U pravu ste. Ja sam ovde da odgovorim na pitanja.
Gospodine Božoviću, čuli ste šta je rekao da je kamata potpisana na 16,8%, sada ćete da vidite kakva je to neistina. Tražio sam da mi donesu zato što je to potpisana kamata od 16,8%, znate kad? Kada su obavešteni da nemaju pare da vraćaju, što je nova vlast tražila. Oni kada su potpisivali ne da nije 16,8%, nego ćete da vidite pod kakvim uslovima i bez i jednog kolaterara, bez ikakvog obezbeđenja, što ni jedan građanin, ni jedna firma u Srbiji nikada nije mogla da potpiše. Toliko da imate u vidu.
Od kada rukovodim finansijama u SNS, tada je rukovodio Tomislav Nikolić i vratio sve kredite, nikada nismo uzeli ni jedan kredit. Malo novca trošimo. Štedimo. Ponašamo se kao i Vlada Srbije, da vam iskreno kažem i nikakvih problema ni sa bankama, ni sa kreditima nemamo i po tome se vidi valjda ko se kako odnosi prema novcu.
Što se tiče košenja i čišćenja, kada se 20 godina niste setili da pokosite i očistite, dobro je da to podržavate.
Što se tiče investitora, to će tek da pripada građanima Beograda, jer niko od građana Beograda tu nije mogao ni da ode. Niko od Beograđana tu nikada nije ni šetao. Nikada od Beograđana tu nikada nije ni silazio. Nije imao gde da siđe. Gde da ode? Kada ste vi bili, gospodine Božoviću, u Bara Veneciji? Kada sam ja bio, sem u izbornoj kampanji i kada smo dva puta obilazili nekoliko porodica koje tamo žive? Da nismo tamo izlazili? Da nije bilo tamo nešto lepo i uspešno što ste uradili i napravili? Vi kao neko ko je rođen u Beogradu valjda treba da ste zadovoljni, ponosni i srećni što Beogradska zadruga onako izgleda. Trebalo bi da budete ponosni da svakome pokažete jednu od najlepših zgrada.
Nemojte kao boga vas molim, nismo mi učestvovali u privatizacijama koje su opljačkale građane Srbije, ni u jednoj. Ni u jednoj, a neću da vam pričam koliko je radnika ostalo bez posla, koliko je ljudi ostalo bez svoje budućnosti u vreme dok ste upravljali ovom zemljom. Mnogo toga u budućnosti ove zemlje ste ljudima pojeli, ali ja sam, bez obzira na to, spreman i potpuno prihvatam vašu ideju da razgovaramo, da sučeljavamo drugačija mišljenja, da iznosimo različite stavove i mislim da je to od ključnog značaja za Srbiju.
Dobro je da danas nema u raspravi bilo kakvih povišenih tonova i zato vas samo molim da ono kada vam se učini da bi trebalo da pripretite da se tada samo malo stišate, da ne pretite nikome, pošto niti se ko plaši tih pretnji, niti ste vi neka prevelika sila, a ima i treći razlog, nikome ko bi pretio to ne bi donelo nikakvo dobro.
Podsećam vas na pretnje ukrajinskim scenarijom kada se u Ukrajini nisu ovakve jezive stvari dešavale. Danas sam upozorio, i ovo nema sa vama nikakve veze, da se odmah ogradim, ali je veoma važno, zato što sam time iznosio, mislim, stav Srbije i mislim svih vas u ovoj Skupštini, upozorio, pet puta sam prećutao izjave gospodina Rame i zajedničke izjave Rame i Mustafe i Rame i Tačija. Uvek smo pokušavali da pronađemo najbolji i najlepši mogući jezik sa Tiranom, ali danas su prekrdašili sa ovim izjavama kako će da se ujedinjuju milom ili silom bilo pod evropskom kapom, bilo bez evropske kape. Mi nikome ne pretimo i danas ne pretimo. Jedino što mogu da kažem gospodinu Rami i gospodinu Tačiju – da bi dobro bilo da ne sanjaju te snove jer te snove o ujedinjavanju Albanije i Kosova neće dosanjati ma ko da ih u tom poslu podržava. Hvala vam.

Uvaženi gospodine Božoviću, veoma poštujem to što, kao i ja, kao i svi u ovoj sali, volimo ovaj naš grad i za nas će uvek biti lepši. Čini mi se, da smo u naše vreme, iako ste vi nešto mlađi od mene, znali svakog vajara, svakog arhitektu, svakog čoveka koji je ostavio trag u Beogradu, i tačno je da meni Toma Roksandić, i Simon Rosandić, čovek sa zmijom, su mnogo draži nego bilo šta što bih mogao da vidim u Dubajiu, ali to nema veza sa tim, da li to može da privuče više turista, da li može ekonomski da doprinese boljitku Beograda i Srbije, ili ne.
Vidite, vi kažete – to bi trebalo tako da ostane. A, ja mislim da tako ne sme da ostane. Mislim da ni ovih 116 ispusta kanalizacije u Savu ne sme tako da ostane i opstane. Mislim da ne sme na ovom mestu, ono što je nekada bio „mali pijac“, pre toga stočni pijac, a danas mnogo ružnije od svega toga, mislim da ne sme da opstane ni po koju cenu ni na koji način.
Vi govorite o privatnim interesima, pa nisam ja, gospodine Božoviću išao da promovišem privatne interese Luke Beograd, i naših tajkuna, nego predstavnici vaše vlasti, i to su u Kan išli. Slušajte, kada već govorite o tome što nismo dali konkurs, potrudio sam se i malopre, pročitao sam vam 20 konkursa iz vašeg perioda, ni jedan nije uspeo, ni za jednog niste našli investitora. Dvadeset konkursa sam vam pročitao i za one u Novom Beogradu i za one na Slaviji i u drugim delovima centralnog dela našeg glavnog grada. Ništa nije uspelo.
Ko je taj koji mislite da hoće da dođe? Dajte, nam recite ko je taj ko je konkurencija, 20 godina ga tražimo. Hoće li Mišković da da 150 milina evra svojih, a da ne uzme drugih. Neće. Verujte mi, neće. Iako nije nesposoban kao mnogi drugi, ali neće. U čemu je problem? Šta je toliki problem? Problem je možda što će neko drugi da uspe. Neće neko drugi, to je naš zajednički uspeh, gospodine Božoviću.
Želim samo da vam ukažem na jednu činjenicu dragu prijatelji, malopre ste čuli, molim da se izvuče iz stenograma, da se vidi da li obmanjujem javnost ili ne. Rekli ste, uvaženi gospodine, da ste dogovorili kamatu od 16,8%. Ja ću vam pročitati šta kaže ugovor o „Razvojnoj banci Vojvodine“, napravljen sa „Razvojnom bankom Vojvodine“, a vi mi onda recite da li jedan drugi građanin, da li jedna druga institucija u ovoj zemlji ima prava kao DS. Navedite mi ime jednog čoveka i jedne institucije koja bi imala prava kao pomenuta politička organizacija.
Naime, ugovor je zaključen dana 8. juna 2012. godine u Novom Sadu između „Razvojne banke Vojvodine“, Demokratske stranke. Predmet ugovora je 360 miliona. Kredit se odobrava sa rokom vraćanja od šest meseci. Sve su standardne norme. Želim da vam pročitam kamatu, član 4. - Korisnik kredita je obavezan da na iznos iskorišćenih sredstava kredita po ovom ugovoru plati banci kamatu od dana korišćenja do dana vraćanja sredstava kredita koja na dan zaključenja ovog ugovora iznosi 1,4% mesečno.
Dakle, ja vam se izvinjavam, to nije, molim vas, dajte nekome bez ikakvog kolaterala na šest meseci po takvim uslovima, bez ikakvog obezbeđenja. Evo, vam ga kompletan ugovor, obračun kamate vrši se konformnom metodom, a preispitivanje uslova za promenu visine kamatne stope vrši se kvartalno, bez ikakvog kolaterala. Bez ičega ste to dali, bez ikakvog obezbeđenja. Tek, imate u aneksu ugovora, gospodine Božoviću, imate i aneks ugovora, tek u njemu po promeni vlasti u Srbiji dolazi do sklapanja ugovora u kojima vi morate da izvršavate svoje obaveze i da pružite kolaterale i obezbeđenje. To je nečuveno. Pa, to je jedinstven slučaj u ovoj državi da je neko to mogao da uradi.
Ja vas samo molim, da se ne učimo na ovakvim primerima kako bi trebalo da se vladamo. Možete da kažete – pa pogrešili smo, mislili smo dobijamo izbore, vratili bismo, pa to je u redu. I, to bi nekako prihvatili. I to bi svi prihvatili, jer to negde jeste obrazloženje, pretpostavljam.

Nemojte da sprečavate gospođu Jerkov da dobacuje. Ja mislim da je sasvim u redu da ona dobacuje, i nikakav problem nemam. Da li je bilo pre, ili posle izbora, u toliko gore, to je valjda kada ste mislili da ćete da formirate Vladu pre nego što je Dačić odlučio. Jeste, jeste, to je u šestom mesecu, kako se meni čini, to je dok Dačić još nije doneo odluku na koju će stranu da ide.
Da se vratim samo, da se vratim na ovu našu temu. Dakle, ja vas samo molim da kada govorimo o ovom projektu, kao i o svim drugim projektima, da pokušamo da budemo sasvim objektivni i da vidimo šta je to što nečemu možemo da doprinesemo, i šta je to što možemo da popravimo.
Ja bih vas zamolio, gospodine Božoviću, potpuno uveren u vašu dobru nameru, da sve primedbe koje imate, a koje nisu političke sadržine, sve suštinske stvarne primedbe, sve primedbe koje mogu da dovedu da taj projekat može da bude bolje urađen, bolje napravljen, bolje kontrolisan, evo, predlažem vam da uđete u telo, da uđete u organizaciju, da date svoje predstavnike u preduzeće „Beograd na vodi“, da možete da kontrolišete svaki dinar kuda, gde i kako odlazi, da možete da vidite sve, i vi i predstavnici SDS, i predstavnici stranke gospodina Čanka i svih drugih političkih stranaka. Mi ništa ne krijemo. Mi hoćemo da se to izgradi da bi Beograd i Srbija napredovali. Hoćemo da se to izgradi da bi to bio lepši grad, da bi Beograd bio bolji grad, i da bi Srbija mogla da zaposli veći broj ljudi. Mi tu tajni nikakvih nemamo, i dobrodošli ste u taj tim.

Žao mi je ako sam bilo čime doprineo, nije meni problem da se izvinim, samo sam, podsetiću vas, koliko niste želeli da primetite i koliko imate ponekad različite aršine, odgovarao na priče o penzijama, platama, pljački i svemu drugom, pa sam u okviru teme pljačke koju ste pominjali govorio upravo o ovim ugovorima.

Uzgred, ima samo dve male razlike. Jedna je prva, SNS je vratila sve kredite i sve narodne pare, a DS nije.

Druga stvar je, da je SNS morala da da kolaterale u dvostruko većem iznosu od uzetog kredita, a DS nije dala ništa.

Dakle, samo želim da vam ukažem na ogromnu razliku i ja više time neću da se bavim, i još jednom vam se izvinjavam uvaženi narodni poslanici, voleo bih da nisam iskočio iz te teme, to i ono oko Sokrata je bilo valjda jedino što sam iskočio iz teme i trudiću se da do kraja radnog dana ne izađem iz teme, već samo da isključivo po pitanju ovog zakona odgovaram na vaša pitanja. Hvala najlepše.

Zahvaljujem se uvažena gospođo Gojković.

Gospodine Božoviću, rekao sam vam malopre ja sam stariji, veteran sam, ne potcenjujte to, neću da se vraćam na ovu temu, opet niste govorili istinu, to ste dali vašu imovinu tek aneksom ugovora. U prvom ugovoru niste dali ništa, dali ste nulu. Tačka, završio sam priču oko vaših ugovora. Imate ugovore, mogu da vam ih dam sve, tek aneksom ste to dali kada ste naterani na to.

Što se tiče moje ponude, moja ponuda je bila iskrena, otvorena i ponadao sam se kada ste ustali da ćete da kažete da to zaista želite da prihvatite.

A to kao duhovit sam pa ću da kažem – povucite zakon pa ćemo da razgovaramo ili ne znam šta, ne vidim čemu vodi, osim što pokazuje neću da govorim o tome ko odlučuje, ko ne odlučuje, to je vaša politička partija.

Hoću da se zahvalim poslanicima PUPS-a, JS, SPS, NS, SDPS, SNS, koji su aplauzom pozdravili moju ideju, sa kojom ih nisam upoznao ranije, da svi vi budete deo tog projekta i da svako ko je zainteresovan, ko želi da uđe da kontroliše novac, ko želi da uđe da vidi kako se obavljaju poslovi, da je dobrodošao i da ga mi želimo zajedno sa nama. Ne da bude neko sa strane ko će da kritikuje, već da radi zajedno sa nama, da donosi odluke zajedno sa nama i da se zajedno izborimo za bolji i lepši Beograd.

Na moju žalost, to vama uopšte nije bila namera. Pokušali ste da dobijete nova dva minuta da biste izvrgli ruglu celu ideju i sve ono što sam govorio. Nemam problem sa tim. Građani su tu da ocene i da procene i našu volju i vašu volju i naš rad i vaš rad, a što se mene tiče i kada budete videli da ne može vlast tako da se ruši, kako ste mislili i da to ne ide baš tako, uvek ste dobrodošli, niko vas neće smatrati strankom vlasti, da dođete sa stručnim ljudima, sa stvarno stručnim ljudima, recimo Branislavom Jovinom, tim čovekom koji vas je najžešće kritikovao u prethodnom periodu, da sa njim dođete ili sa bilo kim drugim da nam se pridružite, jer ja sam siguran da mnogo, mnogo toga možemo zajednički da uradimo, ali za to je potrebno međusobno uvažavanje, poštovanje i u najmanju ruku profesionalan odnos.

Ne smem ni da kažem u ovom visokom domu kako ih je nazvao upravo u svojoj izjavi jedan visoki funkcioner vaše stranke, koji je upravo saopštio da Narodna skupština liči na koncentracioni logor. To je za mene i, rekao bih, za Narodnu skupštinu i za sve poslanike u Narodnoj skupštini jeziva uvreda, ali to nažalost govori o odnosu koji postoji prema parlamentu i prema srpskim institucijama, a govori i o vama koji vam neretko držite predavanja o demokratskim pravima i demokratskim pravilima u našem društvu.

Ponosan sam na činjenicu da je ovo za nas najviši dom, da se ovde uvek osećamo dobro i da ovde uvek moramo da odgovaramo na pitanja i primedbe poslanika, tako ćemo da činimo i u buduće.

(Balša Božović, s mesta: Mogu li da dobijem reč?)

Kratko ću ja.

Dakle, želeo bih, pošto su se svi predstavnici poslaničkih grupa izjasnili, želeo bih samo da se zahvalim svima na raspravi, rekao bih veoma uspešnoj, plodotvornoj i mi smo nešto naučili i gledaćemo da deo stvari koje smo čuli, da vidimo da ih zajednički sagledavamo u budućnosti, da vidimo šta je to što bismo eventualno mogli da ispravimo.

Mi smo za to otvoreni, dakle, i bez obzira na ljutnje i primedbe, ja vas samo moli i kada se ovo završi, jer uspesi i rezultati su večni i dela koja ostaju su večna, a ne skupštinske i dnevno političke rasprave. Razmislite o mojoj ponudi, dakle, koja je smišljeno iznesena pred vas i koja glasi da svi vi koji želite da učestvujete u sprovođenju programa „Beograd na vodi“, svi koji želite da učestvujete u kontroli trošenja novca, na bilo koji način, mi smo spremni da vam izađemo u susret i da zajedno sa nama u tom projektu učestvujete.

Mislim da smo danas u jednoj argumentovanoj i ozbiljnoj raspravi pokazali koliko je važan ovaj projekat, ali koliko je važno sve ono o čemu smo pričali, za šta ste govorili da su potrebne milijarde. Jesu, ne onolike milijarde o kojima ste govorili, mnogo su manji iznosi, ali potrebno nam je mnogo novca da više važnih infrastrukturnih objekata završimo u Srbiji.

Sinoć smo imali prekid puta kod Proseka, dakle na putu Niš – Pirot, Niš – Bela Palanka – Pirot. Imamo problema u Grdelici, imamo problema na putu od osam kilometara, levo su i „žuta kuća“, gledaćemo da to ili sa Azerbejdžancima ili sa našim firmama odmah rešimo i posle posete gospodina Alijevu, 13. ili 14. znaću da vam dam tačan odgovor po tom pitanju, zato što mi se činilo da sada, da bi oni to mogli najbrže i najtačnije da završe posle izostanka rezultata u radu jedne grčke firme. Mislim da, pri čemu ćemo, naravno, izaći pred Narodnu skupštinu i reći sa kakvim uslovima ulazimo u ceo postupak i ceo projekat.

Pred nama je i naravno izmeštanje Železničke stanice u Prokop, izmeštanje Autobuske stanice u Novi Beograd, izgradnja pruge Beograd – Budimpešta, koja treba da bude dodatni razvojni projekat i da ceo saobraćaj iz centralne Evrope privučemo, pre svega, železnički privučemo na naš Beograd.

Naravno, ovaj deo „Beograda na vodi“ je izuzetno važan i za Beograd kao i za Beograd siti brej destinaciju i za Beograd, kao pre svega turističku, ugostiteljsku destinaciju, kao bankarski centar. Ja sam vam doneo ovde tri relativno nova primera koja su u Londonu sačinjena i napravljena, o novom poslovnom centru

Uvažene dame i gospodo, poštovana gospođo Filipovski, verujem da ćemo zajednički i uz sve one i zajedno sa svima onima koji žele napredak Beograda uspeti da prevaziđemo sve te, ne bih rekao, težnje pojedinih protivnika, već bih rekao nemoć onih koji ne mogu da izaberu drugo rešenje, već da se suprotstavljaju nečemu po svaku cenu, pošto svojih rešenja nemaju.

Znate, besmisleno mi je da govorim nekome da Galilej i Prometej nisu isto, a ni slično, ali opet bismo se vraćali na Sokrata, pa bih objašnjavao ulogu Atinskog suda, a Pravni fakultet je i dalje na istom mestu u Beogradu. Nije se promenilo. Šta da radite?

Što se tiče štoseva na račun Republike Srpske i višedecenijske prakse sudova u Republici Srpskoj, Ustavnog suda Republike Srpske, nisam shvatio tu šalu. Mi Republiku Srpsku volimo. Možda vi ne volite. Mi je poštujemo. Možda je vi ne poštujete. Tu vrstu šala i doskočica na račun Republike Srpske nikako nisam razumeo.

Kažete – na šta smo se obavezali, nema ugovora. Evo ga ugovor o donaciji. Evo ga taj ugovor o donaciji, koji nemate. Izvinjavam se što nismo dužni da ga vama uručimo, ali nemam nikakav problem da i vama bude uručen.

Kažete da sam rekao da nikada neće biti dobro. Nije istina, gospodine, nije istina, jer sam rekao da je to u našem mentalitetu i da kada pitate Srbe nikada im nije bilo dobro. Nije im bilo dobro u vreme Karađorđa. Nije bilo dobro u vreme Miloša, kada čitate knjige iz istorije. Nije bilo dobro u vreme Mihajla. Nije bilo dobro u vreme Milana, Aleksandra, Petra. Nije bilo dobro u vreme kralja Aleksandra. Nije bilo dobro ni u vreme Milana Stojadinovića i njegove Vlade. Nije bilo dobro ni za vreme Drugog svetskog rata, ni u Titovo vreme. Nama nikada nije bilo dobro ni u Miloševićevo, ni u vaše vreme. Nama nikada neće biti, u smislu našeg mentaliteta, a ne da stvarno neće biti, i to je svaki čovek u ovoj sali razumeo. To je svaki čovek u ovoj Srbiji razumeo. Razumeli ste i vi, gospodine Živkoviću, samo niste hteli da razumete i odlično ste razumeli ovo što sam rekao.

Kažete – najvažnije je pitanje iz celog vašeg izlaganja sam shvatio da je najvažnije pitanje – pitanje parkinga. Ne brinite rešićemo pitanje parkinga i nadzemnim i podzemnim garažama i mislim da je to najmanji problem sa kojim će „Beograd na vodi“ da se suoči.

Što se tiče prevara, pljački, ja još jedanput ponavljam i trudio sam se i izvinjavam se ako sam slučajno u nekom trenutku prekoračio meru dobrog ukusa, mislim da nisam i mislim da sam bio učtiv sve vreme, plašim se da neko uvek polazi od onoga što je u njegovoj glavi a ne od onoga što se stvarno zbiva. Nama nisu ni prevare ni pljačke na pameti, dobro ste došli gospodine Živkoviću, dobro su došli i svi ostali koji hoće zajedno sa nama da u tome učestvuju, da to pogledaju i da zajedno sa nama po tom pitanju rade. Pri tome nećemo nikada da se delimo na Beograđane i ne Beograđane, na ove odavde i ove odande, da li je neko iz Republike Srpske ili odnekud drugog, za nas svi građani Srbije, ako hoćete i ljudi iz Republike Srpske uvek mogu i da kontrolišu ovaj projekat, uvek mogu da kažu šta misle o tome i mogu zajedno u njegovom, rekao bih i napredovanju i boljitku Srbije da učestvuju.

Što se tiče napretka Srbije u ekonomskom smislu, ja sam potpuno siguran da je Srbija na dobrom putu, kažem – sutra je za nas važno da čujemo prve ocene posle prvog kvartala šefa MMF Kima de Hanga, jer on će naravno to da govori u sadejstvu sa, isto svojim šefovima iz Vašingtona, da vidimo da li smo mi postigli određene uspehe ili nismo postigli, da li smo na dobrom putu ili nismo, šta to još treba da menjamo, ali mislim da, kada budemo u potpunosti obnovili proizvodnju u zapadnoj Tamnavi, proizvodnju električne energije i rešili pitanje hemijskih kompleksa, još jedanput ponavljam, da će Srbija biti na i te kako dobro putem. Ovaj investicioni poduhvat će nam biti veoma značajan za povećanje BDP, za one kapitalne investicije o kojima smo govorili za koje ni iz države nismo u stanju da izdvojimo dovoljno novca. Tačno je, ako biste nas kritikovali po tom pitanju, a nemamo dovoljno ni projekata, ako hoćete ni dovoljno ljudi koji znaju, ni dovoljno ljudi koji imaju volju da to pritišću svaki dan. Nešto nam je bolji rezultat u martu nego u februaru i januaru, ali svi ostali rezultati su nam vrlo dobri, posebno rezultati po pitanju očuvanja odnosno smanjenja fiskalnog deficita. Uveren sam da ćete to i vi i svi ostali narodni poslanici ovde da pozdravite.

Dakle, ni na šta se u ovome nismo obavezali, nema tu ama baš ništa tajnovito, a da li će da bude problema u provođenju stvari u delo, pa siguran sam da hoće. Ne gradimo jedan park, a i kada smo do sada gradili parkove, uvek smo imali problema u sprovođenju u delo. Mi nismo u stanju bez problema i kašnjenja da završimo ni Bulevar revolucije ili Bulevar kralja Aleksandra, ni Vojvode Stepe i koju god ulicu hoćete, nisam siguran da će ovo da prođe sve bez problema, ali ovo je velika šansa, velika prilika koju Srbija i Beograd, potpuno sam siguran ne sme da propuste. Hvala vam najlepše.

Trudio sam se da odgovorim na svako vaše pitanje. Rekli ste – nema ugovora, pokazao sam vam ugovor. Govorili ste o višedecenijskoj praksi sprdajući se sa Republikom Srpskom. Govorili ste na šta smo se obavezali, rekao sam vam – ni na šta. Već sam vam objasnio da nije napravljen ugovor, ne može pre zakona i nije 10 do 15%, samo 5% i nije moglo na drugačiji način. Da nije donet zakon, bilo bi protivzakonito, a mi se ponašamo legalno, legitimno, onako kako moramo. Ja sam znao, šta god mi da izgovorimo, da vi nećete da budete zadovoljni odgovorima. Ipak je moje bilo da se potrudim da vam te odgovore pružim, pa ću vam pružiti odgovore i oko kredita i oko svega drugog.

Naime, ideja je, a ugovor još nije sačinjen, da oni daju 150 miliona evra u kešu. Dakle, 150 miliona evra ekvitije. Takve pare nikada nismo dobili. Kvazi ekvitije još 150 miliona, što je 300 miliona koji treba da pokriju prve stambene izgradnje, a posle toga da se iz svake izgradnje dodatno finansira svaki sledeći deo. Nijedna, ni tih 150 miliona kvazi ekvitija ne ide pod „savren garanti“, ne ide pod državne garancije. Ništa nam ne uvećava javni dug i ne pravi problem. Dakle, to su ključne stvari o kojima sam već govorio dva puta danas.

Želim da kažem, pošto mi se čini da su neki ljudi ne zadovoljni što nema incidenata i što mirno i ceo dan argumentovano odgovaramo na svaku primedbu, pa bi to želeli da izazovu po svaku cenu, to prosto danas, šta god da uradite, nećete uspeti. Ja sam sat i po vremena u uvodnom delu govorio samo o „Beogradu na vodi“ i nijednu drugu reč nisam izgovorio, nijednu drugu reč ni o čemu. Tek sam posle toga…

(Narodni poslanik Janko Veselinović dobacuje s mesta.)

Ako možete da ne dobacujete, ja vama ne dobacujem.

Kako da vam kažem, nisam nešto fasciniran tim dobacivanjem. Naučio sam i na gore i opasnije tipove koji to rade. Nije nikakav problem da to izdržim.

Dakle, samo bih zamolio sve poslanike, posebno poslanike većine, da budu dostojanstveni i da mi do kraja na miran i pristojan način iznesemo sve naše argumente, da mi kažemo šta je to što mislimo i šta je to što ćemo da uradimo, bilo da su u pitanju predstavnici bivšeg režima, bilo ko drugi, šta god, ili pokrajinskog režima, potpuno je svejedno. Dakle, šta god da kažu, naše je da to poštujemo, naše je da im ponudimo saradnju, naše je da im ponudimo ruku, a da li će da prihvate ili neće, to je njihova stvar. Ali, vas sve molim da se mi uzdržimo od bilo kakvih uvreda, teških reči, uzvraćanja uvredama, zato što mislim da ovaj plan, da ovaj program, da ova ideja, da ova vizija vrede mnogo više od svake teške reči i da će se to u budućnosti pokazati. Hvala vam.

Samo bih želeo da gospodinu Rističeviću u ovom poslednjem delu oko napora koje moramo da napravimo nešto odgovorim, a to je da mislim da je veoma važno da uključimo sve delove društva, da pokušamo da nikoga ne ostavimo van toga i vi ste govorili o seljacima, govorili ste o radnicima. Mislim da je veoma važno da svi slojevi društva na isti način shvate svoju obavezu i ponašaju se odgovorno.

Što se tiče osmeha, ako je to najveći greh bilo kojeg člana Vlade danas na današnjoj sednici, veoma sam vam zahvalan na tome. Nisam znao da je i to zabranjeno.

Vikali ste ovde bezbroj puta danas, vikali bez ikakvog argumenta, ustajali pedeset puta da govorite o povredi poslovnika, pošto o povredi prava, o povredi činjenica niste mogli da govorite u mnogo više vremena koje ste imali na raspolaganju.

Malo pre sam zaboravio da odgovorim kada ste tražili naše veće prisustvo. Zbog vas nisam dolazio češće, brinuo sam o vama. U buduće ću da dolazim češće, samo nisam siguran da ćete vi to da želite. To što smo bili 11 puta, što je dvostruko ili gotovo dva i po puta više od onoga koliko je bivši premijer proveo u S

Skupštini za dvostruko više vremena, nije opravdanje za nas. Mi ćemo morati da dolazimo češće u Skupštinu i molio bih vas da Vlada dobija opomenu od Narodne skupštine da češće dolazimo i poslednjeg četvrtka, da češće u punom sastavu dolazimo na sednice Narodne skupštine.

Interesantno mi je da niste primetili osmehe, povišene decibele u trenutku kada su najteže uvrede izgovarane ili vam to nije smetalo i vraćamo se na ono o čemu je Nebojša govorio. Kada vi nešto kažete to je u redu, a kada vam se isto ili čak i nešto blaže odgovori, onda to nikako ne može da prođe i to je zastrašujuće.

Aplauzi koje ste vi dobili na reči koje ste izgovorili mnogo više govore o vama nego o Vladi ili o većini u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem se gospođo Lazić. Nećete se naljutiti. Meni je ovo bilo veoma značajno i veoma korisno ovo što ste izlagali, samo nisam primetio da su vaše kolege skočile da govore o tome kako niste govorili o temi, a kako znaju da skoče, kao da su ih federi izbacili, kada neko od predstavnika skupštinske većine o tome govori.

Ja naravno znam i gde se nalazi Iriški venac i Irig i mislim da znam gde se nalazi odron. Jedino što ne znam je pravni status pomenute sekcije i pomenute deonice. Dakle ne znam da li je urađena planska dokumentacija, ne znam da li ste tražili od Ministarstva finansija da utvrdi javni interes i primenjuje Zakon o eksproprijaciji ili ne, ili je to već postojeći put na kojem bi trebalo da se izvrši sanacija ili rekonstrukcija. U svakom slučaju proverićemo to, koliko sutra, i u toku sutrašnjeg dana dobićete odgovor na naše pitanje.

Želim da vam kažem nekoliko stvari za koje mislim da su veoma važne. Nije to priča i nije to za lex specialis. Za lex specialis je priča koja ima veze sa stotinama miliona evra, a ne sa onim što mi možemo da platimo iz redovnog poslovanja i što je dužnost naših službi i naših javnih preduzeća da rešavaju relativno brzo.

Moram da vas podsetim da je do skora za puteve drugog i trećeg prioriteta, lokalne puteve bila zadužena pokrajinska vlast. Pokrajinska vlast ništa nije radila tri godine, koliko Antiću, pa smo morali to da preuzmemo na sebe. Jeste, jeste, znam ja, pošto smo mi imali veliku svađu na Vladi oko toga da li će Republika to da primi na sebe ili neće, pa smo i to preuzeli na sebi da bismo mogli da popravljamo, rekonstruišemo i saniramo puteve po Vojvodini, pa onda nikako ne mogu da shvatim, to se već mnogo vremena pitam – šta je to što radi Pokrajinska Vlada. U svakom slučaju, mi ćemo taj problem da rešimo. Sutra ćete da dobijete informaciju i po tom pitanju.

Da vas podsetim, gospođo Lazić, već dva puta je Pokrajinska Vlada, za koju kažete da nema nadležnost, otvarala i najavljivala otvaranje tunela kroz Frušku goru. Kako koja izborna kampanja je dolazila, tako su to radili.

Mi još nismo, nadam se da ćemo doći kada budemo napravili tunel kroz Frušku goru i kada budemo napravili taj put prema Šapcu, a za koji smatramo da je jedan od najvažnijih, ali mislim da ćemo u radove ući tek 2016. godine.

Što se tiče Žeželjevog mosta, tu ima krivice svih nas, našeg nerada, naših međusobnih svađa, našeg trvenja ko će da se slika sa Devenportom, što ne razumem, da vam iskreno kažem, zašto je to nekome važno, ali uopšte ne želim da kažem da je za to kriva samo pokrajinska administracija, već ću da kažem da su jednako krivi pokrajinska i republička administracija. To je sramota kakav smo cirkus napravili. Sramota me je od stranaca, od kreditora, od svih. Svi znate da sam u pravu, da smo napravili neku blesavu ludnicu oko Žeželjevog mosta koju više niko ne može da raspetlja i niko više ne može racionalnim argumentima da objasni.

Što se tiče građana Vojvodine, čiji su problemi vama važniji, meni su problemi građana Vojvodine jednako važni kao i problemi građana Beograda, centralne Srbije, KiM i nikakvu razliku ne pravim.

Samo želim da vam kažem da je danas na dnevnom redu zakon o „Beogradu na vodi“, ali svaki drugi zakon, a biće zakona koji će se odnositi na pojedine projekte u Vojvodini, nemam nikakve sumnje na to, mi ćemo ih sa jednakom strašću, sa jednakom ljubavlju, sa jednakom posvećenošću ovde iznositi i na jednako posvećen i marljiv način braniti.

Molim vas da vi budete sutra dostupni i da nam pružite dodatne informacije oko deonice. Pokušaću u toku večeri od „Puteva Srbije“ da dobijem potpunu informaciju i da vam je pružim, kao i da znate kada, ako do sada nismo reagovali, da reagujemo i da u toku večeri znate tačno kada ćemo tu deonicu puta da završimo.

Hvala na tome što ste to primetili. Mislim da je zbog meštana Iriga, ali i Novog Sada i svih ostalih koji preko Iriškog venca idu i koriste taj put, veoma važno da taj problem rešimo. Hvala još jedanput na korisnim sugestijama.

Želim da se zahvalim gospodinu Marinkoviću na strpljenju da vredno radi, uči i saznaje o onima sa kojima radimo. Ja te ljude dugo poznajem, imao sam čast da ih slučajno upoznam i kada neki govore o tome kako nismo uspeli da dobijemo ništa, podsetiću vas da smo mi dobili što danas srećom imamo tih još negde oko 900 miliona dolara koje smo uzeli od Arapa, pa time možemo da hedžujemo de fakto naš dug u dolarima i samo nam se vodi kao veći javni dug, a u stvari nije, zato što imamo te pare kojima dolare za kamate možemo da vraćamo. Ne zaboravite da smo tu uzeli po 2%. To smo uzeli od njih, što ne postoji nigde na finansijskom tržištu da možete da dobijete. O „Er Srbiji“ da ne govorim. Poklonili su više zgrada, od zgrade Geozavoda, do zgrade BIA, do ova tri objekta vrtića, doma zdravlja i škole u Novom Pazaru, do toga da će da prave fabriku drvne industrije i u Raškoj i u Pazaru.

Uvek me je pogađalo kada su se prema našim prijateljima, prema onima koji su nam, ne zaboravite, dali najveći novčani iznos posle poplava i pojedinačno najviše kuća izgradili, da izuzmemo EU, dakle, pojedinačno, bilateralno najviše kuća izgradili i najviše nam novca dali. Zato sam zahvalan onim ljudima koji to umeju da poštuju, jer mi, građani Srbije smo uvek znali da cenimo one koji su nam prijatelji kada nam je teško i koji nam pomažu bez ikakvih interesa, za razliku od nekih koji i kad nam pomažu niste sigurni koliko pomažu. Oni ništa više, zaista želim to da kažem da čuju građani, ništa više od zahvalnosti ne traže. Zato se iz pojedinih zemalja sklone kada ih napadaju, gde govore da nešto hoće da opljačkaju. Oni kažu samo – izvinite, mi odlazimo odavde, doviđenja, mi imamo toliko para da nema potrebe da pljačkamo bilo šta. Ali, šta da radite.

Tolika je borba za takve investitore da sam se ja u jednom trenutku uplašio da će Todorić i neki drugi iz Hrvatske uspeti da ih odvuku više tamo umesto ovde, pa besplatna lovišta, pa sva moguća čuda itd. Ali, mislim da će u svakom slučaju, uz svo poštovanje i želju da sarađuju i sa Hrvatskom i da pomognu Hrvatskoj, njima prva destinacija na Balkanu, ako smem da primetim, između ostalog i zbog dobrih političkih i ličnih odnosa, biti i ostati Srbija.

Govorili ste o Alabaru. To je čovek koji uvek insistira na svakom detalju. Nikada nikoga nisam video sa toliko pozitivne energije i da je tako oštar prema svojim saradnicima, da ne trpi apsolutno nikakvu grešku nigde. Njemu ne može da dogodi da u Goce Delčeva, ulici na Novom Beogradu, nemamo cveće svuda između dve trake. Ne može da mu se dogodi da mu sadnica nije posađena na putu iz Kneza Miloša kada idete gore pode Andre Nikolića. Nisam siguran da je to Andre Nikolića, ali nije važno. Dakle, kada idete prema Topčiderskoj Zvezdi. Dakle, ne može da mu se desi da mu nedostaje jedna sadnica kao što nama ta jedna nedostaje. To je kod Alabare nemoguće. Da vidite njegovu nervozu kada menja mostove između tog šoping mola, koji je uzgred, da bi ljudi znali, posetilo 80 miliona posetilaca. To je objekat koji je posećeniji, 32,3 miliona poseti region Pariza, a 80 miliona posetilaca je bilo u šoping molu u Dubajiu. Zašto? Zato što je neko brinuo o tome kakvi će bazeni da budu, kakvi će mostovi da budu preko. On o svakom detalju brine i sada će da uloži nova 2,5 miliona dolara samo da bi promenio mostove zato što ljudi vole da se slikaju na tim mostićima, a oni su sada mali pa ne mogu sve goste da prime. On je izračunao da je bolje da uloži nova 2,5 miliona, a kroz broj turista će mu se vratiti pet. To je neverovatna briga, neverovatno znanje.

Zašto ovo pričam? Zato što vi vidite koliko njih najveći svetski mediji poštuju, a samo kod nas je uvek nekako izražena sumnja, sprdnja, jer mi Srbi smo valjda najpametniji na svetu, a svi ostali drugi su glupi i ništa ne umeju, pa mi to znamo mnogo bolje od njih, pa ćemo mi mnogo bolje to da uradimo. Nikako da se osvrnemo oko sebe i pogledamo šta je to što su oni već uradili, a šta je to što mi skoro nećemo da stignemo.

Želim da vam kažem, dragi prijatelji, da bih voleo da mi budemo blizu Singapura i Južne Koreje. Mnogo godina, mnogo decenija nam je potrebno da ih dostignemo. Voleo bih da budemo pola od toga što se tiče ekonomskog uspeha, što se tiče marljivosti, što se tiče posvećenosti. Ako budemo pola od toga, onda ćemo ne samo u ovom regionu biti najbolji i najuspešniji, već rekao bih i mnogo šire.

Još jedna stvar oko tehnoloških parkova. Mislim da tu imamo ozbiljnu budućnost i o tome treba da razgovaramo i sa njima i sa „Mazdarom“ i sa Kinezima i sa Indijcima, da vidimo kako i na koji način da dodatno razvijamo IT sektor u našoj zemlji. Jer, ne zaboravite, oni su od nas samo tražili da napravimo, ono što bi se reklo pred školu, za čipove, tražili su naših 80 miliona, a mi nismo imali, slegli smo ramenima i rekli – mi te pare nemamo. Mi te novce zaista nismo imali. Da smo imali, za godinu ili dve to bi počelo da nam se isplaćuje i te kako i imali bismo jednu od najboljih i najmoćnijih industrija sveta. Ali, zato sve ono što možemo da prihvatimo, sve ono što možemo da ugradimo, sve ono što možemo da uradimo mislim da ne smemo da ispustimo iz ruku i mislim da treba da uzmemo i da to napravimo.

Da završim, mi ceo dan ovde razgovaramo da li je nešto u skladu sa ovim zakonom ili nije, da li je nešto manje dobro ili je više dobro, ali, ako ste primetili, danas ni jednog sekunda nismo razgovarali o tome hoće li toga biti ili ne, da li je to Vučićeva bajka, da li je to Šeherezada i hiljadu i jedna noć, kako su neki govorili, ili je to stvarno. Kao što ste primetili, i oni koji su govorili da mi ne veruju i oni koji su govorili da su to nekakve bajke, da su to nekakve izmišljene priče, zaboravili su na bajke, sad znaju da je stvarnost, a ja jedino što mogu da obećam, nikada ne mogu da garantujem da će sve do kraja da bude završeno, jer ne zavisi samo od mene i samo od nas, ali vam obećavam da ćemo mnogo da radimo i siguran sam da ćemo da uredimo taj deo beogradskog priobalja, prisavlja mnogo bolje, mnogo lepše i mnogo ozbiljnije i odgovornije nego što je to bio slučaj do danas, da ćemo udvostručiti broj turista. Rekao sam da bi pravi rezultat za nas bio da udesetostručimo broj turista, ali za to će nam biti potrebni hoteli.

Kako čujem, za ovaj prvi hotel javio se lanac „Dabl ju“, što će biti nova značajna investicija za Beograd i novo značajno ime koje dolazi u Beograd. Nadam se da će ljudi iz „Soravije“ proširiti svoj biznis iz „Blu Radisson“ i verujem da ćemo imati još uspeha, a vama hvala što ste jedan od retkih ljudi koji je pratio to šta ti ljudi rade. Ne zaboravite, 1973. godine, kada je stari Zajed, pokojni Zajed otišao u Libiju kod Gadafija, tada mu je rekao – nadam se da će moja zemlja za 40 godina da izgleda kao Libija danas. Pogledajte danas kako izgleda Libija, pogledajte kako izgledaju Emirati danas. Sve je na kraju u onima koji imaju viziju i kako i na koji način će uspeti svoju zemlju da vode. Hvala vam najlepše.

Prvo zahvalan sam vam što niste protiv ovog projekta, to je manje važno od sitnih uvreda koje ste iznosili. Nisam pročitao knjigu „Upravljanje projektima u građevinarstvu“ iako ne mislim da sam pročitao od vas manje knjiga u životu. Pročitaću je do nedelje. Znate, postoje ljudi koji vole da čitaju, koji uvek imaju vremena, tako da vam obećavam da ću do nedelje da je pročitam. Voleo bih ako možete i da mi poklonite, mnogo bi mi značilo, knjige su mi omiljeni poklon.

(Narodni poslanik Aleksandar Senić poklanja knjigu premijeru.)

Zahvaljujem.

Dakle, za mene je veoma važna vaša namera da pomognete rad na realizaciji ovog projekta. Neke stvari niste dobro razumeli iz našeg izlaganja, makar ja nisam dovoljno stručan i ne koristim dovoljno stručne izraze. Naime, mi imamo projekte za infrastrukturne radove. Mi imamo projekte i za odrađene zgrade. Projekte za neke druge zgrade su u završnoj fazi. Nije bilo reči da imamo samo za četiri objekta iako je to prva A faza koja bi trebalo da bude završena negde do sredine 2017. godine ili do kraja 2017. godine koja bi opredelila izgled tog prostora Savskom amfiteatra ili „Beograda na vodi“. Sa druge strane, možda nemamo pojma, možda ste u pravu, možda je trebalo da piše samo „projekata“ da ne piše izgradnja pošto je to jedna sedmina sveukupnog procesa. Nemam nikakav problem da o tome razgovaramo, pa da to vidimo i da ispravimo.

Mi smo uspeli, ako hoćete u pozitivnom smislu i kao buldožer, da sklonimo svo ono smeće, svo ono ruglo, sve što mnogi drugi nisu, i svet to što nisu želeli, imali su mnogo pojma, ali kosu i brus da uzmu u ruke nikako nisu znali.

Mi smo to znali, a mi smo spremni da učimo, a vi proverite da li sam pročitao i ovu knjigu i nikada mi nije teško, dakle, da to prihvatim i priznam i nastavićemo da na takav način radimo. Iako je moguće i neke od vaših amandmana da prihvatimo. Još jednom želim da iskoristim priliku da vas pozovem da u tome zajedno učestvujemo, zato što znam da ćete se radovati i vi, radovaće se i vaša deca jer će imati mnogo lepši prostor nego što imaju danas. U tom prostoru od nas iz Beograda, tamo niko nikada nije bio. Niko nikada nije bio i nemojmo da se lažemo, da pričamo bajke, nekakve. Tamo niko od nas nije išao u životu, a sada kukamo kao Damjanov zelenko, otprilike, kako nam je mnogo teško, zbog ne znam čega, zato što to jeste uvek bilo nekakvo ruglo Beograda itd.

Ja mislim da je za nas najvažnije i dobro je da ste i vi pokazali da uz sve to, da li su moje bajke, ili ne, ili…

Ja mislim da nema čoveka običnog koji nema svoje snove. Moji snovi su vezani za uspeh Srbije i potpuno sam tome posvećen. Da li ćemo nešto od toga da ispunimo ili ne, to ćemo da vidimo. Moji snovi su bili i takvi da nikada ne moram da uradim, da povredim bilo koga u Srbiji, ali sam morao da učestvujem u donošenju najtežih odluka u Srbiji, ne svojom krivicom, već krivicom nekih koji su pre mene vladali, koji su kriminalno i veoma loše upravljali ovom zemljom, koji su razorili naša preduzeća pa smo morali da donosimo odluke o smanjenju plata u javnom sektoru i penzija.

Opet sam verovao da možemo sve to zajednički da izvučemo, da zajednički možemo da pobedimo, i danas apsolutno verujem u to i sada da vam otkrijem, pošto vidim da prave sprdnju od toga, nikada se u našim kabinetima nije pilo, apsolutno nikada ništa u Vladi. Video sam u nekim novinama pa je važno da to zbog ljudi u Srbiji kažem. Prvi put kada sam ja naručio jednu čašicu za tri čoveka, je bilo kada smo, Vujoviću, završili prvi kvartal, prvi put, sa ovakvim minimalnim deficitom, da bismo pokazali koliko smo radosni, koliko smo zadovoljni zbog uspeha Srbije.

Ti snovi su polako počeli da nam se ostvaruju, i Srbija će uspeti, i Srbija će uspeti zbog svoje discipline. Ovo sam vam rekao zato što kod nas postoji disciplina. Kod nas nema ni jedne Vlade koja je održana telefonskim putem, 130 sednica Vlade, ni jedna nije održana telefonskim putem. Sto trideset sednica Vlade nijedna nije bila telefonska. Kod nas gotovo da nema kašnjenja na Vladu.

Kod nas nema priče u glas, kod nas se red zna. Tako što se zna red, tako što se poštuje disciplina, tako što nema igre ni sa ministrima ni sa predsednikom Vlade, ako hoćete, zato što kod nas nema napijanja, kod nas nema ni cigareta, osim ako to neko krišom radi, a da ja to ne mogu da vidim, što ne isključujem kao mogućnost. Ali, mislim da i to daje i donosi rezultat kojim te snove možemo da ostvarujemo.

Ta promena i radnih navika, ta promena svesti je nešto što će nam omogućiti da te svoje snove dosanjamo. Ja se svojih snova, a vi ih nazivajte bajkama, i drago mi je da ih tako i dalje nazivate, videćemo jesu li bajke, iako ova zgrada Geozavoda ili Beogradske zadruge izgleda kao bajka, pogotovo kada uđete u nju, a i spolja, gotovo da tako deluje, a i mnoge druge zgrade će da izgledaju kao iz bajke, ali verujte mi, biće realnosti i to na ponos svih građana Srbije i Beograda. Hvala vam.

Želeo sam da reagujem pre svega zbog ovog napada na Jadranku i neistine koje su iznete.

Nema potrebe da se takvim tonom obraćate. Niti je Jadranka vikala niti bilo ko od nas. Ne znam šta vam je danas i zašto mislite da povredama Poslovnika i time da zabranjujete drugima da govore ono što misle, a da pri tome sebi dozvoljavate da izgovorite šta hoćete.

Nama je vaš poslanik govorio o tome kako nemamo pojma, kako ništa ne znamo, pričao nam o nečemu. Pri tome, nisam znao da mi je doneo knjigu mog prijatelja Branislava Ivkovića, hvala vam na tome, dobro je da ga poštujete njega i njegov rad, tako da i to je u redu, pročitaću knjigu kao što sam rekao, ali vas molim, nemojte da nam držite pridike o pristojnom ponašanju jer se zaista trudimo da na najučtiviji mogući način odgovorimo na sve, čak i kada je potpuno očigledno koliko imamo više ozbiljnih argumenata. Ni na koji način vam ništa ne prebacujemo, osim što dozvolite sebi dajemo za pravo da odgovorimo.

Ja sam sada dužan zbog neistina koje su iznete da kažem, da mi smo uspeli da dobijemo otpočinjanje pregovora sa EU. Mi smo završili kompletan skrining proces koji je najveći tehnički deo posla koji postoji u procesu integracija sa EU i da ne bi ste obmanjivali građane i govorili kako je za to kriva Jadranka na bilo koji način, ja ne mislim da je bilo ko kriv, ali treba ljudi da znaju da otvaranje poglavlja zavisi samo od jedne stvari, a to je od toga hoće li pojedine države članice biti zadovoljne našim dijalogom sa Prištinom ili ne.

Dakle, sve ostale zadatke ispunili smo u potpunosti, sa najboljim ocenama. Ono za šta je bila zadužena gospođica Joksimović završili samo sa najvećim uspehom mi najboljim ocenama, boljim nego što su mnoge druge zemlje uradile. Jedini uslov koji stoji pred nama, sad pošto me pitate mogu i da vam kažem, kada je bila ovde gospođa Mogerini, bio je prisutan i ministar Dačić, mislim i Jadranka, i mnogi drugi, ja sam rekao – samo nemojte da mi govorite, kao što neke neznalice iz bivšeg režima govore, kako nismo sproveli Briselski sporazum. Doneo sam Briselski sporazum i na srpskom i na engleskom, pokazao da smo mi ispunili sve sem prvih šest tačaka, od ukupno 15 koje se tiču prava Srba, koja se tiču stvaranja srpske zajednice opštine ili srpske asocijacije opštine kako Albanci kažu. To je jedina stvar koja nije ispunjena iz Briselskog sporazuma. Sve ostalo su neke druge stvari koje nemaju veze ni sa Briselskim sporazumom ni sa implementacionim planom. Tu se trudimo da gledamo da zaštitimo srpske interese, da odbranimo sve što možemo, a da ne zaustavimo naš evropski put.

Odmah da vam kažem, opet ste pogrešili, otvorićemo ove godine poglavlje. Nisam bio spreman, i uveren sam da imam i vašu podršku po tom pitanju, odbio sam da razgovaram o temi Gazivoda, jer sam im rekao – prvo donesite kartu pa pogledajte Gazivode, nudili smo vam pet plus pet, Srbi i Albanci, nudili smo vam zajedničku firmu, 23% se nalazi na teritoriji centralne Srbije, po pola se nalazi na teritoriji Opštine Zubin Potok, pola na teritoriji Opštine Srbice ili, kako oni kažu, Skenderaj. Vi hoćete da mi kompletan hidro potencijal, svu vodu koja treba da ide u Metohiju, hoćete da vam damo sav potencijal za stvaranje električne energije, a da mi od toga i Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju ništa. Ja sam kriv ako ćemo o tome. Ja sam rekao da neću ni da razgovaram o tome dok prvo lepo ne pogledate kartu, pa pošaljite svoje eksperte u Beograd, imam 10 ovde ljudi koji su tu bili i, dakle, nemam nikakav problem da vam to saopštim.

Nemojte da optužujete u ovom slučaju našu administraciju koja je mnogo bolje radila nego administracija bilo koje druge zemlje, i posebno ne Jadranku Joksimović koja je tome posvećena i kojoj ja, zato što gledam da sačuvam ono što mislim da je naše, u nekom smislu smetam da ranije to otvorimo. Iako je moja želja da otvorimo poglavlja najpre, iako je naša želja da budemo što brži u procesu evropskih integracija, vi morate da razumete da jedino čime je to ograničeno, jedino čime je to oivičeno to jesu razgovori sa Prištinom i napredak u dijalogu sa Prištinom.

Nemojte da se pravite da mislite da je u pitanju nešto vezano za vladavinu prava, da je u pitanju nešto vezano za naše ekonomske reforme. Ceo svet podržava naše ekonomske reforme. To je ono što nam je otvorilo vrata u celom svetu. Nikada nijedan srpski premijer nije primljen od strane svih skandinavskih premijera, nikada nije dobio poziv od svih skandinavskih premijera. Nikada u istoriji Srbije. Sada smo to dobili zato što je Srbija bila spremna da napravi teške mere i da teškim reformama krene napred.

Ovde postoji jedan drugi problem, tiče se Kosova i Metohije i tu smo veoma oprezni i tu gledamo da zaštitimo uvek naše nacionalne, naše državne interese i to je jedina zamka na tom putu. Dakle, otvaraćemo poglavlja, ići ćemo ka Evropi, ali ćemo istovremeno gledati da sačuvamo sve što je moguće od naših nacionalnih i državnih interesa. Hvala vam najlepše.