Nije prošlo tri minuta i ne možeš da me prekidaš. Vodi računa o tom poslovniku.
Predlažem da oni koji su zaduženi da sprovedu Ustavni zakon da se hitno organizuju, dogovore šta će i kako će, jer očigledno se ovim predlogom vređa Narodna skupština.
Mi smo sve i svašta ovde doživljavali, jedan upada u dva u jutru u farmerkama, drugi dođe ovde pa zeva, pa se kliberi po ceo dan. Dosta, bre, ljudi, prekinite više.
Kada sam već izašao, moram da skrenem pažnju svima, godinu i po dana čekam odgovor na pitanje gde se državne rezerve Republike Srbije nalaze, u kojoj banci, pod kojim uslovima.
Samo da podsetim da smo pre dva meseca i gospođa Jorgovanka Tabaković i ja, ovde sa ove govornice, verovatno dvesta puta postavili pitanje, šta je to urađeno sa blagajničkim zapisima, ko je pokrao pare, ko je napravio deficite. I nema ga ovde ministar finansija da mu postavim pitanje, kako ga nije sramota, nikada neće moći da napravi suficit kao njegov prethodnik.
Zato, gospodine Albijaniću, zovite predsednika, organizujete normalan rad u Narodnoj skupštini i prekinite sa ovim omalovažavanjem cele države Srbije.

Gospodine Albijaniću, to su čl. 136, 225. i 226. našeg Poslovnika.
Smatram da predlagač ovog zakona treba da izađe za ovu govornicu, predstavnik predlagača zakona, da ako treba napravi elaborat, da neki uvod, 20 minuta, pola sata, 45 minuta i da nam detaljno objasni o čemu se radi.
O čemu se radi, gospodine Jočiću? Mi ovde ne pričamo o fizičkoj kulturi, ne pričamo o nečemu što se zove normalni sport. Ne pričamo o razvoju tela i duha naše dece, omladine i nečemu po čemu je bila stara Grčka prepoznatljiva itd. Mi ovde pričamo o privrednoj delatnosti koja se zove – profesionalni sport. Pošto pričamo o toj delatnosti koja je prepuna devijantnosti, jer se u osnovi toga nalazi novac, onda svi akteri i učesnici u tome su neki koji na neki način stiču, klubovi stiču sredstva, igrači stiču slavu, sredstva i potencijalnu mogućnost da se prodaju, oni su gladijatorski deo ovoga, a publika, to su oni koji su željni krvi, nasilja, problema itd.
S obzirom na to kako smo došli do ovog zakona, a gospodine Jočiću, moram da vas podsetim kako smo došli do ovog zakona. Otprilike, dve nedelje pre nego što je neko ubio Zorana Đinđića bila je jedna košarkaška utakmica "Zvezda" – "Zagreb" u "Pioniru".
Tada je na jednoj tribini, sve vreme dok je trajala ta utakmica, bila jedna velika grupa navijača koja je nosila neke transparente koji su bili jasno usmereni protiv Čedomira Jovanovića, Dragana Šutanovca i nekih drugih, pa su čak i neki od njih i bili u sali. To su bile poruke koje su, otprilike, rekle – doveli smo vas na vlast, nismo vas doveli da radite to i to. Onda se naljutio ''Lutra'' i rekao da će da zavede red. Doneto je nešto što nije ni zakon, ne znam kako da definišem ovo.
Ako navijam za neki klub, ako navijam za svoju državu, onda neću da idem na utakmice po ovom zakonu. Zašto neću da idem? Zato što, po ovom zakonu, svako je već optužen kada dođe na fudbalsku utakmicu. Da li će biti podignuta optužnica, zavisi od policajca, zavisi od redara, zavisi od nekog ovlašćenog službenog lica, ali teoretski svako može da bude kažnjen po ovom zakonu.
Preporučujem građanima da uopšte ne idu na fudbalske utakmice, na košarkaške ...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Samo još jedna sekunda, gospodine Albijaniću, ništa nećete da izgubite.
(Predsedavajući: Prošlo je dve-tri sekunde.)
Dobro, javiću se ponovo.

Gospodine Albijaniću, da bih dokazao besmislenost ovog zakona, moram da imam sagovornika u ime predlagača zakona i cenim to što gospodin Jočić beleži ove stvari, ali nama su potrebna razjašnjenja. Gospodine Jočiću, juče je bio teniski meč u Areni. Po ovom zakonu, ko god je bio u Areni, morao bi da ide u zatvor. Za one koji nisu  bili, to ne bih mogao da garantujem, ali to vi iz ''Otpora'' verovatno, imate snimljeno već u scenariju, to je vaš problem. Zašto? Jer, pored šalova i kapa, dresova i onoga tamo je bila i naša zastava, pa su se drznula dva igrača da zastavu stave na teren.

Ne znam zašto vam smeta zastava, gospodine Albijaniću.

Srpska zastava ne treba vama da smeta. I vi po zakonu morate da je volite, bez obzira na vaš ukus. Bez obzira na ukus, morate da volite zastavu koja je iznad vaše glave, a iznenađuje me da to prigovarate. Šal, kapa, dres, zastava ne sme, pogotovu ako je većih dimenzija. A, ko je ovlašćen da procenjuje da li je to odgovarajuća dimenzija? Obezbeđenje Vračar, koje je bilo tamo, ne znam.
Imamo takvu situaciju i sinoć smo mogli da gledamo odbojkašice koje su pobedile 3:2. Samo da vam skrenem pažnju, gospodine Jočiću. Tamo je zvanični spiker, na dve sekunde, pre serviranja naše odbojkašice govorio Belgija, Belgija, da ih malo pobudi – navijače. Oni onakvi, Belgijanci, mrtvi, uhvatili zastavicu i mlataraju zastavicama.
Šta je poenta ovog zakona. Po ovom zakonu, vi ne činite krivično delo ni prekršaj, ako nosite kapu, šal ili dresove na kojima piše "Samsung", izaberite još neke firme, "Bet and win", možete i "Next", možete i "Voda-voda", sve možete, ali ako stavite Srbija, biće opasno. Objasnite mi, da li to znači kada dođu neki navijači iz inostranstva, zbog neke međunarodne lige ili međunarodnog susreta i kada kažu naziv svoje države, da li će njih da hapsite.
Objasnite mi, velike demokrate, zar nije velika uvreda za uši građana Republike Srbije, koja je sadržana u ovom zakonu, ako se peva Marseljeza. Da li vi znate šta je u tekstu Marseljeze? ''Teći će potoci krvi'' itd.
Nema razlike između onoga – ubij, zakolji, da ustaša ne postoji. Razlika je u tome što je ovo postala zvanična himna, a ovo ovamo je neprikladno.
Gospodine Jočiću, objasnite nam, jer ovo nije fizička kultura, ovo je biznis?
Ovde se vrte velike pare, u estradi, u ovome, u zabavama, u video igricama, milijarde i milijarde se vrte. Zašto? Zato što treba neka psiha ljudi da se zadovolji, potrebni su novi koloseumi, nove žrtve, potrebna je krv. To se gura građanima da bi se podigli iz neke letargije i da ne bi obratili pažnju o dvojcu Koštunica-Tadić.

Gospodine Albijaniću, član 136. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
O čemu se radi? Ovde imamo Zakon gde MUP postaje alfa i omega vrhunskog sporta Republike Srbije. Znači, ne primenjuju se sportski propisi, pravila takmičenja itd, već je specifična situacija da od našeg sporta treba da se napravi karikatura Lige šampiona, nečega bezličnog, tako da ćemo u nekoj varijanti, kada bude igrala naša reprezentacija, onda slušati pozdravnu pesmu Lige šampiona, naravno, tu će da ide reklama za ''Plazma'' televizore, za ''Ford'' itd. To je najbolje – bezlično i onda nema državnih i nacionalnih simbola i sve je posvećeno vrhunskom sportu, iza koga se krije kriminal, velike pare.
Znači, pričamo o toj oblasti, ne pričamo o fizičkoj kulturi, ne pričamo u zdravom telu postoji zdrav duh, nego pričamo da u zdravom telu postoje velike pare, pošto se ti ljudi prodaju, preprodaju, kao robovi i tu postoji neki specijalni interes države. On naročito dolazi do izražaja kada treba da se pojave nacionalni simboli, navodno, mi smo pobedili nekog i to je vrlo značajno.
Potpuno promašen Zakon. Da bi se suzbio nemir na bilo kom mestu, zna se kako se radi, zna se ko je nadležan, zna se šta treba da primeni. Ali, ovde je nešto sve specifično. Zašto? Zato što je žaba videla da se negde konji potkivaju, pa je rešila da digne obe noge, da se potkuje, da bi ona malo izgledala kao konj. Potpuno nepotreban Zakon. Napravio sam vam jedan uvod kako se došlo do ovog zakona.
Naravno, gledaoci svake sportske manifestacije kada vide neki nered, oni, po logici stvari, prozivaju državu, prozivaju nadležne organe, osuđuju jedno takvo ponašanje i ljudi ne greše, ali ne znaju da su sve te pojave rezultat jedne velike manipulacije iza koje stoje neki delovi države i neke interesne grupe. Tako imamo nekoga ko je nezadovoljan, pa on kaže "vi navijači ima da rušite upravu ovog kluba, pa ako treba, ima da bude i tuče i svega i svačega". To ministar Jočić može lepo da reši, uhvati za uvce njih trojicu koji su se posvađali i kaže – prekinite više sa tim, ubacio sam u vaše redove moje ljude koji mi kažu šta je uzrok svega toga.
Da li sam pogrešio? Jesam? Gospodine Tomiću, treba da znate jednu stvar, jedini izveštaj Državne bezbednosti za koji bih digao ruku da je ispravan i da sadrži potpunu informaciju o njihovom radu, jeste onaj izveštaj gde biste me obavestili da nema droge na ulicama Republike Srbije. Dokle god ima droge, oni diluju drogu, oni – BIA.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Kako uvek kada pomenem BIA, vreme?

Gospodine Albijaniću, o primeni Poslovnika trebalo bi malo više da obratite pažnje, ovako vrlo selektivno primenjujete Poslovnik.

Kako da ne. Evo, držimo mi po pola sata ruku sa Poslovnikom, ali šta vredi kada vi ne vidite.
Naravno, 136, 225. i 226. našeg Poslovnika. Nama predstavnik predlagača treba da objasni neke detalje, pošto smo u toku današnje rasprave videli da ovo nema veze sa fizičkom kulturom, da ovo nema sa krilaticom "u zdravom telu zdrav duh", nego u "zdravom telu prljave pare", ne onoga koji je sportista, nego onoga koji finansira taj sportski klub.
Inače, nemam ništa protiv, pošto sve ljudske sposobnosti mogu da budu na tržištu, pa zašto da ne budu i virtuoznost, umešnost, nadarenost nekoga da se bavi nekim sportom, da bude na nekom tržištu. I treba da bude na tržištu, neka ljudi zarade, jer su uveseljavali i toliko dobrih trenutaka dali gledaocima povodom njihove virtuoznosti.
Samo bih skrenuo pažnju, gospodine Jočiću, da sa ovakvim Zakonom vi idete toliko daleko da menjate propise šta je gledalište, a šta je sportski teren, čudi me da niste ušli u to šta je ''ofsajd'', šta je ''korner'', šta je ''penal'', verovatno u tom smislu i razmišljate da izvršite sledeću promenu ovog zakona, da bi to bilo sve kako treba i kako to može da bude propisano.
Zar vam se ne čini da ovim članom, o amandmanu mi danas pričamo na član 5, postoji mogućnost da se izvrši zloupotreba. O čemu se radi?
Ako je predstavnik ministarstva zadužen za red povodom nekog susreta, navijač nekog sportskog tima koji je gostujući tim, može da iskoristi ovo ovlašćenje i da zabrani utakmicu i da gosti pobede. Deluje vam čudno, niste obratili pažnju. Poslednji stav tog člana 17, posle ove izmene, glasi ovako: ''Ako organizator sportske priredbe ne postupi po nalozima Ministarstva, a zbog uočenih nedostataka u značajnoj meri može biti ugrožena bezbednost učesnika sportske priredbe, Ministarstvo može zabraniti održavanje sportske priredbe.'' Znači, ministar može da utiče na izgled naše lige, ko će da bude prvi, ko će da ispadne, jer, videli ste sami, u ovom stavu je sve – ukoliko, ako, proceni se, zaključi se, primeti se, bude osnovano ili postoji neka verovatnoća ili neka sumnja.
Zašto sve ovo pričam? Pričam iz jednog prostog razloga što želim da napravim neki kontinuitet od prvog javljanja gde sam objasnio zašto je 2003. godine donet ovaj zakon. Koji je cilj? Da ćemo ubuduće da navijamo za sponzora, a ne za svoje klubove. Suština je u tome što je sad sport u tim vodama gde, jednostavno, ekipa mora da pobedi i tu nema viteštva.
To samo nas neko vara kada priča – bila je viteška borba, bilo je to, bilo je to. Viteška borba može da bude u boksu, može da bude u ovim drugim, kako vi kažete, prljavim sportovima, ali prilikom tih susreta nikad nije došlo do incidenata, to moram da vam kažem. Ring, pljušti krv na sve strane, biju se dvojica u ringu, publika navija, skandira, ali nema sukoba među publikom.
Onda imamo jedan, hajde bilo koji, neki susret, uzećemo taj fudbalski, krv do kolena na fudbalskoj utakmici. Šta je razlog? Šta je uzrok svemu tome? Ovaj zakon se ne tiče uzroka, ovaj zakon pokušava da nam kaže da svako ko ode na fudbalsku utakmicu ili utakmicu visokog rizika itd. jeste patološki slučaj, jer, po odredbama ovog zakona, on je kriv čim se našao tamo.
Zato malo deluje čudno ono na početku što sam rekao. Ovaj zakon kaže – gledaoci, ne idite na utakmicu. Zašto? Svi ste okrivljeni, osumnjičeni, možete uvek da padnete pod dejstvo ovog zakona. Nama nisu potrebna takva objašnjenja. Naravno, niko nije za to da se ljudi na stadionu, tribinama i oko igrališta biju, nanose bol nekome, ne daj bože povrede, itd.
Ali, pazite, vi ovim zakonom ne možete nijednog navijača "Zvezde" da naterate da za navijače "Partizana" ne kažu da su "grobari", kao što nijednom navijaču "Partizana" ne možete ovim zakonom da zabranite da kaže za ove druge da su "cigani", jer tu postoji ta navijačka tradicionalna mržnja. Takvo je navijanje.
To je tako napravljeno, to je podsticano godinama. Veliki derbi, 150. ili ne znam koji derbi, ovo, ono. Podgrejavana klima od strane novinara, klubova itd.
Nadam se da ću imati prilike da se još neki put javim da vam objasnim. Gospodine Jočiću, ako niste rešili svojinska pitanja u sportu, čemu onda ovo?

Gospodine Albijaniću, opet se čudno ponašate. Upozoravam vas da imate Poslovnik pre sobom i da gledate ispred sebe šta piše. Kada poslanik reklamira povredu Poslovnika, on dobija reč. Moram da se borim za moje pravo, a vi onda pravite neke grimase i ne znam, ali grimase nisu sastavni deo Poslovnika, pogotovu ne odredbe koje regulišu šta treba predsednik da radi; da se krevelji i da pravi neke grimase, to znam da obično radite kada se podigne prst, ali budite uvereni, ako menjam redosled prstiju, kada dignem treći put prst, biće bezobrazno, a ja nisam bezobrazan čovek.

Ne trošim ja vreme, nego vi demonstrirate nervozu. To što je vaš predsednik stranke na čelu Skijaškog saveza, ne daje vam za pravo da nas danas nasankavate sve redom. Hajde nas, nego i državu i narod ste nasankali i sve redom.
Gospodine Jočiću, nastavljam ozbiljnu diskusiju i vidite da sva moja javljanja do sada imaju kontinuitet. Malopre sam govor završio rečju ''privatizacija''.
Da li se iza ovakvog zakona i svega onoga što nam se predstavlja u javnosti, kao nedolično itd, povećana briga društva i povećana uloga države da interveniše, da li se ne krije nešto drugo i ono u šta sam siguran jeste da ovo treba da bude neka legitimacija za civilizovani deo Evropske unije.
Kažem vam, da to nije nikakva legitimacija. Prepoznajem poruku koja kreće od 2003. godine i da se kaže – poštovani građani Republike Srbije, ako "Marakana" ima svog vlasnika, vlasnik neće dozvoliti lomljenje stolica, jer pogađa njega i njegov džep.
Pošto ovo nije definisano, može da lomi ko šta hoće i stvara se negativna slika o Srbiji i o Beogradu i o Srbima i potrebno je da to sve policija onako sredi i reši, ali rešenja svih problema biće u privatizaciji.
Da vam kažem nešto – kod skijaških sportova nikada nije bilo problema i nikada nisu zabranjivali upotrebu alkohola. Da oni ne piju, jadnici bi se smrzli na terenu. Jeste, ali piše u Zakonu – oni ljudi koji nemaju veze sa mozgom.
Međutim, stičem utisak da se neki savezi pripremaju za privatizaciju i neko je oteo "Geneksu" žičare. Pa, smejte se sada. Neko se priprema da kupi "Marakanu" i svi znamo, kada je kupi neće biti nereda. Zašto? Šteta, njega pogađa i zavlači mu se u džep.
Vidite, kako je to koaliciono dejstvo u kontinuitetu i kako se narodu pere mozak i nedolično ponašanje, niko normalan neće da podrži ono što se dešava na nekim fudbalskim utakmicama, ono neprijateljstvo, tuča itd.
Oni nam podgrejavaju to i dok se to ne privatizuje, evo ''Čelzi'' igra, sve je privatno i fino: 450 miliona je čovek uložio, otkupio i oprao pare.
Mi ne pričamo o fizičkoj kulturi i zdravom duhu, nego o nečemu što se zove da se ''u zdravom telu nalaze prljave pare'' i još prljaviji ljudi, a neko traži da država štiti prljave pare i prljave ljude i onda se marketinški bira, neki put je zastava, neki put je nedolično ponašanje, neki put je ovo, neki put je ono, što znači, gospodine Jočiću, sve to BIA može da reši.

Sećam se fudbalskih utakmica gde policija u civilu dođe i prozove čoveka iz reda koji čeka na ulazu i kaže – Pero,  znaš da znamo ko si i šta si. Na ovoj utakmici ima da budeš manji od makovog zrna. I bude miran Pera, svi ga prate, svi su uznemireni i problem je rešen.

Gospodine Albijaniću, znači član 136. i 226. Gospodine Jočiću, neki zakon ima nekog smisla ukoliko se primenjuje, zakoni se donose da bi se primenjivali, da bi se rešio neki društveni odnos, neka pravila itd.
Podsećam vas na jedan novinski članak objavljen 21. marta 2005. godine, kaže ovako, ''Džihad u drugoj ligi'', podnaslov ''Navijači Novog Pazara na utakmici u Nišu skandirali: Ovo je Turska, Nikad Srbija, Ubijte Srbina, Hašim Tači'', u Nišu, u Nišu to skandirali. Tekst je napisao moj prijatelj Doderović. Niti je on uhapšen, niti ja imam informacije da li je povodom ovog novinskog teksta neko odgovarao ili nije odgovarao, ali to ćete vi meni da odgovorite.
Međutim, zaprepastio sam se kada sam video šta je napisao predsednik Fudbalskog saveza, dao je neku izjavu i kaže: "Iskorenićemo nacionalizam".
Ovo nije nacionalizam, ovi tekstovi. Ovo je šovinizam. Znate, održite im nastavu šta je nacionalizam, šta je šovinizam, da bi znali da ne lupaju gluposti. Ja sam nacionalista, imam lepa osećanja prema svom narodu i prema drugim narodima, ali ove parole nisu lepa osećanja, one su prilično rasističke i rekao bih da je ovo klasičan primer šovinizma.
Pretpostavljam da je nešto urađeno. Ako je nešto urađeno, dobro je. Ako ništa nije urađeno, opet je dobro. Deluje vam čudno. Zašto je opet dobro? Zato što to pokazuje da je zakon radi reda. Marković je jurio 280, da postigne rekord, da to bude više nego što je Đinđićeva Vlada uspela da donese zakona itd.
Javio sam se i zbog drugih stvari za koje mislim da treba da nam date neko objašnjenje. Mislim da ovo krivično delo, bez obzira što je dato tako omnibus, zbog stepena društvene opasnosti, zbog načina izvršenja, ono ne bi moglo da bude nehatno, to bi moralo da bude samo direktni umišljaj.
Znači, svest o delu, želja o delu, želja da nastupe te posledice koje bi mogle da nastanu izvršenjem tog dela. Vi ste upravo to izbacili iz originalne formulacije ovog člana, da bi, navodno, olakšali sudovima da nešto rade, a sudovi ništa nisu radili, nisu ni vođeni postupci.
Vi ste na početku ove rasprave, mislim pre nedelju dana, dali neke statističke podatke o brojevima pokrenutih prekršaja itd. Međutim, sa gledišta krajnjeg efekta koji treba da Zakon da, to je stvarno marginalno, mali su rezultati, što znači da je pogrešan put kojim ste vi krenuli. Ne vi, "Lutra", prvi je on krenuo, Mihajlović. Čeda ga je nagovorio, nego je sada Čeda video da mu se ne isplati diskusija, pa je pobegao.
Pogrešan zakon. Apsolutno sam siguran, kada se privatizuju fudbalski stadioni, hale itd, neće biti nereda. To je kamen temeljac današnje rasprave – ko će da kupi sportske klubova, ko će da bude vlasnik sportskog kluba.
Videli ste i ministra, a i gospodin Batić je jutros pričao da se u sportu nalazi najveći kriminal. Tako ste rekli, gospodine Batiću. Znači, svi znamo šta je uzrok i svi se pravimo da smo slepi do očiju. To ne ide.
Ako nam nudite ovakav zakon, onda je ovo bezobrazluk, jer se vi ne borite protiv kriminala u klubu, nego se borite protiv nekih čauša, nekih jadnih navijača, onih koje za pet evra, za dve čaše piva ili ne znam šta, neko zloupotrebi. To je tako marginalni broj ljudi zbog kojih vi pravite celu aparaturu, policajci kao marsovci obezbeđuju stadione.
Znate šta, kad vidim pripremu neke fudbalske utakmice, meni prvo prođe kroz mozak da možda Tadić ne ide. On je bio životno ugrožen od onog irskog setera, kad ga je kuče napalo. Čim vidim policiju u onim uniformama, Tadić se šeta. Zašto to? Zna se ko je na čelu kog saveza, koliko ima njegovih igrača.
Mi se nerviramo što reprezentacija slabo igra, kako su ubacili u tim onoga, a on ne zna ni da šutne loptu. Zato što je on igrač od nekog funkcionera Fudbalskog saveza. Taj funkcioner mu je menadžer, njemu je stalo da proknjiži 16 puta da je igrao za reprezentaciju i bolja je cena kada ga prodaje nekome.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, vreme.)
Gospodine Albijaniću, samo malo prikočite, ovo je tema o kojoj se priča. Ne pričam o bubamarama, nego pričam o temi.
Sledeća etapa u koju vi nas uvlačite jeste da će pola timova da bude u vlasništvu policije, a pola u vlasništvu vojske, pa ćemo imati "Steaua" i imaćemo CSK-a, imaćemo "Steaua" i imaćemo "Dinamo", i to će sigurno da bude pod kontrolom. Znate, malo inovirajte u odnosu na 1945. Tada je bio Franjo Tuđman, a ovamo je bio Tempo. Razmrdajte se malo, vidite šta je razlog.
I dalje mislim da je razlog svih ovih nemira u tome kako koja interesna grupa, koja rukovodi delom Državne bezbednosti, procenjuje šta treba da se radi. Ako je Tadić napravio neku glupost, odmah naprave tuču na fudbalskom igralištu. Zašto? Onda kada krenu mediji tamo – Pera udario Đoku, Mika udario Lazu, to je nedolično, a kada uhvate ove nevladine organizacije, što nam morališu, onda mi samo pričamo o fudbalskoj utakmici na kojoj je bilo 500 ljudi. Kod nas na fudbalskim utakmicama ima 500 ljudi. Nije kod nas 100.000 ljudi na utakmici, pa neki veliki nemiri.
Videli ste sada, teniseri dobro igraju, napunili su halu tri dana, veselili su se ljudi, sve je lepo proteklo, dizali su parole, navijali za Srbiju. Drugo, gospodine Jočiću, po ovom zakonu, ja mogu da idem odmah u zatvor. Mene na mobilni telefon Fudbalski savez poziva i kaže: "Dođite da glasamo za Orlove" i ja pođem da glasam za ''Orlove'' sa zastavom SRS na kojoj su ''Orlovi'' i vi mene uhapsite. Da li vidite kako je Zakon besmislen? Svaka čast strankama, neki imaju tačku, ali tačka i ''Orlovi'' nemaju nikakve veze. Onu ''žutu'' tačku, pa, jeste. Taj njihov sistematski hendikep ne mogu da rešim.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, kršite Poslovnik.)
Gospodine Jočiću, nama su potrebni odgovori na ova pitanja, da bismo znali zašto menjate ovaj zakon.

Gospodine Duliću, član 136.
Gospodine Jočiću, ovde stvarno nešto nije u redu. O čemu se radi?
Prekršaje reguliše član 21, ali to se tiče pravnih lica i preduzetnika. Član 22. reguliše zaštitne mere, a ova mera se zove –zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama. Ona počinje rečima – uz kaznu za prekršaj fizičkom licu se može izreći zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Međutim, prethodni član 21. nema fizičko lice. Fizičko lice se javlja tek u članu 23, ali je to potpuno izgubilo smisao, s obzirom na to da su tačke 1, 2, 3. i 6. izbačene.
Sada bi se ova zaštitna mera, koja se naziva zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama, mogla izreći uz prekršaj a on, recimo, glasi – ako je za vreme održavanja sportske priredbe, kao i neposredno pre ili posle održavanja sportske priredbe, neovlašćeno ušlo u službene prostorije ili službeni prolaz sportskog objekta. Neko je neovlašćeno ušao u službene prostorije, dobiće novčanu kaznu i dobiće zaštitnu meru.
Gospodine ministre, zar vam to ne deluje malo smešno? Ili sledeći slučaj – za vreme održavanja sportske priredbe unosi u sportski objekat ili upotrebljava alkohol ili opojna sredstva.
Pa, ako je unosio alkohol mimo ovog zakona vi ga kažnjavate, ako je unosio opojna sredstva vi ga šaljete ili u bolnicu ili u zatvor, ako ga posle primoravate da se dve godine javlja policiji i da tih 90 minuta dok traje utakmica bude u policijskoj stanici, kako sad stvari stoje, teško da ga tamo ne drogiraju.
Dalje – ne postupi po nalozima službenog osoblja. Stvarno ne shvatam.
U suštini ova zaštitna mera ne može da postoji. Zašto? Jer je teško da ona može da se sprovede, jer nema odgovora na elementarna pitanja: koje mesto, koja utakmica, ko je gostujući.
Evo, gledaoci, slušajte šta su napisali – zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi učinioca prekršaja.
Došao pijan na utakmicu – to je taj učinilac prekršaja, da se neposredno pre početka određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u policiji.
Znači, dva minuta pre početka utakmice on dođe, dobar dan policajac, ja sam imao ono rešenje, došao sam da se javim, odnosnoj policijskoj stanici na području na kome se počinilac prekršaja zatekao.
Znači, ako je iz Beograda, učinio je prekršaj u Beogradu, on se javlja, kada je u Beloj Palanci kod svog rođaka, u vreme kada se odigrava utakmica u Beogradu.
(Predsednik: Vreme.)
Smirite se.

Nisam završio rečenicu, nema potrebe da budete nervozni, zato što je tema vrlo ozbiljna.

Nemam nameru da se javljam, ali kada me prekidate vi me terate da se javljam ponovo.