Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šabiću, pred nama su dva akta Poverenika za informacije od javnog značaja. Srpska radikalna stranka daje poseban značaj ovoj državnoj instituciji i zbog toga je pokrenula inicijativu, zajedno sa ostalim opozicionim strankama, da se stave u raspravu ova dva pravna akta da bi se u normativnom smislu zaokružila aktivnost ovog državnog organa i da bi se moglo preći na normalno funkcionisanje i rad vrlo značajnog državnog organa. Time SRS govori o svojoj zainteresovanosti u ovoj oblasti i želi da ukaže na određene probleme koji su bili prisutni do danas, a biće prisutni i ubuduće zbog društvenog miljea u kojima radi ovaj državni organ.
Kada govorimo o zaokruženju normativne aktivnosti i ova dva pravna akta, moramo prevashodno pokrenuti pitanje Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i moramo reći da je Zakon nepotpun, da je pun pravnih praznina, da su nadležnosti Poverenika u odnosu na evropsko zakonodavstvo daleko uže. Nedovoljno su jasno iskazane u članu 35. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Dalje, nisu definisani drugi elementi bitni za pristup informacijama od javnog značaja, a odnose se na dve stvari: prvo, na pravna akta koja moraju biti definisana zakonom, u koja javnost i Poverenik i njegove službe kao državni organ imaju pravo uvida i kontrole nadzora; s druge strane, sam nadzor, način nadzora, elementi tog nadzora i sankcije, koje su u ovom slučaju gotovo nikakve, vrlo male.
Kaznene odredbe su, prema odredbama ovog zakona, zanemarljive. Zašto da se upuštamo u nešto što bi eventualno u javnosti moglo izazvati određene negativne reperkusije, bolje da to ne dostavimo Povereniku, uskratimo javnost u nekim predmetima koji su od posebnog značaja i time izbegnemo javnost i sakrijemo ono što treba da sakrijemo.
Mislim da se mora prionuti na izradu novog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer je to uslov normalnog rada, funkcionisanja i bitisanja ovog, po nama, vrlo značajnog državnog organa.
Kada govorimo o nadležnostima, one su predviđene članom 35. ovog zakona. Sam zakonodavac je suzio nadležnosti, one su uopštene, iskazane su rečima evropske terminologije koja ne odgovara našoj praksi, biti naše nadležnosti i treba prilagoditi ovaj član i proširiti nadležnost.
Što se tiče samih pravnih akata, mislim da oni odgovaraju suštini aktuelnog trenutka, ali aktuelna vlast nedovoljno pažnje posvećuje drugim bitnim stvarima u radu i funkcionisanju ovog organa. Koji su to bitni elementi?
Bitni elementi su da se omogući normalan rad i funkcionisanje ovog organa i obezbede svi preduslovi za rad i funkcionisanje, prevashodno finansijska sredstva za rad ovog organa, koja moraju biti dostatna, koja moraju zadovoljiti sve potrebe u finansijskom smislu koje su neophodne za nabavku kako tehničkih sredstava tako i svih administrativnih i drugih uslova za rad.
Sve to neophodno je obaviti u određenom poslovnom prostoru, a vi ste kuburili sa poslovnim prostorom i verovatno ćete i ubuduće kuburiti sa poslovnim prostorom zbog toga što država ne poklanja dovoljno pažnje, aktuelna vlast ne poklanja dovoljno pažnje ne samo vašem organu, nego i drugim državnim organima koji kubure sa poslovnim prostorom, bez obzira na to što znamo da imamo dovoljno i moramo stvoriti preduslove da obezbedimo dovoljno poslovnog prostora za rad i funkcionisanje svakog državnog organa, posebno vašeg organa.
Dalje, ono što je bitno da se kaže o radu i funkcionisanju ovog organa jeste da aktuelna vlast mora daleko više pokloniti pažnje vašim informacijama i otvoriti sva ona akta i sva državna dokumenta iz kojih se crpe informacije koje plasirate u javnost.
U poslednjih godinu i po dana, a i ranije je to bilo prisutno, ali intenzivno godinu i po dana insistiramo na otvorenosti informacija o zaradama u državnim organima, posebno u javnim preduzećima, jer znamo da se tamo isplaćuju enormne zarade. Gospodine Šabiću, sami znate koliko ste imali problema da nam odgovorite na naša pitanja i koliko ste imali problema u vašoj korenspondenciji, komunikaciji sa javnim preduzećima i drugim javnim ustanovama koje su odbijale da vam dostave podatke.
Predstavnici i poslanici Srpske radikalne stranke u ovom parlamentu i u javnosti su ukazivali na određena nenamenska korišćenja sredstava, a posebno je to bilo bitno kod onih javnih ustanova za koje se znalo da su isplaćivale enormne zarade.
Kada govorimo o ovim zaradama onda moramo reći da smo pred kraj prošle godine gotovo zaokružili jednu celinu koja se tiče plata, zarada, naknada, bonusa u javnim preduzećima i drugim državnim institucijama. Došli smo do određenih podataka i činjenica tamo gde to nije bilo uokvireno poslovnim tajnama. Dobili smo jednu celinu iz koje se jasno vidi gde su određena probijanja koja su štetna po interese ove države i naroda.
To je posebno bitno kod onih državnih institucija koje dobijaju budžetska sredstva, a ta budžetska sredstva prelivaju u visoke naknade, visoke zarade državnih činovnika, posebno kod upravnih odbora koji se sastaju jednom mesečno ili jednom u dva-tri meseca, a primanja, zarade, naknade predsednika i članova upravnih odbora su bila po nekoliko hiljada evra, neopravdano, društveno necelishodno, štetno.
Tu su predstavnici SRS otvoreno tražili odgovornost svih državnih organa, a posebno onih organa koji vode kontrolu, prevashodno Ministarstva finansija. Ministarstvo finansija ima sve isplatne liste svih državnih ustanova u svojoj evidenciji, vrši nadzor, kontrolu, prati, a stajali su sa strane i ćutali su, nijedan podatak u javnost sa njihove strane nije izašao.
Sve ono što je izlazilo izlazilo je na temelju poslaničkih pitanja u ovom parlamentu i onoga što smo dobijali od vas, gospodine Šabiću. Na taj način smo otvorili tu Pandorinu kutiju, iz koje je onda izašlo sve ono što je izašlo i ono što je štetno.
Šta je aktuelna vlast učinila da spreči svu štetu koja je učinjena u prethodnom periodu? Ograničila je naknade predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora. To je jedino što je aktuelna vlast učinila. Kod direktora to nije smela da učini. Sada dobijamo informacije od predsednika Vlade i pojedinih ministara da će ograničiti zarade direktora javnih preduzeća. Ta priča teče dva, tri, četiri meseca.
Nema tu zabrane, nema tu ograničenja, nema uslova i svih elemenata koji su neophodni da se vidi na temelju čega i na koji način ćemo izvršiti smanjenje tih zarada, jer su one stvarno neopravdane ovog trenutka, posebno u uslovima teške ekonomske, socijalne i finansijske situacije u kojoj je naš narod i naša država.
Ono što treba javnost da zna, želim da ukažem na to jer sam postavio poslaničko pitanje ovde i dobio sam odgovor, to je da se vrše određene isplate društvenih sredstava na temelju pojedinih štetnih ugovora, to sam već u nekoliko navrata naglašavao, kod određenih poslova koji nemaju tu vrednost niti društvenu validnost, a odlivaju se sredstva. To je prisutno kod dve agencije, dve državne ustanove koje neštedimice razbacuju državna sredstva: jedna je Agencija za privatizaciju, kroz vid rada privatizacionih savetnika u postupku privatizacije preduzeća, i druga je Agencija za osiguranje depozita.
Reći ću vam određene stvari. Postavio sam ukupno tri pitanja u toku prošle godine i dobio sam jedan odgovor. To samo govori o ozbiljnosti sa kojom se ova vlast odnosi prema najvišoj državnoj instituciji. Po pravilu, sve ono što se postavi pojedinom državnom organu na kraju dolazi u ministarstvo i ministarstvo daje tu informaciju. Ministarstvo finansija je dostavilo tu informaciju i samo ću nekoliko rečenica reći o tome.
Tražio sam podatke o isplaćenim ličnim zaradama članova Upravnog odbora i direktora Agencije za osiguranje depozita i naknadama koje su isplaćene po osnovu posebnih ugovora o radu privatizacionih savetnika.
Što se tiče zarada, mogu reći da su zarade isto enormno visoke kao i kod ostalih državnih institucija koje smo spominjali, da ih sada ne nabrajam. Zarada direktora Agencije za osiguranje depozita u 2006. godini je bila 238.000, u 2007. godini 285.000, u 2008. godini gotovo 305.000. Naknada predsednika i članova Upravnog odbora je 34.000 u ove tri godine. Mislim da to odgovara njihovom radu.
Međutim, treba ukazati na to da je prosečna zarada u ovoj državnoj instituciji, Agenciji za osiguranje depozita, nekoliko puta veća od prosečne zarade u privredi i prosečne zarade u Republici. Tako je u 2006. godini prosečna zarada bila 26.000, kada je zarada u Republici Srbiji bila 24.000, znači, gotovo tri puta više. U 2007. godini je bila 75.000, opet otprilike tri puta. Mislim da će u 2008. godini prosečna zarada biti oko 32.000, a ovde je 79.000. Bez obzira na kvalifikacionu strukturu, mislim da je to daleko iznad proseka. Ne zalaže se SRS za uravnilovku, ali je ovo enormno visoko i ovo nije rezultat rada, ovo je samo rezultat monopolskog položaja u kome se nalazi ova državna institucija.
Ono što je problematično, to su posebni ugovori sa privatizacionim savetnicima, tu vidimo štetnost ovih ugovora, a posebno visina naknada koje su isplaćivane u toku 2006. i 2007. godine za usluge privatizacionih savetnika prilikom privatizacije banaka. Imamo osam banaka koje su privatizovane u tom periodu.
Da skratim i da samo kažem kolika je ukupna naknada za ove tri godine za privatizaciju osam banaka isplaćena po posebnim ugovorima. To je naknada koja se isplaćuje po jednom osnovu, to je fiksna naknada. Ona za ovih osam banaka, u sumarnom pregledu je iskazana ovde, iznosi 315.000 evra. Problematična je naknada koja se isplaćuje, opet kažem, na temelju tog ugovora, za uspešno obavljenu privatizaciju. Prodajemo banku, pa onda tako ugovorimo da od sume koja se dobije, koja se kreće od 1 do 1,96, čak kod "Ju banke" je 2,96... tako da je ukupna naknada koja je po ovom osnovu isplaćena 10.860.000 evra.
Sada da napravimo jednu paralelu. U postupku privatizacije društvenih preduzeća smo imali, a i sada ćemo imati, preko 300 preduzeća koja nismo privatizovali, imamo preko 500 društvenih preduzeća koja su završila u stečaju. Ova država je imala zadatak da proda celokupnu društvenu svojinu i izvrši privatizaciju te svojine. Neuspešno smo to završili.
Umesto da u ovim slučajevima stečaja i onoga što je ostalo u stečaju izvršimo privatizaciju i angažujemo privatizacione savetnike, mi smo privatizacione savetnike koristili kod preduzeća, ustanova i banaka koje se na tržištu dobro kotiraju i koje ćemo sigurno dobro prodati. Tu je štetnost i tu je kriminal aktuelne vlasti koja je dozvolila da se to radi. Dato je 10.860.000 evra privatizacionim savetnicima da prodamo nešto što je već na tržištu traženo, a ne dajemo sredstva i skupo stečene evre kod onih preduzeća koja ne možemo da prodamo.
Znači, trista preduzeća, ili možda čak i više, na kraju ove godine i završetka privatizacije nećemo moći prodati zato što nemamo kupaca. Tu je privatizacioni savetnik trebalo da dođe i da izvrši privatizaciju i da pripomogne da država dobije ona sredstva koja je planirala za privatizaciju ovih preduzeća. Tu kao društvo moramo učiniti iskorake i tražiti odgovornost za one koji su napravili ovakve poteze.
Gospodine Šabiću, tu je i vaša odgovornost zato što morate pokrenuti ovo pitanje. Ovo su državna sredstva, vi uvida u ove poslove imate. Mislim da je prevashodno ovaj parlament učinio najveći iskorak u smislu otkrivanja određenih afera, malverzacija, krivičnih radnji i on će to ubuduće raditi. Srpska radikalna stranka je dala maksimalan doprinos, zato što vi kao državna institucija niste mogli, nisu vam dozvolili. To samo govori o aktuelnoj vlasti – nećemo afere, sakrijmo svaku aferu, i kada znamo i kada ne znamo.
Juče smo čuli, peti ili sedmi put, o aferi koju je otvorio ovde predsednik poslaničke grupe gospodin Todorović, koji je decidirano i jasno rekao šta su učinili državni organi, a šta isti ti državni organi nisu učinili. Zašto? Zato što iza svega toga stoje najistaknutiji predstavnici državne vlasti, Dinkić i Đelić. Tako je došlo do privatizacije Nacionalne štedionice, banke, otuđenja državnih sredstava itd.
Srpska radikalna stranka sigurno će i dalje biti kočnica kriminalu i na ovaj način. Zadatak Poverenika je, takođe, da otvori sve dosijee, da uđe u sva akta i da omogući javnost. Hvala.