Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je jedan od zakona kojim se ova država zadužuje i za iznenađenje jeste to da umesto da danas na ovoj sednici razgovaramo o krizi Vlade, krizi sistema, o nezaposlenosti, nelikvidnosti privrede, nelikvidnosti društva i državnih institucija, razgovaramo o zaduživanju.
Primereno je bilo, imajući u vidu krizu Vlade, da na ovom vanrednom zasedanju razgovaramo o toj krizi, da se iznese sve ono što je izneto u javnosti. U javnosti je koaliciona vlast napadala deo te vlasti i govorila o protivzakonitom delovanju, o štetnim ugovorima, štetnim potezima pojedinih ministara i državnih institucija itd. Odjednom je to sve zakopano, stavljeno pod tepih i biće verovatno iskorišćeno onog trenutka kada dođe predizborna aktivnost, a najverovatnije će doći vrlo brzo.
Ono što je tragično jeste nemogućnost aktuelne vlasti da obezbedi normalno poslovanje. Ovde je prisutna ministar finansija, u nekoliko navrata, govorila da se deficit budžeta može rešiti samo na dva načina: jedan način je zaduživanje ili kod domaćih poslovnih banaka ili kod banaka i finansijskih institucija u svetu, a drugi vid je privatizacija.
Dok druge države ili druge vlade daleko temeljitije ulaze u problem deficita, analiziraju postojeće stanje, prave programe mera, idu u zakonske projekte koji sužavaju određena socijalna davanja, ova vlada strmoglavo ulazi u zaduživanje.
Već u nekoliko navrata, a i SRS je u pisanoj formi i usmenim izlaganjima ovde u parlamentu i javnosti ukazivala na potrebu štednje. Prvi zadatak ove vlasti je štednja, kao što je to prisutno u celom svetu. Evo, da krenemo od Grčke. Šta je Grčka učinila s obzirom na to da ima teško ekonomsko i finansijsko stanje? Smanjila je budžet za 2011. godinu za 9,15 milijardi evra. U Memorandumu u poslovnoj i finansijskoj politici od 2011. do 2014. godine plan je da se uštedi 30 milijardi evra. U merama za smanjenje deficita predviđeno je smanjenje socijalnih davanja, smanjenje subvencija, smanjenje broja agencija, smanjenje broja radnika u administraciji, povećanje PDV sa 19 na 23%.
Recimo, da uzmemo Nemačku, Nemačka je u Programu mera za regulisanje teškog ekonomskog, socijalnog i finansijskog stanja u programu mera od 2011. do 2014. godine planirala uštedu od 80 milijardi evra, smanjenje socijalnih davanja za 30 milijardi evra, smanjenje radnika u administraciji, smanjenje broja regulatornih tela, smanjenje subvencija itd. itd.
Ovo su mere koje preduzimaju države koje su u daleko povoljnijem ekonomskom, finansijskom i socijalnom stanju nego što je Republika Srbija. Ova vlast nijednu od ovih mera nije predvidela. Njih to nije interesovalo, a to najbolje pokazuje današnja situacija. Prva tačka dnevnog reda je davanje garancija, opet zaduživanje, a druga tačka je zaduživanje, i to najbitnije. Najbitnije je da se zadužimo da bismo mogli izmiriti sve one rupe koje postoje u budžetu.
S obzirom na to, da pred kraj godine, kada smo usvajali budžet za 2011. godinu, nismo imali dovoljno vremena, jer je od strane aktuelne vlasti u tački u kojoj je bio Zakon o budžetu bilo i 11 finansijskih akata, 11 finansijskih zakona, nismo mogli ukazati aktuelnoj vlasti i javnosti koje pogubne posledice imaju ti zakonski propisi.
Pročitaću član 2. budžeta, koji je sad važeći budžet za 2011. godinu, koji odslikava stvarno stanje u oblasti finansija, u oblasti fiskalne i finansijske politike ove vlasti. Član 2. kaže ovako – Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita iz člana 1. Zakona o budžetu u iznosu od 93 milijarde, za finansiranje otplate duga u iznosu od 410 milijardi (da ne čitam ove nule) i nabavku finansijske imovine u iznosu od 30 milijardi, planirano je da se obezbede iz kredita u iznosu od 130 milijardi dinara, kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti u iznosu od 382 milijarde i iz neutrošenih sredstava iz prethodnih godina u iznosu od 21 milijardu. Radi se o svotama preko 5 milijardi evra za saniranja stanja, saniranje deficita i refinansiranje duga, što dugoročnog, što kratkoročnog.
Zbog javnosti moraću da pročitam još nekoliko finansijskih pokazatelja koji odslikavaju katastrofalno stanje u budžetu. Aktuelna vlast, a i ministar finansija se opredelio za najnepovoljniju varijantu punjenja budžeta i izmirenja budžetskih obaveza, i to, kroz kratkoročno zaduživanje, prodajom hartija od vrednosti, ali je bitno napraviti jednu skalu zaduženosti u smislu prodaje hartija od vrednosti.
Godine 2008. prodato je ukupno osam milijardi dinara, mislim na kratkoročne hartije od vrednosti, kamatna stopa je bila 8%. U 2009. godini – 202 milijarde, sa osam milijardi u 2008. godini na 202 milijarde, a kamatna stopa prosečno, nešto, preko 9%. U 2010. godini – 369 milijardi. Još jednom ponavljam, krivulja ide vrtoglavo, sa osam milijardi na 369 milijardi.
Plan za 2011. godinu je 534 milijarde, od toga: 130 milijardi kroz zaduživanje. Verovatno je i ovo jedan od tih kredita zaduživanja. Ali, ono što je pogubno, ono što je tragično po interese ove države, to je kamatna stopa po kojoj uzimamo, po kojoj prodajemo, odnosno naša obaveza koja će proizići u smislu namirivanja kamata i drugih davanja, prodajući ove hartije od vrednosti. Ona se već sada kreće preko 15%.
Zemlje u regionu – Hrvatska, Rumunija i Bugarska prodaju svoje hartije od vrednosti po daleko povoljnijim uslovima: za 2, 3 i 5%. Kod nas je 15%, a verovatno će ova stopa biti i daleko veća.
Zanimljivo je, a moram izneti ove podatke o tome, koliki je deficit u poslednjih nekoliko godina u Republici Srbiji. Godine 2007 – 13,5 milijardi, 2008. godine – 70 milijardi, 2009. godine – preko 100 milijardi, 2010. godine, negde, po završnom računu preko 100 milijardi, a u planu za 2011. godinu je, oko, 120 milijardi.
Gde je tu kraj? Iz kojih sredstava će ovo društvo izmiriti obaveze? Rekao bih ovako, da je ova vlast uspešno zadužila našu decu i unuke, e, sad, ovo su sada kreditne linije gde zadužujemo i praunuke.
Kada će se vratiti ova sredstva? Iz koje akumulacije? To je tragično, to je najtragičnije. Još je tragičnija slika ako iznesem podatke o tome gde još postoji deficit u našem sistemu – i u tekućim plaćanjima i u spoljnotrgovinskom poslovanju. Deficit, gubitak privrede u 2008. godini bio je 50 milijardi, a u 2009. godini bio je 95 milijardi. Ove godine će najverovatnije biti, oko, 150 milijardi dinara itd.
Nemamo zdravu tkivo. Prezaduženi smo. Dovedeni smo u poziciju ropstva. Od koga? Od onih koji nam plasiraju ova sredstva. A, ko je kriv za ovo? Aktuelna vlast.
Umesto da ovde razgovaramo o kreditnim linijama za razvoj poljoprivrede. Zašto poljoprivrede? Zato što poljoprivreda u poslednjih sedam, osam godina ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, sa vrlo malim i minornim sredstvima: od 150 miliona evra do 200 i nešto miliona evra. Tragično je to da ne ulažemo u ono što nam donosi strahoviti profit i suficit. Suficit za 2010. godinu je dve milijarde i 200 i nešto miliona dolara. Uloženo je samo 150-ak miliona evra. A, zašto nismo uložili više? Aktuelna vlas ne može naći sredstva da pomogne poljoprivredi. Pa, prvi zadatak je uložiti u poljoprivredu. Od toga živi 500 hiljada ljudi.
Ali, ulaže se, a imam i te podatke, u neprofitna preduzeća. Ulaže se u restruktuiranje propalih preduzeća. To restruktuiranje traje godinama. Odliv sredstava u tom pravcu je neverovatno veliki. I, niko ne pravi projekte o tome, o isplativosti tih investicija.
Ovde imam podatke, koje sam pripremio, za finansiranje poljoprivrede, u samo poslednje četiri godine. Ukupno će se za poljoprivredu izdvojiti 650 miliona evra. A, suficit je od prodaje poljoprivrednih proizvoda u poslednje dve godine dve milijarde i 300 miliona evra; dakle, uloženo je samo 650 miliona. Pa, zašto nismo uložili dve milijarde pa da imamo 10 milijardi izvoza, pa da imamo suficit i a pokrijemo sve ove rupe koje imamo u budžetu?
Gospođo Dragutinović, da li imate računice? Da li imate analize o isplativosti ulaganja u privredu? Evo vam podataka: kroz subvencije privredi, ono što je otišlo, ne govorim preko Fonda za razvoj, preko raznih drugih ministarstava, nego samo o onom što je otišlo preko Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, u 2008. godini – 550 miliona evra. Mislim da tu možemo odbiti ono što su rashodi Ministarstva, pa da umanjimo za, jedno, 20 ili 30 miliona, ali sam uzimao one ukupne cifre za Ministarstvo: u 2009. godini 500 miliona, u 2010. godini – 400 miliona evra, u 2011. godini, oko, 400 miliona evra. Prema tome, milijardu i 850 miliona je dato za privredu.
I, šta imamo u privredi? Imamo 400 hiljada ljudi koji su izgubili posao, u periodu od 2008. godine pa do danas. Tragično je to što nam MMF izlazi sa takvim podacima koje niko ne osporava. A, šta nam kažu naši zvanični podaci? Svega nekoliko hiljada, kada se uporedi ono što je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u 2008. godini to je, negde, 160 i nešto hiljada na evidenciji, a sadašnji trenutni podaci su, oko, 730 hiljada, dakle, oko 30 hiljada – MMF kaže da je to oko 400 hiljada. Pa, ko tu sada laže? Ako su ti podaci MMF netačni, onda MMF treba da bude ''persona non grata'', treba da bude isterana iz Srbije. Ako su ti podaci tačni, onda morate napraviti analizu i objasniti građanima kako ćete prevazići to stanje.
Da se vratim na poljoprivredu. Za ove četiri godine za poljoprivredu će biti uloženo 650 miliona, a za privredu će biti uloženo tri puta više – milijardu i 850 miliona. Videli smo koji su efekti ulaganja u poljoprivredu, a znamo kakvi su efekti, 400 hiljada ljudi nema danas u privredi, za te četiri godine.
Imamo ogromnu nelikvidnost privrede. I dalje se bezglavo ulaže u privredu, umesto da napravimo pravi program, da napravimo program mera pa da dođemo do pravog stanja i da rešimo sve ove probleme koje imamo.
Na kraju, samo da kažem o tragičnim podacima, jer kada saberemo deficite budžeta od kako ste vi na vlasti, ove gotovo tri godine, imamo da je ukupan deficit preko četiri milijarde evra. Sa četiri milijarde evra mogli smo nabaviti, potrudio sam se, pa sa pribavio i određene podatke, putari kažu – sa dva miliona evra može se napraviti jedan kilometar puta, dakle, za četiri milijarde mogli smo napraviti 2.000 kilometara autoputa, taman do Moskve. Prema tome, samo sa deficitom. Ne govorim o drugim deficitima, ne govorim o drugim gubicima koji su u oblasti privrede i ukupnosti u Republici Srbiji.
Sa četiri milijarde evra mogli smo napraviti vodovod do Tokija, mogli smo napraviti kanalizaciju do Pariza. E, vidite, samo kroz deficit. Gde je to završilo? Završilo je u javnoj potrošnji. Završilo je tamo gde ne sme da završi. Mora da završi u primarnoj proizvodnji. Mora da završi tamo gde je neophodno, gde će se oploditi i gde će se vratiti u budžet. Nažalost, vi to ne radite.
Tragična je situacija. Tragična je situacija kada vi ovde, pred poslanicima, pred javnošću kažete da se deficit budžeta može rešiti samo na dva načina: zaduživanjem i prodajom. SRS je apsolutno protiv toga da bilo šta prodajete. Najprofitabilniju firmu, "Telekom", vi ćete prodati za nekoliko meseci. I, šta ćete učiniti sa tim sredstvima? Ponovo u javnu potrošnju, u predizborne aktivnosti i povratak onih kredita koje morate vraćati, jer oni koji su vam dali ta sredstva traže ta sredstva i verovatno ćete prodati, to je bivši ministar ekonomije i regionalnog razvoja i naglasio, da se moraju vraćati uzeti krediti. E, tako ćete vi razbucati ovo. Ostaje ''Elektroprivreda'', ostaje još nekoliko firmi.
Moram još nešto reći, ono što Vlada čini u praksi, to je da nije napravljena strategija privatizacije, da smo mi od 2001. godine, kada je donesen zakon, ušli u tu sumnjivu privatizaciju, poklonili, predali, itd. sredstva, umesto da koristimo po odredbama Zakona o privatizaciji. Trebalo je 50% da ide u razvoj i razvojne fondove, kao i restrukturiranje vrlo bitnih sistema od kojih ćemo imati koristi i koji će donositi dobit, koja će se pretočiti u budžet, mi smo ta sredstva prebacili u budžet, stvorili smo preduslove da vlast radi, da se koriste za razne marifetluke, a nismo ulagali u zapošljavanje.
Ostalo je u sistemu prodaje još nekoliko velikih javnih preduzeća i mala komunalna preduzeća. Kakva je praksa kod malih komunalnih preduzeća? SRS je u poslednje tri, četiri godine to bar desetak puta rekla. Ne vodite računa. Obezglavili ste lokalnu samoupravu, koja više ne može voditi računa o komunalnoj privredi. I, šta se sada dešava? Lokalna samouprava sada traži rešenja. Jedno od rešenja je prodaja komunalnih preduzeća. Na temelju kog zakona?! Vlada je formirala jednu komisiju za izradu strategije. Nema strategije. Mi ćemo opet doći do zakona kojim će se omogućiti prodaja komunalnih sistema, obezglavićemo i to malo sistema koji rade, a ta komunalna preduzeća su danas prezadužena, lokalne samouprave ne mogu servisirati zbog ogromnih socijalnih problema u lokalnim samoupravama, ne mogu finansirati ni sanirati teška stanja u tim javnim preduzećima i onda dolazi do samovolje: prodaje, ustupanja nekih komunalnih sistema, itd. To se mora sprečiti.
Gospođo Dragutinović, vi imate vrlo odgovorno ministarstvo. Vi finansirate deo ovog sistema lokalne samouprave itd. Vi znate da ste u 2010. godini da preko tridesetak milijardi uskratili lokalnoj samoupravi. Zato najveću odgovornost snosi vaše ministarstvo. Ali, to nije prva godina, to je treća godina. Uskraćeno je lokalnoj samoupravi 66 milijardi u periodu vladanja ove vlade i ove vlasti. Nestaje nam selo, nestaje nam radništvo, nestaju nam komunalna preduzeća, samo zbog toga što ne radite, što ne štedite i što ne stvarate uslove da zaposlite narod!
Evo još podataka o zaposlenosti. Da li je iko napravio analizu od resornih ministarstava o tome kako zaustaviti ovaj sunovrat zaposlenosti? Godine 1989. bilo je dva miliona i 650 hiljada, sada je zvanično po ovim podacima, da li su oni tačni ili nisu, imamo neke podatke, milion i 800 hiljada zaposlenih. Pitanje je, dok nam MMF to ne donese, mi to ne znamo, jer se sve frizira. Po tim podacima je 850 hiljada ljudi u poslednjih 20 godina ostalo bez posla. Gde je tu kraj? Kako to zaustaviti? E, te odgovore nam morate doneti ovde, a ne zakon o zaduživanju, nego zakon kojim ćemo zaustaviti te negativne tokove, sa pravom analizom stanja i programom mera za sanaciju svega postojećeg. Hvala. (Aplauz)