Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za SRS su neprihvatljive odredbe ova četiri zakona i nećemo glasati za njih, a osnovni razlog zbog čega nećemo glasati za ove zakone, posebno se odnosi na prva dva zakona, Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o republičkim administrativnim taksama, to su dva zakona koja predstavljaju parcijalno rešavanje određenih problema koje imamo u ovoj oblasti. Sa druge strane, to su samo kozmetičke promene koje ne donose ništa bitno. U ove dve oblasti je neophodno učiniti jedan zaokret, doneti strategiju, ne samo za ovu oblast nego za ukupne javne finansije, nacionalnu strategiju o održivosti javnih finansija i na temelju te nacionalne strategije graditi dalje korekcije, inovirati zakonske propise i udubiti se u problematiku koja reguliše materiju javnih prihoda i rashoda, javnih finansija i održivosti celokupnog sistema. Ovaj sistem, kako je sada postavljen, je loš, doneće ogromne probleme, a imamo ih jako mnogo u praksi.
Jedna kritika SRS krenuće od republičkih administrativnih taksi. Ovaj predlog je nestručan, nekvalitetan, pomalo i neozbiljan. Sada ću reći i zašto. Krenuli ste u definiciju republičkih administrativnih taksi, dali ste pravu definiciju, to je kontinentalna definicija i kažete ovako: "Republičke administrativne takse se naplaćuju u cilju podmirenja troškova prouzrokovanih radnjama organa prilikom pružanja konkretnih usluga na zahtev zainteresovanih lica". Vrlo dobra definicija. Međutim, sve ostalo što proizilazi iz izmena i dopuna ovog zakona je jako loše i nestručno. Zašto nestručno? Zbog toga što ste pomešali babe i žabe, zbog toga što ste ugradili pojedine radnje koje ne predstavljaju nikakav rad. Vi u obrazlaganju pojedinih tarifnih brojeva kažete: "na zahtev". Šta znači zahtev u upravnom postupku? Da li je to pravni akt državnog organa? Nije. Nema konkretne radnje i ne može se plaćati taksa. Na šta se plaća taksa? To je opšta teoretska definicija kontinentalnog prava. Na akte državnog organa i na radnje državnog organa.
Vi besomučno ponavljate sve ono što je nedopustivo. Recimo, vi u tarifnom broju 40, za zahtev za izdavanje vozačke dozvole. Da li tu ima radnji? Nema. Da li tu ima nekog akta državnog organa? Nema. Ne na zahtev, nego na akt. Šta je akt u upravnom postupku? To je rešenje, to je zaključak, to je uverenje itd. Da bismo napravili pravi zakon moramo poznavati Zakon o opštem upravnom postupku i dosledno ga primeniti. Vi besomučno ponavljate "na zahtev". Ne može "na zahtev", može samo na akt državnog organa ili radnju državnog organa.
Tvrdim vam, ovako kako ste napisali ovo, ovo je nebuloza. Tvrdim vam da je svaka odluka opštine, grada u Republici Srbiji bolja nego što je ovaj zakon. Zašto? Zato što ljudi konkretno poznaju materiju, nisu dozvolili da im ministarstva dostave svoj predlog i taj predlog se samo inkorporira, ubaci u predlog zakona i imamo predlog zakona i izguramo ga tako.
Ne može to tako. Onaj koji je kreirao ovaj zakon morao je uskladiti odredbe. Gledajte, pomenuo sam tarifni broj 40. Vi kažete ovde – za zahtev za izdavanje vozačke dozvole. Znači, zahtev, jedan papir na kome se piše. Tu ste naveli svotu od 210 dinara. Onda dalje, bilo koji drugi tarifni broj, evo, tarifni broj 94 – za zahtev za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti 2.000 dinara, za zahtev. To mora biti ujednačeno, zahtev je zahtev. Ali, kada se radi o aktu, o radnji državnog organa, e tu je onda razlika. Niste potrefili materiju i dobro bi bilo da povučete ovaj zakon.
Dalji propust, vi kršite Ustav. U tarifnom broju, odnosno u članu 7. kažete – za fizička lica taksa je 1.070 dinara, a za pravna lica 10.000 dinara, kod tumačenja. Ako ste pravilno definisali administrativnu taksu kao konkretan rad državnog organa, onda tumačenje određenog propisa mora da bude isto, jer su i fizička i pravna lica pred zakonom izjednačena. Ono što predstavlja tumačenje, predstavlja istu radnju i kod fizičkog i kod pravnog lica. Ne može ovde biti 1.070, a kod pravnog lica 10.000 dinara.
Sada, postoji jedna ustavna obaveza koju ne primenjujete ni u jednom zakonskom propisu, ni u jednom fiskalnom pravilu, a to je da se porezi i druge naknade koje plaćaju fizička i pravna lica plaćaju i izmiruju shodno ekonomskoj snazi. Ako krenemo od tog ustavnog načela, ustavnog pravila prema ekonomskoj snazi pravno lice bi po pravilu trebalo da bude veće ekonomske i finansijske snage od fizičkog lica, ali onda morate napraviti gradaciju ako je to bilo opredeljenje. Šta znači fizičko lice koje je gubitaš? Da li je ono iste ekonomske snage kao ono koje ima dobit od milion evra? "Telekom" bi onda trebalo da plaća najviše, trebali bi ovde da stavite da svi oni koji imaju do milion evra dobit plaćaće toliku taksu, oni koji imaju do pet miliona toliku taksu, oni koji imaju preko pet miliona imaće tako i tako. Ali, niste to primenili u ovom zakonu.
Šta je dalje problem? Republičke administrativne takse predstavljaju jedan vid javnih prihoda. Kolika je dostatnost ove? To je svega 1% budžeta. Ona je sa finansijskog aspekta zanimljivo, 1% u budžetu. Ali, moramo primenjivati Ustav, moramo primenjivati pravilo. Vi ovde niste ispoštovali ustavna načela, niste ispoštovali određena pravila koja vas obavezuju. Vi ste ovde pomešali i babe i žabe kod istih radnji državnih organa. Administrativna taksa negde će biti, recimo kod MUP, kod izdavanja vozačke dozvole 370, a u nekim drugim situacijama gde se izdaje takođe ista radnja i radi se o istom aktu državnog organa, biće nekoliko stotina dinara ili nekoliko hiljada dinara. To je nedopustivo.
Sa aspekta SRS ovaj zakon morate povući. Ovo je sramota za Srbiju, sramota za pravni sistem. Nadalje, kada sam rekao da nemamo adekvatnu održivost finansija prihoda i rashoda i da nemamo tu nacionalnu strategiju, moramo govoriti o suštini fiskalnog sistema Republike Srbije. Ovo što ste predložili u sledećem zakonu, u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona na dohodak građana takođe je samo parcijalno rešavanje. Ovo je vrlo ozbiljan materijalni zakon. On zadire u fiskalnu i finansijsku stranu svakog građanina. On utiče otprilike sa 10% u ukupnim prihodima budžeta Republike Srbije i posebna pažnja se mora posvetiti, a vi joj ovde niste posvetili, 10-ak, 12 članova na ovaj zakon ne znači apsolutno ništa.
Mi u praksi imamo ogromne probleme. Spomenuću vam ovde, čak je to došlo i do predsednika Tadića. Pre godinu i po dana Tadić reče – u Srbiji postoje pojedinci koji su nepristojno bogati. Čovek je u pravu, imamo nepristojno bogate, imamo tajkune koji su se nezakonito obogatili raznim pljačkama, kriminalom itd. Sada, šta je država učinila posle te velike rečenice našeg predsednika? Šta su konkretniji potezi inspekcijskih službi, poreske uprave, MUP, tužilaštva itd, da se ti nepristojno bogati svedu u normalno bogate ljude, koji su uredno izmirili svoje obaveze? Niko ništa.
Eks ministar Diana Dragutinović posle izbora za ministra finansija reče sledeće – važeći poreski sistem, iz 2008. godine, u Srbiji je nepravedan jer štiti najbogatije. Odlično, prava definicija. Šta je učinilo to njeno ministarstvo, šta su učinile njene službe, šta su učinili državni organi da se ispravi ova anomalija, da se finansijski i fiskalni sistem dovedu u razumnu meru, da se ti koji su na nepravedan način došli do sredstava, da se oni privedu zakonu? Kažu – da se štite najbogatiji. Nema zaštite, kakva zaštita? Šta je tu učinila država da se reši tih zaštićenih? Ništa.
Što se tiče ovog zakona, zakon je samo kozmetička promena. On u osnovi neće doneti ništa novo. U praksi imamo ogromne probleme, posebno probleme u izmirivanju obaveza po osnovu poreza na zarade. Imamo među najvišim stopama poreza na zarade. Porez i doprinos je negde u nivou od 67%, a u Evropi je to 30%, do 35%, 36%, duplo više. Vapaji privrede govore – skinite nam, pomozite nam, jer nam je ogroman problem. U velikoj smo nelikvidnosti, u velikoj zaduženosti, skidajte nam poreze i doprinose, na konto ušteda po osnovi poreza i doprinosa zaposlićemo nove radnike, sačuvaćemo postojeća radna mesta, omogućićemo sebi normalan razvoj i privređivanje, zanavljanje opreme i uređaja itd.
Ova vlada za koju se kaže da je socijalno odgovorna vlada nije učinila ništa po tom pitanju. Pre 20 dana imali ste ovde u parlamentu parlament preduzeća. Prva stvar je bila porez na zarade, smanjite nam poreze na zarade. Jedan od predsednika Skupštine bio je premijer koji je slušao vapaje privrednika koji su ovde tražili smanjenje poreza i bez obzira na sve to Vlada predlaže posle toga ovaj zakon, bez ijednog procenta umanjenja poreza i doprinosa.
To je jedna neozbiljna, neodgovorna i socijalno neodgovorna Vlada jer, u protivnom, učinila bi sve da se pomogne privredi.
Ako znamo koliko je privreda zadužena, da je to otprilike sa 31. 12. 2010. godine, preko 20 milijardi evra, na kraju ove godine to će biti najverovatnije 23, 24 milijarde evra. Kakva je to privreda sa takvom zaduženošću? Da li je ona ozbiljna evropska privreda? Ako znamo kolika je zaduženost građana, iz čega će se ubrati prihodi? Iz čega? Kako da se puni budžet?Sada ću kroz nekoliko podataka navesti šta vam znači ovaj vid ubiranja poreza, odnosno porez na dohodak građana.
Negde 2002. godine, to je bilo 45 milijardi dinara. Znate koliko je to bilo? To je bilo oko 800 miliona evra. Za 2011. godinu planirano je 79 milijardi evra. Koliko smo ubrali u prvih pet meseci? Svega 300 miliona evra.
Šta se može očekivati u nastupajućem periodu, s obzirom na veliku zaduženost privrede i građana? Sve manje i manje uplate. Ako smo svesni činjenice, a to vam je MMF rekao, on je u stvari razotkrio sve te statističke podatke kojima ste nam naveli ovde, te ne znam dve, tri hiljade manje, više zaposlenih radnika itd. Oni su saopštili 400 hiljada radnika. Koliko je to manje prihoda u budžetu po osnovu poreza države? Da li iko ima analizu? Da li je iko pravio analizu?
Gospodine Đeliću, znate kako to rade u Evropi, kod njih po tom osnovu se ubere negde oko 25% njihovog budžeta, kod nas je to 10%. To je samo plan. Na kraju godine će to biti 6, 7%. Kako ćete nadomestiti te prihode?
Ono što nas treba zabrinuti to je da pojedine državne organe izvučete iz rukava kada vam treba određena njihova tumačenja. Tako ste Fiskalni savet iskoristili kod predloga zakona, sada je to već zakon koji je usvojen juče, Zakon o finansiranju lokalne samouprave gde su oni okrpili taj predlog zakona.
Šta se dešava sa ovim zakonom? Zašto nemamo tumačenje? To je obaveza Fiskalnog saveta. Evo, navešću ovde kako su oni protumačili to što se oni javljaju kao državni organ sramežljivo, ali su naveli ono što je u Zakonu o budžetskom sistemu, kojim je inaugurisan taj državni organ, šta su njihove obaveze.
Kaže da je nezavisnu i kredibilnu ocenu mera osnovne politike, koje predlaže Vlada, u cilju ostvarivanja kvantitativnih fiskalnih ciljeva koje je Vlada postavila, procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve u budućnosti. Dalje, obaveza Fiskalnog saveta Republike Srbije je da pripremi i dostavi Narodnoj skupštini procene o fiskalnim efektima predloga zakona koji se nalaze u skupštinskoj proceduri. Da li mi imamo ovde analizu Fiskalnog saveta, njihov stav i mišljenje vezan za ova dva zakona? Nemamo. Zašto nemamo? To je zakonska obaveza.
Ovo je igrarija. Ovako se mala deca ne igraju. Ako je to zakonska obaveza u smislu zakona o finansiranju lokalne samouprave, onda je to obaveza i kod ova dva zakona. Ljudi neće, dobro poznaju materiju i neće da se oglase ovde jer ono što bi oni napisali bilo bi katastrofalno. U takvoj situaciji izbegnete itd.
Gospodine Đeliću, povucite ova dva zakona i napravite prvo nacionalnu strategiju. Bez nacionalne strategije ne možete raditi. Nacionalna strategija mora da ponudi sve fiskalne, finansijske, ekonomske, privredne aspekte privređivanja i ubiranja poreza i održivosti finansijskog sistema. Bez toga nemamo Srbiju, nema države. Imamo samo ovo što ste stvorili za četiri godine vaše vlasti – deficit budžeta je 4 milijarde evra. To je pola današnjeg budžeta. Za sledeći budžet to će biti još milijardu i po, a to je pet i po milijardi i pitanje je da li ćemo prihode imati i to će biti otprilike jedan budžet. Morate o tome razmišljati, narodu morate pružati alternativu.
Srpska radikalna stranka vam govori godinama dajte strategiju. Nema strategije, nema analize, a što je najgore, dozvolili smo administraciji da radi šta hoće. Ovakav zakon, to vam tvrdim, da je došao na Skupštinu u bilo koju opštinu i da je jedan odbornik govorio kao što sam govorio, kao što su moje kolege ovde govorile, taj radnik bi otišao sutra sa tog radnog mesta. Ovaj zakon je morao da prođe kroz najmanje 50 ruku, od toga 25 pravnika. Hvala.