Ja ću da nastavim kasnije. Hvala vam.

Gospodine Duliću, pozivam se na član 104. našeg poslovnika.
Šta da radimo, nema ga Batić.
Zbog čega se pozivam na taj član? Odmah da kažem da niste vi krivac za ovu povredu. Ja i ne tražim da se glasa o ovome, samo bih hteo da skrenem pažnju na neke detalje.
To što se gospodin Batić ponosi nekim stvarima, molim sve one koji prate ovaj prenos da shvate da je to njegov sistem vrednosti i ja ne mogu da ga promenim.
Doduše, nisam ni ovlašćen da menjam taj sistem vrednosti. Mogu da se složim, mogu da se ne složim itd, ali današnja tema jeste nasilje na javnom mestu. Sad, što je fudbalski teren, sportski objekat izvučen kao nešto specifično, to je druga stvar. Ja ću u načelnoj raspravi da dotaknem i jednu i drugu temu.
Treće, vrlo značajno, još nismo raspravili pitanje tog nasilja, u teoriji se zove puč. Kakve su posledice tog nasilja?
Mislim, gospodine Jočiću, da još nije vraćeno oružje koje je oduzeto iz one policijske stanice u ulici Majke Jevrosime. Vraćeno? Pa, nije vraćeno. Kod koga je, to ćete vi da utvrdite. Znam da nisu vraćene slike i znam vrlo pouzdano da je u Saveznoj skupštini stradalo više od tri futera i četiri zavese. Šta je sve zapaljeno, to najbolje zna gospodin Mićunović i onaj njegov fond za obnovu, ali sumnjam da su zapaljeni samo tri futera i četiri zavese.
Kada neko priča o demokratskim tekovinama, o demokratiji, o prolivanju krvi kao sastavnom delu borbe za demokratiju, moram da vam kažem da je to bilo 1789. godine.
Posle toga smo krenuli u nešto što se zove civilizacijska tekovina. Ne slažem se ni sa tim datumom, mislim da od kada je čoveka, postoji ta težnja za slobodom. Kada neko s ove govornice o metodama koje predstavljaju suprotnost slobodi priča da se njima ponosi, ja jedino mogu da mu poručim, što se mene tiče, da jedva čekam da dođem na vlast.
Gospodine ministre, da li se sećate, u školi se učio taj primer, zove se ''esensko linčovanje''. To je poseban vid saučesničke odgovornosti za kriminalnu skupinu.

On je ostao zabeležen u istoriji prava po tome što su odgovarali neki zvaničnici one Nemačke. Radi se o engleskim pilotima koji su uhvaćeni, provedeni kroz mesto Esen, nadležni organi nisu pružili zaštitu, pa su neki linčovani. Kasnije je o tome raspravljano, a Englezi su insistirali na krivičnoj odgovornosti tih ljudi.
Insistiram na krivičnoj odgovornosti tih ljudi, nikada se neću s tim pomiriti.

Javljam se drugi put da pričam o ovom zakonu. Prvi put sam pričao 2003. godine, kada je bila isključena javnost zbog vanrednog stanja, a gospodin Tomislav Nikolić trpeo zabranu da 90 dana ne uđe u zgradu Narodne skupštine. I tada sam rekao da od ovog zakona nema ništa. Evo, vidite, priznali ste da od tog zakona stvarno nema ništa.
Ako vi ovaj zakon donosite da biste smirili javnost, onda je to promotivna vajda. Ako donosite ove izmene i dopune radi nečeg suštinskog, onda se nalazite u velikim problemima. Zašto? Uveli ste jednu novu zaštitnu meru.
Da bi građani shvatili o čemu se radi, to je član 22. gde se kaže: ''uz kaznu za prekršaje, fizičkom licu se može izreći zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, pod uslovima propisanim ovim zakonom.'' Većina grđana će da kaže - šta je tu loše.
Da vidimo šta piše u stavu 2. Kaže se: ''Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi učinioca prekršaja da se neposredno pre početka određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici na području na kome se učinilac prekršaja zatekao...''.
Znači, ako ste u Beogradu, a kazna vam je izrečena u Nišu, vi u Beogradu treba da se javite policijskoj upravi. Zašto?
Zatim se kaže: ''... i da boravi u njihovim prostorijama do završetka sportske priredbe.'' Znači, on će biti u nekom policijskom zadržavanju.
Gospodine Jočiću, da li on ima televizijski prijemnik u policijskoj stanici, da može da prati fudbalsku utakmicu? Besmisleno je. Vi ste ga tako napisali. Određeno mesto, određeno, određeno, a u stvari je sve neodređeno.
Dalje, problem člana 20. bio je prisutan i 2003. godine. Ovom intervencijom ste, u stvari, izbacili krivično delo. Bitan element tog krivičnog dela - nameru da se čini krivično delo, vi ste izbacili.
Znači, gospodine Jočiću, ako budete na nekoj fudbalskoj utakmici, budete na zapadu i sa tog mesta, ili 15 metara od vas, poleti jedan upaljač prema nečemu, vi ste pripadnik kriminalne skupine. Kod kriminalne skupine odgovaraju samo kolovođe, kao podstrekači, pomagači i inspiratori. Na to moram da vam skrenem pažnju.
Ovde ste sve pobrkali. Da ne bih ponavljao ono što je gospodin Petar Jojić izneo, sada vi meni kažite, ako ste ovde izbacili nameru kao bitno obeležje tog krivičnog dela i rekli: ''Ko neovlašćeno uđe'', šta ćemo da radimo s onim ko ovlašćeno uđe? Redar kaže - velika je gužva na zapadu, da se ne biste mučili, preskočite preko ograde.
Ko je taj ko određuje da li je nešto ovlašćeno ili neovlašćeno? To ne piše ovde, gospodine Tomiću.
Postavljam vam pitanje - šta ako ovlašćeno uđe, pa 45 minuta bude miran, sedi pored ograde itd, i u jednom trenutku mu nešto pukne i počne da pravi neke gluposti? On nema odgovornost, zato što je ovlašćeno ušao. Neću da ulazim u te detalje, to ću povodom amandmana, u znak poštovanja prema mojim kolegama koji su ostali.
Moram da vam skrenem pažnju, nemojte da dezavuišete javnost. Vi pričate o nekim engleskim propisima. Gde god su otišli engleski navijači u inostranstvo, i dan-danas prave nemire.
Oni su, možda, suzbili to nasilje na terenu, oko terena. Da vam ne pričam o navijačima ''Totenhema'', kakav ih glas bije. Nemojte - ''svuda je bolje nego kod nas''.
Dalje, gospodine Jočiću, problemi se ne javljaju na bokserskim mečevima. Ring, biju se dvojica, publika navija, završi se bokserski meč i publika slobodno ode. Po nekoj logici stvari, to bi trebalo da bude makljaža do daske. Na skijaškim takmičenjima, na karate takmičenjima, uzmite odbojkaške susrete, nikad se to nije desilo.
Pitajte državnu bezbednost zašto se desilo. To sam vam rekao i 2003. godine.
Mi imamo zakon o održavanju opšteg javnog reda i mira, ali vi tražite leks specijalis, pa čak idete toliko daleko da propisujete šta je gledalište, šta je stadion, šta je redar, šta je ovaj, šta je onaj. Potpuno nepotrebno.
Znači, sredite državnu bezbednost i garantujem vam da neće biti droge na ulicama. Sredite državnu bezbednost i neće biti kriminalnih navijačkih grupa.
Kod člana 20. ste prekoračili ovlašćenje, pa ste ubacili nešto čemu mesto nije tu. Vidite, vi kažete: ''izaziva nasilje''. Kako neko može da izaziva nasilje? Onda ''vrši nasilje''. Šta je element bića nasilja? U čemu se ogleda nasilje?
Dalje: ''unese, baca među gledaoce''. Znate li ko unosi na fudbalske stadione te rekvizite? Neko iz uprave kluba. Malopre ste pročitali podatke o uništenoj imovini, broju povređenih policajaca itd.
Idete na neku utakmicu, znate šta rade navijači i policija? Oni treniraju - ovo je prva interventna, oni se dobro biju. To policija treba da sredi nezavisno od zakona. Da bi ona to sredila, njoj ne treba zakon. Postoji već zakon. Neko je napao službeno lice, lice u uniformi, taj je napao državu, on odgovara; ne treba vam zakon, odgovara po opštim propisima.
Vi ste sada izbacili nameru. Šta znači - za nekad se odgovara? Pa ste išli još dalje. Evo, sada, ovaj zakon je neprimenjiv po selima, a kao opšta norma treba da važi svuda.
Naprosto, vi ste uzeli fudbalske, košarkaške utakmice velikog rizika i na bazi toga stvorili jednu priču. Da li ste rešili problem? Niste rešili problem, još 2003. godine smo vam rekli.
Sada ste napravili još veću grešku, sada će za nehat da odgovaraju. A znate šta znači odgovornost za nehat? Zatekao se, bio slučajno na nekom mestu.
Odveli ste dete, ono je opsovalo sudiju, po ovom članu 20. to može da se podvede pod netrpeljivost. ''Sudija, lopove'' - netrpeljivost, ide u zatvor po ovom vašem kako ste napisali. Onda se ja i ne čudim što, kada kažem ovde ministru - lopove, on presavije tabak i tuži nas.
Zašto ste ubacili ove reči koje se tiču parola? Da sprečite nešto, šta ćete da sprečite? Kažite mi koji zakon može da promeni mišljenje nekog čoveka? Nema tog zakona. Po zakonu je zabranjeno da se čovek ubija, a svakodnevno se dešavaju ubistva. Pa, ne možemo na bazi toga što se svakodnevno dešavaju ubistva da sada propisujemo neke stvari.
Smeškanje vaše me podseća na nekog mog profesora porodičnog prava. Kada je završio, tamo, pedeset i neke godine, prava, zaposlio se, bio sudija Opštinskog suda u Pirotu. Neko se obesio na jedinoj banderi u Pirotu i on doneo odluku da se ukloni ta bandera sa strujom. Kada su ga pitali – pa, dobro, Mikice, zašto to, on je rekao - postoji opasnost da se kroz pet godina još neko obesi na ovoj banderi.
Takav je vaš zakon, nedorečen. Ako ste do sada imali problema sa članom 20, sada imate još većih, ali postoje i mentalni. Ne možete nehat kao vid odgovornosti da propisujete za nešto što ima ovaj stepen društvene opasnosti. To ste totalno pobrkali.

Ne znam šta se dešava sa potpredsednicima od jutros, odavno sam reklamirao povredu Poslovnika.
Pozivam se na član 27. i na one odredbe našeg Poslovnika koje govore o obaveznoj javnosti rada Narodne skupštine. Javnost rada Narodne skupštine nije samo to što niko ne zabranjuje u Narodnoj skupštini novinarima da uđu, da prate i da uzimaju materijale, već najvažniji segment javnosti rada Narodne skupštine jesu direktni TV prenosi.
Kada neko ko greškom vodi RTS, čuveni julovski ministar Tijanić, pošalje pismo Narodnoj skupštini i kaže, zbog nekih komercijalnih obaveza mi nismo u stanju da direktno prenosimo sednicu Narodne skupštine, onda tog momenta treba da razrešite tog direktora RTS.
Jer on na tako jasan način i vama i svima nama kaže, prioritet su moje ugovorne obaveze koje, u krajnjem efektu, imaju za cilj da se obezbede neke pare za RTS, verovatno i za njegovo veliko ovlašćenje da može da deli, da ugovara sa produkcijskim kućama svadbe itd. On kaže, mene uopšte ne interesuje demokratija, mene uopšte ne interesuje zakonodavni rad u Republici Srbiji, mene interesuju pare, a finansira se od svih građana Republike Srbije.
Kada bih sa ovog mesta pozvao sve građane Republike Srbije, kao nekada neki što su to radili, pa rekao nemojte da plaćate TV pretplatu, kršio bih zakon. To neću da radim, neću da kršim zakon, ali želim da skrenem pažnju da su predsednik Narodne skupštine i svi oni koji prihvataju tu Tijanićevu torturu, praktično, pokazali da je Tijanić predsednik Narodne skupštine. On veći značaj daje nekom svom ugovoru nego državi, nego Narodnoj skupštini, nego bilo čemu drugom.
Kažite gospodinu Tijaniću, preko vašeg Zakonodavnog odbora ili Sekretarijata za zakonodavstvo, da sve obaveze i akti koji potiču od državne vlasti predstavljaju višu silu sa gledišta ugovornih obaveza. Ali, ne, ni to ne interesuje Tijanića. On je zaključio ugovor, hoće pare, pare su njemu životni motiv, a ne ispunjavanje nekih obaveza.
S obzirom da on uporno demonstrira to svoje samovlašće, praktično, on nas priprema za onaj udarac kada će sve sednice Narodne skupštine biti u odloženim TV dvominutnim izveštajima u Dnevniku. Ako predsednik Narodne skupštine nije sposoban da smiri Tijanića, onda neka podnese ostavku.
Šta se onda dešava? Dešava se što neko prevari građane i kaže da postoji neka ugovorna obaveza, a zna se da opozicija neće biti u sali, a onda Albijanić pročita imena odsutnih poslanika i kaže: "Uspešno smo završili raspravu u načelu, možemo da pređemo na sledeću tačku dnevnog reda". Onda zaključujem da ste, u stvari, vi nagovorili Tijanića da se ovako ponaša.
Ako niste bili sposobni da obezbedite parlamentarni kanal, onda sprovedite zakonsku obavezu da uvek na nekom od tih kanala bude u direktnom prenosu sednica Narodne skupštine.
Dok tog parlamentarnog kanala nema, onda smirite Tijanića, jer ukoliko se još jedanput desi takva situacija, vi ste krivi, vi ste ga nagovorili da se tako ponaša, vi mu dajete za pravo i vi smatrate da su njegovi razlozi, koje on navodi u onim pismima, opravdani razlozi.

Gospodine Obradoviću, za vas član 136. i član 161. Zamolio bih da predstavnik Vlade sasluša o čemu se radi, jer ovo nije povreda Poslovnika dostojanstvo i te stvari, nego zalazi u pitanje same suštine akta o kome mi danas raspravljamo.

Meni uopšte nije jasno kako je neko zaključio da su ispunjeni uslovi da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu. Pogledajte, molim vas, zaglavlje ovog Predloga zakona, on je 13. jula dostavljen Narodnoj skupštini i u obrazloženju se nalaze razlozi za hitan postupak.

Ako je to toliko bilo hitno verovatno juli, avgust su bili meseci kada je ovaj zakon morao da se usvoji, jer hitan znači odmah, u nekom kratkom roku.

Hitan ne znači kroz tri godine i svrha odredbe našeg Poslovnika o hitnom postupku nije samo formalne prirode, da neko stavi nešto kao navodno razlog, pa još citira ono što je navedeno u članu 161, nego da dokaže da to postoji kao razlog.

Znači, ako uzmemo taj vremenski opseg, sam predlagač je dokazao da hitnost ne postoji. Postoji jedan drugi mentalni razlog.

Ako je ovo potpisano 97. godine i tada već postalo podobno za usvajanje, čudi me zašto je tek sada došlo, zašto nije došlo nekog ranijeg datuma, možda 98, 99, 2000, 26. januara 2001. godine, dan kada je Srbija osvetljena demokratskom vladom, nije došo tada. Sada ću da vam kažem šta je razlog i zbog čega vi prihvatate da budete predmet manipulacije kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda.

Razlog se nalazi u tome što je neko rešio da se slika i to će da se slika između 10. i 12. oktobra ove godine. Čitam vaše šta ste napisali, ništa ne izmišljam.

Kaže - ova inicijativa je uvršćena u prioritete Šeste ministarske konferencije ''Životna sredina za Evropu'', Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, koja će se održati u Beogradu od 10. do 12. oktobra 2007. godine, i neko je zaključio da ne bi bilo dobro da mi budemo lideri, promoteri borbe za zaštitu životne sredine, a da neko kaže - vi niste ratifikovali Kjoto sporazum. Zato ide ova brza procedura da bi se neko slikao.

Koja je politička korist?

Posle ću još jednom da se javim.

Gospodine Obradoviću, isti član. Pošto smo dokazali da neko iz Vlade treba da se slika u oktobru i da bi imao dobru facu prilikom slikanja, da ne bi trpeo neku neprijatnost, ako ga neko prozove, pa kako vi borci za ekologiju, a niste ovo ratifikovali, zato je neko osmislio da potegne celu Narodnu skupštinu i da sada pričamo o nekim stvarima koje stvarno ne stoje.
Moram da skrenem pažnju, u tom vašem aktu, u Aneksu B, gde postoje dodatne obaveze, nezavisno od ovih čistog razvoja, koja je generalna, opšta, kao razvijene države koje posebno treba da budu obuhvaćene, navedene su Bugarska, Hrvatska, zatim Novi Zeland, Portugalija.
Samo da vas podsetim, Portugalija koristi sredstva budžeta EU kao najnerazvijenija država EU. Uvek u EU postoji velika svađa oko pristupa tim sredstvima.
Vrlo su čudni kriterijumi koje je odredio koju zemlju razvijenom ili ne.
Ovo ne prigovaram zato što nas nema na tom spisku, da se razumemo, nego ukazujem samo na izuzetno prisutan politički momenat i u ovoj oblasti, koja bi morala da deluje da je i suviše stručna. Ona, nažalost, nije stručna.
Mislim da za kvalitetnu raspravu treba da nam gospodin predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda objasni nešto što, verovatno je to Vlada napisala, valjda Vlada stoji iza svog teksta, proizilazi, dragi građani, da kada se u ovoj skupštini ratifikuje ovaj protokol, šta to znači, kaže - implementacija Kjoto protokola može pomoći u rešavanju brojnih problema kao što su, da ne bih citirao ono što je gospođa Nada Kolundžija rekla.
Znači, vi u Pančevu treba da znate kada se za koji dan usvoji ovaj protokol, vi više nećete imati potrebe da zatvarate prozore. Vi u Požarevcu, svuda, na svakom mestu u Srbiji, imaćete ekološki zdravu sredinu. Zašto? Ratifikovali smo Kjoto protokol. To je poruka ove strane.
Moja poruka ovoj strani jeste - a što ne primenjujete naše propise? Kažite koji propis domaći predstavlja smetnju, pa ne možete da rešite problem Pančeva.
Odmah predložite promenu tog propisa, SRS vas podržava. Za pare se obratite Mlađanu Dinkiću i gledajte ako možete da koristite čarape, proizvodnja "Ključ" Sarajevo, one su pouzdanije.
Znači, hitan postupak, da se hitno potpiše, kako vi u Pančevu ne biste više sedeli zatvoreni u kućama, to vam garantuje Vlada Vojislava Koštunice. To možete da tražite od njih, jer oni su to napisali ovde. Objasnite nam zašto se ne primenjuju naši propisi koji ovo regulišu.

Gospodine Duliću, to su članovi 225. i 226, a u vezi sa članom 136. Poslovnika Narodne skupštine.
Mi smo praktično od 5. oktobra bili izloženi jednom pritisku da nam se za sve nebuloze u politici kaže, pa to je real politika. Između te dve reči, odnosno posle te dve reči, može da se stavi znak jednakosti i da se kaže SAD. Merilo za vrednost, merilo za volju, merilo za snagu, merilo za sve - SAD, USA.
S obzirom da ste iz DS, pretpostavljam ste neki demokrata, Pošto je ta stranka prepoznatljiva po tome što sledi taj način razmišljanja real politike, pa mi se prosto čini kada neko u Beloj kući kine, odmah ovde vodećeg demokratu toliko zaboli da dobije zapaljenje pluća. Da li ste se vi konstatovali u vezi ovog Kjoto protokola, pa da nas ne bombarduju? Je l' ovo vi gurate prst u oči Americi? Znate, cenim to što je neko rešio da između 10. i 12. oktobra se slika u Sava centru, tamo će biti ova konferencija, pa moramo ovo da donesemo. Ali, čiju vi to politiku sledite. Ako sledite interese građana Republike Srbije, onda primenite naše propise, ne treba nam nikakav Kjoto protokol.
Znate nemojte mi da bistrimo belosvetsku politiku. Sad ćemo mi da upozoravamo Amerikance, ekologija je globalni problem. Oni zagade tamo, mi osetimo ovamo. Oni se tamo nešto međusobno posvađaju ili imaju seksi aferu sa Levinski, ovaj nas bombarduje. Mali smo mi.
Sa gledišta ovih hemijskih formula i jedinjenja koji su ovde navedeni, sa gledišta ovoga što stoji u Aneksu 1 i 2, pa mi smo ozon, ljudi. To deluje malo čudno ljudima iz Pančeva i iz mesta gde je jako izraženo zagađenje vazduha ili vode, ali sa gledišta planete, pa mi smo ozon, ljudi, u svakom pogledu smo ozon.
Oni koji su pisali ovaj Kjoto protokol nisu ga pisali zbog Srbije, pisali su zbog onih koji na bazi tih crnih i prljavih tehnologija obezbeđuju svoj razvoj i verovatno prave lepe...
(Predsednik: Gospodine Krasiću, vreme.)

Samo je pet sekundi prošlo, mislim da se poremetilo, učinilo vam se da je šest, prošlo je samo pet sekundi.
Nisu oni to zbog nas pravili, nego zbog njih. Zašto? Da bi sprečili neke da ne bi ostvarili onaj koncept zlatne milijarde. Verovatno oni u tom loncu za topljenje u Americi sve rade prema svom tom projektu zlatne milijarde, a to znači jedna milijarda lepo živi, a ovi drugi sve moraju rade da bi ovi lepo živeli.
Naravno, Amerika radi dobrog života svojih grđana, na prvom mestu vodi računa o dobrom životu svojih građana, u stanju je čak da izmisli i nove profesije, izmisli čak i nove proizvode, sve da uradi samo da oni lepo jedu kikiriki, gledaju TV, goje se, budu mirni, nema nemira, nema potresa, a šta će Amerika raditi u svetu, to njih uopšte ne interesuje, jer vesti traju otprilike 15 minuta, koliko je potrebno da je CNN jedanput ili dvaput reprizira.

Gospodine Duliću, to su oni isti članovi na koje se pozivam od jutros, znači 136, 225, 226, i naravno ova vlada u kontinuitetu ćuti.
Pošto smo jutros dokazali da je hitan postupak zbog slikanja od 10. do 12. oktobra, mislim da posle svih ovih diskusija Vojislav Koštunica treba nama da objasni o čemu se ovde u stvari zapravo radi.
Prosto se pribojavam da ovaj protokol nema neki tajni aneks. To bi bio verovatno, po nekoj nomenklaturi, aneks 3. i pretpostavljam da u tom aneksu 3. stoji - ko do 2008, 1. januara, ne potvrdi ovaj protokol, sve druge zemlje ima da naprave koaliciju i ima da ga bombarduju. Prosto se plašim da nas neko ne uvede u rat sa Amerikom.
Mada, ovaj hitni postupak, da li slučajno ili namerno, podudara se i sa promenom američkog ambasadora u Srbiji. Pol Polt je otišao, došao je ovaj drugi Kameron, pa me interesuje ako postoji takav tajni sporazuma i tajni aneks, kakve su obaveze Srbije, s obzirom da mi nemamo nijedan avion koji bi mogao da preleti preko državne granice. Nemamo ni tenkove, to je sve Sartid pretopio.
Amerikanci su nam uništili kompletno vojsku, znači uništili su vojsku zbog verovatno nekog tajnog sporazuma koji nas obavezuje kada pristupimo ovome. Mi to možda sada i ne znamo, jer u tim međunarodnim sporazumima, koji su imali svoj javni domen, postojao je i onaj tajni domen. Demonstriraću vam to na nekoliko primera.
Sećate se Dejtonskog sporazuma i svega onoga što se dešavalo u Srbiji oko toga da li treba prihvatiti, da li ne treba prihvatiti itd. Logički su pobedili oni koji su se zalagali da se ne prihvati. Da li znate zbog čega? Zato što meni niko nikada iz međunarodne zajednice s kim sam razgovarao o Dejtonskom sporazumu nije pričao o međunarodnom aktu koji obavezuje, nego mi je pričao da je to jedan akt kojim je Bil Klinton trebalo da napravi dobru stratešku poziciju za nove izbore, jer je u to vreme bila velika afera koju mu je tamo neko drugi smestio. Kada se mi pozivamo na Dejtonski sporazum i na njegove anekse u kojima se nalazi Ustav itd, oni kažu - to ne važi.
Drugi primer za to je Rezolucija 1244. Videli ste i sami, oni koji su se zaklinjali u nju, nametnuli nam je, kažu - ne važi više. Šta važi? Važi neka njihova volja. Zato sumnjam da i ovde postoji nešto što mi ne znamo, možda neko u Vladi zna.
Ne želim da bombardujem američke građane, to da vam kažem pošteno, ne bih dao podršku, mada za vas nisam siguran, za vas mislim vlast i ove pučiste, jer vi ste ih pozivali da se nastavi sa NATO bombardovanjem - još sedam dana, pa će da padne režim. Možete i vi da se potrudite da se razjasni ovo pitanje da li postoji još neki tajni aneks za koji mi ne znamo.
(Predsednik: Možemo da pitamo ministra. Hvala vam.)
Ne verujem da ministar zna, znate. Više to zna onaj glavni koji treba da se slika između 10. i 12. na ovoj konferenciji ovde, a nadam se da niste vi.

Gospodine Duliću, to je opet član 225. i 226. Da prisutni ministar i javnost ne bi to pogrešno protumačili, ova tačka dnevnog reda je pre svega političko pitanje, a ne stručno pitanje, sa gledišta, ne znam, hemije, formula, zaštite životne sredine itd. Zato su naše diskusije pre svega političke.
Mi nećemo da upadnemo u tu zamku da sada razmatramo o hemijskim sastavima, o supstancama itd, pošto je to opštepoznato, a i nismo kompetentni za hemiju. Za politiku smo, po definiciji, kompetentni, pa o tome moramo i da pričamo.
Vidite u čemu se ogleda jedan problem. Postoji mogućnost čak i SAD da prihvate ovaj protokol. Zašto? Zato što u tom protokolu i Konvenciji postoji jedan deo za koji se može reći da je namerno ostavljen slobodan prostor ili prazna rupa.
Neću da ulazim u to, to su mi skrenuli pažnju stručnjaci, da bi mi objasnili da i Konvencija i Protokol i mogućnost primene zavisi od slobodne volje svake države, da međunarodni instrumenti za poštovanje ne postoje.
Kada bi međunarodni instrumenti postojali na nivou međunarodne zajednice, onda bi verovatno svi ovi problemi koje neke države stvaraju globalno sa gledišta ekologije, bilo u poglavlju 7. Povelje Ujedinjenih nacija, te mene ne bi iznenadilo da nedozvoljena emisija može da ugrozi mir i bezbednost u svetu.
Jer, nije sasvim svejedno, malo ću da banalizujem da bi bilo svima jasno, da kada neki Amerikanac posle dobrog ručka podrigne, putem emisije dođe to do Bijafre i cela Bijafra sita. Jer, Amerikanci tako shvataju svoje interese i to zastupaju u međunarodnim odnosima.
Tako da postoji mogućnost da svi globalno prihvate ovo i da ga niko ne primenjuje, jer nema instrumenata, nema sankcija.
Sankcije u međunarodnim odnosima sprovode pre svega Savet bezbednosti i neke regionalne asocijacije, tako što izopšte neku državu zagađivača. To sada prevodim kako bi to moglo da izgleda, ali toga nema.
Nad Srbijom se nadvila opasnost tako što neidentifikovani kapital u sferi globalizma može sa malo sredstava ovde da kupi i da zagađuje do kraja.
Zato sam i na početku rekao, za mene je mnogo važnije da li postoji nešto u našim propisima koji regulišu ta ekološka pitanja, što nije dovoljno.
(Predsednik: Vreme.)
Treba te propise promeniti kako bi mi doprineli da naša životna sredina bude čista, na bazi naše odgovornosti na našoj teritoriji.
Prosto se pribojavam da zbog neke male ekonomske koristi možemo doći u situaciju da zaključujemo bilateralne sporazume sa SAD, kao što je to slučaj sa Rimskim statutom Stalnog suda, gde su oni uspeli da sa velikim brojem država zaključe bilateralne sporazume tako da se uopšte međunarodno humanitarno pravo ne primenjuje na američke vojnike i na američke snage.
Tako da se ovo neće primenjivati na njihove investitore u drugim zemljama, pošto se ne primenjuje ni u Americi, neće nigde da se primenjuje iz jednog prostog razloga što su Amerikanci u mogućnosti da to završe.

Mator sam čovek, brzo ću to da zaboravim, ali jedna rečenica neće da vam škodi. Kažite kada i odmah krećem.

Zato je interesantno za raspravu o ovom zakonu da dobijemo sve podatke - zašto je Maršalat prodat za američku ambasadu?

Gospodine Duliću, to su oni članovi koje sam stalno pominjao, ako treba ponovo ću da kažem - 225 i 226. Gospodin Šormaz je objasnio stav DSS i u tom smislu je gotovo prepolovio moju diskusiju.
Meni je jasan stav DSS koja je u Vladi Republike Srbije, ali moram da kažem da mi nije jasan stav ove druge stanke koja je u Vladi Republike Srbije, nije mi jasan stav DS. Da li oni iskreno podržavaju ovaj predlog zakona ili opet je u pitanju neka medijska manipulacija? Imam puno osnovanih razloga da sumnjam kada tražim da mi se objasni. Za mene uopšte nije sporan onaj, ako mogu tako da kažem, izvorni deo DS, za mene su sporni ovi koji s vremena na vreme uleću u DS organizovano, samoinicijativno i po nalogu sa strane.
Pošto ovih dana pripremam neku protivtužbu morao sam intenzivno da čitam materijale ko su sve strani plaćenici i vrlo lepo štivo mi je knjiga Dragana Bujoševića i ovog američkog novinara Tima Maršala. Pa se tamo kaže, između ostalog, neću da širim temu, ko je gde išao na obuku, šta je radio itd, ali su Amerikanci formirali jednu asocijaciju, neki svoj stroj zvani Otpor. Oni kažu koliko su para dali da oni to rade itd.
Evo, mene niko ne može da ubedi da onaj Srđan Milivojević iskreno misli o ovom zakonu, ili gospođa Jorga, ili onaj Konstantinović, nema ga sad. Za gospođu Čomić sam apsolutno siguran da će da glasa za ovaj zakon, jasno, ali za ovo troje i još nešto što je ubačeno u DS meni nije jasno.
Molim vas, ako usvajanjem ovog zakona želimo da, ako ništa drugo, operemo malo i savest, kao što je moj prethodnik 99% svog izlaganja usmerio na istinu, to mu ne osporavam, to je sve tačno što je rekao, onda sam apsolutno siguran da će Amerikanici da prihvate da je usvajanje ovog zakona atak na njih. Gospodin Šormaz, hvalim vas, valjda ste mogli da shvatite. Međutim, meni je DS nejasna.
Da vas podsetim, ne znam da li je bilo 1999. ili 2000. godine, bio je neki TV duel između Zorana Đinđića i Vojislava Šešelja na TV Palma plus. Dva sata Vojislav Šešelj nije mogao da natera Đinđića da kaže da li je Bil Klinton ratni zločinac, ma nije smeo da pomisli o SAD.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, ajde da zapamtimo gde smo stali i da nastavimo kasnije.)
Gospodine Duliću, vi stvarne mene diskriminišete. Kada bude peta sekunda posle trećeg minuta, vi odmah nešto skačete, ne znam šta je. Pa, javiću se ponovo, ako vam je baš toliko stalo da čujete do kraja ovo što sam hteo da kažem.