorimo o nepotpunosti ovog zakona, moramo ukazati da ciljevi koji su navedeni ovde i načela na kojima se zasniva ovaj zakon nisu potpuni, nisu integralni, nisu sistematični, jer nisu obuhvatili celokupnu problematiku koju obuhvata ovaj zakon, a to je problematika monetarne politike, ekonomske, finansijske, socijalne, fiskalne, pa i svake druge politike. Mislim da su odredbe ovog zakona zbog toga nepotpune.
Definisanje direktnih i indirektnih korisnika budžeta nije napravljeno na pravi način. Znamo šta se u praktičnoj situaciji dešavalo do sada, da su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava nenamenski, nezakonito trošili sredstva baš zato što nismo imali jasne, decidno određene, odredbe i pravne propise koji će dati jasna uputstva o načinu korišćenja ovih sredstava, namenskom korišćenju ovih sredstava i načinu kontrole, jer je kontrola izostala.
Takođe, otvorili smo pitanje kalendara. Pitanje kalendara nije na najadekvatniji način rešeno. Predlagač zakona morao je uzeti u obzir dosadašnje situacije da smo imali probleme kada dođe 15. decembar, kada se mora koaliciono usaglasiti, kada se mora doći do jasno određenih aproprijacija utvrđenih finansijskih iznosa koji će biti definisani budžetom.
Ranije smo imali smo situaciju kada dobijemo predlog budžeta da ovde pojedine stranke koje čine vladajuću koaliciju otvoreno kažu da je to nezakonito, da neće glasati, e, onda počinje trgovina.
Baš zbog toga da ne bi bilo trgovine, predlog SRS je da se sve to završi u desetom mesecu, znači to je kalendarski trebalo videti, doraditi, normirati da se budžet usvoji najkasnije do 1. oktobra ili možda 15. oktobra i onda bi se izbegle ove situacije, odnosno bile bi daleko blaže; prošle godine razmatranje predloga budžeta jasno nam je dalo naznaku da o tome moramo voditi računa. Nažalost, predlagač zakona je zadržao kalendar koji je bio predviđen starim zakonom. Pitanje ostvarivanja sopstvenih prihoda, podele tih prihoda nije rešeno na adekvatan način.
Što se tiče završnog budžeta, moramo ukazati i reći javnosti da vlast od 2002. godine nije usvojila završni račun budžeta. Time je izostala kontrola, pre svega javnosti, a sa druge strane, i kontrola institucija koje moraju vršiti kontrolu budžeta.
Državna revizorska institucija je formirana tek prošle godine, a znamo ustavne odredbe koje nas upućuju na to da je ona morala biti definisana daleko pre, morala je biti formirana daleko pre. Poznata je njena funkcija, smisao njenog delovanja, a posebno kontrole. Znamo u praktičnoj primeni da imamo mnogobrojne zloupotrebe, a Državna revizorska institucija mora biti kontrolor utroška tih sredstava. S obzirom na to da nije radila, nismo imali kontrolu i niko to nije pokrivao na adekvatan način.
Iz sredstava informisanja možemo čuti žalbe Državne revizorske institucije koja se žali na aktuelnu vlast da nema adekvatan prostor za svoj rad, da nema dovoljan broj osoblja za izvršenje njene funkcije, da nema adekvatnu opremu, itd. Vi morate da razmislite o tome zašto je držite u ovakvom stanju. Prvo, nije postojala, kršili ste odredbe zakona. Sada kada postoji, ona nije u funkciji, nema svoj adekvatan prostor. Sredstva koja su namenjena za rad službenika ove institucije nedovoljna su. Pre tri dana smo mogli pročitati izjavu rukovodilaca ove institucije koji kažu da zbog niskih zarada nema novih zainteresovanih radnika da se zaposle.
Primanja najodgovornijih ljudi u finansijskom sistemu ove države su između 55.000 i 60.000 dinara. To je premalo, jer znamo da malo bolja privatna preduzeća, privredna društva, daju daleko više, jer se radi o najstručnijim poslovima koji se moraju nagraditi i platiti.
To nije učinjeno zato što to nije usaglašeno sa odredbama plata i zarada državnih činovnika, zbog toga što vam to ne odgovara. Vama inauguracija finansijske kontrolne institucije, Državne revizorske institucije, nije u interesu. Zbog toga imaju u ovoj instituciji tako ogromne probleme.
Kada govorimo o inspekcijama, smatramo da zadržavanjem postojećeg sistema organizacije inspekcija niste rešili to na integralan, celovit i funkcionalan način. Kako će vršiti kontrolu inspekcija u opštini kada je opštinski organi vlasti biraju, kada joj daju naloge za inspekciju i kontrolu, i kako će ti isti koji dobijaju zaradu od istih tih organa vršiti kontrolu, a posebno kontrolu zakonitog utroška sredstava? To su negativna iskustva, tu ništa niste ispravili. Po konceptu drugih inspekcija morali ste to razrešiti.
Inspekcijska finansijska kontrola iliti budžetska inspekcija mora biti integralna državna institucija, koja se finansira iz republičkog budžeta, bira se od strane republičkih organa, kontrolu vrši na temelju naloga republičkih organa, to je daleko celishodnije, potpunije i ima svoj smisao i cilj. Ovako, razuđeno, bez potpune kontrole od strane republičkih organa, neće imati onu funkciju koju bi budžetska inspekcija morala da ima.
Kada govorimo o kaznenim odredbama, mislim da je ovo najsmešniji zakon koji je regulisao oblast kaznene politike. Toliko minorne kazne za prekršaje koje učine državni organi, to je jedna smejurija i osnov zbog čega smo tražili brisanje odredaba o kaznenoj politici je upravo taj. Novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara za sve ono što ste normirali kao prekršaj jeste smešna. S druge strane, spomenuću vam samo zakon o računovodstvu i reviziji. Za gotovo isti karakter dela prekršaja, novčane kazne su nekoliko desetina i stotine puta veće. Tamo su predviđene novčane kazne do iznosa od tri miliona za isto delo, a ovde 50.000. E, to jasno govori da ne vodite računa o kompletiranju, o sistematičnosti kaznene politike. Zašto?
Ovim zakonom je trebalo regulisati celokupnu kaznenu politiku za neuredno plaćanje, protivzakonito delovanje, neracionalno delovanje i sve elemente prekršaja privrednih prestupa koji se praktično čine. Dakle, ako nemamo celokupno dobro uređen sistem planiranja, budžetiranja, izvršenja budžeta, kaznene politike, kontrolne politike, itd. mi moramo otvoreno reći da ovaj zakon neće biti u funkciji. Zbog toga je naša sugestija da se on povuče da se doradi i da se napravi jedan savremeni sistem koji će odgovarati pravnom sistemu Republike Srbije.
Mora da vas zabrine prihodna politika budžeta na koju ukazujemo. Vi ste je ovde sa mnogo članova obradili. Pokazatelji budžeta u prvih šest meseci govore nam da su poreski prihodi u visini od 95% sastavni deo budžeta u prihodnom smislu, a svega 5% su neporeski prihodi. Ti elementi iz praktične izvedbe izvršenja budžeta moraju da nas zabrinu – a to vas ne brine. Niti privreda može snositi tako visoke poreze, niti građanstvo to može podnositi više.
Ne vodite računa o neporeskim prihodima koji su ovde vrlo široko postavljeni, da uberete, da oplodite sve ono što predstavlja imovinu ove države – na stranu o privatizaciji i sredstvima koja smo ubrali od privatizacije, jer će to biti posebno o čemu ću ovde govoriti.
Smanjenje transfera opštinama, odnosno rebalansom budžeta je predviđeno smanjenje transfera opštinama u iznosu od 15 milijardi. Praktično, čujem od opština da to nije 15 milijardi, već je to svega 30% od 45 milijardi što je bio usvojen budžet za 2009. godinu. Da li računate da ćete kroz rebalans budžeta, koji će biti, negde, u devetom mesecu, ostvariti sve ovo što ne plaćate? Ne možete to tako. Evo, ja ću vam to objasniti na konkretnom primeru. Opština Apatin je do sada dobijala 19,5 miliona svakog meseca, negde, do trećeg meseca, a posle toga četiri miliona i to će kao takvo i ostati na temelju ove odluke Vlade.
Transferna sredstva moraju odgovarati zacrtanim i usvojenim projekcijama budžeta i rebalansu budžeta. Ako je to 15 milijardi, ne možete više. Vi daleko više uskraćujete opštinama i one su sada dovedene na ivicu i nemogućnost stvarnog rada i opstajanja.
Sve ono što je zacrtano njihovim budžetima temelji se na osnovu onih sredstava koja su planirana iz transfera. Oni do pre nekoliko dana nisu dobili vašu odluku o transferima tako da su radili u prazno. To ne poznaje nijedan zakon. Nisu dobili sve bitne elemente koje ste morali daleko ranije usvojiti.
Na temelju rebalansa budžeta morali ste da predložite zakon o transferima opštinama. Vi ste to prebacili, opet ste učinili protivzakonitu radnju, na odluku Vlade i na taj način ste prekršili odredbe Zakona o budžetu, Zakona o budžetskom sistemu i mnogobrojne druge propise. U praktičnoj primeni vidimo ogromne probleme opština u normalnom funkcioniranju i radu.
Što se tiče finansiranja i mogućnosti finansiranja opština autonomnih pokrajina, smatramo da niste na adekvatan način rešili finansiranje – misli se na slobodna sredstva koja preostaju u budžetima lokalne samouprave. Mi smo u dosadašnjoj praksi imali mnogobrojne zloupotrebe koje su činile opštine, opštinski rukovodioci jer su vršili određena finansiranja, jer su davale sredstva privrednim subjektima, odnosno pomagale u nekim situacijama privredne subjekte bez adekvatnih ugovora, bez adekvatne kontrole, bez adekvatnog okamaćivanja itd.
Ne sme se dozvoliti nijednom subjektu, a posebno ne lokalnim organima vlasti, pa i pokrajinskim organima vlasti, da vrše finansiranje bez adekvatne kamatne politike. Na temelju koje kamatne politike su opštine prebacivale sredstva nekim drugim pravnim licima? Da li je to ijednim zakonskim propisom regulisano – nije? Da li je odlukama skupština opština ili opštinskih veća – nije? To je samovolja rukovodilaca opština koji su odabrali neke privredne subjekte. U mnogobrojnim situacijama to su bili partijski funkcioneri koji su učestvovali u radu lokalne samouprave, to su pojedina preduzeća, ustanove i asocijacije koji su u okviru iste partije – njima su odobravana sredstva po privilegovanim uslovima itd.
Kršili smo zakone, a to vi isto sada dozvoljavate, jer niste na adekvatan način rešili pitanje okamaćivanja državnih sredstava. Kako to u praktičnoj izvedbi stoji, evo, ja ću vam izneti ovde jedno svoje poslaničko pitanje, koje sam postavljao nekoliko puta. Nažalost, jednom sam dobio odgovor. Posle toga sam ponovo tražio dopunu. Međutim, posle toga, ništa nisam dobio. Između ostalog, to pitanje je postavljeno i Ministarstvu finansija.
Vi ste se morali založiti da ga obrazložite i da date odgovor na ovo pitanje, jer je to nadležnost vašeg ministarstva, to je nadležnost budžetske inspekcije koju vi pokrivate. Tražio sam informaciju i odgovor na moje pitanje od Republičke budžetske inspekcije – ništa od njih nisam dobio, ništa od vas nisam dobio.
To jasno govori koliko vodite računa o javnosti, jer je ovo pitanje postavljeno od mnogobrojnih udruženja Krajišnika. Postavljao sam ga u ime njih i u svoje ime kao poslanik. Nažalost, odgovora nema. Najgora je sudbina nenamenski potrošenih sredstava, a iza svega toga postoji politička podloga.
Naime, u toku 2007. godine Vlada Republike Srbije iz sredstava budžetskih rezervi prebacila je 40 miliona dinara Ministarstvu rada i socijalne politike, kao vid učešća u humanitarnoj akciji u zbrinjavanju izbeglica. Ministarstvo rada i socijalne politike prebacilo je ovih 40 miliona, samo preusmerilo sredstva, humanitarnoj organizaciji "Divac", umesto da sama, ili putem Komesarijata za izbeglice, ova sredstva iskoristi za kupovinu stanova ili kuća najugroženijih izbegličkih porodica.
Vlada je, da kažem, tu ispoštovala zakonsku odredbu Zakona o budžetskom sistemu, prebacila je to direktnom korisniku sredstava, a direktan korisnik sredstava je, bez ikakvog konkursa, preusmerio ta sredstva nekom trećem. Zašto kažemo da je to nepotpun sistem? Baš zato što niste regulisali način – kako i pod kojim uslovima, da li sa konkursom, u kojim situacijama bez konkursa, ministarstva ili drugi državni organi mogu prebacivati sredstva ili ne mogu.
To nigde u Zakonu o budžetskom sistemu niste rešili na adekvatan način. Gledajte sada dalje sudbinu. Zakonom o ministarstvima je predviđeno da Vlada i Republika Srbija prebacuje sredstva Ministarstvu rada i socijalne politike u cilju zbrinjavanja i pomoći izbegličkoj populaciji. Ona je dužna, dakle, Ministarstvo je dužno da sredstva koja dobije od Vlade, samo transferiše u određene programe koji su usvojeni od strane Vlade.
Nažalost, niti Ministarstvo rada i socijalne politike ima programe zbrinjavanja, niti se izdvajaju namenski sredstva za ove situacije.
S obzirom na to da se radi o Divcu, vašem političkom savezniku, koji vodi određenu humanitarnu akciju, te aktivnosti treba i pozdraviti, međutim, ne može on dobiti sredstva na ovakav način kako ih je dobio.
Pitao sam ovim poslaničkim pitanjem: ''Da li je izvršena kontrola od strane Republičke budžetske inspekcije u humanitarnoj organizaciji ''Divac'' za šta su utrošena ta sredstva?'' Na sajtu humanitarne organizacije ''Divac'' postoje podaci o tome u šta su ulagana sredstva, ali ni deo tih sredstava nije uložen u te namene, bar se ne vidi na njegovom sajtu, njegova obaveza je bila da sve ono što je dobio od države navede u svom izveštaju. Republička budžetska inspekcija je morala izvršiti kontrolu. E, to vam je eklatantan primer kako država funkcioniše.
Državna sredstva se pretaču u privatne institucije, završavaju u privatnim džepovima, a namena tih sredstava je pomoć izbegličkoj populaciji koja od tih sredstava nije dobila gotovo ni dinar. Javiću se kasnije. Hvala. (Aplauz.)