Gospodine Mrkonjiću, član 136. i sve se ovo uklapa u ovaj vaš scenario, mislim da ako gospodina Petrovića pustite malo na miru da  se skoncentriše, da čuje ovo.
Član 136. se odnosi na obrazloženje Predloga zakona koji je na dnevnom redu. Gospodine Petroviću, ne znam da li ste vi informisani, ali u poslaničkoj grupi SRS je i narodni poslanik Branimir Đokić. On je komšija Ratku Mladiću. Zašto njega danas neko prisluškuje i prati, poslanika Narodne skupštine Republike Srbije danas prate i prisluškuju. Kada sve to uzmemo u obzir, gospodine Petroviću, čemu ovaj zakon kad vi već taj zakon primenjujete? Vi u svim segmentima primenjujete taj zakon. Evo da vam to i objasnim.
Ako niste dobro znali, u ovoj vladi je bio onaj Parivodić, drugačije sam ga zvao, sada je on savetnik neki, on je u onoj vladi bio samo zbog denacionalizacije, da se vrati imovina njemu, posle toga politika njega uopšte ne interesuje.
Ali, zadržao ga je Koštunica, znate zbog čega? Zato što je zaključio jedan štetan ugovor, prodao je Maršalat Amerikancima da naprave ambasadu. Mi smo nekoliko puta postavljali pitanje da li je to samo ta lokacija ili je cela kasarna, ili je celo brdo, ili je celo Dedinje, šta je prodato? Zašto?
Tu se nalaze vrlo važne vojne komunikacije. Da vam kažem gospodine Petroviću, pošto znate da sve moram da znam, ova američka ambasada u Kneza Miloša ona, prvo, ne ispunjava estetske kriterijume, ona je tvrđava, nije ambasada, jeste li videli kako to izgleda, kao Medina u arapskom svetu.
Tokom rata neko pametan uđe u podrum da vidi šta je dole i dođe do nekih blindiranih vrata. Znam šta je iza blindiranih vrata: specijalni sistem za prisluškivanje Vlade Republike Srbije i policije, pošto tu ide glavna žica. Sad više nema potrebe razdelnik, pa da se uđe tamo, pa da se prikopča itd. Ne.
Stavlja se samo jedan uređaj oko onog spleta onih komunikacijskih kablova i sve se sluša šta se priča u ovoj državi. Beba sluša, Čeda sluša, Čume sluša, svi slušaju u ovoj zemlji. I imate ovu balkansku grupu.
Skrećem vam pažnju na balkansku grupu, ovih pet-šest žena što ih svuda zovete. Da li vi znate koliko ima špijuna u Beogradu i u Srbiji? To je strašno. Gde god se okrenete. Sećate se, gospodine Petroviću, kada ste bili poslanik, ovde u zgradi je bio centar jedan, pa kad smo mi digli dreku, je l' tako beše Rajko, oni pobegoše u Beograđanku, pa su nam sad poslali svoje kadrove ovde, pa kad sam poneki put dokon, kad nema nikoga, kad Skupština zaseda, ja od kancelarije do kancelarije, jurim ih.

Gospodine Mrkonjiću, posvetite malo pažnje gospodinu Branimiru Đokiću, on je i dalje pod prismotrom, iako ovaj zakon još nije donet. Kako je to moguće u jednoj državi gde vlada pravo, gde cveta demokratija i gde nam vlast svakog trenutka pokazuje kako treba da uhvatimo evropsku perspektivu.

Ja ću morati povodom ovog amandmana da obuhvatim i ovaj prethodni zato što su i član 2. i član 3. Predloga zakona fizički spojeni odredbom 25. Predloga zakona, a to u ovom predlogu zakona treba da budu prelazne i završne odredbe.
Gospodine Cvetkoviću, u međunarodnim odnosima postoji taj tzv. sistem uspostavljanja odnosa sa nekom državom i postoje neke klauzule i onda se tim klauzulama manifestuje koliko dobro treba da izgledaju odnosi između dve države. Postoji neki sistem povlašćene nacije. Vrlo često se taj sistem prosto ugrađuje u neke bilateralne sporazume, koje potvrđuje i ova Narodna skupština. Taj sistem treba da znači da se neka država u odnosima prema Srbiji razlikuje u odnosu na neke druge. Tako se manifestuje nešto što se na kraju zasniva na principu uzajamnosti, a taj princip uzajamnosti narodski može da bude tante za kukuriku, koliko ti meni toliko ja tebi, ti mene voliš ja tebe volim, ti mene mrziš ja tebe mrzim.
Vi u članu 3. Predloga zakona izbacujete elementarni princip. Vi svojim amandmanom brišete reči "pod uslovima uzajamnosti". Znači, više uzajamnost ne postoji kao uslov da bi neko iz inostranstva došao na naše tržište osiguranja, gde bi trebalo da posluje po propisima koji kod nas važe. To znači da može i krvni neprijatelj gospodina Cvetkovića, kada se usvoji ovaj zakon, da osigura gospodina Cvetkovića životno.
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte tako, gospodin Cvetković nema neprijatelje i nemojte improvizovati.)
Gospodine Albijaniću, uvek sa ove govornice mogu da konstatujem da imam problema sa vašom neobaveštenošću. Gospodin Cvetković i veliki broj ministara iz one DOS-ovske vlade i ove DOS-ovske vlade ima veliki broj krvnih neprijatelja. To su građani Republike Srbije koji su ostali bez posla, gospodine Albijaniću.
Gospodine Albijaniću, vi me stvarno zbunjujete vašim neznanjem. Ja ću vam to blagonaklono objasniti, da više ne pravite grešku u životu.
Gospodine Albijaniću, postoji jedan lep vic koji glasi ovako: učiteljica je rekla deci - deco, donesite sutra po sto dinara za gladnu decu Ruande. Sva deca donela, mali Perica nije doneo. Pita ga učiteljica - zašto, Perice? Pa, moj tata kaže da tamo nema gladne dece. Prošlo nekoliko dana, učiteljica kaže - deco, donesite po sto dinara za nezaposlene Ruande. Sva deca donela, Perica nije. Zašto, Perice? Moj tata kaže da nema nezaposlenih u Ruandi. Prošlo mesec dana, učiteljica kaže - deco, svi sutra po sto dinara da se pomogne demokratska stranka Ruande. Niko nije doneo pare, Perica trista dinara. Pita ga učiteljica - zašto si doneo trista dinara? Moj tata kaže ako u Ruandi postoji demokratska stranka, onda postoje i gladni i nezaposleni.
Pošto je ovo bio citat da biste se malo urazumili, gospodine Albijaniću, dozvolite mi da dalje ubeđujem gospodina Cvetkovića.
(Predsedavajući: Imate još jedan minut.)
Imam ja vremena. Za vas ja imam neograničeno vreme. Ovo ne radim sa mukom, nego sa zadovoljstvom. Kada je u pitanju zadovoljstvo onda vreme nikakav faktor nije. Vreme kao faktor ograničenja ne postoji ovde. Sedam godina žarko želim da vas rasturim na paramparčad, sve što radim u životu je to. Stečajni upravnik, završiću ja to.
Gospodine Albijaniću, pošto poštujem Poslovnik, sada vas upozoravam, ističe pet minuta i odmah posle toga se javljam po Poslovniku. Ako smo rekli da nećemo po Poslovniku, to nije značilo da pravite neke...

Gospodine Albijaniću, za predstavnike Vlade javljam se po članu 136, a za vas se javljam po članu 121, pa se vi zabavljajte malo, gospodine Albijaniću. Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. Nema one vaše ekskurzije, da razmišljate; zovite službu, neka povadi ovde ove kartice ovih poslanika koji su pobegli, pošto su oni zaboravili i nisu ispunili svoju obavezu, a ja da radim svoj posao dok se vi zabavljate.
Naravno, ono što je moj prethodnik malopre pričao, to možete sve da zaboravite, jer ništa nije ni rekao. On je pričao po sistemu - majke mi, ja sam dobar.
Gospodine Cvetkoviću, zar vam se ne čini da nešto nije u redu sa ovim vašim izmenama i dopunama ovog zakona, na mentalno logičkom planu? Ako vi ovo sada izbrišete, pa članom 25. kažete da će to da se primenjuje tek posle šest godina, pošto imate godinu dana za ovaj akcioni plan, pa pet godina posle toga itd., šta će da ostane u zakonu?
Moram da vam objasnim jednu stvar. Ovo je zakon, ovo su izmene zakona. Kada se i jedno i drugo objavi onda u primeni dolazi do spajanja ta dva teksta, pa kada ta dva teksta spojite, uzmite neki kompjuter, kažite mi šta vam ostane. Član 25. ostaje u prelaznim i završnim odredbama. Gospodine Cvetkoviću, taj problem imate i sa članom 2, on je još veći. Pre nekoliko dana sam vas upozorio, pripremite se, vidite šta ste pogrešili ovde. Ono što ste napisali u obrazloženju i ono što stoji u izmenama i dopunama su dve različite stvari, međusobno ne komuniciraju. Ne znam ko vam je to pisao, možda Balinovac, on tako po neki put hoće da preskoči.
Kod zakona o Ustavnom sudu tek ćete da vidite, šta su tamo zaboravili sve, da vam ne pričam. Nešto nije u redu sa tekstom, gospodine Cvetkoviću.
Sada, ako je to sve liberalno, sve je to, kao, slobodno, zašto mi nismo prisutni i neka naša osiguravajuća kuća u nekoj od država EU, zašto naših nema tamo? Mislite da ne bi hteli naši da idu? Hteli bi, da zahvate promil tog lepog tržišta. Ali, ne mogu tamo. Zašto? Zabranjeno je. Zašto? Niste članovi, niste ovo, niste ono. Kada je takva situacija, onda sistem najpovlašćenije nacije daje rezultate. U kom smislu? One države koje nisu obuhvaćene tim sistemom razvijaju sa nama ekonomske odnose.
Vi razvijate ekonomske odnose po sistemu - izvolite sve. Zbog čega? Zbog njihove provizije. Sada Vučićević skače i priča bajke, a ovi drpaju proviziju. Gledajte tu logiku, aman, ljudi. On brani Predlog zakona...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Mogu još jedanput da se javim po Poslovniku.
(Predsedavajući: Nemojte, molim vas.)
Kažem, da li mogu po Poslovniku? Javljam se, gospodine Albijaniću, po Poslovniku. Molim vas, odgovorite mi na ono što sam vam rekao, član 121, i da li su povađene ove kartice, vidim da ima ovih kojih nema.

Naravno, gospodine Albijaniću, član je 136, jer smatram da obrazloženja koja su data povodom ovog predloga zakona nisu dovoljna.
Mislim da su čisto dekorativno data, po sistemu lepe priče, kao što je svojevrsna iluzija u Srbiji odavno EU, sada se ubacuje i Svetska trgovinska organizacija.
Meni nije jasno zašto vi operišete sa iluzijama umesto da operišete sa faktima, sa činjenicama, sa nečim što je izvesno.
U obrazloženju ste naveli da po nekom vašem akcionom planu treba da se završi neki posao decembra 2008. godine. Onda pet godina mi treba da čekamo ako se završi taj posao. Znate, dok je bio Predrag Marković mi smo godišnje donosili po 250 i nešto zakona, kojima smo menjali epohalne, demokratske, razvojne, proevropske zakone koje je donela Vlada Zorana Đinđića pa nadalje svi, sva bulumenta koja ih je donela.
Sada menjamo epohalni zakon, a pre dve godine ste rekli - ovo je fantastično, ovo je najbolje. Naravno, za javnost mora da bude, u članu 3, jer štitimo srpske interese. Godine 2007. nema više da se štite interesi. Sada su oni pustili film, Svetska trgovinska organizacija. Gde je to? Objasnite mi, na kom drvetu se to bere EU, Svetska trgovinska organizacija? Pokažite mi gde je ono drvo gde se bere provizija? Ljudi, zbog provizije ode država na doboš. Samo zbog provizije. Građani Srbije misle da ovi koji su vlast ne znaju ovo, i 98% ne znaju, a 2% znaju. Znaju oni koje će štetne posledice da budu posle svega ovoga. Bežanija ima da bude, teška bežanija. Zbog čega? Zbog nečije provizije. Neko je obećao proviziju, hajde sada da zabašurimo nešto u zakonu, hajde kobajagi nešto se dešava, nešto se radi, svi protiv Skupštine, tu je cirkus, kako reče predsednik Skupštine, znači, najveći cirkuzant, da bi B92, Enter, Avala, Foks, ovi, oni, kreirali javno mnjenje.
Koje javno mnjenje? Uzeti proviziju, to je vrhunska stvar, zato što se iza skrivene provizije krije nešto što je epohalno uspešno za građane Republike Srbije. Ma, predali ste tržište Republike Srbije svakoj fukari. To je problem.
Gospodine Albijaniću, izričem vam opomenu. Jutros kad ste došli u ovu salu bili ste u obavezi da poslanika Srđana Milivojevića ili odvedete u hodnik na ribanje ili da mu izreknete opomenu ili da ga tužite kod Nade Kolundžije pa da ona preduzme neke rigorozne akcije. On je juče dao jednu izjavu...
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Krasiću.)
Samo da vas podsetim, nemojte vi meni da se zahvaljujete, znam da brzo zaboravljate. Teško pamtiš, a brzo zaboravljaš, ja to znam.
Dao je izjavu kako je Srpska radikalna stranka zločinačka organizacija. Nije demantovao to da ga je novinar prevario, nije se izvinio, nego se lagano šetkao ovde. Vodite računa, ubuduće kada se slična izjava bude lupila preko televizije, u nekim novinama, onda ćete sutra na sednici Narodne skupštine da trpite upotrebu istih reči na račun one stranke demokratskog bloka iz koje je taj koji je prethodnog dana dao izjavu. To je verovatno primer za uzajamnost, ravnopravnost i da budemo svi isti, a ne da se neko promoviše preko ovih špijunskih medija i može da radi šta god hoće.

Naravno, članovi 101, 104. Ja o lepom cveću, a gospodin Vučićević o žabama. Tvrdim vam, gospodine Vučićeviću, da vi niste čitali Predlog zakona. Ministar ima problema posle ove moje intervencije kako da protumači ovo što je napisano, a vi ne vidite da i oni imaju problema, vi i dalje slepo verujete u ono što je napisano.
Evo u šta gospodin Vučićević veruje. Kada se, gospodine ministre, pogleda vaše obrazloženje za član 2, kaže se... Epohalna stvar se dešava posle promene člana 15. stav 4. i 5, vaše obrazloženje: "Omogućava se društvu za osiguranje da višak rizika koje ne može pokriti sopstvenim sredstvima reosigura, kako kod domaćeg tako i kod stranog društva za reosiguranje.
Primena je vezana za pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji", a to je otprilike za, po lepim procenama ove vlade, godinu dana, a možda i više.
Sada bih postavio pitanje, šta će biti u međuvremenu, da li će biti reosiguranja? Ministar se muči kako to da uklopi i kako da objasni član 25, član 3. i član 10.
Gospodin Vučićević gusla svoju priču o zastavi i gusla neku priču o Evropskoj uniji. Što ne pitate ministra gde su naša osiguravajuća društva i gde mogu da rade u inostranstvu, po propisima koji važe u inostranstvu. Nemojte da branite nekoga ko se ne brani. Vi tako branite da ovaj čovek kaže – ej, pusti ga, nemoj više da ga braniš, sve šamare dobije. Teško onome koga vi branite, vi ste pobrkali teme, vreme, prostor.
Vrlo često u Narodnoj skupštini imamo problema zato što je neko zakržljao na 5. oktobru i mozak se dalje nije razvijao. Vi još uvek obarate Miloševića sa vlasti, a on je mrtav čovek, da li vam je to jasno? Vi još uvek mislite da je Milošević na vlasti. Vi ste hteli da bude vlast sa pričom kao opozicija, pa gde to ima? Samo u DOS-ovskoj Srbiji i nigde više na kugli zemaljskoj.
Ovde se radi o krupnim, fundamentalnim problemima, koje Vlada mora da razreši u pogledu ovog teksta, jer ako se ovo usvoji kako je Vlada predložila, to je poprilično neprimenljivo i to poprilično stvara zabunu i ne rešava nijedan od tekućih problema našeg osiguranja. Ne rešava pitanje nijednog sudskog postupka koji se vodi iz oblasti osiguranja, ne rešava.

Gospodine Mrkonjiću, ovo će na prvi pogled biti član 225, ali u suštini se radi o članu 136, koji je u direktnoj vezi sa današnjom tačkom dnevnog reda. Naravno, nema gospodina Cvetkovića, ali moram da postavim pitanje i da tražim odgovor, taj odgovor moramo da dobijemo u toku današnjeg dana, u toku ove sednice, jer ćemo onda bolje da shvatimo o čemu se radi kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o osiguranju.
Krenuću sa prvim pitanjem. Znači, u direktnoj je vezi sa Predlogom zakona, gospodine Mrkonjiću, da znate. Interesuje me ovo osiguranje "Grave", da li su vlasnici kapitala tog preduzeća izvesni gospodin Danko Đunić i gospodin Aleksandar Vlahović?
Ima nagoveštaja da su oni vlasnici u nekom procentu, da su prisutni u tom osiguravajućem društvu i da su se oni pridružili još nekim kompanijama koje traže jedan ovakav zakon. Ako su ovi ljudi u tom osiguravajućem društvu, onda nam je jasno zašto gospodin Cvetković ćuti i ćutanjem brani svoj predlog zakona, a po neko neobavešten skoči, pa pomisli da je to lepo što su oni predložili, pa bezuspešno pokušava da brani.
Isto je, gospodine Mrkonjiću, u vezi sa tačkom dnevnog reda, zove se TBI, na srpskom, na njihovom ne znam kako, "Dunav". Tamo postoji neka izvesna gospođa Mirjana Grbović. Šta ona radi u tom osiguravajućem društvu? Deluje vrlo neinteresantno za većinu ovo moje pitanje, ali to je prvo životno osiguranje kod nas. Samo da vas podsetim, nema nikoga iz G17 plus, juče, na pomen imena Labusa, Albijanić je doživeo mali infarkt, pa je izašao napolje da mu pomognu. O čemu se tu radi? Zašto ovaj zakon dobija kardiološke dimenzije? Juče ste insistirali po svaku cenu da u 18.00 časova radikali napuste sednicu kako biste vi preveslali ove amandmane, a mi smo prvi put rekli - nećemo, ostajemo do kraja, i osujetili vam scenario.
Gospodine Mrkonjiću, za ovu našu današnju sednicu vrlo važna je tema, vreme je da napokon dobijemo odgovor šta je sa fiktivnim štetama koje se isplaćuju preko nekih osiguravajućih društava? Znate da se, pre svega, odnosi na ova sa državnom svojinom. Da li možda te fiktivne štete služe za finansiranje nekih stranaka, gospođo Nado, a tu mislim na DS i G17 plus? Znači, izmisli se šteta, napravi se zapisnik, isplati se i te pare završe, tvrdim, kod DS i G17 plus. Zato je bilo dosta bolno kada ste delili javna preduzeća i uticaj u javnim preduzećima.
Zašto ovo kažem? Zato što sam vam juče rekao da je Specijalno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala, nezavisno od toga što tamo ima uticaj Mlađan Dinkić i njegovi tamo nešto rade, obavestilo Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala da treba pod hitno da se pokrene krivični postupak protiv jedne mafije. Da li ova procedura donošenja izmena i dopuna Zakona o osiguranju ima za cilj da se spreči policijska, tužilačka i sudska akcija raskrinkavanja ko krade u ovoj zemlji?

Gospodine Duliću, nadam se da nećete da se ljutite što ću malo duži uvod da napravim pre nego što dođem do člana 18. na koji sam podneo amandman u ime SRS. Za početak moram da objasnim šta se reguliše članom 18. Predloga zakona.
Tim članom se praktično menja postojeći član 235, to su obaveze razgraničenja poslova osiguranja i reosiguranja, i to u delu prelaznih i završnih odredaba osnovnog teksta zakona.
Član 235. glasi: "Organizacija za osiguranje koje na dan stupanja na snagu ovog zakona", misli se na osnovni zakon, "ima dozvolu i za obavljanje poslova reosiguranja, dužna je da do 31. decembra 2007. godine razgraniči poslove osiguranja i poslove reosiguranja."
To je napisano krajem maja 2004. godine. Znači, lako može da se zaključi da skoro dve i po godine ta odredba postoji u tom zakonu, da je obaveza razgraničenja kod osiguravajućih društava ovih poslova dve i po godine, da ta obaveza nije kod nekih završena. E sad, gde interveniše Vlada i šta ona traži? Ona traži da se u ovom članu promeni rok, odnosno datum do kada ti poslovi treba da se obave, pa to više neće biti 31. decembar 2007. godine, nego 31. decembar 2009. godine.
Znači, do 31. decembra 2009. godine vi i ne mislite o Evropskoj uniji. Ne znam zašto pričate – Evropska unija, Evropska unija. Vi sve odlažete nekako, a samo da vas podsetim, Srbija nikada neće biti član EU. To primite k znanju. Možete da se smeškate, vi se uvek smeškate kada ja pričam, ali posle nekog vremena ronite i suze. Znači, ako je razlog za ovakvu vrstu promena zakona to što nam je ponuđena evropska perspektiva, kako rekoše, a to je ništa, to je u vazduhu neko trunje koje vi treba da uhvatite i ja bukvalno koristim njihove izraze - Srbiji treba ponuditi evropsku perspektivu. To znači da to nije više ni šargarepa, nego fatamorgana, vidite neku šargarepu, pa vam se pričinjava. To što se vama pričinjava i iz toga izvlačite neku političku korist ne znači da svi treba na isti način da doživljavaju tu fatamorganu i da se svima nama kolektivno nešto pričinjava.
Vlada sa gnušanjem odbacuje ovaj amandman Srpske radikalne stranke i evo šta piše u svom odgovoru – pošlo se od procene... A znamo da loše procenjuju, jer maja 2004. godine su procenili da do kraja 2007. godine mora da se završi ovo razgraničenje ovih poslova, a sada pri kraju 2007. godine kažu - loše smo procenili, i sada nas ubeđuju da je dobra procena ova nova. Znači, procenjuju da novi rok bude dovoljan za okončanje postupka privatizacije društava sa društvenim kapitalom, s obzirom da u roku koji je predviđen važećim zakonom postojeća društva za osiguranje koja su u postupku privatizacije ne mogu da se pripreme za ovo razdvajanje.
Oni kažu, nije dobro da se ovo razdvoji. To znači da nije dobro da se poštuje zakon, jer u postupku privatizacije mi možemo gore da prodamo ova dva društva koja imamo, jer ćemo postići bolju cenu.
Znači, evropski put, evropski prag, a ovde nema STO, kao što znaju da kažu kada se nešto menja, ali da vidimo šta su motivi za ovo. Da li u postupku privatizacije ovih društava mogu da se prikriju tragovi? Ne mogu.
Znate li zbog čega ne mogu da se prikriju tragovi? Zato što će i oni koji budu kupili ova društva imati prilike da vide o čemu se ovde radi i onda će da shvate da je samo zbog provizije neko njih grdno prevario. Ne samo njih i zaposlene u osiguravajućim društvima, nego sve nas, sve građane Srbije su u stanju da prevare.
Mislim da nije celishodno da se menjaju ovi rokovi. Zašto? Demokratija je pokazala veliku efikasnost, ako niste u mogućnosti knjigovodstveno da razdelite ove poslove, preporučujem vam kordone policije. Ako niste upućeni kako se to radi, pozovite ministra za lokalnu samoupravu, on je predavač kod onog Dragišića na fakultetu, predaje bezbednost. Sada je meni jasno zašto su oni ministra za lokalnu samoupravu izabrali iz kategorije ljudi koji vrlo dobro znaju šta je odbrana i bezbednost. Morao je da bude, po definiciji, feldmaršal policije. Znači, možete slobodno da uzmete policijske snage, jake, koje bi razgraničile poslove osiguranja i reosiguranja.
Zašto vam je to potrebno? Da se vidi. Šta treba da se vidi? Ono što se u nekom trenutku ne vidi kada se zamešaju ti poslovi. Nije stvar u poslovima. Stvar je u sredstvima. Znači, u svim varijantama, i ako se produže ovi rokovi, i ako se krene sa privatizacijom kako ste vi rekli 70%, i ako se krene sa onim što ste rekli da više princip uzajamnosti ne postoji u međunarodnim odnosima, sve vaše principe ako uzmemo i stavimo na sto, u osiguranju ne možete da sakrijete tragove.
Moram ovde da objasnim ono što je moj kolega Arsić pokušao da objasni, pa otišao na drugu temu, mnogo važniju, a to je materijalna pozadina ovih promena. Vi ste vrlo dobro uradili ubacivanjem ovog novog člana 180a, ali ste to uradili samo u delu materijalne odgovornosti zaposlenih za štetu pričinjenu svojim radom. Vi njih niste oslobodili krivične odgovornosti. Naći će se kako je to delo i naći će se kvalifikacija, verovatno i zloupotreba službenog položaja.
Zašto ovo pričam? Mlađan Dinkić se spasio od toga, jer je ova vlada, bez obzira na fluidni oblik, dve države rasturila: SRJ i državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Tu je došlo do preseljenja predmeta Saveznog suda. U tom seljenju se izgubila odgovornost. Za šta? Za nesprovođenje odluka Saveznog suda. Međutim, i po novom Ustavu Vrhovni sud Republike Srbije samo menja naziv, a predmeti ne mogu da se izgube. Tu sada imamo drugu situaciju: tragovi postoje, kako su oduzimane dozvole za rad nekim osiguravajućim društvima, ko je to radio, na osnovu čega je radio, kakvi su rezultati. I ne samo da postoje podaci o tome kolika je šteta, nego sa imenom i prezimenom ko je izvršio odgovarajuću radnju, što je daleko značajnije sa gledišta primene važećih propisa.
Gospodine Cvetkoviću, moram opet unapred da vas obavestim o nekim stvarima, jer kada ste u Vladi sa DSS-om onda je neobaveštenost hronično stanje.
Pokušajte da izbegnete u javnosti sukob između Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije. Pokušajte. Odmah da vam kažem, to će biti bezuspešan pokušaj. Taj sukob će biti strašan sa gledišta javnih finansija. Veliki sukob. Drmaće se ova zemlja nekoliko meseci. To vam unapred najavljujem. Zašto?
Moraćemo da pogledamo malo bilanse i šta se to radilo u 2005. i 2006. godini, kako je odlikovani postao odlikovan, kako se zaduživao, koliko je isplaćeno na ime tih zaduživanja itd.
Ne sporim da ćete s vremena na vreme da prodate ponešto od imovine koja je stvarana desetinama godina na različite načine; verovatno i ovom jučerašnjom prodajom, ako se osnaži za 15 dana, vi ćete da pokrijete neke rupe, ali šta da radimo ako ta guma ponovo pukne, a vulkanizer nema fleku. Šta ćete onda redom da prodajete? Od koga ćete onda da obezbedite provizije?
Da li ćete onda da predlažete pomeranje rokova? Hajde da pomerimo rok za još dve godine, za neku obavezu koja je trebalo odmah da se uradi ili u nekom roku, a taj rok je odražavao vaš politički stav da volite i ljubite EU, na čelu sa Karlom del Ponte. Razmislite vrlo dobro.
Sada biste vi hteli 70% da prodate, sada biste hteli da uzajamnost više ne postoji, a to znači – tržište Srbije, izvolite. Zašto? Uzima se keš, u osiguranju se uzima keš.
Zašto je to moralo da pripadne, u pogledu nadzora i svih ovih poslova, Narodnoj banci Srbije, kada su po definiciji to upravni poslovi koji pripadaju Ministarstvu finansija? Zato što je veća sila zadužena za keš, MMF, Svetska banka i oni drugi kreditori koji imaju više poverenja u svoju šifrovanu ekspozituru u odnosu na žutu ekspozituru.
Vidite, unapred vas upozoravam, možete da prenesete i vašem savetu investitora, kada prave te svoje strateške studije, kada se upliću u ove naše poslove, budite oprezni, jer radiće tu i nedozvoljena sredstva u tom međusobnom raščišćavanju.
Neki prvoborci finansijskih malverzacija i finansijskog uspeha DOS-a nisu zadovoljni svojom pozicijom na finansijskom tržištu. Neće neki da se zadovolje tako što ste im dali televiziju, ili ste im dali da i oni budu u nekoj banci ili dali ovom maleckom da se igra sa "Alfa bankom". Odlikovanom.
Pazite, velika cifra se zavrtela u glavu. Kažem vam da će sigurno to biti teški krivični sporovi iz oblasti organizovanog kriminala, sa svedočenjem svedoka saradnika, kao što se ovih dana dešava.
Rekao sam Čedomiru Jovanoviću za onu torbu, a njega 15 dana nema, vidite i sami. Petnaest dana ne sme da uđe u salu. Sve vas unapred obaveštavam. Laufer je živ i još nije otišao u penziju, da znate. Laufer je živ, sve on obaveštava, sve se zna. Sve se apsolutno zna.
Znači, ne postoji nijedno opravdanje da se ovaj rok pomera.
Ako se ovaj rok pomera, onda treba da se pozove na odgovornost Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija u onom prethodnom sazivu, šta su oni uradili da se obaveza iz člana 235. završi u roku koji je zakonom propisan. Ne, sada se produžava rok. Zašto? Nove strateške pozicije, novo mešanje karata, novi agenti koji treba da posreduju, da procenjuju. Samo da vas podsetim, kada su uništavane one četiri banke, te banke su imale izveštaj, gospodine Cvetkoviću, neke firme koja se zvala "Deloitte and Touche". Ti izveštaji su pokazivali pozitivno poslovanje tih banaka. Šta se desilo posle dva-tri meseca? Ta ista firma je napisala negativan izveštaj.
Da li vi vidite da se ovaj odlikovani kaje što je gasio banke? Kaže, šta vam je najteži posao bio? Gašenje banaka. Zašto? Nismo dobili odgovor gde se dedoše one pare sa Kipra. Gde su pare sa Kipra? Batić priča jedno, Velja Ilić priča drugo, odlikovani priča treće, Borka ćuti. Borka ćuti zato što zna, ne gde su pare, nego zna ko je pomerio pare i ko ih sada maltretira i zloupotrebljava, a Batić zna tu liniju iz Haga koja je išla preko norveškog veštaka. Znači, sve se zna. Nastavite da grickate nokte.

 Gospodine Duliću, pozivam se na članove 101. i 104. povodom poslanika iz DSS-a, a ujedno želim da afirmišem i član 27. zbog predsedavajućeg i da predsedavajućeg ohrabrim da i ubuduće ovako vodi sednice Narodne skupštine, jer je Narodna skupština praktično jedino mesto gde građani mogu da saznaju šta se dešava u državi Srbiji.
Prebacite daljinskim upravljačem na prvi program, tamo ćete videti, verovatno je krenula rasprodaja "Robnih kuća Beograd", prodaje ih Vojislav Koštunica. Naravno da njima ne odgovara današnja rasprava o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Zašto? Zato što je 2004. godine taj zakon donet kao epohalna tvorevina, ali u međuvremenu mora da izađe na videlo i kriminal koji se dešavao u "Dunavu". Sa različitih strana je taj kriminal.
Pa onda i oni koji su u DSS-u zaduženi da budu pametni tako što će da ćute, a o tome nam je gospodin Nikolić držao predavanja ovde nekoliko puta, kako se u onoj Narodnoj radikalnoj stranci, na koju bi oni hteli da liče, sa onim frakom njihovim, tačno znalo ko je zadužen da napada, ko je zadužen da brani, a ko je bio zadužen da ćuti. Pošto je Nikolić bio zadužen da ćuti, evo, videli ste koji je problem kada on progovori.
Juče su imali neki svoj sastanak u DSS-u; ne znam šta su tamo konzumirali, ali na nešto su se opasno navukli. Navukli ste se da čuvate nešto što je odlikovano.
U Crnoj Gori kada se kaže odlikovano, to je "Nikšićko pivo", a u Srbiji kada se kaže odlikovano, onda je Mlađan Dinkić. Vi rešite da li ste u G17 plus ili u DSS-u ili, još bolje, izvršite fuziju pa se skupite i sa Demokratskom strankom, pa ćemo onda na neku crtu, borite se tamo. Samo ne znam kako ćete da izađete na kraj pošto ste postali bezemljaši, vladari bezemljaši, izgubili teritoriju, izgubili imovinu i ne dozvoljavaju danas da ide normalna rasprava u kojoj bi građani Srbije jasno videli kakva je bila njihova namera od 5. oktobra 2000. godine, sve da se sprži, sve da se proda.
Danas imate da slušate u oblasti osiguranja kako se prži, kako se prodaje od strane demokratskog bloka i zašto je Narodna skupština zadužena sa 125,5 glasova da izglasa sve da bi se zadovoljili interesi i nalozi koji su došli iz inostranstva. SRS će vas kritikovati i obaveštavati građane o tome kakva je vaša podla namera i uloga.

Gospodine Mrkonjiću, što se tiče povrede, to su članovi 101. i 104, ali nastojim da osnažim član 27. i pohvalim i vas i vašeg prethodnika zbog načina kako se vodi sednica Narodne skupštine u cilju pravovremenog i istinitog obaveštavanja javnosti u Srbiji o tome šta se dešava u Srbiji.
Zahvalan sam poslanicima DSS-a i DS-a, ali oni koji prate ovaj prenos treba da shvate kakva je taktika za danas. Za danas je taktika bila da DSS pokrene pitanje nekih naših amandmana, kako ne bismo došli do amandmana na član 180a, gde se uvodi materijalna neodgovornost za Narodnu banku i sve državne službenike koji pričine štetu, podstaknuti od strane nekih tajkuna i ko zna kojih belosvetskih mangupa. Ali, mi ćemo doći do tog člana, pričaćemo o Zakonu o osiguranju, da javnost sazna šta se krije i šta je osmislio onaj odlikovani.
Onda ulazi Demokratska stranka sa svojom pričom o izborima i demonstrira nešto što ja već pet godina pokušavam, nije mi do sada uspevalo, a sada mi vrlo lepo ide. Kako se javi koji predstavnik Demokratske stranke, on sa ove govornice demonstrira državni terorizam. Čuli smo od gospođe Kolundžije da postoji osnov sa policijom i osnov bez policije. Vi imate osnov bez policije, pa ćutite, mi imamo osnov sa policijom, i to je realno stanje, nema tu propisa, to je realnost. Ona je jača. Doduše, tu je i moj prijatelj Milan, on će da nam objasni kako je to NATO pakt, kafana sa 19 bandita, i mi uđemo u tu kafanu i tražimo neku pravdu, a onda tih 19 bandita nas premlati. To je Đinđić svojevremeno... Ti ćeš to lepo da objasniš, drago mi je kada izađeš da objasniš kako su ti banditi rasturili našu državu.
Vrlo prosto i jednostavno. Ja vas od početka nazivam pučistima, ali sada ste otišli malo više, sada ste, sa pozicija revolucionarne pravde i sprovođenja, došli u fazu državnog terorizma, zloupotrebljavate institucije države da biste sproveli svoje interese, imamo totalni haos u državi.
To građani vide i ja ih ubeđujem, haos od kada je došla Demokratska stranka, demokratska opcija, to je ono što uništava Srbiju na svakom koraku. Samo da vas podsetim šta ste pričali o lokalnoj samoupravi do 2000. godine, a šta radite danas. Javiću se ponovo da objasnim, pošto vidim da nekima nije jasno.

Članovi su 101. i 104, ali to sada gubi smisao, s obzirom na to da je gospodin Stanimirović u evakuaciji, pobeže čovek, šta da radimo.
O čemu se radi, poštovani gledaoci i dragi građani Srbije? Radi se o tome što, da l` zbog toga što su onemoćali ili zbog promene taktike, više nemamo na delu performans zvani "kondomom protiv kordona", nego "kordonom protiv naroda". Malo ste ostarili, pa ste napredovali, nemate šta da suprotstavite kordonu, pošto su sada kordoni kod vas, pa ste kordone isturili u prvu borbenu liniju protiv izborne volje građana. Samo da vas podsetim, gledao sam ja vaše terevenke po ulicama, i šerpe, i lonce i sva ostala sredstva propagande, zamajavanja, zbunjivanja građana Republike Srbije, ali je došlo vreme da se podvuče crta i da se svedu računi.
Znači, oni što su lupkali u šerpe, što su igrali pored policije, što su prozivali za državni terorizam, postali su danas državni teroristi. Protiv izborne volje građana oni angažuju policiju, ali kako? Nema rešenja, ne zna se ko je komandovao, ko je naredio, ko je poslao, pa se čak ne zna ni ko je platio gorivo za one privatne autobuse, ali je bitno da se završi posao.
Pobeže Stanimirović.
Kaže - legalno. Imate prava da se ljutite, a gde vam je Dragiša Đoković? Da niste nešto zaboravili, možda?
Da niste zaboravili Bodrum i Nedu Arnerić i Pajtića, koji je muvao ovde sa onim karticama? To vam je DS.
Znači, Srbija može, i ne mora ništa da postoji u njoj, ali mora da postoji ova klica, ovaj način razmišljanja, ovaj drp sistem, pučistički. Sada je to državni terorizam. Kada vidite policajca u Srbiji, pitajte ga da li ima žuti nalog, a ako ima nalog žute boje, onda znajte šta vam sledi.
Demokrate mogu da se sastanu u kafani i da donesu odluku i da kažu – to je odluka SO. Možda sam nešto pogrešio, Velimir Ilić je pre nekoliko dana, kao krunski insajder, rekao – DOS je po kafanama donosio odluke, pa je navodio i pijanke, pa i kupaće gaćice, pa i ko je koga izbacio iz autobusa, iz kamiona, iz vozila itd.
Treba da shvate građani, ovi rade tuđ prljav posao, da li na ćirilici ili na latinici, ali tuđ prljav posao. Što se tiče ovih policajaca koje ste stavili da služe ovima, zapamtite, ima nekih koji su vršili i streljanja u ime DS-a da bi dobili stanove, poput onoga na Meljaku, pa danas nemamo krunske svedoke šta je i ko je uradio i po čijem nalogu.
Srbija je mala država da bi se nešto sakrilo. Sve se zna. Izađite sa argumentima u raspravu, nemojte sa poluistinama. Zapamtite, nemojte kordone protiv naroda i izborne volje, a one kondome stavite na glavu.

Pozivam se na član 136. našeg Poslovnika i on se tiče predlagača ovog zakona, može da se protumači i predstavnika predlagača povodom ove tačke dnevnog reda. Da vas samo podsetim, na dnevnom redu su izmene i dopune Zakona o osiguranju.
Imam saznanja da je specijalno tužilaštvo dobilo izveštaj specijalne grupe Ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv organizovanog kriminala o jednoj zločinačkoj organizaciji koja je vršljala u okviru osiguranja, gospodine ministre, znači nema veze sa Đinđićem i sa ovim drugim stvarima, nego se odnosi baš na osiguranje, i taj izveštaj obuhvata period od 2000. godine naovamo.
Koliko sam informisan, zahvata sve one o kojima već godinama sve novine pišu kako su mladi, lepi i uspešni. Doduše, tu se nalazi i Labus, on nije baš toliko mlad i uspešan, ali je na čelu te grupe. Koliko sam informisan, ovo tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala ovih dana treba da pokrene postupak.
Verovatno prepoznajete da postoji sasvim dovoljno razloga da se zastane, makar na trenutak, sa raspravom o ovoj tački dnevnog reda, da ministar dobije prave informacije da li je ovo što sam saopštio tačno. Ne treba mesec dana, dovoljno je dva minuta, samo telefonom da se okrene, da se proveri da li sam rekao istinu ili sam možda, po ko zna koji put, preuranio pa se kasnije ispostavilo da je to istina. Naravno da nisam pogrešio, vi to dobro znate, jer nikada neproverene stvari ne iznosim sa skupštinske govornice.
Bilo bi vrlo nelogično da u nastavku se glasa o nekim odredbama ovog zakona koji ste vi predložili, kojima bi se na neki način sprečio krivični postupak protiv organizovane grupe. Samo da vas podsetim, gospodine ministre, da je jedna od tih tema interesovanja i popravka zatvora, još iz onog vremena, a ima tu i isplate nekih premija i nekih osiguranih suma nekima, povlašćenima, kada je gospodin Labus sa svojom šifrovanom firmom ...
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Ostavite Labusa.)
Gospodine Duliću, ovo tretirajte kao prijavu replike. Prosto sam se iznenadio, kiša pada napolju, čim je Albijanić ušao. Ne može da gluvari po ulicama. To je ta demokratija koju smo mi dobili.
Znači, gospodine Duliću, ima mnogo razloga zašto bi bilo dobro da ministar izvrši odgovarajuće provere, kako bismo mi u nastavku znali o čemu u stvari raspravljamo, jer ovako stičem utisak kao da svi saučestvuju - u čemu; u nečemu što druga polovina vlasti smatra da je kriminal. Zato bi bilo dobro da zastanemo, da ministar proveri, izađe ovde, saopšti i ako ima osnova nastavimo dalje da radimo, a ako nema prekidamo, dok se ne završi pitanje kriminala.

Gospodine Duliću, u dobroj tradiciji uvek na početku kažem koji je član Poslovnika prekršen. Javljam se zbog toga što je prekršen član 136. Poslovnika Narodne skupštine.

Znajući da uvek kada radikali dođu za ovu govornicu, vi prvo kažete, na koji se član pozivate, a sa mesta sam vas podsetio da i prethodnika iz vaše stranke upozorite da treba da kaže makar koji je član. Ta nervoza pokazuje, očigledno, da je pre dolaska u Narodnu skupštinu bio kod onog na pljeskavice.

Sada ću, gospodine Duliću, jedva čekam da mi neko postavi to pitanje.
(Predsednik: Izvolite.)
Vidite, gospodine Duliću, član 136. je povređen zato što kada pogledate član 2. Predloga zakona, član 25. Predloga zakona, obrazloženje, videćete da tu nešto nije u redu sa razumom. Nama je potreban ministar da nam objasni ko mu je ovo sastavio. Kako biste vi to bolje shvatili, jedva čekam, danima čekam da neko krene da postavi pitanje, evo, prvi je natrčao predsednik Skupštine.
Vidite, član 25, to vas Sonja Liht nije naučila, pripada tzv. prelaznim i završnim odredbama za primenu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, i on glasi: ''Odredbe člana 1. i 2. ovog zakona (misli se na izmene i dopune, a ne na osnovni tekst) primenjuju se po isteku pet godina od dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji...'' Sada vi pročitajte šta piše u članu 2, ne postoji reosiguranje praktično u zemlji.
Mora neko da nam objasni ovde, a ne trala-la pričama kako je neko nekada bio na vlasti, pa vi ste bili na vlasti tada. Gde je bio Perišić, u čijoj vladi je on bio ministar informisanja? S kim je 93. godine pravio Đinđić koaliciju? Gde je bio Đelić 92. godine, kome je bio savetnik, Vojislavu Šešelju ili je bio savetnik Milanu Paniću? O Labusu, o njihovim ženama da ne pričam.
Nemojte da izvrćete više istinu. Izađite ovde pa pričajte o zakonu. Nećete o zakonu, jer treba sve da se prikrije, da se ne vidi. Šta da se ne vidi? Pljačka. Zato vama ne odgovara ova rasprava.
Gospodine Duliću, eto zašto je potrebno da Cvetković izađe, ne samo da sedi ovde i da se smeška, baš ga briga, trlja ruke, završene privatizacije, maznuo pare sa ovima itd. Ne, nego da izađe i da kaže šta piše u članu 2, šta piše u članu 25, zašto ne valja amandman u kojem se kaže da se to briše.
Briše se jer nije normalno. Praktično, član 2. više ne postoji, a on reguliše reosiguranje. Ne, vi dajete preko B 92, dajete preko drugih trlalajke, pesme, sve je dobro, vi ste kulturni, mi smo primitivno prosti, vi ste mnogo dobri, vas hoće svet, nas neće niko. Otkad dođoste, bre, vi na vlast nema kuče za šta da nas ujede.

Gospodine Džudževiću, današnja rasprava izuzetno dobro teče. Pozivam se na član 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Znate, to je odredba koja kaže  da predstavnik Vlade mora normalno da napiše obrazloženje predloga zakona. Tvrdim da nešto nije u redu sa obrazloženjem Predloga zakona i sa pojedinim odredbama Predloga zakona.
Nemam ništa protiv što su sve najbolje u tim odredbama videli ovi Koštunicini, ali oni su videli nešto što ne postoji. Njima se sve priviđa. Predstavnik Vlade nije tu i radi javnosti, ako ikada javnost bude gledala ovaj snimak, moram da kažem, ovog puta radikali nisu hteli da napuste sednicu Narodne skupštine, iako nema prenosa. Zašto? Zato što bi oni na brzinu smandrljali ovih 17 amandmana i prošao bi im onakav zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju koji bi legalizovao kriminal.
Znači, računajte, danas ćemo o Poslovniku da pričamo zbog više razloga, dok ne napustite ovu salu i toliko onemoćate da morate da prekinete sednicu, da bismo krenuli sa sednicom u normalno vreme i obavestili javnost o svim detaljima, šta se krije iza ove podvale zvane zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Naravno, scenario vam je bio da nervozni radikali naprave neki navodno incident, a onda da bi to krenuli da vrte sledećih 750 dana. Propao vam je scenario. Zaboravite ga.
Idemo po Poslovniku, valjda će javnost imati prilike da vidi ovaj snimak. U sledećim javljanjima, a svi ćemo da se javljamo po Poslovniku, koristimo pravo koje vi koristite, meni je drago što koristite vaše pravo, meni uopšte ne smeta to kršenje Poslovnika, jer jedino tako možete da se otvorite i da izađe istina.
Moram da vam kažem, sa gledišta SRS, nama je izuzetno drago kada nas napadaju bivši predsednici pojedinih opština u Vojvodini, znate koja je to reklama za SRS. Izađe Srđan Milivojević, dva posto odmah dobijamo na reklami.
Dakle, ne trepneš i dobijemo dva posto. Zašto? Zgadio se ljudima, gase televizore. Znate da su ekrani u poslednje vreme izuzetno čisti, kada vas vide poneki put da izađete, oni pljunu na ekran, pa moraju da ga obrišu i uvek je čist ekran.
Znači, u sledećem javljanju bićemo još konkretniji i govorićemo o konkretnim kriminalima, pojedinih poslanika, pojedinih ministara. Dokle? Dokle god ne shvatite da ste danas napravili vrlo loš scenario.
Moram da vam skrenem pažnju, ovo će da vam se vrati. Zašto? Em što nas učite podlostima, stavljate nam i do znanja da su one legalne. Kada mi budemo na vlasti, mi samo treba da primenjujemo vaše standarde.
Nikada nećemo biti? Izađi muški, pa objasni za govornicom da nikada nećemo biti, ubedi prvo tvoje kući da nikada nećemo biti, a sumnjam možeš li tvoje kući da ubediš u to. Ne može ništa mimo prirode, zapamtite.
Znači, gospodine Džudževiću, javljam se po Poslovniku, bez obzira kada me upišete tu, Čolić se prijavio čovek, 16 puta diže ruku, a vi nećete namerno da ga upišete, ne vi, nego onaj Mićko pre vas. Upišite i mene po Poslovniku, a onda ćemo i po članovima zakona, i po amandmanima, i setićemo se da smo odavno završili sa uvozom radne snage, kako reče vaš voljeni predsednik.