Javljam se zato što me gospodin Halimi nije dobro razumeo. Gospodine Halimi, protekla tri dana sam kritikovao Vladu Republike Srbije, a danas sam koristio priliku da hvalim sve one kod kojih je sazrelo uverenje da je prepoznat globalni neprijatelj, ne samo onaj ekološki, nego onaj za dušu i za sve drugo.
Što se tiče vas lično, moram da vam skrenem pažnju, što se vas tiče u Preševu, Bujanovcu, kod vas postoji opasnost od zračenja, ali samo od mobilnih telefona.
Republika Srbija, kakva da je, sa kakvim resursima raspolaže, pokušala je i očistila što je mogla ono što smeta građanima, a što su bacili oni koji žele da nam otmu Kosovo i Metohiju. To su zločinci protiv mira, što je utvrđeno u Haškom tribunalu od strane njihovog tužilaštva.
Danas prosto, videli ste i sami, kiptim od sreće što sam našao veliki broj ljudi koji razmišljaju isto kao SRS. Jeste da kasne sedam-osam godina, ali bolje ikad nego nikad. Imamo mi i onu kategoriju nikad, malo su prisutni, rezultati izbora kažu da su marginalni. Vidite i sami da su se ove njihove nevladine malo uspavale, videli su da je opasno pošto je sazrelo uverenje.
Možemo da upoređujemo, pa da kažemo, tamo gde Amerikanci imaju dominantnu kontrolu ekologija je loša, primer Kosovo i Metohija, ali moramo svi da se setimo da posle 99. godine je povećana smrtnost u Srbiji, a čak u nekim mestima, gde su padale i kasetne bombe, i ove druge bombe, da iskoristim priliku da pomenem grad Niš itd, to su trajne posledice koje su ti zločinci učinili ovom narodu.
Današnja poruka naša treba da bude svim građanima i svetskoj javnosti, bez obzira na Kjoto protokol, Srbija je ekološki čista država, najčistija. Dođite u Srbiju da biste bili malo normalni. Sećate se pred novu godinu svi nešto polude pa zavole Srbiju. Šta je to što ih mami da dođu ovde?
Očuvajmo, gospodine ministre, sa našim propisima našu ekologiju. Mante se Kjoto protokola. Napraviste sada diplomatski skandal ovoj vladi prema Amerikancima i to kada je došao novi ambasador. Što se mene tiče, potpuno sam zadovoljan jer je to velika evolucija jedne stranke čiji je nekadašnji predsednik pozivao - nastavite još sedam dana sa bombardovanjem, popustiće oni.
Ovo je epohalni rezultat što se tiče DS. Ja vas ne kritikujem, ali samo sumnjam da postoji jedinstvo oko toga u Vladi Republike Srbije i prosto me je strah da zbog neke šačice dolara i ovo padne u vodu, kao što je otišao "Sartid", banke i da ne ređam sve drugo.

Nisam se javio povodom ove najave da će Šutanovac da izvrši agresiju na Beograd. Pre sam shvatio da napokon avioni dobili gorivo, pa da mogu da vežbaju, ali dobro.
Gospodine Šormaz, vi očigledno mene niste dobro shvatili. Kada sam pričao o ekološki čistoj Srbiji, napravio sam ogradu što se tiče Kosova i Metohije i rekao šta oni tamo rade. Ne čiste. Obično zlikovci uklanjaju svoje tragove, ovi čak ni to ne rade. Zločinci se uvek vraćaju na mesto zločina. Sada se vraćaju sa kamerama, snimaju, iščuđavaju se kako izgleda centar Beograda.
Moram da vam kažem, pošto ste vi ipak poslanik vlasti, zar vam se ne čini da vizuelno, estetski i ekološki u Kneza Miloša postoji jedna zgrada koja se naziva da je ambasada, a to je tvrđava. SAD širom sveta svoje zgrade ambasada prave kao tvrđave i onda uzmu ceo blok. Siledžije. Da.
Sada mi kažite ko je tim siledžijama prodao Maršalat? Nemojte da mi kažete da je to uradio Parivodić samoinicijativno, mada neki kažu da je prodata i cela kasarna Topčider.
Ne znam ko je menjao Generalni urbanistički plan, ali meni se sviđa ovo što vi pričate, ali nekako uvek ima neka zadrška. Da li je to iskreno, da li čvrsto stojite na tim pozicijama? Voleo bih da je tako. Da vam kažem iskreno, voleo bih da je tako.
Znači, skrećem vam pažnju, kada smo već kod ove ekologije, to ću malo šire da tumačim, pošto je ekologija globalni problem i zbog ovog održivog razvoja ona se ne svodi samo na biohemiju, hemiju, vazduh, vodu itd. Dajte malo da pogledamo i ovu duševnu stranu, kako nam menjaju razmišljanja o životu, način života, uspostavljaju novi sistem vrednosti. Znate, dajte malo i tu da damo onoliko makar doprinosa koliko se daje u ekologiji.
Da iskoristim ovu priliku pre nego što me opomene, mi od Vlade tražimo da poštuje propise koji ovu oblast regulišu, da ako treba kažnjavaju, ako treba nešto da se promeni u našim propisima, dajte da promenimo, ako treba da idemo ispred svih mogućih međunarodnih standarda, dajte da idemo ispred.
Zašto? Zato što moramo da budemo odgovorni ne samo prema svojoj deci, nego i njihovoj deci i pokolenjima koja dolaze. I to je bila svrha moje današnje rasprave da vam ukažem, mante hitan postupak zbog toga što je neko rešio da se između 10. i 12. oktobra slika. Inače mi je mnogo drago što ste ogradili od SAD-a.

Gospodine Duliću, pogledajte šta piše u članu 27. Poslovnika Narodne skupštine i videćete šta se prekršili. Da krenem redom.
Juče je veliki broj poslanika tražio od vas objašnjenje. Vi ste mudro ćutali i razmišljali o kompleksnom pitanju, kako da sročite objašnjenje. Danas ste pokušali da date neko objašnjenje i prekršili ste Ustav i Ustavni zakon.
Samo vam skrećem pažnju, kada čitate Ustavni zakon i u nekom članu vidite da je to podeljeno na stavove, na tačke, da znate da tačka 1. je prioritet u odnosu na tačku 2. Gospodin Albijanić, kao matematičar, može da vam kaže zašto broj jedan ima prednost u odnosu na broj dva. Oni su se lepo podelili, ovaj se razume u tekstove, a onaj u brojeve.
Znači, nije kod vas problem taj što, otkad ste zaseli u tu fotelju, brutalno kršite Ustavni zakon i manje ili više uspešno se pozivate na to kako je neko drugi kriv, jer prethodno nije uradio nešto na osnovu čega biste vi zakazali sednicu. To, donekle, može biti samo opravdanje u onom delu gde se poslanici izjašnjavaju po svom ukusu. Ali, sa gledišta Ustava i zakona, nema ukusa. Da budem precizniji, on je poprilično bljutav, posle svega ovoga što se sa nama dešava.
Moram da vam skrenem pažnju da su Ustav Republike Srbije i Ustavni zakon doneti na bazi saglasnosti stranaka koje su uticale da se donese Ustav i Ustavni zakon. Sve što je tamo napisano rezultat je te saglasnosti, bez obzira na to što je kod nekih ostao u nekom delu loš utisak o nekim rešenjima. Ali svi se drže tog dogovora. Znam da ste vi, kao pučista, u velikom sukobu sa demokratijom, jer demokratija je smetnja, to je neprirodni okvir za revolucionare. Revolucionari ne trpe zakon, ne trpe propise, ne trpe moralne norme, ne trpe običaje, ništa ne trpe. Njihov interes i ono što dobiju sa strane od gazde, to je ono što njih motiviše na akciju.
Zašto ne poštujete ono što su odlučile političke stranke, što su građani potvrdili sa oduševljenjem? Znate i sami, kada su išli na referendum rekli su – hvala bože, složili se nekako, valjda će da procveta, da krene Srbija. Ko je vas ovlastio da to poništavate? Ako nalazite izgovor da svoju zakonsku obavezu ne ispunite zbog kompleksnosti koja nije data kao kriterijum u zakonu, a to se tiče izbora, onda moram da vam kažem da vi ne znate šta je demokratija.

Za šta je vreme?

Ja ću da privedem kraju moje izlaganje, ali gospodine Duliću, to što vi sedite u fotelji gde treba da sedi predsednik Narodne skupštine morate svojim delima da dokažete da ste predsednik Narodne skupštine, a ne fića zvani supersonični avion. Tražimo od vas da se poštuje zakon.
Sada mi kažite šta je to primitivno, prosto, nedemokratsko u zahtevu svih poslaničkih grupa, osim onih koje ''pričinjavaju'' vlast, ''pričinjava'' im se da su vlast. Vaša vlast su vaše gazde, ne iz političkih stranaka, nego oni, to su gazde.

Gospodine Albijaniću, nadam se da vidite koliko je važno kada predlagače zakona zastupa neko ko je kompetentan. Znači, to je onaj isti član od juče. O čemu se radi?
Sudeći prema državama koje su potpisnice ovog što vi nazivate CEFTA – centralna Evropa, države, slobodna trgovina i tako dalje. Međutim, ja ne znam od kada je Srbija u centralnoj Evropi. Nekada smo bili SFRJ. Veliki broj potpisnika su bivše republike SFRJ, pa su onda nastale države. Pa kada se krenulo na novo rasparčavanje, gospođo, nas su nazvali zapadni Balkan, je li tako beše? Zapadni Balkan, sećate se. Pet godina pričaju o zapadnom Balkanu – države zapadnog Balkana treba zajednički da budu primljene u Evropsku uniju, krstili smo se i levom i desnom rukom šta je to: zapadni, južni, severni, istočni, kakva je ta podela Balkana.
Sudeći prema tome kada je nastala ta CEFTA, ko je sve otpao iz te CEFTE zato što je došao na viši nivo slobodne trgovine, ostao je samo zapadni Balkan. Ovo zapadni Balkan zbog Tanje Miščević, pošto ona to bolje razume, ona ne bi mogla da razume ako se kaže Balkan ili ako se kaže srpske zemlje itd.
Što se mene lično tiče, ''velika Srbija'' je jedna vrlo lepa regionalna asocijacija svih srpskih država, koja može da bude u zoni apsolutno slobodne trgovine i jedinstvenog tržišta i tako je najpodobnija za ulazak u EU. Da vam objasnim o čemu se radi. I pre 1990. godine, SFRJ, ona i onakva je bila prototip jedne EU. Jedinstveno tržište, valuta, nije bilo nikakvih problema u protoku robe, kapitala, društvene svojine, Saveza komunista, kadrova itd. To im se nije sviđalo, pa su malu EU razorili.
Predlažem gospodinu Koštunici da selektivno pristupi ovome i da promeni naziv, da to bude sporazum o slobodnoj trgovini srpskih država na Balkanu, ovo što je ostalo.
To je najbolji dokaz da je srpski narod jedinstveno sposoban za EU. Nema nikakvih ekonomskih barijera.
Znam da će da me podrže svi ekonomisti u zemlji. Znate zbog čega? Zato što je za proteklih 250 godina politika sinonim za reč ekonomija. Ovde nema ničega nestručnog, lošeg, ovo je ekonomski najopravdanije. Zašto? Na ovoj teritoriji, o kojoj sam ja pričao, nad kojom se vi zgražavate kada se kaže Karlovac-Karlobag-Virovitica, znam da se već ježite itd, to je dobra granica za jedno novo ekonomsko tržište blagostanja svih građana koji žive na toj teritoriji, bez bilo kakve diskriminacije. Nema da se muče da menjaju valute, nema nikakvih problema, nema stranaca, nema zakona o zapošljavanju stranaca itd.
Znači, ekonomsko opravdanje postoji, postoji spremnost da se usvoje svi ekonomski prihvatljivi propisi, vrlo slični ili identični oni koji, recimo, važe u Francuskoj, cenim Francusku kao lidera u EU, njih baš briga za EU, oni gledaju svoj interes, u prevodu da vam kažem. Oni to ne kriju, oni to javno kažu. Tako treba i mi da se ponašamo.
Gospodine Albijaniću, da biste vi to bolje shvatili, da nam je ovde kompetentan predstavnik Vlade onda bi nam reko kakve mi veze imamo i CEFTA i kako mi geografski regionalno možemo da budemo sa teritorijom Poljske, Češke, Slovačke itd, jer je izvorno tamo nastala ta CEFTA. Pa je otpadanjem svedeno na to, ali nije promenjen naziv. Ako već nešto treba da normalno geografski izgleda, evo ponudio sam vam odvratnu alternativu da se to zove zapadni Balkan, za to neću da glasam, ali bih predložio Koštunici, pošto je on nacionalista, da prepravi ovo slobodno ekonomsko tržište ''velike Srbije''. Evo, svi radikali će to da prihvate, to vam garantujem.
Neka mi neko od geografa objasni o čemu se radi kada se koristi CEFTA za zapadni Balkan ili za Srbiju. Kakve mi geografske veze imamo sa Češkom, Poljskom, Moldavijom, objasnite mi, molim vas. Samo još jednu stvar, podsetite se malo kako izgleda ta karta ovih država koje su ovo potpisale. Je l' ne primećujete da su Mađarska i Bugarska nas odvojile od Moldavije? Moldavija je u ovom sporazumu. To bi bilo kao nešto celina plus. Nije to 17 plus.

Gospodine Albijaniću skrenuo bih vam pažnju da uzmete i Ustav Republike Srbije, da on uzme Ustav Republike Srbije i da obrati pažnju na odredbe Ustava Republike Srbije o nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije i o tome kako Republika Srbija ulazi u bilateralne i višestrane međunarodne odnose. Zašto? Opet se pozivam na onaj član (134, čini mi se, ako nisam pogrešio) koji se tiče toga kako treba da se uradi predlog zakona. O čemu se radi?
Da li smo mi mogli da zaključimo jedan ugovor u kome će strana ugovornica da bude UNMIK. UNMIK je jedna privremena ekspozitura UN, privremena uprava. Ona je Rezolucijom 1244 dobila neka ovlašćenja.
Meni je potpuno jasno da ovi kratki ljudi ne mogu da shvate šta je 1244, ali 1244 u svojoj biti garantuje suverenitet Savezne Republike Jugoslavije na celoj teritoriji Republike Srbije, što podrazumeva i Kosovo i Metohiju.
Znači, kada je Vojislav Koštunica išao da potpisuje neki ugovor, on je morao da zna da njegov potpis obuhvata i teritoriju AP Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohija za vreme mandata UNMIK-a i KFOR-a nema međunarodno-pravni subjektivitet i ono nema zastupnika za inostranstvo. UN nisu zastupnik teritorije, jedne teritorije Republike Srbije u inostranstvu.
Nas u inostranstvu zastupaju organi Republike Srbije. Morate da znate da u međunarodnim odnosima tzv. vanugovorno i ugovorno pravo postoji.
Vanugovorno pravo nastaje tako što Generalna skupština usvoji neki akt, deklaraciju, konvenciju itd, a onda države pristupaju tome, preuzimaju to kao opšta pravila međunarodnog prava i unose svoj unutrašnji pravni poredak.
Drugi oblik nastanka međunarodnog prava jeste ugovor, bilo da su višestrani ili dvostrani. UN mogu da sklapaju međunarodne ugovore kojima se regulišu status njihovih službenika, neka prava UN na određenoj teritoriji.
Ali oni nisu ovlašćeni da istupaju kao punomoćnik neke teritorije koja nije međunarodno priznata kao nezavisna.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Nadam se, gospodine Albijaniću, da vam je ovo interesantno, da malo saznate neke stvari. Ovo nije tip povrede Poslovnika – ko je predstavnik Vlade, šta je, nego šta se radi...
(Predsedavajući: Bilo mi je vrlo interesantno.)
... samo da vi shvatite, koji su fundamentalni nedostaci ovakvog sporazuma i zašto mi imamo ovaj zakon. To je zakon. Ne ona velika knjiga, ona velika knjiga je da zabavlja naciju. Mi imamo ovaj zakon.
Kada ste već pokušali da budete duhoviti, molim vas, gospodine Albijaniću, da mi do kraja današnje sednice, današnjeg rada, obezbedite podatak da vidimo da li Vlada tačno priča ili nas vara, pošto se ona izjašnjava ovde da je neko zaključio, ko je taj koji je zaključio, da treba 32 ugovora da se zamene jednim. Ko je taj koji je rekao da 32 bilateralna ugovora treba zameniti jednim multi ugovorom?
Sada mi objasnite sa kojom smo od ovih država mi imali već zaključene ugovore o slobodnoj trgovini. Samo da vas podsetim, to su oni ugovori u kojima jedna država drugoj državi priznaje status najpovlašćenije nacije.
Nešto se ne sećam ovih ugovora i nešto se ne sećam da nešto što se zove Pakt za stabilnost ima tu snagu da može svima da zavrne ruke i da kaže – morate ovo da potpišete, pa čak morate da budete centralna Evropa. Ovo što je ovde napisano liči mi na Radomana Božovića koji je u Saveznoj skupštini rekao – kad vidim 70 ruku u vazduhu, ja ću i Zemljinu kuglu da proglasim da je četvrtasta.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Očekujem da će neko da mi odgovori, gospodine Albijaniću, već dva dana mi niko ne odgovara. Nemojte da me ignorišete. Ispade da Žarka Obradovića, kao socijalistu, više cenite, a mene kao radikala mrzite. Osećam se diskriminisanim.

Gospodine Albijaniću, to su članovi 136, 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. O čemu se zapravo radi? Pošto smo juče konstatovali da ona velika knjiga od 1500 stranica nije tekst koji zadovoljava, već koji treba da bude magla i da se sve to može svesti na deo koji sam vam pokazao, a to je u pet-šest redova, posle današnjih diskusija, mada mi je čudno što nema gospodina Matića ovde, on je tražio ovakvu raspravu, ali neko će mu preneti to. Znači, ovde se sada već iznosi neka ozbiljnija argumentacija šta će da predstavlja korist, a šta će da predstavlja štetu za našu privredu i naše interese. Nama niko ne odgovara na ovo, a mi odgovor na ova pitanja ne možemo da pronađemo u ovom misaonom procesu koji je rezultirao sa šest rečenica.
Posle gospodina Savića logički se postavlja pitanje, ako države potpisnice ovog sporazuma treba na poseban način da označe da je roba poreklom sa teritorije koja obuhvata ovaj sporazum, da li je to svojevrsna diskriminacija prema drugim tržištima. Znate da u EU postoji više nivoa kvaliteta i ovo što mi dobijamo sa znakom da je proizvedeno u EU, oni su selektovali za države istočne Evrope, centralne Evrope i za svoje tržište. Uzeću jedan primer. Uzmite pastu za zube "Colgate", kupite u Francuskoj, kupite u Beogradu, pa mi kažite da je to isti kvalitet. Nije isti kvalitet. Videćete kasnije da u označavanju deklaracije postoji na različitim jezicima napisano. U Francuskoj nema te deklaracije sa svim tim jezicima koji se koriste u EU.
Znači, ovde se radi o jednom diskriminatorskom sporazumu. Zašto? Jer u celokupnoj operaciji kako pučisti da zadovolje apetite svojih gazda najdalje što je otišla EU jeste što nam se nudi evropska perspektiva. Kada vam se nudi evropska perspektiva to nije golub na grani, to je ništa. Da je to ništa pokazuje obrazloženje ovog zakona. Svi misaoni argumenti Vlade Vojislava Koštunice da se ovo usvoji svedeni su na ovo. Jer nama je potrebno je da nam neko objasni ispred Vlade, da li ako se potpiše ovaj sporazum, da li će to da znači da se zabranjuje nekom ministru, da na bazi toga što je neka firma došla ovde i rekla – ja ću da pravim fabriku na nekoj zelenoj ledini, po tom osnovu ona dobije iz budžeta ili Nacionalnog investicionog plana ili uopšte iz javnih sredstava neka sredstva radi zapošljavanja novih radnika.
Da li to naš budžet finansira strane investitore?

 Ja sam potpuno siguran da je potrebno da dođe gospodin Koštunica da nam objasni sve varijante, jer vidite, kako koji poslanik izađe, otvori neku temu, Vlada ćutanjem, oni koji podržavaju vlast ćute, bore se samo za neko vreme, valjda ste uzeli dnevnice, ako ste uzeli idite kući, šta čekate, nema kvoruma, nema potrebe da budete ovde ako vam je teško.
Niko nije priveden. Ovo je Parlament, ovo je slobodna institucija. I dugački, i visoki, i kratki sede ovde, narod ih je birao, ako vam se ne sviđa napustite, to je vaše legitimno pravo. Nemojte da ometate konstruktivni rad, ovo je konstruktivni rad, ali nemamo konstruktivnog sagovornika na strani Vlade.

Naravno, gospodine Albijaniću, opet oni isti članovi i ja već dva dana uporno čekam da neko od kompetentnih iz Vlade dođu i objasne poslanicima ovde, jer ovoliko obrazloženje za onoliki veliki zakon nije u nekoj normalnoj srazmeri. Meni bi stvarno bilo potrebno, da mi Vojislav Koštunica objasni kako će ovaj sporazum da doprinese političkoj stabilnosti.
To, ekonomski i trgovački aspekt, što je i povod ovog sporazuma, da doprinesu političkoj stabilnosti i vrlo precizan da budem, jer se krećem u granicama teme koja je danas na dnevnom redu, ili možda neko razmišlja o nekoj novoj nacionalnoj korporaciji. Mi imamo te državne korporacije i imamo jednu nacionalnu korporaciju za neka druga pitanja, možda su nam potrebne još neke nacionalne korporacije.
Evo, ja se već nekoliko dana razmišljam da pokrenem inicijativu za osnivanje nacionalne korporacije za sanaciju štetnih posledica delovanja Mlađana Dinkića. Ta nacionalna korporacija, buduća, a ja se nadam da će ta moja ideja da doživi opštenarodnu podršku, morala bi da sanira posledice u bankarskom sistemu, setite se šta se desilo sa našim bankarskim sistemom, ko je sve izbačen, i morala bi na neki način da se izvrši sanacija naše poljoprivrede, jer mi smo sada dobili evidentiranog seljaka. Mi više nemamo onog našeg starog srpskog seljaka, gedžu, malog robnog proizvođača ili velikog proizvođača, ne, imamo evidentirano.
Mi sada imamo tog seljaka kome je data, zahvaljujući G17 plus, ona soja, sećate se. Pa je jedne godine i duvan podbacio, jer je u to vreme neko potpisao da neka sorta duvana može da se sadi, neki ljudi su posadili, ali ništa nije niklo, eno sporovi u Nišu i ne znam koliko stotina ljudi vodi sudski postupak.
Mi onda moramo da saniramo one ljude u Narodnoj banci Srbije. I moramo da napravimo svojevrsnu sanaciju, jer je tokom izborne kampanje gospodin Dinkić obećao da će veliki broj ljudi da zaposli ako glasaju za njega. Tu je malo zakasnio, s obzirom na to da je u Đinđićevoj projekciji 2005. godina bila godina kada uvozimo radnu snagu, samo da vas podsetim šta je ko rekao.
Ovi iz Kragujevca moraće da uđu u nacionalnu korporaciju za sanaciju štetnih posledica pogubnog delovanja Mlađana Dinkića, koji drži u procepu, i meni može da se ne svidi Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, ali ja znam da ste vi njegovi zatočenici i možda biste vi menjali guvernera, ali ne sme se.

Gospodine Albijaniću, u 16 sekundi prekoračenja vi vršite tu diskriminaciju prema meni, a gospođa Plavšić je pričala 4 minuta i 37 sekundi.

Ja znam da vi volite da slušate ove diskusije gde se traži objašnjenje, ali nema objašnjenja gospodine Albijaniću, to je problem ne samo poslanika Srpske radikalne stranke, ne samo poslanika Narodne skupštine, to je problem svih građana u Republici Srbiji, što ne mogu da dobiju adekvatno objašnjenje za sve ovo što je Vlada napisala. Nije objašnjenje 126 ruku u vazduhu i vi znate 126 je broj koji pokazuje neku većinu, ali većina nije u pravu, ona samo zadovoljava jednu potrebu, da veći broj ljudi deli to mišljenje i deli tu sudbinu i deleći tu sudbinu došli smo u situaciju da ne znamo da nas vođa vodi u rupu.

 Gospodine Albijaniću, za vas je to član 136. i 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Ja sada vidim zašto je onaj, kada je menjao Poslovnik, ubacio ova poslednja dva člana 225. i 226.
Poštovani građani Srbije, dva dana raspravljamo, a Vlada nije prisutna u Narodnoj skupštini. Ko bi mogao da bude kompetentan sagovornik narodnim poslanicima povodom ove tačke dnevnog reda? Vojislav Koštunica, verovatno je odsutan sudeći po nekim izveštajima, nalazi se u inostranstvu, ali on ima zamenika, a to je Božidar Đelić. Možda je i on u inostranstvu, ne znam. Ali njih dvojicu smatram kompetentnim sagovornicima za ovu tačku dnevnog reda.
Nema ih, nema ni nekog trezvenijeg ministra koji bi razumno prosuđivao i bio u prilici da odgovori na ove argumentovane diskusije, gde se iznose razlozi i poslanika koji su za zakon i onih poslanika koji su protiv zakona.
Na ovaj način Vlada demonstrira i poštovanje prema građanima Republike Srbije. Ona kaže, bacili smo vam ovu kost, zabavljajte se vi narodni poslanici, baš nas briga.
Međutim, apsolutno sam siguran da Vlada Republike Srbije ne može da trpi ovakvu raspravu i ovakvu argumentovanu kritiku i da su oni kolektivno izloženi teškim duševnim patnjama.
Mene, gospodine Albijaniću, interesuje odgovor na jedno pitanje. Koliki je stepen duševnih patnji članova Vlade kada sa skupštinske govornice čuju nešto što ne odgovara njihovom uhu? Skupština nije mesto gde treba milozvučno diskutovati i sa opojnim rečima veličati velike epohalne rezultate onih koji čak ne mogu da sede u istoj prostoriji, a navodno su u Vladi.
Uvek kada neko od članova Vlade bude na neki način lično povređen i izrazi svoje neslaganje sa diskusijom nekog poslanika u Narodnoj skupštini, on presavije tabak pa tuži narodnog poslanika zbog onih reči koje je rekao u Narodnoj skupštini. Za sve nas narodne poslanike je važno koliki je taj duševni bol i kolika je to nematerijalna šteta članova Vlade.
Naravno, Dinkić prethodi tome. On je tužio gospodina Vučića zbog jedne diskusije u Narodnoj skupštini, tužio je i mene zbog jedne diskusije u Narodnoj skupštini, tužiće svakog poslanika koji sa ove govornice iznese političku kvalifikaciju. Zašto? Vlada čuva svoje ministre od kritike preko pravosudnog sistema.
Šta nama preostaje? Da takav primerak ministra tužimo i mi. Hajde mi svi poslanici da ih tužimo zato što ne poštuju Narodnu skupštinu i nama pričinjavaju duševne patnje, i građanima Republike Srbije pričinjavaju teške duševne patnje i tešku, ne materijalno, ali bogami i svojim delima i materijalnu štetu, pa da se izjednačimo – narod protiv Vlade. Pred kim? Pred istim sudom. Da spojimo sve tužbe i protivtužbe, pa neka politička pitanja rešava sud. Takve ministre mi imamo. Zato je nekoliko predstavnika SRS ovde ponovilo ono što pričaju dobri prijatelji tog ministra, koji su s njim u Vladi, kako on radi, on može biti ili u Vladi, ili u zatvoru. To je prava istina građani Republike Srbije!

Gospodine Mrkonjiću, član 104.
Mislim da gospodin Mika Vlaović mora nama da objasni kakve veze ima 5. oktobar i to što je neko završio fakultet. Niste valjda polagali ispit ispred Savezne skupštine. Ja sam vas shvatio da nije bilo imena Vojislava Koštunice na čelu jedne pučističke bande, neki, koga verovatno gospodin Maraš zna, ne znam na koga ste mislili, ne bi uspeo da završi fakultet. Izvinite, molim vas, zašto ste uhapsili one u Kragujevcu? Što niste uhapsili Vojislava Koštunicu? Vidite da je omogućio da na vezu završi fakultet. Koliko je to para uzeo Vojislav Koštunica da bi taj završio fakultet. Nemojte, molim vas, da nas zbunjujete.
Mislio sam da je ta neobaveštenost DSS-a samo kada su u Vladi i odnosi se na one članove DSS-a koji sede u Vladi. Međutim, vidim da je ovo hronično.
Molim vas, izađite da nam objasnite ovde kome je to Vojislav Koštunica svojim imenom na čelu liste DOS-a omogućio da još jedan pučista završi fakultet, a njega Jočić nije uhapsio i nije poslao u Smederevo. Uopšte nisam razumeo ko je to završavao fakultet 5. oktobra ispred Savezne skupštine. Ako je praktični deo tog ispita bila paljevina, onda treba da ide u zatvor. Znači, u zatvor što je palio, u zatvor zato što je na vezu fakultet završio.
Gospodine Maraš, ovo nema veze sa vama. Tražim od gospodina Mike Vlaovića da se ili izvini, ili da nam objasni jer mi kad smo čuli ovo što je rekao gospodin Mika Vlaović stičemo utisak da je najveći demokratski princip polaganje ispita na vezu. Hvalite se kako je vaš predsednik omogućio nekome da diplomira. Pojasnite koje pare, koja količina nafte da se zapali Savezna skupština, koliko je taj uništio glasačkih listića da bi dokazao da je završio, da je sposoban da dobije diplomu.
Vi iz DSS-a se vrlo retko javljate, ali kada dođete sa dve tri rečenice toliko nedoumica otvorite za javnost, da građani prosto traže informacije. Izađite, objasnite! Ako ne možete da objasnite, gospodine Mrkonjiću, formulišite ovo kao pitanje za gospodina Vojislava Koštunicu, da nam kaže u čemu se ogleda tačnost onoga što je gospodin Mika Vlaović rekao sa ove skupštinske govornice.

Naravno, povodom onoga što je gospodin Mika malopre rekao. O čemu se radi?
On je odgovorio, ali je otišlo kao pitanje, pa će njegov predsednik stranke, kao predstavnik Vlade, da odgovori na šta je to Mika mislio.
Gospodine Vlaoviću, pravilo je da ja nemam potrebe vas da ubeđujem u nešto što je opšte poznata činjenica. Ako se neke činjenice objave javno ili u knjigama i veliki broj ljudi koji čine javnost budu u prilici da to pročitaju, da dobiju to elementarno saznanje, onda to postaje opšte poznata činjenica za koju važi neka pretpostavka da se tu ništa ne dira. Ko smatra da to nije tačno, on treba da dokaže da to nije tačno.
Znači, svi znaju da je 5. oktobra bio puč. Predlažem, gospodine Mrkonjiću, da svoj autoritet i sve svoje potencijale i kapacitete iskoristite da utičete na gospodina predsednika Narodne skupštine da se za sve narodne poslanike obezbedi primerak knjige Dragana Bujoševića, drugo, primerak knjige Tima Maršala i nešto novo, da bi poslanici bili obavešteni u potpunosti, najnovija knjiga gospođice – gospođe Florens Artman koja se zove "Mir i kazna", sa posebnom posvetom ljudima koji su ljubitelji Haškog tribunala.
Naravno, to da podelite i nevladinim organizacijama koje govore o tome da je Haški tribunal nezavisan, nepristrasan sud koji sudi po međunarodnim standardima itd.
Gospođa Florens Artman je u svojoj knjizi vrlo lepo opisala kako se montiraju sudski postupci u Haškom tribunalu. Dalje bih vas zamolio, a mislim da postoji i ta knjiga prevedena na srpski jezik, takođe je, izvesni novinar, mislim da mu je prezime Džuda, opisao petooktobarski puč.
Samo da vas podsetim, jednu grupu je vodio Dušan Petrović iz Šapca, sadašnji ministar pravde, Svilanović je vodio, beše, iz Užica, Velja je vodio sa jedne strane, Perišić je vodio iz Niša, dogovoreno sa ovim generalima što su sada u Hagu, oni su se zakleli kod Čovića u njegovoj firmi, dan uoči 5. oktobra – pobeda ili smrt, ma, kakvi izborni rezultati, to nas uopšte ne interesuje. To su opšte poznate činjenice koje dokazuju da je 5. oktobra bio klasičan puč.
Kada vi meni kažete da je 5. oktobar nešto najbolje za demokratiju, da je sredstvo demokratske borbe, ja se prosto ježim, a kada čujem od profesora prava, filozofa, sociologa da veličaju to, onda sam apsolutno siguran ili da nemaju mentalni sklop da shvate šta je sistem vrednosti a šta je moral, ili je toliko para došlo iz inostranstva, što reče Vuk Drašković za Dinkića – znam da si dobio pare iz Amerike. Imam ja dokumentaciju, lepo ću da vam pročitam sve, i ''Otpor'' i ovo i ono.
Ne pričam ovo zbog Mike Vlaovića, zna on dobro ko su pučisti itd, pričam ovo zbog građana Republike Srbije.
Ne može pučista da vodi državu normalnim sredstvima, pravim ispravnim putem, jer on ne može da vidi sistem vrednosti, ne prepoznaje šta je to interes, već srlja u pojedinačne interese ili se totalno potčinjava gazdi iz inostranstva.
Sada da prekinem sada sa ovim, samo vas obaveštavam, onaj gazda onog prethodnog predstavnika Vlade po onoj tački dnevnog reda je ovog momenta ispustio rok od 24 časa. Znači, imaćemo na delu veliki broj kolateralnih žrtava ponašanja i dela Mlađana Dinkića.