Narodni poslanici, da ispravimo predsednicu Skupštine, ovlašteni sam predstavnik, predlagač je imao reč, izložio je vrlo koncizno, jednostavno ono što se odnosi na ova dva zakonska projekta.
Sa aspekta Srpske radikalne stranke podržavamo sve aktivnosti Vlade u smislu liberalizacije viznog režima i odmah da se kritički osvrnemo na sve državne organe Republike Srbije koji su ''zamerali'' Srpskoj radikalnoj stranci zbog toga što blokira parlament i to je uzrok što nismo ušli na belu šengensku listu.
Kasnije ću obrazložiti šta je Vlada, šta je trebalo ministarstva, ne danas, ne ove godine, nego daleko, daleko ranije da naprave bismo ušli sa sive na belu šengen listu. Radi se o dva zakonska projekta koja su jedan od uslova, ali u zakonskom smislu ova dva zakonska projekta su neophodna da bi sa sive prešli na belu šengen listu.
Oni su danas u ovom parlamentu i uz podršku aktuelne vlasti će biti sigurno doneti. Srpska radikalna stranka se ne opire ovim zakonskim projektima, nego se kritički osvrćemo na sve ono što je trebalo daleko, daleko ranije da napravite. Šta je to trebalo da napravite?
Akcionim planom Vlade o harmonizaciji pravnih propisa Republike Srbije i propisa Evropske unije, koju je Vlada usvojila 2004. godine, svi državni organi su morali preduzeti aktivnosti u smislu inoviranja zakonskih propisa, dati predloge i ova skupština je te predloge morala usvojiti u periodu od 2004. godine.
Za četiri i po godine važnosti ovog akcionog plana, koji je obavezao sve državne organe, imali smo svega sedamdesetak zakonskih projekata koji su ušli u skupštinsku proceduru i koji su usvojeni.
Prema tom akcionom planu, postoji 65.000 propisa koji su neophodni da se donesu i usaglase sa pravnim sistemom Evropske unije, od toga 4.000 zakonskih projekata. Vidim komešanje među sekretarima i ministrom, jeste, to su podaci koji su dati od strane potpredsednika Vlade Đelića, Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, znači 65.000 propisa, 4.000 zakona.
Mi smo od 2004. godine u ovom domu usvojili oko 300 zakona, znači godišnje jedno 75. Ako bi išli ovim tempom, trebaće nam 55 godina da usaglasimo zakonski sistem Republike Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije. Onih 65.000, o tome je iluzorno pričati, treba nam stoleća i stoleća da bismo to usaglasili. Ako bi ubrzali i svaki dan ono što je neka normalna praksa, trebaće nam 20 godina da bi usaglasili. Izgleda da se to uklapa u onaj Cobelov plan, odnosno Cobelovu izjavu, za nekih 25 godina priključenje EU.
U svakom slučaju, Vlada mora daleko aktivnije da radi na izradi zakonskih projekata. Ministarstvo i svi drugi državni organi takođe moraju biti servis Vlade i servis ove skupštine, ako želimo ozbiljno da se bavimo ovim poslom u smislu pridruživanja Evropskoj uniji.
Praksa koju imamo iz nama susednih država, u Bugarskoj su zbog vremena koje ih je gazilo donosili zakonske projekte na engleskom jeziku, nisu stigli da ih prevedu. U Sloveniji su dnevno donosili po 120 zakona. Nemojte dozvoliti, to se odnosi na aktuelnu vlast, da dođemo u takvu situaciju da usvajamo po desetak, 20 ili 50, ili ne daj bože 120 zakonskih projekata, kao što je to radila Slovenija.
Nadalje, moramo upozoriti aktuelnu vlast da ništa ne čini u smislu usaglašavanja zakonskih projekata prema ustavnom zakonu. U članu 15. je predviđen rok za usaglašavanje sa odredbama Ustava, i to 31. 12. Nijedan zakon ovaj dom nije usaglasio. E, vidite koliko mi cenimo Ustav, svima su nam puna usta pravde, pravičnosti, ustavnosti i zakonitosti, a najosnovniju odredbu i obavezu koja je predviđena Ustavom i Ustavnim zakonom, nažalost, ne usaglašavamo i ne činimo da se ta obaveza izvrši.
Zatim, državni organi daleko brže moraju delovati ukoliko želimo ozbiljno pristupiti svim aktivnostima u pravcu pridruživanja Evropskoj uniji.
Njihova organizacija, njihov sistem rada, odnos prema radu, tehničko-tehnološka opremljenost, edukacija radnika, edukacija administracije je na vrlo niskom nivou. Naša radna struktura je preko 50 godina u organima uprave. To je nešto što treba da nas zabrine.
Samo mladi, edukovani ljudi mogu nositi ove poslove. Sa starosnom dobi od 50 i više godina, sa nepotpunom materijalno-tehičkom pripremom, tehničkim pomagalima, mi ne možemo ni u ovoj, a ni u drugim oblastima biti ravnopravni član EU. Za to nam trebaju mladi kadrovi, obrazovani kadrovi, ozbiljni programi, ozbiljna strategija, koju imamo, ali je ne primenjujemo.
Mi imamo Nacionalnu strategiju za pridruživanje EU, ali ni 10 posto od onoga što smo zacrtali nismo ni počeli da radimo, što je najbitnije. Mi ćemo sutra biti kandidat sa svim obavezama. Od onoga što smo potpisali za kandidaturu pri EU, od zakonskih projekata koje je već trebalo da donesemo, radi se o 51 zakonskom projektu, usvojili smo u ovom parlamentu samo dva. Ministarstvo unutrašnjih poslova je bilo tu najažurnije, najagilnije, najbrže. Usvojili smo dva projekta, Zakon o putnim ispravama i Zakon o azilu, još zakon o strancima i o zaštiti državne granice, i oni su zaokružili svoju celinu.
Šta je sa ostalim ministarstvima? Mi moramo, prema odredbama Nacionalne strategije za pridruživanje, daleko dublje ući u suštinu zakonskih projekata koje se odnose ne samo na liberalizaciju viznog režima, nego i na sve zakonske projekte oko unutrašnjih poslova, oko pravosuđa, u oblasti zaštite čovekove okoline.
Antikorupcijski zakoni su samo delimično ovde zastupljeni. Juče-prekjuče smo imali neke zakonske projekte ali je to samo mali procenat od onoga što mi moramo da usvojimo. Aktuelna vlast mislim da u svemu ovome ne čini sve ono što bi morala. Puna su vam usta EU, pridruživanja, ali stvarno ne činimo sve da prilagodimo ustavnopravni zakonski sistem Republike Srbije i usmerimo je u pravcu EU. Vi ste rekli da je to opredeljenje države, tu je postignut određeni konsenzus i morate se prema tome prilagođavati i krenuti u tom pravcu.
Što se tiče samog zakonsko projekta, osvrnuću se samo u nekoliko rečenica oko zakona o strancima. Moja primedba ide u pravcu određenih pitanja koja se odnose na izbeglice, koja su morala da budu ubačena u čl. 2. zakonskog projekta, pa smo išli sa amandmanima, da se ugradi da izbeglice izdvojimo iz ovog zakona i kod putnih isprava za izbeglice, a i kod definisanja pojma stranca.
Znači, izbeglica je stranac dok ne dobije srpsko državljanstvo. Vi ste ovde iši samo na azilante, ali niste na izbeglice, pa je to jedna sugestija da se ugradi, molim vas kad budete raspravljali. Reći ću sad zašto je bitno to ugraditi, jer u tome leži suština ovoga.
Mi na prostoru Jugoslavije, danas Srbije imamo preko 500 hiljada izbeglica, 550-560 izbeglica iz Republike Srpske Krajine i imamo oko 250 registrovanih izbeglica iz Republike BiH i drugih država, bivših jugoslovenskih država, koji su dobili određene papire i dokumenta i dobili su status izbeglice.
Komesarijat za izbeglice, rešavajući izbeglička pitanja, postupao je prema odredbama Zakona o izbeglicama. Taj Zakon o izbeglicama donet je 90-91. godine, inoviran je samo jednom i on je sada gotovo van funkcije. Izbeglicama je oduziman izbeglički status na temelju Zakona o izbeglicama koji je u suprotnosti sa Konvencijom o statusu izbeglica i danas imamo registrovanih 97 hiljada izbeglica, ali imamo jedan vakuum koji se mora popuniti.
Građani koji su proterani, koji su izbegli iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske došli su na ove prostore, dobili su taj status, status im je oduzet i oni su sada u jednom vakuumu jer ne mogu dobiti srpsko državljanstvo.
Državni organi, to sam govorio i naglašavao kod Zakona o putnim isprava, Zakona o državljanstvu, ne mogu dobiti sve one papire koje traže organi, čak smo bili i sa sekretarom Ministarstva i ukazivali na te probleme. Problemi su i dalje akutni i oni se ne rešavaju.
Mi danas imamo jedno stotinak hiljada izbeglica sa državljanstvom Republike Hrvatske, nekadašnjim državljanstvom, i posle toga njima nijednim pravnim aktom SRJ, Republike Srbije to državljanstvo nije oduzeto. Oni su danas bez državljanstva, oni su danas bez ličnih dokumenata. Prema odredbama ovog zakona oni su stranci.
Ako striktno primenimo odredbe ovog zakona, mi njih moramo ekstradirati u neku drugu državu. U koju državu? U Hrvatsku. Odmah potpadaju pod hrvatske zakone, biće uhapšeni, biće privođeni, biće saslušavani itd. Ova država o tome mora da razmišlja i ovo pitanje se mora rešiti, zajedno sa ovim zakonskim projektom zakona o strancima morate pokrenuti, ministre Dačiću, pitanje inoviranja Zakona o izbeglicama, jer je to neophodno. Tada ćete napraviti jednu zakonsku pravnu celinu koja će rešiti ovo pitanje.
Mi ne smemo građane Srbije koji su proterani, koji su izgubili svu svoju imovinu, sva svoja imovinska prava dovesti u poziciju da ih sutra neki državni organ i MUP privodi, saslušava, kažnjava zbog toga što nemaju dokumenta, nemaju validna dokumenta. Ne mogu ih, tvrdim da ih ne mogu dobiti na temelju zakonske regulative koja rešava pitanje srpskog državljanstva, putnih isprava i sada govorim o Zakonu o izbeglicama i zakonu o strancima.
O tome povedite ozbiljno računa. Vi ste svoj deo završili. Ovo je nadležnost Ministarstva rada i socijalne politike, ali morate na nivou Vlade rešiti status tih ljudi.
Kod čl. 59. također određena sugestija da ne rešavate pitanje putnih isprava izbeglica u tom zakonu zato što gotovo nema nijednog slova o izbeglicama, nema potrebe onda rešavati pitanje putnih isprava izbeglica zakonom o strancima. Učinite to inoviranjem ovog zakonskog projekta.
Kada govorimo o formalnom smislu zakon je dobar, zakon će biti primenljiv, zakon je prihvatio sve evropske i savremene trendove u ovoj oblasti i tu puna podrška, uz ovu sugestiju da se inovira Zakon o izbeglicama, da se pomogne izbegličkoj populaciji koja sada broji jedno, po meni, 100-120 hiljada, koji su nedefinisanog statusa i u pogledu državljanstva i u pogledu putnih isprava, ali i u pitanju imovine i svega onoga što je neophodno svakom čoveku u smislu ostvarenja svojih prava u Hrvatskoj ovde i prelaska državne granice tamo i ovamo.
Ako nemaju sada i ne mogu dobiti dokumenta, oni su ugroženi jer ne mogu otići niti da regulišu svoja imovinska, socijalna stanja u Republici Hrvatskoj. Oni su zarobljenici ove države, a nije to mala populacija. Evo, to su sugestije koje sam imao. Hvala.