Slažem se, gospodine predsedniče, ako je to tako, ja samo mogu da nastavim.

Gospodine Petroviću, u članu 333. Krivičnog zakonika je samostalno krivično delo. Kada kažem samostalno krivično delo, znači, kažnjava se pomoć svakom učiniocu krivičnog dela, ne samo ovih krivičnih dela koji se tiču zločina protiv čovečnosti, već i obične krađe itd. itd. U članu 333. i kazne su razvrstane u zavisnosti od težine krivičnog dela nekog izvršioca koga je ovaj prikrivao, čuvao itd.
Kako ste mogli to krivično delo da ubacite u ovaj zakon, jer je ovo zakon o nadležnosti? Ako idemo tom logikom koju ste vi primenili prilikom izrade ovog predloga zakona, moram da vas blago kritikujem. Mislim da je moglo da ide i krivično delo - neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, pa je onda moglo da ide i - lažno prijavljivanje u vezi s tačkom 1. i 2.
Ovo za lažno prijavljivanje, Nataša Kandić je prijavila Tomislava Nikolića da je ubio 15 ljudi u selu Antin. Kako ga je optužila? Optužila ga je u emisiji, preko novina, angažovana su bila sva moguća tužilaštva, sudovi i sve moguće policije, koji su demantovali, rekli su da ne postoji nikakav dokaz o tome. Da li je neko pokrenuo postupak protiv nje? Ne.
Dalje, davanje lažnog iskaza. Zašto to krivično delo niste vezali s nadležnošću ovog posebnog suda, posebnog veća i posebnih organa, već ste uzeli ovo prikrivanje?
Dalje, mislim da vi imate vrlo usko tumačenje pojma retroaktivnosti. Vi ćete da kažete - radi se o ratnim zločinima, oni ne zastarevaju. Oni ne zastarevaju, ali ova dela pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, da li ona zastarevaju ili treba da u pogledu zastarelosti dele sudbinu ratnih zločina? Drago mi je ako nije tako, mnogo mi je drago ako nije tako, ali sumnjam, gospodine Petroviću.
Ne, ne, nije ovo samo postupak, ovo je i pitanje nadležnosti. Ovo je, pre svega, zakon o nadležnosti, a posebno poglavlje se tiče postupka, gde postoji mogućnost prisluškivanja itd, itd., to je jedna druga oblast, slažem se. Ja pričam o prvom članu gde se govori o nadležnosti.
Šta žele ovim zakonom? Da se postupak protiv "jataka" ne vodi pred redovnim sudom, nego pred Specijalnim sudom. Zašto? Zato što je Specijalni sud pod kontrolom Nataše Kandić, Sema Lazara, Nensi, kako se zvaše, nevladinih organizacija, imate ovu ovde, kako se zove, što ima samo adresu, a nema ljude, Inicijativa mladih za ljudska prava, kako se zvaše. Oni su poslali pripravnike u Haški tribunal da se pripremaju za buduće sudije za ratne zločine, možete li da zamislite? Na toj adresi nema nikoga.
Pogledajte njihov sajt, to je ono na srpskom i na albanskom jeziku, Nosov, Nozdrov, kako se zvaše taj njihov glavni. To su oni što su protiv mene pisali krivičnu prijavu prošle godine, samo zato što sam išao kod Vojislava Šešelja u posetu.
Sad napadaju Vučića i mene, samo zato što znaju da treba da budemo u timu koji treba da pomaže Vojislavu Šešelju, nema drugog razloga. Samo zbog toga da suđenje ne bude pravično i da javnost ništa ne zna o tome kako su se kršila nečija prava, a država spava. Država kaže - mi smo ispunili naše obaveze. Koje obaveze, prema kome?
Dalje, kako ćete da utvrdite ovu novu tačku 3, gospodine Petroviću, a pravim vezu sa tačkama 1. i 2. Prva tačka odnosi se na naš Krivični zakonik, druga tačka se odnosi na Statut Haškog tribunala. Da li to podrazumeva da je lice koje je, navodno, osumnjičeno da pomaže nekom licu, da li se podrazumeva da je lice koje je izvršilo zločin, za koje se sumnja da je izvršilo zločin, optuženo, i pred kim? U Hagu ili u Srbiji?
Ako je u Srbiji optuženo, pa, hajde, neki rezon i postoji da se ugrađuje ovo, ali ako je to lice optuženo u Haškom tribunalu, onda je druga stvar. Mislim da imate Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, mislim da je član 333. Krivičnog zakonika - samostalno krivično delo i za suđenje za to delo nije potrebna specijalna nadležnost, dovoljan je sud, redovan sud.
Napušta se praksa specijalnih sudova, to moram da vam kažem. Ne postoje.
Samo polako, gospodine Ristiću, sad ću ja vama sve lepo da objasnim. Vi ste moj branilac bili, gospodine Ristiću, kada je to bilo potrebno za plakate, i odbranili ste me.
Ne, ne, pustite vi to, gospodine Milivojeviću, ovo su ozbiljne teme, nije za šalu.
Skrećem vam pažnju na još jednu stvar. To takozvano pravilo 11 bis Pravilnika o postupku i dokazima, koji važi u Haškom tribunalu, nastalo je onog momenta kada se ukazala potreba da se promeni pravilo 28, a zasniva se na tome što je dežurni sudija olako prelazio preko činjenica da su optužnice koje se dižu nepotpune, netačne i da ne pričam šta se sve sadrži u tim optužnicama.
Postoji opasnost da se, ako sudija pojedinac olako proglasi tu optužnicu, konstituiše nadležnost Haškog tribunala i za, u krivično-pravnom smislu, beznačajni predmet. Haški tribunal je počeo da radi i sa krivično-pravno beznačajnim predmetima, recimo, Duško Tadić, prvi predmet.
Radi vašeg saznanja, u svetu je objavljeno između 50 i 100 knjiga o suđenju Dušku Tadiću. Nijedna nije afirmativna za Haški tribunal. Sve su kritičke, naučnici se, maltene, krste i levom i desnom rukom. Zar je moguće da se u Hagu primenjuju takva pravila i da se to tako radi?
Radi vašeg saznanja, ovaj sada sudija, Ori Alfons, kako se zove, on je u predmetu Duška Tadića bio kobranilac sa Vladimirovim, to Boško bolje zna.
Sudija Ori, kao deo tog tima za odbranu Duška Tadića, pisao je žalbu u kojoj je osporavao nadležnost, odnosno legalitet i legitimitet Haškog tribunala i izuzetno dobru žalbu je napisao. Nikakva smetnja nije postojala da se posle nekoliko godina vrati, ali sada ne kao branilac, nego da bude sudija u tom tribunalu i da kaže - ovo je nadležan, legalan, legitiman organ, legalni sud.
Vidite kakva je ta promena mišljenja, stručnog mišljenja, ne pričamo o političkom itd.
Vi šaljete ljude tamo, kako reče neko od vaših, neka tamo dokazuju nevinost. Nevinost se pretpostavlja kod svakog čoveka. Onaj ko vas optužuje, on treba da dokaže da ste vi krivi i, u suštini, tamo treba da se dokaže nevinost. Neko je tamo iz tima odbrane izračunao - na jednog lažnog svedoka Tužilaštva ne pomaže ni 10 pravih svedoka odbrane. Deset pravih svedoka odbrane, koji iznose, vrlo razumno, činjenice o događajima u pogledu mesta, vremena, učesnika itd, ne mogu da opovrgnu jednog lažnog svedoka. Tamo postoji kategorija - osvežavanje pamćenja svedoka. Kažu - ovom svedoku treba da se osveži pamćenje, treba da ide na reciklažu.
Sve sudije koje rade u Haškom tribunalu, kada dođu na vikend u svoju domovinu, doživljavaju neprijatnosti od svojih kolega sudija. Krste se ljudi i levom i desnom rukom, kažu - kako možeš da primenjuješ tamo neka pravila koja ne važe u našoj zemlji? Bez obzira na to da li je u pitanju kontinentalni ili ovaj drugi sistem.
Kod nas - videla žaba da se konji kuju, digla batak, čeka da se potkuje, da liči na Haški tribunal.
To je nešto što je nakazno, što je bruka za pravo, za istoriju prava. To se kod nas preslikava.
Gledajte kako se ide dalje. Kaže se - to su jataci. ''Jatak'' je u našem jeziku reč koja je dosta afirmativna, jer ukazuje da neko skriva hajduka, koji je po zapadnim kriterijumima neki Vilijem Tel, koji se bori za pravdu, protiv onih koji ugnjetavaju narod, koji pljačkaju itd. Kako, u našem žargonu, vi hoćete da sudite jatacima?
Ovo vaše što ste predložili, ja bih prihvatio, gospodine Petroviću, ali samo pod jednim uslovom, da prethodno sprovedete postupak protiv svih za koje se sumnja da su izvršili krivično delo po članu 332. - neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca. Tu bih, prvo, rekao - Tadić i Koštunica. Jedan je bio ministar odbrane, jedan je bio predsednik SRJ.
U svim izveštajima vama drage Karle del Ponte se kaže da je SRJ skrivala Karadžića i Mladića.
Sprovedite postupak protiv njih. To je mnogo teže krivično delo, mada mislim da tu ima elemenata i za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Zašto ne krenemo tim redosledom? Hoćete li da pokrenete postupak protiv Vladana Batića, zato što je kao ministar pravde naredio okružnom javnom tužiocu da odustane od gonjenja 15 lica za koje je opštepoznato da su izvršili zločin?
Gospodine Petroviću, pogledajte dve rezolucije Saveta bezbednosti iz 1993. godine, onu februarsku, i onu majsku, kažu da je ova majska važna, ona je doneta 25. maja 1993. godine, na Titov rođendan, kad je usvojen i Statut.
Ako se pogleda koji su razlozi bili za osnivanje Haškog tribunala - masovno silovanje, masovna ubistva itd, moram samo da kažem jednu stvar - u svim postupcima koji su okončani pred Haškim tribunalom, bilo ih je 160 i nešto, mislim da je 108 okončano, nemate nijedan u kome se dokazala tačnost ijedne rečenice iz onog početnog izveštaja koji je sadržavao razloge zašto treba da se osnuje Haški tribunal.
Da vam to sad bude potpuno jasno, pre nekoliko meseci ovde je bio ministar inostranih poslova Italije Masimo Dalema.
On je 1999. godine bio premijer u Italiji i pošto su Italijani, narod, demonstrirali ispred Avijana, bili su protiv toga da s italijanske teritorije kreću avioni na Srbiju, da bi smirio njih i javnost u Italiji, Dalema je dao izjavu - građani Italije, nismo mi započeli rat sa SRJ, oni su započeli rat sa NATO paktom, a oni su započeli rat tako što su 300 hiljada ljudi ubili na Kosovu i Metohiji. Njegova izjava je objavljena u novinama, vrlo precizno mogu da vam kažem - 19. aprila 1999. godine.
Kada je gospodin Dalema bio, pre dva meseca, ovde da vas ubeđuje da treba da se prihvati ovaj Ahtisarijev plan, što ga niste pitali - gospodine Dalema, dajte nam dokaze o onih 300 hiljada mrtvih.
Vi vidite da vas ovi što vas stiskaju da nešto radite lažu. Nekoliko meseci posle tog stiskanja, pokaže se da je istina na drugoj strani.
Da budemo načisto, radi vas i radi javnosti, svaki zločin treba da se kazni, svako ko je izvršio neki zločin treba da odgovara, i tu nema spora.
Niko ne sme da brani nekoga ko je izvršio zločin. Ali, to mora da bude u sudskom postupku, u skladu sa zakonom, a ne - zakon pod noge, postupak pod noge, neka ovi iz inostranstva diktiraju presude itd.
Ne sme niko da podržava kršenje propisa i zakona. Ne sme niko u Narodnoj skupštini da u zakone i propise ugurava nešto što je neustavno.
Kako može naš sud da sudi i da se poziva na Statut Haškog tribunala? To je nemoguće, gospodine Petroviću.
To je isto kao kada bismo mi primenili krivični zakon Velike Britanije na događaje u Srbiji, prema srpskim državljanima. To je nemoguće. To je ona prethodna izmena, nije ova koju vi predlažete.
Član 333. Krivičnog zakonika se odnosi na samostalno krivično delo. Za ta dela su nadležni redovni sudovi. Nema potrebe da se ta dela izvlače i daju Specijalnom veću ili organima nadležnim po ovom zakonu koji se tiče ratnih zločina.
Drugo, gospodine Petroviću, SRJ, a to znači i Srbija, jula 1998. godine je bila zastupljena prilikom usvajanja Rimskog statuta. Mi imamo status države članice Skupštine Rimskog statuta i to morate da znate. Naši su bili uključeni i prilikom donošenja pravilnika o postupku i dokazivanju.
Gospodine Petroviću, taj pravilnik o postupku i dokazivanju donela je Skupština država članica. Ona ima status zakonodavnog tela. Nisu ga donele sudije tog stalnog suda.
Dalje, ta skupština je usvojila i elemente bića svih ovih zločina. Malo je ostalo sporno oko agresije, ali zločin protiv čovečnosti, ratni zločin, element je bića krivičnog dela. Dakle, Rimski statut i ovaj njihov pravilnik odražava međunarodno običajno pravo, kada su pitanju teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Postupak je, u suštini, evropski, naš. Ako mislite da dograđujete naše krivično zakonodavstvo iz ove oblasti, onda koristite to, nemojte Statut Haškog tribunala, jer je to akt na koji ne može niko da se poziva.
Dakle, doneo ga je Savet bezbednosti, na bazi glave 7. Povelje Ujedinjenih nacija - sredstvo za obezbeđenje mira, ad hok. Znači, na to se pozivaju i nećete mnogo da pogrešite.
Radi vašeg saznanja, Amerikanci su ga potpisali i ratifikovali, pa nisu dali ratifikacione instrumente, Klinton se popišmanio.
Znate ko je zastupao Ameriku na pregovorima? To je gospodin Meron, ovaj sada što je predsednik Suda u Hagu. I, Amerikanci blokiraju taj sud, nisu jedini.
Nisu ga oni blokirali bilateralnim sporazumima, da se na njihove vojnike ne primenjuje taj rimski statut, oni ga i sada blokiraju i mnoge države blokiraju taj sud, jer su čuli da može da se desi da se sudska praksa Haškog tribunala preslika i na taj sud, na buduće predmete. a to niko živi ne želi.
Zapamtite još jedno, nijedan naš sud ne može da primeni teoriju udruženog zločinačnog poduhvata. Tu teoriju je u Nirnbergu izmislio pravnik Ministarstva odbrane Amerike, zbog toga da se napravi strateška prednost za tužilaštvo, jer se ne poštuje nijedno načelo dokaznog postupka.
Od udruženog zločinačnog poduhvata odustaju i Amerikanci i Britanci.
Naši sudovi to ne mogu da primene, a onda to stavite u vezu sa pravilom 11. bis, koje predviđa mogućnost da se proslede neki predmeti, i budite malo aktivniji kada se predmeti sele ili prosleđuju sudu Bosne i Hercegovine, pogotovu kada se radi o državljnima Republike Srbije, a ima ih nekoliko.
Jer, ova država, ne prozivam vas, već prozivam prethodnog ministra, bila je suviše pasivna, jer se nije grabila za predmet zbog našeg državljanina. Radi vašeg saznanja, u pitanju je Mitar Harašević.

Gospodine Duliću, to je član 226. Mislim da je, radi javnosti i radi poslanika, potrebno neko razjašnjenje. Član 226. govori o objašnjenju. Svodi se na isto.
Naravno, očekujem objašnjenje od gospodina Petrovića, ali i ukoliko ne usledi to objašnjenje, ne zameram gospodinu Petroviću, jer ćete videti iz mog pitanja o čemu se radi, tako da mislim da, čak, ne može da odgovori na to pitanje.
Poznato je da nosioci tih pravosudnih funkcija u najširem smislu reči ne bi smeli da komentarišu tekuće sudske predmete i ne bi smeli u svom radu da se rukovode nekom politikom, već, pre svega, zakonom i pravom i, svakako, ne bi smeli u javnosti da nastupaju sa političkim komentarima.
Samo vas obaveštavam, mislim da je i vama poznato, jer su svi mediji to objavili, ovaj tužilac za ratne zločine, neki Vukčević, vrlo često odapinje političke komentare. Ne samo što daje političke komentare, nego komentariše i tekuće predmete, obično ono što ''ide u cilju istrage'', ne priča se.
Nedavno je rekao da u Skupštini radikali iznose uvrede, skupljaju jeftine političke poene, da ih nešto svrbi, vezano za ''Ovčaru'' i za ''Zvornik'', da ima potrebe da ih svrbi itd.
Osim što smatram da je to nedozvoljeno za jednog tužioca, samo bih hteo da vam skrenem pažnju na to da SRS nikad nije komentarisala tekući sudski predmet. Mogli smo da komentarišemo te sporedne, vansudske uticaje na naše pravosuđe i da to kritikujemo, i to ćemo da radimo. I danas, u nastavku, verovatno i sutra, uvek ćemo to da radimo. Ono što mene zabrinjava jeste svojevrsno ćutanje zbog činjenice da postoje kompletni dokazi kršenja ljudskih prava optuženih lica.
Gospodine predsedniče, najavljeno je suđenje Vojislavu Šešelju za 7. novembar a, ne znam da li znate, Tužilaštvo još nije obelodanilo 600.000 strana materijala. Dakle, od toga je 400.000 strana za koje oni kažu da su optužujuće, a 207.000 strana za koje Tužilaštvo, odnosno Karla del Ponte kaže da su oslobađajuće za Vojislava Šešelja.
Da li možete da zamislite 600.000 strana, koliko je to prostora. Vidite, i niko da digne glas i da kaže, pa, čekajte ljudi, kakvo je to suđenje, da li je optuženi obavešten o svim aspektima optužbe protiv njega? Dakle, da li on zna od čega treba da se brani?
Ne zna imena svedoka, svi su pod nekom zaštitom, vodi postupak protiv Karle del Ponte i još dvoje iz Tužilaštva, zato što su nedozvoljeno učinili akt nepoštovanja Suda, što je, takođe, kažnjivo delo. To bi, otprilike, bilo kod nas krivično delo protiv pravosuđa. U Hagu je to nepoštovanje Suda, jer se ometa sprovođenje pravde.
Ja sam završio, gospodine Duliću, dovoljno je što sam rekao. Hvala.

Član 226. Verovatno gospodin Petrović ne može u ovom trenutku da odgovori na ovo što ću da postavim kao pitanje.
Gospodine Petroviću, priča se, a hteo bih da nedoumicu podelimo na neki način, da Brunu Vekariću, ovom specijalnom portparolu, sve govore sastavlja njegov otac.
On je sinoć, za divno čudo, pokazao veliku dozu pristojnosti, za razliku od njegovog šefa.
On je bio, valjda, prvo pravnik, pa je posle diplomirao, zahvaljujući prijateljstvu njegovog oca i Vojina Dimitrijevića. Vi to možete da proverite, a nije, u krajnjem slučaju, toliko bitno.
Mene interesuje da li je tačno ovo što se priča da gospodin Vukčević ima ćerku koja radi u Italiji, u nekoj firmi ovog Hamovića. Zašto vas to pitam?
Vidim da se čudite, ja sam se zaprepastio kada sam dobio tu informaciju, pa hoću da je proverim.
O čemu se radi? Mi stvarno moramo da proniknemo i vidimo koji su motivi tog gospodina Vukčevića, koji je u ime jedne stranke bio na čelu svih tužilaca svojevremeno, šta njega, u stvari, motiviše da pokazuje ovakvu nervozu u svom radu i neprofesionalnost.
Ne želim da izazivam replike gospodina Batića, on je sve objasnio. Ono što je gospodin Batić rekao i objasnio, ako se stavi u kontekst Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, onda, gospodine Petroviću, sledi zaključak da je odgovoran Zoran Živković. Tako ispada po Batiću. Zašto?
Zoran Živković je imao hrabrosti da kaže Karli del Ponte - ja neću optužnice da primam, ja sam predsednik Vlade, dajte ih nekom drugom. Svi su ga napadali zbog toga.
Samo da vas podsetim, prvi miting u znak podrške policajcu bio je u Srbiji krajem 2003. godine, sećate se, kada je policija demonstrirala, ne da generala da ide u Hag.
To je sve kontradiktorno s onim što je rekao gospodin Batić. Sama njegova pomisao da pravimo nešto specijalno zato što redovno nije sposobno, jeste besmislena, jer, ipak, ovo veće primenjuje naše propise. Neće sudije da se uhvate za Statut Haškog tribunala, da ih sutra neko proziva zbog ne znam čega, već se drže principa zakonitosti u svom radu, bez obzira na to šta mislimo o tim sudijama, kako sude, šta rade, itd.
(Iz sale: Vreme.)
Imam vremena, nemojte da se sekirate. Uživajte.
Mislim da bi bilo dobro da nam odgovorite, ako je to tako, onda bi i Batić bio odgovoran, i on je prikrivao optuženika.
Veliki feler ovog zakona u smislu člana 333. jeste vreme kada je neko delo iz člana 333. izvršeno i teritorija na kojoj je izvršeno.
Taj član je potpuno neprimenljiv sa gledišta ovog specijalnog veća i specijalnog tužioca.
Neki pozitivan efekat, u smislu krivičnog gonjenja, neće biti postignut, apsolutno neće biti postignut. Vi ste svesni toga.
Postoje fundamentalni, suštinski problemi člana 333. u ovom zakonu, ukoliko se budu ugradile te odredbe, ukoliko se prethodno ne ugrade sve one odredbe koje sam malopre citirao, koje su daleko teže od te odredbe.

Gospodine Duliću, za razliku od mojih prethodnika, mislim da ste u obavezi, posle mojih reči koje budete čuli, a tiču se povrede Poslovnika, da odgovorite, pa, ukoliko nisam zadovoljan vašim odgovorom, a ja ću to smesta da kažem, onda ćete to da stavite na glasanje u danu za glasanje, da bi se utvrdilo da li ste povredili Poslovnik.
O čemu se radi?
U Poslovniku postoji član 90. koji reguliše kako se dolazi do dnevnog reda sednica Narodne skupštine. Međutim, pored Ustava, imamo i Ustavni zakon, a u Ustavnom zakonu, da vas podsetim na numeraciju članova, imamo član 5, član 6, a uzeću za primer prilikom ovog izlaganja član 9.
Član 9. reguliše izbor sudija Ustavnog suda i donošenje zakona koji treba da uredi postupak donošenja odluka u Ustavnom sudu i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda. Moram da skrenem pažnju da su najmanje još tri tačke dnevnog reda koje ste stavili na dnevni red ove sednice, na neki način, u vezi s Ustavnim sudom, sa zakonom i samim organom.
Kako bi Vlada mogla da poništi opšti akt lokalne samouprave, a za to se borite u sledećoj tački dnevnog reda, kada Vlada ima rok od pet dana da pokrene postupak pred Ustavnim sudom? Gde je taj ustavni sud pred kojim bi se pokrenuo postupak?
Gospodine Duliću, Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije je precizan i jasan u ovim odredbama, ne želim da ih citiram, jer javnost je već upoznata, svi u Narodnoj skupštini znamo o čemu se radi. Vi, gospodine Duliću, izuzetno dobro znate o čemu se radi, pa vas pozivam da odgovorite zašto od prvog dana neprekidno kršite Ustav i Ustavni zakon? Ko je vas ovlastio da ga kršite? Zar je moguće da zbog nesposobne Vlade i zbog toga što Vlada ne može da se isparceliše a da ne uđe u tuđi atar, trpi cela država? Zašto niste uvrstili u dnevni red tačke koje odražavaju obavezu iz Ustavnog zakona?
Nisam zadovoljan odgovorom - nemam predlog, nije mi dostavila Vlada itd. To nije odgovor. Takav odgovor je samo priznanje nemoći.
Moram da vas podsetim da je, verovatno, 99% poslanika u ovoj Narodnoj skupštini glasalo za Ustav Republike Srbije. Zar je moguće da to više nikoga ne obavezuje?
Ako vi ne poštujete Ustav, Ustavni zakon, ako to isto čini Vlada, ako to isto čini predsednik Republike, kako možete nekoga na ulici da prozivate što ne poštuje Ustav? Gde vam je moralno pravo?
Znači, nemojte da mi dajete odgovor - nemam predlog od nekog zvaničnog predlagača, jer to nije odgovor. Odgovorite, zašto niste uvrstili u dnevni red one tačke na koje ste obavezni po Ustavnom zakonu?
S obzirom na to da je činjenica da ih niste uvrstili, učinili ste povredu Poslovnika koja, u krajnjem, treba da ima za rezultat i vaše razrešenje, jer ovo više ne može da se trpi. Šest meseci kršite Ustav svaki dan.

Gospodine Duliću, to je član 27. našeg poslovnika, a odnosi se i na ono što sam malopre pričao u članu 90.
Mogao sam da pretpostavim kakav ćete vi odgovor da date kada je u pitanju ispunjavanje obaveze Narodne skupštine u pogledu Ustavnog zakona. Ja sam očekivao, gospodine Duliću, malo inteligentniji odgovor i inteligentniju reakciju.
Nisam zadovoljan vašim odgovorom, a bilo bi dobro da ovaj stenogram kasnije uzmete i da dobro proučite i shvatite šta sam hteo da vam kažem.
Gospodine Duliću, vi imate obavezu da, kada sazovete sednicu Narodne skupštine, u pozivu za tu sednicu stavite, između ostalog, i dve tačke.
Ne mogu tačno da vam kažem kako treba da glasi taj dnevni red i kakav naslov treba da bude tih tačaka, ali jedna, sigurno, mora da bude - izbor sudija Ustavnog suda, a druga treba da bude - zakon o Ustavnom sudu Republike Srbije, postupku i pravnom značaju odluka Ustavnog suda.
To što ne postoji predlog zakona, to što ne postoji, možda, predlog, a ja znam da postoji predlog za izbor sudija Ustavnog suda, pitanje je koje će poslanici da rešavaju ovde.
Ja vam tvrdim, ako vi te dve tačke stavite na dnevni red, niko vas neće prozvati zato što ne postoji predlog akta. Zašto? Vi ste ispunjavali svoju obavezu po Ustavnom zakonu, a onda ćemo mi u raspravi da vidimo ko je odgovoran i zašto se ne poštuje Ustavni sud, odnosno Ustavni zakon.
Zašto vam to kažem? Zato što vi isključujete vašu odgovornost. I vi poštujete Ustavni zakon, i Narodna skupština poštuje Ustavni zakon, pa ćemo u jednoj raspravi definisati ko je taj ko opstruira državu.
Ovi što ne mogu da se dogovore oko Mike, Đoke, Laze, ili ne mogu da se dogovore kako treba da izgleda zakon o Ustavnom sudu, oni će uvek to tretirati kao svoju ličnu prćiju i instrument za potkusurivanje, ali, posle jedne rasprave u kojoj bismo ih prozvali, da su krivci, oni više ne bi smeli tako da se ponašaju.
Samom činjenicom da to niste uvrstili u dnevni red, ili u onaj papir kojim sazivate sednicu Narodne skupštine, vi, gospodine Duliću, saučestvujete s njima.
Odmah da vam kažem, da ste to uradili još na prvoj sednici, da vidim koja bi to poslanička grupa izašla ovde da kaže - nisu ispunjeni uslovi da to bude u dnevnom redu. Onda bi ta poslanička grupa delila odgovornost s onim delom izvršne vlasti koji oni podržavaju u Narodnoj skupštini.
Zašto je sve ovo potrebno? Da ne bude ljage na Narodnoj skupštini. Narodna skupština je zakonodavno telo. Mi donosimo zakone, mi biramo. Svi oni koji nas blokiraju, blokirali su državu, Ustav, Ustavni zakon.
Lepo pročitajte stenogram, pa shvatite šta sam hteo da kažem i potrudite se da hitno, na prvoj narednoj sednici, stavite u dnevni red te dve tačke dnevnog reda, bez obzira na to da li ima ili nema papira koji mora da bude prisutan, pa da u jednoj raspravi zaključimo, svi zajednički, ovde, da li mi imamo Vladu.

Srđane, mlati ti kući celu noć. Ovo je Narodna skupština, ovde se ne mlati. Čudi me da nisi otišao do ambasade. Nije, valjda, da je Čeda Jovanović preuzeo primat u saradnji s američkom ambasadom, kod gospođice Nensi? Vodite računa.
Moram da pratim, zato što mi uništavate državu i onda sa zebnjom pratim sve vaše susrete. Tako sam bio zaprepašćen da se ćuti, jer je skoro bio neki sastanak sa NATO paktom, jel' tako beše, gospodine Deliću, i ovaj Mićunović raspalio po svojoj državi. Umesto da brani svoju državu, on kod NATO-a napada svoju državu u svojoj državi. Bruka i sramota.
Danas čitam u novinama, Amerikanci nam određuju ko će da bude sudija u Veću za ratne zločine, ko će da bude tužilac, ko će šta da radi. Znači, suverenitet ne postoji. To je demokratska tekovina.
Da se vratimo na ove zakone. Spojili su četiri zakona u jednu načelnu raspravu i jedina zajednička tačka jeste slovo "z", drugo je sve različito.
Prvo ću nešto da ispričam o zakonu o Vladi. Imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, i to u postupku kada se vrši usaglašavanje propisa sa novim ustavom. Šta to znači? Ako je donet novi ustav, propisane su neke nove obaveze, data su neka nova rešenja, nešto što se drastično razlikuje od prethodnog ustava, pa se, onda, donosi nov zakon. Zašto nov zakon?
Da bi se u "Službenom glasniku", prema datumu i broju "Službenog glasnika", videlo i vizuelno da se radi o novom propisu na bazi novog ustava.
Kada se, u smislu usaglašavanja sa novim ustavom, menja zakon koji je izvorno donet po starom ustavu, onda je, otprilike, situacija sledeća. Nova vlada kaže - imamo staru košulju, pa je ona iscepana, mi ne želimo da imamo novu košulju, nego ćemo ovu da operemo i da je malo zakrpimo i to će da bude košulja.
Druga varijanta zašto se ne ide na nov zakon jeste što su se uplašili da će, možda, povodom svakog člana tog novog predloga zakona da budu neki amandmani, pa onda kažu da mnogo kasnimo u Evropu itd.
Uzećemo za primer ovaj zakon o Vladi. Taj zakon je donet 2005. godine i sada se menja u skladu sa Ustavom koji je objavljen 2006. godine. Trebalo je ići na potpuno nov zakon.
Da je Vlada svesna ovog problema, najbolje pokazuje član 15. zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi. On glasi: "Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst zakona o Vladi".
Zašto sada radimo dupli posao? Zar nismo mogli da donesemo potpuno novi zakon o Vladi i ukoliko je neki veliki problem, veliki strah u Vladi, mogli su da kažu - u odnosu na postojeći zakon, u novom zakonu se menjaju neka rešenja u članovima 5, 17, 20. i 25, jer je u toku postupak usaglašavanja propisa.
Sada ćemo imati zakon o izmenama i dopunama Zakona, pa će onda Zakonodavni odbor da objavi prečišćeni tekst, pa će onda tekst da dobije jedinstveni broj, pa ćemo da kažemo da je to sada zakon u skladu sa novim ustavom. To je običan marifetluk. To pokazuje koliko je Vlada neozbiljna; ona je prepuna frakcija.
Ako bi se čitali novinski članci samo za proteklih godinu dana, teško da biste našli dvojicu koji se nisu posvađali preko novina. Ima ih manje? Tako sam protumačio ministra. Znači, ima ih manje. Znači, samo se ministar sam sa sobom nije posvađao preko novina. Hvala vam, to je sada potpuno jasno.
Kakva je situacija? Imate situaciju na dan kada se birao guverner; jeste da je bilo teško ovoj strani da glasa za njega, oni su glasali po sistemu "manje zlo", kao što reče Čanak - onog dana kada je trebalo da glasamo za Koštunicu, jedan naš sedeo ceo dan na ruci da mu utrne, da ga, kada zaokruži, manje boli. ''Zatvori nos, pa glasaj za DOS'', tako beše, svi znate.
Ministar finansija napadne tog dana izabranog guvernera NBS i, evo, 16 dana se svađaju oko toga da li će inflacija da bude ovolika ili onolika, a to je neka jedinstvena politika itd. Stvarno, strašne stvari se dešavaju.
Ono što je najgore za pravni sistem, jeste kada se prepisuje odredba Ustava u nekom zakonu, ali oni su napravili korak dalje u ovih nekoliko predloga zakona.
To su radili isuviše parcijalno, pa se izgubio smisao, te na taj način duh norme iz Ustava nije odslikan u zakonu već se javljaju rupe. Rupe se javljaju svesno i namerno. Zašto?
Mi smo, od kada je došla demokratija, navikli da možemo bez završnog računa, da možemo bez budžeta, da možemo bez vlade, da možemo bez izbora, da možemo bez ustava, da možemo bez ustavnog suda, da možemo bez svega. Bez čega ne možemo? To je ona poruka - ne možemo bez demokratskog bloka. Zašto? On je etalon za sve. On je etalon za negativnu emisiju zračenja, on je etalon za efekat staklene bašte, on je etalon za reklame, on je mentalni etalon, on je u svakom pogledu etalon. Zašto? Voli ih Zapad. Vrlo prosto i jednostavno.
Ono što, po definiciji, mora da ima jedna država, što spada u klasičnu definiciju države, demokratija nam je rekla da ne mora. Zašto? Zato što su pučisti.
Idemo dalje, ne odgovara im zakletva. Samo da vas podsetim šta nam je demokratija dala. Mi smo imali ministra Pitića u onoj Živkovićevoj vladi i posle tri meseca obrazlagao je neki zakon ovde. Onaj naš Mirčić se dosetio da ga pita - kada si položio zakletvu da budeš ministar?
Onda Nataša Mićić, čuveni predsednik Narodne skupštine, izvrši proveru, stvarno nije položio zakletvu, čovek je šest meseci zastupao državu bez položene zakletve. Napravila se pauza od pola sata, on položio zakletvu, nastavio dalje da obrazlaže zakon.
To nam je samo demokratija dala. To je interesantna stvar. Kako to da narod ne žigoše takvo ponašanje? To je enigma za normalne ljude. Da su radikali uradili dva posto onoga što radi demokratski blok, mi bismo bili sravnjeni sa zemljom od NATO-a, bile bi bombe na sve strane. Oni mogu sve da rade.
Ako imate nešto protiv, izađite za govornicu. Skupite hrabrosti, izađite, obratite se javnosti i kažite - Krasić je prevario, od reči do reči, za sve što je rekao.
Nemojte tako podmuklo, cinično, bezobrazno i kukavički, sa strane. Isprsite se, vas narod voli. Dođite, kažite, pokažite se, zato postoji Parlament, da se priča, da se sukobe mišljenja, da kažete argumentaciju, da podnesete dokaze i kažete - Krasić je prevario sve, nemojte da verujete njemu. Vi ćutite ili izlazite sa nekim tamo floskulama, bez veze nešto ispričate.
Ako je kod ovog zakona o Vladi i postojala neka smetnja, zašto ste se plašili zakona o državnim praznicima? Prestala državna zajednica, dva-tri praznika koja su bila na tom, navodno, saveznom nivou, ili nivou državne zajednice, po nekoj logici, prelaze na republički nivo. Imamo naš Dan državnosti, imamo one naše verske praznike koje priznajemo, skupite ove i idete sa novim zakonom. Teško je i to bilo.
Mi smo u paradoksalnoj situaciji. Mi smo, sasvim evidentno, država republikanskog oblika i treba da imamo neki praznik kojim se slavi taj oblik vladavine, da se ne bi neko zbunio. Mi takav praznik nemamo. Dan državnosti može da se tumači i onako i ovako. Mi dan republike nemamo. Slažem se, možda 29. novembar nije ispravan, ali, sa istorijskog stanovišta, 29. novembar je prvi datum kada je republika zavladala.
Čitajte malo knjige, ja ne mogu sa vama nepismenima. Pročitajte malo knjige, ljudi! Tolike knjige postoje, Narodna biblioteka. Budite članovi Narodne biblioteke, a ne počasni član biblioteke, Boris Tadić, engleske biblioteke. Pravi član budite, koji čita knjige, a ne počasni član. Nemojte tako! Ovo je Narodna skupština, jeste ona laička, ali tu se podrazumeva elementarno znanje o nekim stvarima. Ne možemo sada da crtamo ovde, kredu i olovku, pa tablu, pa da crtam.
(Srđan Milivojević, s mesta: Možda je to žal za komunizmom?)
Žal za komunizmom? Ti meni to pričaš? Da si malo pročitao neke stvari, ne bi takvu glupost lupio! Požuri, Čeda ti je brži od Amerikanaca. Nensi tamo čeka, da znate.
(Srđan Milivojević, s mesta: Je li lepa?)
Pitaj Čedu.
E, vidite, znači, u takvim uslovima mi treba da progutamo ovo što nam se nudi. Naravno, mi ćemo ovo da osporavamo. Podneli smo nekoliko amandmana kojima ćemo da pokažemo šta sve ne valja. Međutim, da vidimo o kakvim je to ekspertima reč, zbog kojih se, navodno, i menja ovo.
Samo da vas podsetim da postoji neka mala grupa ljudi koji se, navodno, bave politikom, koji kažu - stručnost ispred politike. Oni daju samo stručnost, njih politika uopšte ne interesuje. Onda smo saznali da nestranački kandidat Jelašić mora da bude izabran, jer unutar stranačke podele u Vladi - to je pripalo stranci G 17 plus. Ja sam mislio da se tu sve završava sa tim mentalnim stvarima. Međutim, mi smo otišli dalje. Mi smo dobili ''Mileta drekavca'', mislim da se tako zvaše, ''Mile tranzicija''.
Ja sam mislio da je on glumac, međutim, vidim da je on veliki stručnjak za neku reciklažu, šta rekoše ono? Gde je to naučio? Na akademiji? Ne verujem. Da li je na B 92? Tamo je mogao najgore stvari da nauči.
Ne mogu, znate, da se ljutim na tog čoveka. On je dao izjavu, kaže, znate šta, dobro je što su mene izabrali da tamo radim, zaposlili su me, jer treba da mi plate ono što sam za njih radio ove godine u cilju promocije, pa kaže - nema nikakve smetnje, ja ću to da naučim za nekoliko dana.

Evo, gospodine Esade, samo još dva minuta.
O čemu se radi? Ja se već nekoliko godina ubih dokazujući da u Hagu rade nekompetentni sudovi i sudije. Zamislite nešto. Tu izjavu je ''Mile drekavac'' čuo od nekog sudije, od sudije Šonburga. Naime, njega pozovu da tamo, u Austriji, održi neko predavanje o međunarodnom običajnom pravu. Sve novine su to objavile. On kaže ovako - ne sviđa mi se što se Karla del Ponte meša u politiku i što se meša u ono što treba da radi sud, ne sviđa mi se što ne primenjujemo kontinentalno pravo, ali mi je izuzetno drago što sam sudija, jer sam sada u prilici da naučim međunarodno običajno pravo.
Vidite, tu izjavu – da primenjuje međunarodno običajno pravo čovek koji kaže - kada sam postao sudija, tek sada mogu da naučim šta je to međunarodno običajno pravo, ''Mile drekavac'' je čuo od Šonburga. I, on to kaže - drago mi je, ja sam inteligentan, reciklažu imam da savladam za nekoliko dana i zašto bi to bio uslov da se zaposlim. Uslov da se zaposlim je da budem blizak sa Božidarom Đelićem, sa Demokratskom strankom, jer su oni dužnici kod ''Mileta tranzicije''.
Tolike godine je on radio kampanju za njih, pa moraju nekako da ga isplate. Ovi iz inostranstva više ne daju pare i kažu - sad ste vi vlast, sada drpajte i završavajte poslove sa svojima.
Sve to stoji u ovom objedinjenom zahtevu za raspravu o ova četiri predloga zakona. Ko ne veruje u ovo što sam rekao, neka pogleda predloge zakona, pa neka izađe da kaže da li sam u pravu.

Gospodine predsedavajući, pogledajte malo ovo vreme, nešto je skupo, pa da smanjimo troškove.
Naravno, pozivam se na član 136. našeg poslovnika, a taj član reguliše sadržaj Predloga zakona, šta on mora da ima. Konkretno, stavljam primedbu, odnosno smatram da predstavnik predlagača mora da izađe i da nam objasni neke stvari.
Skrenuo bih vam pažnju, okrenite stranu 4 obrazloženja, poslednji pasus, zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, odnosi se na članove 12. i 13. Predloga zakona. Tu je dato objašnjenje osnovnih pravnih instituta.
Moram da vam kažem da, što se tiče ovog objašnjenja, ono jeste korektno, ali to objašnjenje i ono što je napisano u članovima 12. i 13. apsolutno nema nikakve veze, ili da budem precizniji, gospodine Markoviću, ovde je vrlo lepo napisano zašto se briše nešto u članu 40. postojećeg zakona i u članu 41. Ja potpuno delim to mišljenje, ali nigde nema objašnjenja za ovo što se unosi u novi tekst člana 40.
Evo, šta se unosi - odnosi predsednika Republike i Vlade zasnivaju se na saradnji i na pravima i dužnostima koji su određeni Ustavom, zakonom i drugih opštim aktima.
Mislim da je ovo, apsolutno, nepotrebna formulacija. Zašto? Nadležnost predsednika, nadležnost Vlade je definisana Ustavom. U kakvom će odnosu da budu predsednik Republike i Vlada, pričamo o državnim organima, ne pričam o fizičkom licu koje je predsednik Republike ili fizičkom licu koje je predsednik Vlade, to je za Ustav i za zakon potpuno marginalna stvar, pričam o državnim organima. Kaže - njihova nadležnost je regulisana Ustavom, oivičena, omeđena, dokle neko, odakle drugi. Formalno je predsednik Republike na čelu izvršne vlasti, samo formalno, da vam ne pričam zbog čega.
Kako možete da napišete - saradnja? U kom višem opštem aktu od ovog vašeg predloga zakona piše da oni moraju da sarađuju? Kada kažete saradnja, dajte, objasnite mi šta to znači.
Da li vi to onda svodite na personalna rešenja ljudi koji su na čelu tih organa, moraju da piju kafu, moraju da se međusobno pozivaju itd.?
Mislim da je ovo potpuno nepotrebna odredba, da ovo treba kompletno izbaciti. Treba kompletno da se izbaci, iz prostog razloga - što ništa ne znači.
A, drugo nešto, pa nije potrebno da za ove personalce koji su na tim mestima napišete - saradnja. Oni mnogo dobro sarađuju, gospodine Markoviću.
Da vas podsetim na intervju Borisa Tadića, valjda je tada bio potpredsednik Demokratske stranke, septembra 2000. godine, u kome je on otvorio dušu, pa kaže - jeste, bio sam levičar, pod uticajem tate i mame, pa sam to napustio onog momenta kad sam pročitao knjigu. Koju knjigu?
Kaže - knjigu koju su napisali Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški, i ja sam levičarske ideje odbacio i prešao sam u liberale. Zar vi ne shvatate, građani Srbije, to je dvojac u kome se nalazi politički sin i politički otac, i ovo što se svađaju, navodno, kobajagi, pa to se otac i sin svađuckaju pomalo. Zašto? Da bi narod prevarili. To je dvojac, vrlo lepo vlada. Nije njemu bio idol ni Đinđić, ni ovaj, nego Vojislav Koštunica, zapamtite.

Članovi 101, 104, i da ne ređam još neke članove.
Izašao sam samo zbog toga da se ne zbuni javnost.
Gospodin Žarko Obradović se, pre nego što je rekao svoj lični stav, pozvao na neko moje prethodno izlaganje. Ne delim njegovo mišljenje, ne želim da pravim neku polemiku, ali moram da razjasnim neke stvari. Ne uzimajući u obzir hronologiju, šta se sve dešavalo, da li je to bio 8, 9. ili, na našoj teritoriji, 15. maj, znači, ne ulazim u te stvari, ali postoji kao međunarodni datum 9. maj 1945. godine - Dan pobede, 9. maj.
Bivša SFRJ, zašto ne reći, srpski narod, s ponosom slavi taj datum. Zašto? Zato što je bio deo antihitlerovske koalicije, zato što je bio onaj deo koji se borio protiv fašizma. Nismo mogli da osvajamo Berlin, ali smo mogli da rasturamo sve sluge fašističkog režima, pre svega, NDH i tolike trupe itd. Toliko što se tiče 9. maja.
Kako ga doživljava Žarko, to je njegova stvar, ja ga tako doživljavam. Srbija treba da ga slavi, iz prostog razloga, što je uvek bila antifašistička. Srbi su uvek bili antifašistički narod. Srbi su poznati po tome kao slobodarski narod.
Srbi su poznati po tome što bi za svoju slobodu, ako treba, žrtvovali i život i sve drugo.
Uostalom, i danas, tokom rasprave, na početku smo svi zaključili da treba da budemo solidarni sa građanima Kube.
Što se tiče 1. maja, to je viđenje gospodina Žarka Obradovića i ja to ne sporim. Sve je tačno što je rekao.
Ne sporim ni to da su, gospodine Obradoviću, ovi ispred vas članovi Socijalističke internacionale, ne sporim da su ovi iza vas, navodno, neki liberali, ali ono, ''bando crvena'', znate, bez njih se ne može. Ne sporim da tu ima puno, i ispred vas i iza vas, onih koji su još uvek u 8. sednici. To je nesporno.
Međutim, moram vrlo precizno da vam kažem, Praznik rada treba depolitizovati.
Moram da vas podsetim da se i u Americi slavi praznik rada. Možda nisam precizan, da li je to prva nedelja, druga nedelja, da li septembra ili oktobra, Praznik rada je praznik kojim se proslavlja pravo na rad čoveka.
Ovo je kod nas još ideološki obeleženo na neki način. Neka bude tako, neka ide, kao što se to u Saveznoj skupštini, još pre nekoliko godina, rešilo na vrlo prihvatljiv način, konsenzusom svih političkih stranaka itd.
Gospodine Mrkonjiću, našao sam za potrebno da izađem da objasnim samo ove stvari, da se ne bi stavio znak jednakosti između onoga što je rekao gospodin Obradović i ja. Ne sporim njegovo mišljenje, da se razumemo, ali da u priči proslave u Evropi neko poziva na neki zakon od pre dve godine, gde su izjednačeni u pravima svi oni koji su na ovoj teritoriji dizali pušku protiv neprijatelja i da, pri tom, sada ponovo treba da dođemo u situaciju da se bavimo nekom istorijom, gospodine Obradoviću, to ne želim.
Mislim da postoji jedan vrlo lep zakon, koji nas sve obavezuje i, ako nas obavezuje, onda dajte, ako vas baš toliko boli, trepnite malo, ne morate baš sve da kažete, jer izazivate lanac potpuno nepotrebnih replika, i sa gledišta teme, i sa gledišta vremena, i sa gledišta tačke dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine Mrkonjiću, verovatno ste imali priliku da čujete šta sam ja rekao. Ja, stvarno, ne mogu da shvatim zašto su ova gospoda pokušala da pričaju o nečemu što nisam pričao. Ne znam s kojim pravom vi meni kažete da treba nešto da znam, odakle vama saznanje da ja to ne znam, a u svom govoru to nisam ni dotakao.
Ja to, apsolutno, nisam dotakao, ali ovo je vid manipulacije. Znate, manipulacija je u tome što neko nađe neku temu na kojoj misli da može nešto politički da profitira i ponaša se na isti način kao kolumnista ili neki novinar, pa vam smesti u usta nešto što vi nikada niste rekli.
Malopre uopšte nisam pričao o tome o čemu ste vi pričali. Ja sam kritikovao Vladu što nije išla sa potpuno novim zakonom, u koji bi se smestili svi ti datumi koji su već, na neki način, prihvaćeni, što u onom saveznom, što u ovom republičkom zakonu. Ali, ne, vi imate potrebu da okrenete ono što sam ja rekao, kako bi ispalo da sam ja nešto drugo pričao, a ja to uopšte nisam ni spomenuo.
Ne znam, vidiš, Gavriloviću, i sam, neke reči koje ja nisam ni spomenuo, oni su spomenuli i oni su upotrebili te reči. Mogu da shvatim zašto to radite i kojim povodom, samo vodite računa da u nekorektnosti i u lošoj interpretaciji ne pobrkate račune, da malo ne preterate.
Ovo nije nikakva pretnja, da se razumemo, i sve se razumemo, ali vodite računa, jer stičem utisak da ste ovu nekorektnost pokazali prema mojoj ličnosti zato što znate moje stavove. Ako radite tako, to je vaš izbor i vaše opredeljenje, ali ne dozvoljavam da pričate da sam rekao neke stvari koje nisam pomenuo, to ne dozvoljavam nikome. Ja sam se samo zbog toga javio, da vam ukažem da ste izašli i rekli nešto što ja nisam rekao.
Radi vašeg saznanja, u svim ovim stvarima koje radim već nekoliko godina, toliko sam dobro savladao podatke, one opštepoznate podatke, koje nam osporava neko iz sveta, vezane za Jasenovac i za sva naša stratišta, tako da ni po tom osnovu nemate moralno pravo da mene prozivate, pogotovu na tako bezobrazan način, da kažete nešto što ja nisam rekao. Ne želim više sa vama da na ovaj način diskutujem.

Gospodine Duliću, javljam se po onoj odredbi Poslovnika koja mi daje za pravo da vas obavestim o čemu se radi.

Član 27, gospodine Duliću, u jednom i ne tako preterano širokom tumačenju, ali vi ne dozvoljavate da vam objasnim, da vam kažem koje su činjenice. Ali dobro, navikao sam na mnogo gore stvari. Ovo je kijavica u odnosu na ono drugo.
O čemu se radi? Postala je neka tekovina da se sednice Narodne skupštine direktno prenose, pa kome se sviđa gleda, kome se ne sviđa promeni kanal.
Juče, prilikom završetka rada, dok je još trajao taj direktni prenos, istovremeno je gore išao onaj tekst, kajron, kako to kažu, gde se RTS, odnosno to tumačiti ovaj JUL-ovski ministar izvinjava gledaocima što ne mogu da gledaju odbojku ili neku sportsku utakmicu, zato što je prenos Narodne skupštine.
(Iz sale: Naređeno je.)
Da, naređeno još. E sad, gospodine Duliću, ne znam da li postoji neki instrument da se taj bivši JUL-ovski ministar informisanja dovede u elementarni red i disciplinu, koji ne bi ugrožavali državu.
Znači, ne tražim ništa više, nego onaj minimum, da li ćete da ga stavite u ćošak da bude na kukuruzu, da li ćete da ga ukorite, da li ćete da mu pretite nekim krivičnim prijavama, a ima materijala, ne znam. Koje god sredstvo vi upotrebite, neka bude vama na raspolaganju, ali morate da zabranite da neko vređa instituciju. Vi ste posebno zainteresovani za to jer se vređa institucija na čijem ste vi čelu, prvi među jednakima.
Nekada je on znao da se javno oglasi, pa da kaže - ma šta hoće oni poslanici tamo, šta hoće Narodna skupština itd. Niko u ovoj Narodnoj skupštini nije zbog lepote, čast nekim izuzecima. Valjda se ovde nalaze predstavnici građana, ovde su da pričaju o tome šta je državni interes, šta je nacionalni interes, šta su politički stavovi. Izvolite, kome se gleda neka gleda, ko ne gleda ima da okrene.
Znam sada dok slušaju ovo možda trećina psuje, šta priča ovaj, možda dve trećine kažu - svaka mu čast, različiti su komentari, ali dajte nešto elementarno oko čega nema spora. Da li za uvo, za nos, za šta god uhvatite ga, ali mu kažite - umukni više i ne pravi cirkus od RTS-a.
Ili neka vam prizna koji je to njegov lični interes toliko povređen prenosom sednica Narodne skupštine, jer ako on ovako nastavi nama jedino preostaje da formiramo anketni odbor, da vidimo kakvo je to ponašanje RTS-a.
Meni je tek sada jasno, gospodine Korać, verovatno je i vama sada jasno, pošto ste vi veliki fan zakona o javnom informisanju, zašto su osnivačka prava trebalo da budu u Skupštini.
Dođe mangup, bio savetnik, bio svuda, pratim ga još iz vremena ''Starta'', kada je pisao za onaj zagrebački list. Čovek nema politički stav, javlja se kao kolumnista, 1. marta piše jedno, 28. marta potpuno drugačije, sam sebe demantovao. Da li u ovoj zemlji postoji neka razumna snaga ili milost koja može tog čoveka na neki način da udobrovolji da otvori te kamere, da pusti građanima da gledaju.

Gospodine Albijaniću, to su oni članovi Poslovnika koji se odnose na uslove za rad poslanika i odlučivanje, šire tumačeno članovi 136, 225. i 226. našeg Poslovnika, i to ovog Poslovnika koji je još uvek na snazi. O čemu se radi?
Ne znam kako bi mi mogli uopšte da se uključimo u razmatranje ovog predloga ukoliko prethodno ne dobijemo prave odgovore od ministra unutrašnjih poslova i predsednika Vlade Republike Srbije. Zbog stenograma i onih ljudi koji će poslove ovo da prekucavaju i da dostavljaju kao zvanični zahtev da se da objašnjenje bih hteo da ukažem da se odnosi na nešto što je u našoj javnosti odavno prisutno, ali javnost nikada nije dobila odgovor na ta pitanja.
Meni samo kao povod služi nešto što je gospodin Dušan Mihajlović 6. decembra 2004. godine izjavio u jednom svom intervjuu pod nazivom - "Najveća ekspertska pljačka u istoriji Srbije". Znači, sa ovim stavovima i ovim pitanjima do sada SRS nema nikakve veze, ali sada smatramo da je potrebno da se odgovori na ova pitanja, jer ne verujem da neko bolje zna Dinkića od Mihajlovića.
Evo koje su to teme. Gospodin Mihajlović je u tom intervjuu naveo da je zamolio profesora Labusa da učini nešto i spreči sramotu koju bi DOS doživeo da je Dinkić upao i da smo na takav način smenili guvernera, sa kojim smo najnormalnije dogovorili primopredaju dužnosti, odnosi se na Vlatkovića.
Profesor Labus je rekao da on nema takav uticaj na Dinkića. Kaže Mihajlović, da je sreća njihova bila u tome što je Dinkić promašio zgradu, otišavši u zdanje Narodne banke u Bulevaru kralja Aleksandra. Mene interesuje da li je ovo tačno? Znate, ako čovek promaši zgradu, čovek može da promaši red kad piše, može da promaši broj telefona kada kuca, ali ako promaši ulicu, zgradu, meni mora da se odgovori da nije možda promašio grad? Kako čovek koji promaši zgradu može da vodi državu?
Dalje, vrlo značajan odgovor bi bio i na pitanje, pošto Mihajlović tvrdi da je naneo veliku bruku državi Srbiji, MD, Mlađan Dinkić u nastavku, jer je on izračunao, kao mladi Robin Hud, da je opljačkano 12 milijardi samo na jednom mestu. Ja ću da vam dam ceo intervju da se malo bolje snađete. Da mi kaže Jočić da li je to tačno. Ako nije tačno, neke konsekvence treba da povuče Mihajlović, ako je tačno, njegov kolega Dinkić treba da povuče neke konsekvence.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, vreme.)
Gospodine Albijaniću, javiću se još nekoliko puta, ali kada se nešto citira, to se ne računa.

Samo Poslovnik.
(Predsedavajući: Da.)
Evo, Poslovnik citiram.
Kaže Mihajlović da treba verovati guverneru koji je rekao da je video 4,5 milijarde na računu na nekom ostrvu Kipar. Šta je tu istina?